Aprilski (2004)mesecni izvestaj o stanju ljudskih prava u SCG

I.Uvod

U aprilu dominiraju predsednicki izbori i dogadjaji na Kosovu.

Nazalost, demokratska koalicija nije bila u stanju da postavi zajednickog kandidata .Prema nasim procenama nastavlja se prevara i favorizje pobeda kandidata SRS.

Prepoznaje se scenarijo masakra nad Srbima marta, i inertnost medjunarodne zajednce, sto je ravno ohrabrenju Albanaca, nacija je postala jedinstvenija, medjunarodna zajednica pocinje da pokazuje neke znake podrske Srbima, ali je situacija teska i zahteva mnogo truda i takta.

Traje tinjajuci gradjanski rat i nacija se iznuruje .

Ima stvarnih pomaka sto se tice prava dijaspore. i verskih sloboda. Medjunarodni polozaj zemlje je i dalje slozen i delikatan.

Pozivamo na ispravne procene, slogu i jedinstvo akcija. Narodna mudost kaze

pricu o ocu i sedam sinova i sedam prutova. Zalazemo se za Ispravne procene,

Objektivnost i Razum.

Mi smo nacija i drzava u dubokoj i slozenoj krizi. koja se ubrzava, umesto da

se razresuje. Prema profesorima Pravnog fakulteta, ukoliko se ne preduzmu

prave mere Srbi ce za dve decenije biti manjina u Srbiji, a za pola veka bi

mogli nestati. Srbi su danas jedan od najstarijih i najbolesnijih naroda na

svetu.

Nama su danas.potrebni izuzetna smirenost i mudrost.

Nazalost, mi se ne ponasamo tako kako bi trebalo nego smo poneti

ostrascenostu, nervozom, impulsivnoscu , ponasamo se iracionalno ,emotivnost

odnosi pobedu nad razumom, svadajmo se delimo onda kada treba da budemo

slozni jed instvnei i razumni.

Izvucimo pouke. Budimo slozni, smireni i razumni. Um caruje snaga klade valja.

Slozimo se, neka prevagu odnose mudra resenja, neka trijumfuju mudri a neka

budu porazeni diletanti koje nam namecu, neka pobedi uzdrzanost i mudrost a

neka bude porazena .ekstremisticka stetocinska struja.

Mi smo danas nekome potrebni kao neprijatelji. Da bi nekome nesto uzeli, a od

nas uzimaju, mora se to opravdati ,od prijatelja se ne otima, nas onda zele da

pretvore u neprijatelje.

Budimo mudri. Ne kudimo one koji nam cine zlo, tako cemo im samo olaksati

posao.

Razradimo strategije na osnovu cinjenica, nauke, racionalno. Neka svako uradi

sto moze u svojoj porodici, na radnom mestu, u drustvu, i bicemo pobednici.

Dosta sterilnih i beskrajnih rasprava, slozimo se i zasucimo rukave.Udjimo u Evropu i Partnerstvo za mir.

II3.Pravo na posedovanje privatne svojine

Pozdravljamo zavodjenje reda u ovoj oblasti. Ponavljamo sto smo i ranije govorili, nema pravicne i legalne privatizacije dokle god ne zazivi pravna drzava.Posto pravna drzava ne funkconise privatizacije treba ukinuti dokle god ne zazivi postovanje zakona. Neko moze reci da nema tranzicie u kapitalizam i ukljucenja u EEZ dok ne bude sprovedena privatizacija.Tacno. Ali je isto tako tacno da to moraju biti legalne i pravicne privatizacije, ako tako ne bude bice sabotirani nasi napori da postanemo deo Evrope.

Osudjujemo nastavljanje masovne prakse destabilizacije i slabljenja preduzeca da bi tako bila navodno obezvredjena da je sadasnji direktori i rukovodioci kupe za bagatelu.To je neposteno i nelegalno, i to nece uspeti. Takvim cestim praksama se slabi privreda, poveca nezaposlenost, i stvara haos.

Ujedno ponovne anulacije nelegalnih privatizacija stvaraju nepoverenje dijaspore i stranih investitora.

Pozdravljamo nove provere legalnosti obavljenih privatizacja.

Na proveri 80 privatizacija

Blic, 27.april - Ministar privrede Srbije Dragan Mar�icanin najavio je da ce

biti preispitano oko 80 spornih prodaja preduzeca u prethodne tri godine.

�Nece biti obavljena revizija ukupnog procesa privatizacije, vec samo onih

ugovora gde postoji osnovana sumnja da je o�tecena dr�ava�, rekao je

Mar�icanin na konferenciji za novinare. On je dodao da ce u slucajevima gde

se doka�e ta sumnja, protiv odgovornih lica biti podnete krivicne prijave i

poni�teno nekoliko privatizacija.

Mar�icanin je naveo da je izvesno da ce se ispitati prodaja �Zdravlja� iz

Leskovca, �Jugoremedije� iz Zrenjanina, �Deli�esa� iz Vladicinog Hana,

�ecerana iz Kovacice, Baca, Pecinaca i Crvenke, �Nisa� iz Ni�a, �Hempra� iz

Beograda i beogradskog hotela �Putnik�.

�Privatizacija u Srbiji nije zaustavljena, ali su stali kriminal i korupcija

�, rekao je Mar�icanin i naglasio da je u Ministarstvu za privredu zatekao

lo�e stanje.

To ministarstvo je, prema njegovim recima, bilo svedeno na pratecu slu�bu

Agencije za privatizaciju i nije se bavilo stvaranjem povoljnog ambijenta za

privredni razvoj.

�Naredni period bice obele�en po�tenim reformama, drugacijim od onih koje je

sprovodila prethodna vlada. Prioritet ce biti institucionalne reforme, a

prihodi od privatizacije ce biti od 220 do 240 miliona evra i oni su znatno

manji nego pro�le godine jer su za prodaju preostala samo lo�a i

problematicna preduzeca�, naveo je Mar�icanin.

Ubuduce se, kako je dodao, nece prodavati nacionalizovana imovina jer je

namera da se biv�i vlasnici ne dovedu u gori polo�aj. �Malim i srednjim

privatnim preduzecima iz Fonda za razvoj bice odobravani krediti sa manjom

godi�njom kamatom koje ce biti od jedan do pet odsto, a za te pozajmice ce

moci da konkuri�u i privatnici sa Kosova�, rekao je Mar�icanin.

Ministar za privredu i privatizaciju Dragan Mar�i桮in najavio reviziju privatizacije

BEOGRAD - Ministar za privredu i privatizaciju Dragan Mar�i桮in izlo�io je program rada svog ministarstva i istovremeno demantovao zlobne komentare da je od njegovog postavljenja privatizacija stala.

- Stali smo s kriminalom i korupcijom. Ponosan sam ako nijedno preduze楠u Srbiji nije privatizovana po principima na�ih prethodnika. Zatekao sam katastrofalno stanje u ministarstvu, koje gotovo da nije radilo ni�ta osim �to je bilo u slu�bi Agencije za privatizaciju. Cilj ovog ministarstva je da se sprovedu po襴ne reforme - naglasio je Mar�i桮in.

Ministar je ju襠potvrdio da je u toku revizija 80 sumnjivih privatizacija. Prema njegovim re詭a, treba o襫ivati i podno�enje krivi让h prijava, ukoliko se doka�e da su privatizacije bile neregularne.

Na pitanje novinara h! o楠li dr�ava imati novca da vrati onima koji su ulo�ili u privatizaciju ukoliko se ispostavi da su privatizacije neregularne, Mar�i桮in je kazao:

- Miodragu Kosti浠浠ja iz svog d�epa, ako bude potrebno, da vratim ona tri evra za koja je kupio �e楲ane.

O. M.

Revizija

Ministar za privredu i privatizaciju me�u firmama koje su u procesu revizije privatizacije pomenuo je vi�e poznatih giganata.

- Postupak revizije je u toku za `Zdravlje` iz Leskovca, beogradski `Putnik`, fabrike �e楲a u Kova詣i, Pe橮cima, Ba赠,`Jugoremidiji` iz Zrenjanina i drugim - naveo je Mar�i桮in.

Vracanje oduzete imovine tapka u mestu. Oni kojima je oduzeta imovan po razlicitim osnovama od 1945 godine do danas su siromasni i gladni, njihovu imovinu koriste otimaci, bogatasi, preprodaju je, i povrh svega one koje su opljackali zlostavljaju i kinje.

Nama je potrebna nova mudrost, da budu i vuci siti i ovce na broju.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je jedan od jerarha na�e crkve do 詪eg se mi�ljenja dr�i i 詪i stavovi uvek izazaivaju pa�nju javnosti. To su potvrdila i nedavna de�avanja oko Kosova i Metohije pa je visokpreosve楮i vladika za "Novosti" govorio upravo o ovoj temi, odnosno kantonizaciji kao jednom od mogu橨 re�enja mirnog �ivota na ovom podru誵 ali i uvo�enju "maternjeg" jezika umesto srpskog u crnogorske �kole.

VRATITI OPLJAȋANO

- To je prakti讯 ono �to nazivamo Metohija, kao metoha Pe櫥 patrijar�ije i De衮a i sredi�tu drevne svetinje sa mo�tima svetih patrijaraha i episkopa srpskih i sa mo�tima svetog kralja Stefana De衮skog, Jelene tako�e Nemnji櫥 koja je tu

pohranjena. A sa druge strane taj deo oko Gra衮ice, Kosovskog pomoravlja koji tako�e treba da dobije posebno mesto.

Ostaje naravno i pitanje Prizrena, Goranaca i drugog nealbanskog �ivlja gde bi mogao da bude jedan me�oviti kanton. U okvirima te naj�ire autonomije Kosova i Metohije da postoji posebna autonomija i tih oblasti koje su vekovima naseljavane pravoslavnim, srpskim i drugim nealbanskim �ivljem tako bi do�lo do nekog zdravijeg re�enja na dobro svih.

Ideja o vra桮ju imovine Pe櫯j patrijar�iji po mitropolitu podrazumeva se sama po sebi.

- Ta imovina je ispo�tovana u vreme turske, otoma! nske imperije, i u vreme Kraljevine Jugoslavije. Tek je prvi put komunisti 諡 Jugoslavija oduzela imovinu drevnih pravoslavnih lavri. I s obzirom da je to u saglasnosti sa me�unarodnim pravom i da Evropska zajednica privatno pravo i vlasni�tvo po�tuje kao svetinju jedino zdravo re�enje pitanja Kosova ne mo�e se zamisliti bez vra桮ja oplja諡ne, oduzete imovine tih manastira. To je ne�to �to je u duhu me�unarodnog prava, u duhu

helsin�kih odluka i u duhu Ujedinjenih nacija, da mora zemlja da se vrati onome kome pripada ako ne業o da potvrdimo

komunisti諯 nasilje.

DUHOVNO SAMOUBISTVO

KOMENTARI�UƉ uvo�enje maternjeg umesto srpskog jezika u crnogorske �kole vladika nagla�ava je to jedno od bezumlja Crne Gore

- Prvo bezumlje novijeg vremena je nesre殡 revolucija, krvava, bratoubila諯 kolo koje je zapo襴o 1941. godine. Drugo je

ru�enje crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lov楮u, a tre楠je, ukidanje srpskog jezika, �to je u詮io ministar Backovi殠Ono se odra�ava ! na sveukupnu sudbinu Crne Gore. Nova pokoljenja se li�avaju �ivog kontakta sa svojom kulturom vekovnom, jezikom na kojem je pisano u Crnoj Gori, od kad se za nju zna, zvala se ona Zeta ili Duklja. To je prekidanje veze sa sveukupnom knji�evnom tradicijom, sa pam楮jem, sa na�im pismom. Prekidanje veze sa najve橭, najzna衪nijim ljudima na�e

pro�losti od vremena Nemanji桬 Bal�i桬 Crnojevi桬 Lazarevi桬 Brankovi桠i Petrovi桮 Tu dolazi do jednog prekida koji zna詠 ubijanje pam楮ja, sabornog pam楮ja jednog naroda.

Po re詭a mitropolita Amfilohija, ni�ta se stra�nije ne mo�e se dogoditi i ne doga�a jednom narodu i jednom 诶eku nego kad mu se uzme pam楮je. To je upravo jedna od vrsta duhovnog, kulturnog samoubistva jednog naroda, nagla�ava on. I to je nezampa業o u Evropi. To nisu uradili ni komunisti. NJihovi vaspitanici su se prihvatili jednog takvog bezumnog posla koji sigurno da ne mo�e opstati.

- U pravu je bio onaj moj Piper kada je rekao da da je sre桠nas C! rnogoraca da nas je malo pa smo samo sebe zabavili o jadu - ka�e na� sagovornik. - Da nas je vi�e ceo svet bi o jadu zabavili. Ovo je znak da smo sami sebe o jadu zabavili.

Takav jedan ministar koji je koliko ja 赪em fizi衲, umesto da se bavi svojom fizikom, bavi se pitanjima jezika i to na tako diletantski na詮 da je to nezapam楮o u svetu. To �to s u ovom trenutku doga�a u Crnoj Gori ne doga�a se ni u naprimitivnijim afri諩m plemenima. To ne mo�e da opstane. Ukoliko opstane to je mina pod temelje Crne Gore, njenog duhovnog, kulturnog dr�avotvornog bi桮 Mina pod temelje budu殯sti Crne Gore. To je razaranje du�e i pljuvanje po obrazu Crne Gore. Ni�ta sramnije nije se moglo dogoditi u Crnoj Gori nego to �to se dogodilo sa promenom jezika.

�ta zna詠"maternji" jezik - pita mitropolit Amfilohije. Svi su jezici maternji, ka�e on, ali se ni jedan na svetu tako ne zove.

- Zamislite sad Italijane da proglase svoj jezik maternjim ili Nemce. Rekli bi da su poludeli narod. Ali ov! de, kod nas, ono �to je nezamislivo u svetu, to je kod nas mogu楮 I onako narod hleba nema, a li�iti ga jo� i jezika - zna詠li�iti ga du�e. �ta jo� da urade ovom narodu da bi ga uni�tili? Vi�e nema �ta - zaklju赪e mitropolit Amfilohije

GRANICA PONI�ENJA

SAD je na redu narod. To je krajnja njegova granica poni�enja naroda od koje se dalje nestaje, is襺ava ili 楠morati da strese to bezumlje sa svojih ple桠ili 楠da i�襺ne. Ja se nadam da 楠narod da progovori - ili ga nema - ka�e mitropolit Amfilohije na pitanje �ta treba da uradi crnogorski narod da za�titi svoj, srpski, jezik.

Vecernje Novosti

Ljubica BO�ANOVIƍ

OSNIVANJE KOMISIJE KOJA ĆE ISPITIVATI MOGUĆNOSTI ZA VRAĆANJE ODUZETE imovine vlasnicima, najavili su Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca i predstavnici lokalnog odbora Lige za za�titu privatne svojine i ljudskih prava. Rajković je rekao da je gradska vlast spremna da vrati sve oduzete objekte, za koje postoji zakonska osnova.

U aprilu nema znacajnih novih dogadjanja u ovoj oblasti.Besparica, nezaposlenost, niske plate, itd.

MUP NEMA PARA ZA ISPLATE NADOKNADA ZAPOSLENIMA

Podgorica -- Crnogorsko MInistartsvo unutrasnjih poslova nema novca za

redovnu isplatu posebnih nadoknada zaposlenima, zbog cega je veliki

broj njegovih radnika pokrenuo sudske procese protiv policije, rekao je

pomocnik ministra policije za pravne i ekonomske poslove Abid

Crnovrsanin.

Kako prenosi podgoricka stampa, on je kazao da je Kolegijum MUP-a

nedavno zamolio zaposlene, koji su tuzili policiju zbog neisplacenih

nadoknada za topli obrok i operativni dodatak, da zamrznu procese do 1.

jula ove godine kako bi se pronaslo resenje za taj problem. Crnovrsanin

nije mogao da precizira kolika su dugovanja MUP-a prema zaposlenima ali

je saopstio da ce ona biti izmirena.

IV.Pravo na pravicno sudjenje

U aprilu kada se radi o pravu na pravicno sudjenjue dominiraju i dalje :

• Rasprave povodom Zakona o pravima haskih optuzenika
• -, Sudjenje ubicama Z.Djindjica,
• - Opstajanje para formacija,
• -Sukobi starog i novog

• Rasprave povodom Zakona o pravima haskih optuzenika

Ovaj Zakon je pose burnih arspraav suspendovan.

POVODOM ZAKONA O PRAVIMA OPTUŽENIH U ZATVORU HAŠKOG

TRIBUNALA

nas sve postaje politika odnosno politikanstvo, a o znanju i struènosti malo ko brine i po tome smo jedinstveno društvo u svetu.

pružanju pomoæi svojim državljanima pred tim tribunalom.

Nije problem u tome što su protiv navedenog zakona ustali politièari i politikanti koji pojma nemaju ni o èemu osim o svojim prljavim interesima i u stanju su sve da uèine, da sve podrede tim svojim interesima, pa i sve graðane Srbije i Srbiju kao

ustašluk, Hans Ditrih Genšer, Geza Janevski i slièni su srpsko buncanje...

su se u taj neèasni posao klevetanja zakona u pitanju ukljuèili i takozvani borci za ljudska prava. Ali, kada se malo bolje sagledaju ti "borci za ljudska prava" mora se doæi do zakljuèka da je to što rade sasvim logièno: oni moraju svojim finansijerima u inostranstvu pokazati da su zaslužili te milione dolara kojima su kupljeni davno.

tome, ili je èuo i zna sve to, ali ipak radi to što radi dajuæi svima nama graðanima na znanje da on ne mari za to. Bolje reèeno:

da mari kad hoæe, kao u sluèaju majora JNA Emira Šušiæa, a da ne mari kada mu se neko od sužanja u Hagu ne dopada iz politièkih ili nacionalnih razloga.

naroda. To najbolje ilustruje sluèaj Duška Tadiæa. U postupku protiv njega Haški tribunal je u drugostepenoj presudi (znaèi konaènoj) presudio da je rat u Bosni i Hercegovini bio rat meðunarodnog karaktera i da je SR Jugoslavija izvršila agresiju!! Ovakvu odluku su Tribunalu izdiktirali amerièki sudija u Tribunalu i amerièki Stejt Depertment koji se u postupak umešao upravo u svojstvu amicus curiae!! Dakle, SAD su, iako nisu imale nikakvog neposrednog prava i interesa da zaštite

svoja egzisetencijalna prava i inrese!!

Ja se najiskrenije nadam da æe doæi vreme da æe odgovorni za ovu neèuvenu neodgovornost odgovarati kako zbog neodgovonosti prema svojim vlastitim graðanima tako i zbog neodgovornosti prema državi i narodu.

Dr Milan Tepavac

NATA�A KANDIĆ, direktorka fonda za humanitarno pravo, pozdravila je odluku Ustavnog suda Srbije da obustavi primenu Zakona o pomoći ha�kim optu�enicima kao potvrdu da je javnost u Srbiji u stanju da reaguje o�tro na

protivpravne norme. (Beta)

Tu�ba je odbijena kao neosnovana, a sudija Radmila Joksimović je u obrazlo�enju presude navela da je sporno

saop�tenje Fonda za humanitarno pravo, koje su preneli mediji, kritika rada vlade koja nije direktno usmerena na

Popovića. (Beta)Subject:

Vlada menja Zakon o finansiranju stranaka

Pet puta manje para za kampanje

45.000.000 dinara iz republičkog budžeta za svoje kampanje, odnosno pet puta manje novca nego što je to Zakonom o

finansiranju političkih partija predviđeno.

- Pomenuta suma je dovoljna za finansiranje predizborne kampanje, a vlada bi trebalo do prvog maja da donese uredbu

kojom će se to definisati. Kandidati će avansno dobiti pedeset odsto novca pre izbora, a ostatak će biti podeljen posle 13.

budu u trci za predsednika, a ostatak će biti pravilno podeljen među preostalim kandidatima - kaže izvor "Glasa" iz Vlade

Srbije.

zakona o finansiranju političkih partija povučen iz skupštinske procedure ne znači da će predsednički kandidati dobiti onoliko

novca koliko piše u trenutno važećem zakonu. Međutim, očigledno "kresanje" sredstava dovešće u nezgodan položaj same

kandidate, koji po procenama stručnjaka, neće imati dovoljno para da finansiraju svoje predizborne aktivnosti.

- Ukoliko su ove najave tačne, naši pretendenti na mesto predsednika Republike moraće svesno da prekrše zakon. Nelogično

je da sa pedeset, pa čak i sto hiljada evra može biti finansirana jedna predizborna kampanja. Pogledajte samo koliko koštaju

spotovi, njihovo emitovanje, mitinzi, putovanja i sve ostalo što uz to ide - kaže Miloš Todorović iz Cesida.

J. Jevremović

POVODOM ZAKONA O PRAVIMA OPTU�ENIH U ZATVORU HA�KOG TRIBUNALA

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-04-07.html

Dr Milan Tepavac

Beograd, 01. april 2004. godine

Od kada dr�ava postoji jedna od njenih najosnovnijih du�nosti bila je i jeste za�tita prava i interesa svojih gradana koji su se iz bilo koga razloga na�li u vlasti stranog faktora

Usvajanje ovih dana u Skup�tini Srbije zakona o pravima optu�enih od strane tzv. Ha�kog tribunala i koji se nalaze u njegovom zatvoru postalo je politicka tema broj jedan, iako bi trebalo da bude pre svega strucna a ne politicka tema. Ali, kod nas sve postaje politika odnosno politikanstvo, a o znanju i strucnosti malo ko brine i po tome smo jedinstveno dru�tvo u svetu. Covek bi mogao

zakljuciti da pravni fakulteti u ovoj zemlji nisu nicemu slu�ili i da je radnicka klasa uludo stracila novac kada ih je finansirala.Propusti i proma�aji na strucnom nivou toliki su i takvi � delom i zbog politiziranja svega i svacega - da nam u tome nisu ravne ni one dr�ave koje su juce stekle dr�avnost i koje ustvari ne ne znanju �ta je to dr�ava, a imaju zakone o pru�anju pomoci svojim

dr�avljanima pred tim tribunalom.

Nije problem u tome �to su protiv navedenog zakona ustali politicari i politikanti koji pojma nemaju ni o cemu osim o svojim prljavim interesima i u stanju su sve da ucine, da sve podrede tim svojim interesima, pa i sve gradane Srbije i Srbiju kao dr�avu. Celnici DS, SPO, SVV, GSS, SDU i jo� nekih politickih grupica natjecu se medu sobom koja od njih ce da iska�e vi�e la�i i kleveta na racun

zakona i onih koji ga podr�avaju. Izgleda da je u tome najeksplicitniji celnik Saveza vojvodanskim Madara Jozef Kasa koji je zakon nazvao "zakonom o humanitarnoj pomoci clanovima porodica ha�kih optu�enika, ubica i zlocinaca", i da sada�nja vlast koja je usvojila zakon "saraduje sa onima koji su u proteklih 15 godina pokrali zemlju, prouzrokovali sve na�e nedace, masovne grobnice,

siroma�tvo i izolaciju". Sada�nji �ef diplomatije ove nesretne zemlje Goran Svilanovic i Vuk Dra�kovic, koji reflektuje da ga nasledi ne zaostaje nimalo iza Kase u njegovom usta�luku. Po njima, usta�luk, Hans Ditrih Gen�er, Geza Janevski i slicni su srpsko

buncanje...

Od politikanata koji su se za velike pare satavili u slu�bu svojim gazdama u inostranstvu nije se ni moglo ocekivati drukcije reagovanje na poku�aj dr�ave, da nakon dugog vremena, ucini najnormalniju stvar na svetu - da na odgovarajuci nacin pomogne

svojim gradanima u vlasti stranog neprijateljski raspolo�enog faktora. Ono �to naprosto zaprepa�cuje jeste da su se u taj necasni posao klevetanja zakona u pitanju ukljucili i takozvani borci za ljudska prava. Ali, kada se malo bolje sagledaju ti "borci za ljudska

prava" mora se doci do zakljucka da je to �to rade sasvim logicno: oni moraju svojim finansijerima u inostranstvu pokazati da su zaslu�ili te milione dolara kojima su kupljeni davno.

Od kada dr�ava postoji jedna od njenih najosnovnijih du�nosti jeste za�tita prava i intersa svojih gradana koji se iz bilo kog razloga nadu u vlasti stranog faktora. To je cak i zapisano u osnovnim instrumentima koji ureduju medunarodene odnose kao �to su na

primer becke konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima. Cinjenica da Goran Svilanovic, sada�nji ministar inostranih poslova ove zemlje, govori i radi to �to radi i govori govori nam da on ili nikada nije cuo ni�ta o tome, ili je cuo i zna sve to, ali ipak

radi to �to radi dajuci svima nama gradanima na znanje da on ne mari za to. Bolje receno: da mari kad hoce, kao u slucaju majora

JNA Emira �u�ica, a da ne mari kada mu se neko od su�anja u Hagu ne dopada iz politickih ili nacionalnih razloga.

Gradani placaju porez iz koga se finansira diplomatija i uop�te dr�avna ma�inerija, a za uzvrat imaju pravo a dr�ava du�nost da na sve nacine pomogne kada se nadu iza granice, bez obzira na to da li su krivi ili ne za ono za �ta ih strana vlast optu�uje. Pa to je

jasno svakom coveku norrmalne pameti, osim, eto, politikantima i petokolona�ima ove nesretne zemlje.

I ne samo da je dr�ava du�na da pomogne svojim gradanima pred stranim vlastima. Isto toliko je du�na, pa mo�da i jo� vi�e, da pred stranom vla�cu zastupa i brani prava i interse dr�ave kao takve. U svim postupcima pred takozvanim Haa�kim tribunalom

protiv njenih gradana pa i drugih Srba dr�ava je morala da u svojstvu zainteresovane stranke ili tzv. amicus curiae ucestvuje u postupku buduci da su u njima uvek, u manjoj ili vecoj meri, bili tangirani interesi dr�ave i naroda. To najbolje ilustruje slucaj Du�ka

Tadica. U postupku protiv njega Ha�ki tribunal je u drugostepenoj presudi (znaci konacnoj) presudio da je rat u Bosni I Hercegovini bio rat medunarodnog karaktera i da je SR Jugoslavija izvr�ila agresiju!! Ovakvu odluku su Tribunalu izdiktirali

americki sudija u Tribunalu i americki Stejt Depertment koji se u postupak ume�ao upravo u svojstvu amicus curiae!! Dakle, SAD su, iako nisu imale nikakvog neposrednog prava i interesa da za�tite kada se vodio postupak protiv Tadica, to ucinile, a Jugoslavija

se nije ume�ala iako se radilo o njenom najvitalnijem interesu, posebno kada se ima u vidu da se pred Medunarodnim sudom pravde nalaze tu�be Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv nje za agresiju i genocid. Isto je bilo i jo� uvek je i u drugim postupcima

pred Tribunalom: dr�ava jednostavno ne �eli da �titi svoja egzisetencijalna prava i inrese!!

Ja se najiskrenije nadam da ce doci vreme da ce odgovorni za ovu necuvenu neodgovornost odgovarati kako zbog neodgovonosti prema svojim vlastitim gradanima tako i zbog neodgovornosti prema dr�avi i narodu.

Ustavni sud Srbije ju襠privremeno obustavio sprovo�enje spornog zakona

Van snage pomo栨a�kim pritvorenicima

Beograd - Ustavni sud Srbije ju襠je privremeno zabranio primenu Zakona o pravima optu�enog u pritvoru Me�unarodnog krivi讯g tribunala i 謡nova njegove porodice i takva mera 楠va�iti sve dok se postupak za ocenu ustavnosti pomenutog zakona bude odvijao pred tim sudom. Inicijativu za ocenu podneli su Advokatska komora Vojvodine, Skup�tina op�tine Po�ega i Komitet pravnika za

ljudska prava.

Prema re詭a sudije Verone Adam Bokro�, u navedenim predlozima i dve inicijative kao glavni razlog za preispitivanje ustavnosti zakona navodi se tvrdnja da se tim dokumentom naru�ava na襬o "jednakosti i jednake za�tite gra�ana pred dr�avnim i drugim

organima", budu橠da se lica koja se nalaze u pritvoru Ha�kog tribunala "ne mogu posmatrati kao posebna klasa u odnosu na sva ostala lica pritvorena u Republici". Advokatska komora Vojvodine navela je da su odredbe osporenog zakona, osim �to nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, suprotne i stavovima Evropske konvencije o za�titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i odredbama

Me�unarodnog pakta o gra�anskim i politi諩m pravima.

Sudije Ustavnog suda su, imaju橠u vidu navode predlaga衬 ju襠re�enjem privremeno obustavile primenu Zakona o pomo橠ha�kim pritvorenicima i predloge i inicijative za ocenu ustavnosti tog dokumenta uputili Narodnoj skup�tini na razmatranje. Parlament bi trebalo u roku od 30 dana da Sudu dostave mi�ljenje, a nakon toga, objasnio je predsednik USS Slobodan Vu襴i欠bi楠pokrenuta

detaljna analiza Zakona i iscrpna ocena njegove ustavnosti na 詪em kraju 楠sud zauzeti svoj kona衮 stav povodom dileme da li je osporeni zakon u suprotnosti ili ne sa najvi�im pravnim aktom Srbije.

Re�enje o privremenoj obustavi primene Zakona o pravima optu�enog doneto

je jer smo procenili da se posledice koje bi njegovom primenom proistekle u

periodu dok traje postupak ocene ustavnosti, ne bi mogle naknadno otkloniti.

Nije u pitanju kona计 odluka suda i to re�enje ne楠prejudicirati na�u kona讵

odluku - istakao je Vu襴i殍

Privremena zabrana primene Zakona o pomo橠ha�kim pritvorenicima ju襠je

izazvala podeljene reakcije srpskih politi衲a. Ȭanovi i poslanici onih stranaka

(DSS, SRS i SPS) koji su svojim glasovima u Narodnoj skup�tini omogu橬i da

pomenuti zakon 30. marta bude usvojen, kritikovali su navedenu odluku USS,

dok su predstavnici SPO, DS i G17 Plus pozdravili njeno usvajanje. Poslanik DSS

Яr�e Mamula ju襠izjavio da je odluka USS o zabrani primene Zakona o pomo橠

ha�kim pritvorenicima "apstraktna", jer za nju nisu navedeni konkretni razlozi.

Mamula je dodao da prema njegovom saznanju "sama ideja zakona za Ustavni

sud nije sporna, ve栳amo njegova konkretna primena u odre�enim slu衪

evima".

DAȉƺ Bez uticaja na podr�ku vladi

Ivica Da試, predsednik Glavnog odbora Socijalisti諥 partije Srbije rekao je ju襠na

konferenciji za novinare da odluka Ustavnog suda ne楠uticati na podr�ku SPS

Vladi Srbije, "jer SPS ne podr�ava Ustavni sud, ve栩zvr�nu vlast". O�tro

kritikuju橠odluku o suspenziji primene zakona o pomo橍 ha�kim optu�enicima

i njihovim porodicama, Da試 je naglasio da 楠stranka kojom rukovodi po�tovati

odluku Ustavnog suda.

- Ustavnom sudu trebalo je godinu dana da donese odluku da zakon o promeni

Ustava Srbije nije ustavan, a odluku o obustavi primene Zakona o pomo橠

ha�kim optu�enicima doneli su za 10 dana. Taj sud je pre svega trebao da se

izjasni da li je ustavno izru襮je gra�ana Srbije Ha�kom tribunalu - kazao je Da

試, porede橠USS sa partijskim "politi諩m savetom".

Mnogo o�triji u svojoj kritici bio je zamenik predsednika Srpske radikalne

stranke Tomislav Nikoli捊 koji je, povodom ju襲a�nje odluke USS, rekao da je

to re�enje "neprihvatljivo za SRS, jer je Ustavni sud sastavljen od predstavnika

biv�e vlasti i 謡nova onih partija koje su glasale protiv Zakona". Zamenik �efa

Poslani諥 grupe SPS �arko Obradovi捊 je u svom komentaru odluke o

privremenoj zabrani primene osporenog zakona istakao da USS "nije imao

nikakav razlog da po hitnom postupku ocenjuje ustavnost tog dokumenta",

dodav�i da se takvim postupkom pokazuje da je Ustavni sud "i dalje politi諡

institucija".

Evropska komisija pozdravila odluku Suda

Beograd - Portparol Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori

Aleksandar Яr�evi栩zjavio je u 襴vrtak agenciji FONET da je Evropska komisija

pozdravila "dobru i jasnu odluku" Ustavnog suda Srbije vezanu za Zakon o

pomo橠optu�enima pred Ha�kim tribunalom. Яr�evi株e rekao da je Evropska

komisija od trenutka usvajanja tog Zakona u Skup�tini Srbije izrazila

zabrinutost, jer su odredbe zakona dovele u pitanje ustavom zagarantovanu

jednakost gra�ana.

- Zakon je, na na詮 na koji je formulisan, optu�ene za te�ka krivi计 dela pred

tribunalom stavio u privilegovan polo�aj u odnosu na osobe optu�ene pred

doma橭 sudovima za te�ka krivi计 dela kao �to su ubistva, plja諥, silovanja i

da 楠Vlada Srbije i parlament iskoristiti tridesetodnevni period, koji je Ustavni

sud odredio, da zakon ponovo razmotre i dovedu ga u sklad sa ustavom i

op�teprihva楮im principima ljudskih prava, definisanim Evropskom poveljom, 詪i

je potpisnik i SCG.

S druge strane, potpredsednik DS Du�an Petrovi栰ozdravio je ju襲a�nju odluku

USS, naglasiv�i da su razlozi za dono�enje tog re�enja opravdani. Na SIIȁN

na詮 su ju襠postupili i Komitet pravnika za ljudska prava, na 詪i predlog je USS i

pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti spornog Zakona, zatim 謡novi SPO i

G17 Plus, dok predsednik parlamenta Predrag Markovi栮ije �eleo da tuma詍

pomenutu odluku, rekav�i da Skup�tina "ne treba da komentari�e odluke

Ustavnog suda, ve栤a ih sprovodi".

Povodom odluke USS lider Demokratskog centra Dragoljub Mi浮ovi株e ju襠ocenio

da sada Vladi Srbije treba postaviti pitanje 襭u tolika �urba da se po hitnom

postupku usvaja zakon koji nas uvodi u niz me�unarodnih problema. "To je

dovelo do ogromne �tete na me�unarodnom planu i zna衪ne podeljenosti u

na�em dru�tvu te su zbog toga kreatori i inicijatori Zakona du�ni da to

objasne pred Skup�tinom Srbije" - rekao je novinarima predsednik DC.

Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravila je odluku USS da se van snage stavi

Zakon o pomo橍 ha�kim optu�enicima za koji navodi da je "Zakon o

finansiranju lopova, ubica i paliku桢. "Apelujemo na poslanike u Skup�tini da

po讵 da razmi�ljaju o �ivotnom standardu gra�ana koji su ih birali, a ne da se

zadovoljavaju potrebe onih koji su ovu zemlju devastirali i zavadili sa 詴avim

svetom", navodi se u saop�tenju LSV. I. Aran�elovi捊

NIKOLIƺ Ustavni sud treba pro詳titi

Beograd - Privremenu meru Ustavnog suda Srbije po kojoj se do kona讥 odluke

o ustavnosti obustavlja primena Zakona o pravima optu�enika u pritvoru

Ha�kog tribunala i 謡nova njihovih porodica, Srpska radikalna stranka i

Socijalisti諡 partija Srbije ocenile su kao politi諵. Tre桠partija koja je podr�ala

izglasavanje ovog zakona u repubi諯j skup�tini Demokratska stranka Srbije isti

襠da svaku sudsku odluku treba po�tovati, ali da iz obrazlo�enja nije jasno 詭e

se Ustavni sud rukovodio.

Srbija plaæa", "Glas", 30. mart 2004.

Haške privilegije su neustavne

Komandna odgovornost je, izum i specijalnost srpskih komunista, odnosno autora Male enciklopedije ("Prosveta", Beograd, 1986. èetvrto izdanje). U njoj vidimo, da je Draža Mihailoviæ "ratni zloèinac" a to je sudska presuda, i odgovoran za "nebrojne èetnièke zloèine nadnarodima Jugoslavije, i poèinjena zverstva od strane èetnika".

nikakva privilegija druga ne sme biti, niti treba, jer onda nema jednakosti u zatvorima, pa eto belaja.

I na kraju. Srbijo, gde æeš da "pohvataš" te svoje kojima nudiš novac, da bi im ga uruèila?

S poštovanjem i zahvalnošæu,

Milovan Radisavljeviæ Garašanin

Žarkovo

• --, Sudjenje ubicama Z.Djindjica,

Ovaj proces se nastavlja ali u otezanim okolnostima. Nastao je skandal kada su se pojavili specijalci sa majicama jedinice za specijalne operacije.Nadlezni organ MUP-a je to pokusao da opravda i minimalizuje,ali to nije naislo na prihvatanje javnosti.

saop�tenju. (Beta)

BROJ 112

13. 4. 2004.

Rajko Danilovi欠pravni zastupnik porodice Щn�i欠iza�ao je zadovoljan iz sudnice.

- Branioci nisu imali nijednu primedbu na iskaz Vukojevi桮 ȵli smo samo generalne primedbe o statusu svedoka saradnika uop�te

- kazao je Danilovi殠

Z. Doji栍

• - Opstajanje para formacija,
• -Sukobi starog i novog

Nastavlja se tinjajuci gardjanski rat izmedj Starog i Novog. Na srecu neprijatelja.Potrebna nam je nova mudrost.

--------------------------------------------------------------------------------

Incident na su�enju Marku Milo�evi浠u Po�arevcu

Interventna brigada zavodila red u sudnici

Pred Krivi让m ve業 Op�tinskog suda u Po�arevcu, kojim predsedava sudija Marija Marinkovi欠ju襠je nastavljeno su�enje Marku Milo�evi浠(u odsustvu), sinu Slobodana Milo�evi桬 i grupi radnika njegovog preduze桠„Madona“.

U optu�nici je navedeno da su optu�eni na silu odveli tada�njeg pripadnika „Otpora“ Zorana Milovanovi桠u diskoteku „Madona“,da su ga usput tukli i maltretirali, te da mu je Marko Milo�evi栰retio uklju襮om motornom testerom da 楠ga ise橠na komade i baciti

u Veliku Moravu ukoliko ne prizna ko su 謡novi „Otpora“ u Po�arevcu i ko ih finansira.

Dok je svedo詯 biv�i republi諩 poslanik SPO �ivadin Joti欠dogodio se incident. Dok je advokat Dragoslav Ognjanovi欠branilac Marka Milo�evi桬 potpitanjima prekidao Joti桬 iz publike je glasno reagovao koordinator po�areva諯g „Otpora“ Mom詬o Veljkovi栩 napustio su�enje. Ognjanovi株e po襯 da vi襠na sudiju tra�e橠za�titu, pa je sudija prekinula su�enje. U me�uvremenu u sud je stigla

Interventna brigada po�areva諥 policije, ali je brzo napustila sudnicu, pa je su�enje nastavljeno u daleko mirnijem tonu.

U svom iskazu Joti株e potvrdio da mu je kriti讯g dana Milovanovi栩spri衯 da su ga ljudi Marka Milo�evi桠pozvali na prevaru, da su ga tukli i mlatretirali i da mu je Marko Milo�evi栰retio uklju襮om motornom testerom. Prema njegovim re詭a, on i tada�nji savezni poslanik Nenad Leki栳u Milovanovi桠odveli u policiju. Joti捊je istakao da se Milovanovi栰la�io i u policiji, da je govorio da 楠tu

upasti Marko Milo�evi栩 da 楠ih pobiti. Na ove re詬 svedo詠Joti欠reagovao je de�urni policajac koji je naglasio da bi voleo da Milo�evi栤o�e jer mu je dosta svega, jer se upravo vratio sa Kosova i pokazao na „kala�njikov“ koji je bio u susednoj prostoriji.

Prema svedo襮ju Joti桬 ne�to kasnije je stigao komandir stanice policije Nikola Kaurn koji je glasno opsovao i Marka Milo�evi桠i

Milovanovi桬 poslanika, i „Otpor“.

Ujak neven衮e supruge Marka Milo�evi桠Milice Gaji欠ginekolog Dragan Milankovi栰otvrdio je da je posetio porodicu Milovanovi欠ali da tom prilikom nije pretio majci Zorana Milovanovi桠�ivki da 楠ostati bez posla, jer u bolnici postoji vi�ak radne snage. Otac

optu�ene bra楠Aleksandra i Vladislava Milo� A�anin rekao je da je u stan Milovanovi桠do�ao da se porodici Milovanovi栩zvini ako treba. �ef obezbe�enja Slobodana Milo�evi桠Du�an Rako襶i株e istakao da je u stan Milovanovi桠u�ao kao pratilac Milice Gaji欠ali

da nije obra桯 pa�nju na razgovor.

B. R.

Info sluzba SPO wrote:

VESTI SPO

Sreda, 21. april 2004.

BEZ REFORMI POLICIJE NASTAVIƅ SE DELOVANJE

MILO�EVIƅVIH ESKADRONA SMRTI

Srpski pokret obnove najo�trije osu�uje ju襲a�nje pojavljivanje u

Specijalnom sudu pripadnika �andarmerije u uniformama rasformirane JSO,

kao kriminalni oblik pritiska na Sud i svedoke u su�enju za ubistvo Zorana Щn

�i桮

Srpski pokret obnove zahteva da se pomenuti pripadnici �andarmerije odmah

suspenduju i da se pokrene postupak utvr�ivanja odgovornosti komandanta

�andarmerije za ovaj ne赶eni atak na srpsko pravosu�e. Ukoliko akteri ovog

sramnog 詮a ostanu izvan doma�aja pravde, Srpski pokret obnove smatra楠

Vladu direktno odgovornom.

"otvorena ohrabrenja" ne samo dana�njim pripadnicima �andarmerije već i "egzekutorima, saučesnicima i

PRVI OP�TINSKI SUD iz Beograda pozvao je predsednicu Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Biljanu Kovačević - Vučo da se javi tom sudu u svojstvu okrivljenog za klevetu, saop�tio je JUKOM.

Biljana Kovačević-Vučo kazala je agenciji Beta da je poziv neregularan i nezakonit i dodala da se neće odazvati na taj poziv.

Ona je tu�bu ocenila kao nastavak kampanje protiv nje započete nakon �to je prihvatila da bude pravni zastupnik biv�eg �efa Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimira Popovića.

Kovačević-Vučo je, takođe, iznenađena zbog hitnosti poziva i to povezala sa novinskim napisima u kojima se, prema njenoj oceni, vodi kampanja protiv nevladinih organizacija (NVO), njenog klijenta Popovića i nje.

izbora, HOPS je ocenio da bi pobedom Tomislava Nikolića, kandidata radikala kompletna vlast mogla da bude zaokru�ena kao ultradesničarska, a sintagma o demokratskom bloku, koji čini vladu, bila bi samo paravan za skrivanje prave, antievropske i antiatlantske politike koja će biti vođena. (Beta)

Gradski funkcioneri pomenuti u slucaju nezakonitog rusenja kuce u Silerovoj ili nemaju komentar ili nedostupni

"Sablja" posekla i neposlusne inspektore

Zbog odbijanja da potpisu resenje o rusenju otkaz dobili Ljubisav Djuricic, sekretar za imovinsko-pravne odnose, i inspektorBranislav Rogac

BEOGRAD - Posle pravno-spornog rusenja nelegalno podignutih objekata sefova zemunskog kriminalnog klana Dusana Spasojevica Siptara i Mileta Lukovica Kuma u Silerovoj 38 u Zemunu, sa funkcija u Gradskom sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove smenjeni su svi koji su se protivili ovakvom sumnjivom postupanju u vreme akcije "Sablja". Tako su

dotadasnje pozicije izgubili sekretar Ljubisav Djuricic i glavni gradjevinski inspektor Branislav Rogac, a Miroslava Daskalovic,koja je potpisala dokumenta o rusenju, uznapredovala je na mesto nacelnika gradske gradjevinske inspekcije.

Miroslava Daskalovic tvrdi da resenja nisu antidatirana, to jest falsifikovana, vec da je zakljucak o izvrsenju resenja o rusenju sa vise puta "pogresenim datumom" redovno procesuiran, a da je zatim, kada je "greska" uocena, jednostavno dopunjen

ispravkom. Ona, medjutim, ne kaze zasto resenje o rusenju nije uruceno Spasojevicu i Lukovicu pre ubistva premijera Zorana Djindjica, ako je zaista tada i doneto, ili zasto to resenje makar nije zalepljeno na vrata zgrade, kakav je obicaj u situacijama u kojima nije moguc kontakt sa investitorom nelegalnog objekta.

U toku jucerasnjeg dana smo pokusavali da ostvarimo kontakt sa svim gradskim funkcionerima koji su pomenuti u ovom slucaju, kako bismo culi njihovu verziju price. Nenad Bogdanovic, predsednik gradske vlade, nije imao komentar. Vesna Ivic, sef Bogdanovicevog kabineta, i potpredsednik Ljubomir Andjelkovic nisu bili dostupni, dok gradjevinski inspektor Branislav

Rogac nije zeleo da daje izjave.

Povodom dokumenta kojim je u ime Izvrsnog odbora Skupstine grada potpredsednik gradske vlade Ljubomir Andjelkovic nalozio zemunskoj opstini preuzimanje nadleznosti nad predmetom za legalizaciju zdanja mafijaskih vodja, advokat Sava

Andjelkovic kaze da je i svakom pravnom laiku jasno da tu nije postovan zakon.

- Ocigledna je pravna ujdurma kojom je cela stvar oko rusenja objekata izvedena. Neko je imao interes da se te kuce poruse preko noci i to je i ucinjeno prema naredbi te osobe. Da bi se uklanjanje nelegalnog poslovnog objekta, koji je toliko dugo

stajao netaknut, sprovelo po zakonu, bilo je neophodno da se prvo donese resenje za rusenje i da se uruci vlasnicima. Bilo je potrebno da se ostavi rok za zalbu stranaka, sto nije ispostovano. Ako je vlasnik odsutan, odredjuje mu se privremeni punomocnik koji u njegovo ime podnosi zalbu, a ni to nije postovano. Narocito krsenje procedure je bilo u tome sto su

Spasojevic i Lukovic bili u Beogradu i sto se znalo gde su, a resenja im nisu urucena. Cak i kada je neko uhapsen, njegova gradjanska prava ne prestaju da vaze - tvrdi Andjelkovic i dodaje da porodice vodja "zemunskog klana" imaju pravo na naknadu za ulozen materijal u izgradnju porusenih objekata, ali da nemaju pravo na nadoknadu za troskove radne snage,

izgubljenu dobit ili druge prihode koje imaju vlasnici legalnih objekta koje drzava porusi.

http://www.listbalkan.co.yu/

Ne lijeci se tumor pomadama

Bezbjednosno-informativna agencija mora da bude raspuštena i bice

raspuštena jednog dana, ali ce nas to "koštati i vremena i mnogo cega još do

tada", izjavio je u intervjuu Tanjugu ministar inostranih poslova Srbije i

Crne Gore Vuk Draškovic.

On je izrazio uvjerenje da ce se i druge stranke demokratske orijentacije

uvjeriti da je to rješenje, na kojem insistira Srpski pokret obnove, jedino

mogucno.

je BIA netransformisani naslednik, Slobodan Miloševic pretvorio u svoju

privatnu i partijsku, teroristicku organizaciju".

"Kada govorim o borbi protiv terorizma, govorim i o borbi protiv državnog

preimenovana, trebalo je raspustiti, rasformirati, odmah poslije 5. oktobra,

po ceškom modelu", rekao je on.

Da je tako ucinjeno ne bi bio ubijen srpski premijer Zoran Ðindic, uvjeren

je Draškovic.

"Na raspuštanju BIA smo insistirali i po formiranju ove Vlade Srbije, ali

kao da smo govorili zidovima. I stigli smo dotle da se zlo regeneriše, da se

konsolidovalo, toliko da je nastupilo javno, u sudnici, podržavajuci svoje

drugove koji su pucali u premijera".

"Zlo je u sudnici podržalo one koji su pocinili masakr na Ibarskoj

magistrali, ubili Ivana Stambolica, Slavka Curuviju", upozorio je Draškovic.

"Kao da im se cini da je nastupio trenutak njihove rehabilitacije i vrijeme

pobjede njihovog nacina razmišljanja".

On je naglasio da je BIA i dalje iznad zakona i da "cak i u vrijeme akcije

`Sablja` inspektori policije nijesu smjeli da istražuju zlocine u koje su

bili umiješani inspektori BIA, nego je BIA istraživala samu sebe".

Na pitanje da li ocekuje promjenu sada kad je na celu BIA Rade Bulatovic, on

je odgovorio da takvu organizaciju nije mogucno transformisati.

"Ne vjerujem da se tumor može ikako iz zlocudnog nekim pomadama promijeniti

u dobrocudni, nego se mora operisati", naglasio je Draškovic.

(Tanjug)

U SCG i dalje caruju sumnjicenja,lose procene, hajke i obracuni, paranoje, para formacije i para centri moci. Jos se nadziru mnogi gradjanai nevini i patriote, I potrebno je se sa ovakvim pojavama obracunati brzo i energicno.

Pokret za zastitu ljudskih prava (

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 27.4.2004 god

POVODOM DEMONTIRANJA PRISLUSNIH UREDJAJA IZ STANA VUKA RASKOVICA

Juce su prenela beogradska medija da su organi MUP-a Srbije demontirali

prislusne uredjaje iz stana Vuka Draskovica u Beogradu kojom prilikom je Vu

Draskovic ustvrdio da nisu demontirani svi uredjaji nego samo neki od njih.

Dok je predstavnik MUP-a izjavio ostentativno i paternalisticki vest da vise

nema prislusnih uredjaja u stanovima neistomisljenika niti prisluskivanja

njihovih razgovora.

Ubedjeni smo da je Vuk Draskovic u pravu kada tvrdi da svi uredjaji u stanu

nisu demontirani nego samo neki od njih.

Sto se tice izjave predstavnika MUP-a Srbije da se vise takvi nadzori ne

primenjuju nad neistomisljenicima ocenjujemo takvu izjavu kao nezasnovanu na

cinjenicama..

Ovde mnge stvari zbunjuju i izazivaju nedoumice.Kako je moguce da drzava

nadzorava i dalje Vuka Draskovica ,koji je njen ministar inostranih poslova?

Povrh svega SPO je u koaliciji u Vladi sa DSS ciji je clan ministar MUP-a.Kako

to da takva Vlada nadzorava svoga ministra? Sutra neko od DSS moze izjaviti da

ga nadzorava MUP? Ili to moze kazati sam ministar MUP-a?

Pokojni Z.Djindjic je bio na celu drzave,njega su njegovi podredjeni

nadzoravali.

Ocigledno je da postoje razvlasceni segmenti vlasti, mafije i kriminalci,

sudije, neformalna vlast, koji su se povezali i usancili , nadajuci se da ce

tako sacuvati vlast i privilegije. Zaprepascuje nedoraslost ovih mafija koje ne

shvataju da tako cineci ne cuvaju prevashodno svoju vlast nego ruse drzavu i

pravni sistem, naciju, sprovode sistematsku destabilizaciju i sabotazu. i da su

kao takvi instrumentalizovani od neprijateljskog geo-okruzenja da guraju naciju

u produzenu agoniju samonistenja. Oni ne prepoznaju i ne vide konce koji

koordiniraju i jacaju njihove akcije, ne vide vrlo diskretnu ali efikasnu

podrsku tih stranih centara moci koji ih jacaju i povezuju, koji im tako

cineci daju danajske poklone.

Pozivamo na mudrost, smirenost i opeznost, ispravne procene, pomirenje,

osvescenje, prastanje i slogu. Ukoliko tako ne postupimo nestacemo ubrzo kao

nacija i drzava.

SAVET Pokreta

UKLANJANJE UREDAJA ZA PRISLUSKIVANJE IZ STANA DRASKOVICA

Beograd -- Prvi put u Srbiji, tajna policija je u ponedeljak pred

kamerama uklonila nekoliko prislusnih uredaja iz stana jednog

politicara, ali ostaje neizvesno da li su svi prisluskivaci uklonjeni.

Pripadnici Bezbednosno-informativne agencije uklonili su tri

prisluskivaca iz kuce Vuka Draskovica, ministra za inostrane poslove

SCG i lidera Srpskog pokreta obnove. Draskovic veruje da je najveci

broj instaliranih prisluskivaca ostao u kuci, a direktor BIA Rade

Bulatovic tvrdi suprotno i najavljuje pisanu garanciju.

U prisustvu mnogobrojnih novinara, uklonjeni su prislusni uredjaji iz

dnevne sobe i trpezarije u prizemlju. Lider SPO-a i njegova supruga

Danica Draskovic veruju da je vecina prisluskivaca ostala u kuci, i da

do pravog demontiranja tek treba da dode. "Verujem da je ovo samo

pocetak i da cemo se videti jos jednom kada bude rasformirana BIA i

kada bude formirana nova nacionalna sluzba bezbednosti i ja cu vas tada

pozvati da prisustvujete skidanju svih uredaja, za koje sam ubeden da

su tu", rekao je Vuk Draskovic.

"Mozete da skinete te bubice, ali to nije sve. Cela kuca je ozvucena,

gospodine. Rade Markovic je rekao na sudu pre mesec dana da se mora

kuca srusiti da bi se sklonile bubice", rekla je Danica Draskovic.

Draskovic je izjavio da su mu sluzbenici BIA dali skicu stana sa

mestima prisluskivaca, i da mu je saopsteno da je elaborat o tome

"nestao negde u sudu". "Ja zelim da vidim taj elaborat, originalni

elaborat. Sta krijete to?", rekoa je Vuk Draskovic. "Osnovno je ovde

pitanje gde je elaborat. Ko je ukrao, ko je iscepao, ko je izneo

elaborat o prisluskivanju cele kuce, jer se on sada, po recima BIA-e,

ne nalazi vise u BIA-i", izjavila je Danica Draskovic, a na pitanje ko

je iz BIA-e rekao da nije kod njih, ona je odgovorila: "G. Rade

Bulatovic, on je rekao da nema elaborata, doneo je ovde malu skicu. Ja

znam od ljudi koji su radili u BIA-i, oni su meni rekli da postoji

elaborat."

Direktor Bezbednosno informativne agencije, Rade Bulatovic, tvrdi da u

kuci ne postoji vise nijedan prislusni uredaj. Po njemu, ovime se

simbolicno najavljuje nov period u radu tajne policije: "Danas se

simbolicno prekida sa prisluskivanjem politickih neistomisljenika. To

je poruka koju dajemo javnosti i mozemo da garantujemo da nece vise

biti prisluskivanja politickih neistomisljenika u zemlji."

Draskovic je rekao da se u kucu, u kojoj sada zivi, uselio krajem 1994.

godine i da mu je saopsteno da su prislusni uredaji postavljeni

neposredno pre nego sto se on uselio.

Medutim, Rade Bulatovic tvrdi da su prisluskivaci postavljeni mnogo

ranije u periodu izmedu osamdesetih i devedesetih, ali nije naveo ko je

tada u kuci ziveo.

Uklanjanju prislusnih uredjaja, u kojoj je ucestvovalo sest pripadnika

BIA, prisustvovali su i zamenik javnog pravobranioca Milan Markovic,

sudija Cetvrtog opstinskog suda Mladen Nikolic, advokati Dragoljub

Todorovic, Rajko Danilovic i Nikola Barovic, kao i generalni inspektor

MUP-a Vladimir Bozovic.

Pokret za zastitu ljudskih prava (http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 1 .5.2004 godine

VANRASPRAVNO VEĆE VOJNOG SUDA U BEOGRADU UKINULO JE PRITVOR Vladanu Vlajkoviću, autoru knjige "Vojna tajna", protiv koga je poreknut postupak zbog sumnje da je počinio krivično delo odavanja vojne tajne.

Predsednica Helsin�kog odbora za ljudska prava Sonja Biserko potvrdila je da je Vlajković pu�ten iz pritvora.

za kapitalne investicije. (Beta)

U odvojenim saop�tenjima UNS i ANEM izrazili su protest zbog napada na Rodića i podsetili da je on vi�e puta bio meta nasilnika, da mu je pro�le godine i automobil dignut u vazduh, a da su svi ti slučajevi ostali nerasvetljeni i odgovorni nisu pronađeni.

"Pitanje napada na medije, ali i vlasnike medija ne samo da ote�avaju polo�aj novinara i medijskih radnika, nego znače i svojevrsnu pretnju slobodi medija i procesu demokratizacije dru�tva", naveo je UNS i podsetio vlasti da ni posle 3,5 godine od smene Milo�evićevog re�ima "Glasu javnosti" nije vraćena zaplenjena oprema. (Beta)

KURIR

Vesti:

3. april 2004.

Evropska Unija

ZABRINUTOST ZBOG "VOJNE TAJNE"

BEÈ - Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog zaplene primeraka knjige "Vojna tajna" Vladana Vlajkoviæa, u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (HOPS).

- Autor knjige Vladan Vlajkoviæ nalazi se u vojnom pritvoru od 18. marta. HOPS tvrdi da su informacije objavljene u knjizi veæ iznete u javnost i da je knjiga prethodno bila predoèena relevantnim vlastima, od kojih se niko nije protivio njenom objavljivanju - piše u

saopštenju, koje je, kao predsedavajuæi Unije, izdala Misija Irske u Evropskoj organizaciji za bezbednost i saradnju (OEBS) u

Beèu.

(BETA)

VIII.Primena nedozvoljene sile u humanitarnim konfliktima

X.Ubistva

..

XI.Verske slobode

Subject:

Patrijarh Pavle liturgiju sluzio u manastiru Vavedenje

BEOGRAD, 11. aprila 2004. (Beta) - Patrijarh srpski Pavle danas, na najveci

hriscanski praznik - Uskrs, sluzio je svetu arhijerejsku liturgiju u

manastiru Vavedenje u Beogradu.

Posle bogosluzenja u hramu je procitana uskrsnja poslanica kojom patrijarh

poziva sve vernike da zive u ljubavi sa svim ljudima i da tu ljubav ne

zamenjuju ni nacionalnim ni politickim simbolima.

Patrijarh se poslanicom osvrnuo i na nedavno nasilje na Kosmetu i porucio da

"nove rane na telu raspetog Hrista" ne treba da umanje veru u vaskrsenje, a

da svetinje treba nositi u srcu.

Bogosluzenju u prepunom manastiru Vavedenje prisustvovala je i porodica

princa Aleksandra Karadjordjevica.

Danas Uskrs slave svi hriscanski vernici i pravoslavci i katolici.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hocevar uskrsnju misu sluzio je u crkvi

Krista Kralja u Beogradu. On je svojom poslanicom vernicima porucio da je

"vaskresenje tajna koja otkriva i osmisljava celokupnu dramu naseg zivota".

Uskrs se smatra najvecim hriscanskim praznikom jer Hristovo vaskrsenje

oznacava pobedu zivota nad smrti.

S NADOM U GOSPODA

4/9/2004

Patrijarh Pavle svojoj duhovnoj deci:

Svetim na liturgijskom sabranju. Tako je bilo od prvog javljanja vaskrslog Hrista Svojim učenicima, a �to su nam oni zasvedočili i ostavili kao sveto predanje koje se sastoji u tome da je vaskrsli Gospod na� Isus Hristos sa nama u sve dane – I dok ponovo u slavi ne dođe - u evharistijskom sabranju mnogih oko jednog episkopa i slu�itelja ove velike Tajne NJegove.

Vaskrsli Hristos je, jedini na� Spasitelj, Nada na�a, neodvojiv je od Svoga Tela, koje smo mi, zajednica mnogih kr�tenih u smrt NJegovu i savaskrslih s NJim u novi �ivot. I zato onde gde je Telo NJegovo, onde je i On kao glava telu.

Duha Svetoga.

daje la�an utisak da je postojana i večna, dok je smrt razjeda i pretvara u prah i ni�tavilo. Zato se ne uzdajmo u nju da će nas ona osloboditi smrti kad i ona sama stenje i pati, čekajući upravo nas, sinove Bo�je, da je oslobodimo ropstva raspadljivosti.A to mi mo�emo učiniti samo u zajednici ljubavi u Telu Hristovom, koje je evharistijsko sabranje. Zajednica ljubavi sa

Gospodom je jedina koja na�u smrtnu prirodu mo�e učiniti besmrtnom. Pa, zar nam to Gospod nije posvedočio i kroz na�e

�ivota tvorevine jeste ikona bo�anskog načina �ivota. Kao �to je Sveta Trojica zajednica slobode, ljubavi Oca i Sina I Svetoga Duha, tako je i Liturgija zajednica ljubavi mnogih ličnosti sa Gospodom Isusom Hristom.

Jer samo onaj koji u Gospodu stoji - u vrlini stoji, jer je Gospod izvor svake vrline, po rečima Apostola: "Iz NJega ste i vi u Hristu Isusu, Koji nam postade premudrost od Boga i pravednost i osvećenje i izbavljenje." A to je jedino moguće ako smo u zajednici sa Gospodom i sa svom na�om braćom, jer je Gospod samo ovde prisutan.

Braći na�oj zabludelima i raskolnicima obraćamo se s ljubavlju da jedno imaju na umu: Ako misle da Duhom Svetim čine to �to čine, varaju se, jer ne znaju da Duh uvodi u zajednicu sa svima koji su sa Hristom, a ne razdire i ne komada Telo Hristovo.

Liturgiji, kroz zajednicu sa konkretnim �ivim ljudima, a ne u idejama i mrtvim simbolima i prolaznim stvarima. Ne cepajmo Telo Hristovo zbog vlastoljublja. Setimo se da se u Crkvi vlast sastoji u tome �to ne mo�emo jedni bez drugih da postojimo -

nemoćan, ne odvoje od Samog Gospoda, jedinog Izvora �ivota, i postanu tako robovi zakona i mrtvog slova koje ubija i vodi u smrt. "Jer, gledajte, braćo, na vas pozvane: nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenita roda;

Draga na�a duhovna deco, koji ste mr�njom ljudskom prognani sa Kosova i Metohije i drugih krajeva - sa svojih vekovnih ognji�ta, rasejani po svetu, i vi koji ste oti�li u potrazi za boljim �ivotom, radujte se i vi danas, i ne tugujte. Svi mi, zajedno sa

Molimo se Bogu i Ocu da nam Gospod �to pre dođe u sili i slavi, jer će nam tada doći potpuno oslobođenje od smrti kroz op�te vaskrsenje mrtvih i Carstvo Bo�je u punoći, koje će potvrditi svu istinu istorije i ljudskog �ivota. Po rečima Apostola:"Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao."

STVORENI ZA VEČNOST

MLADIĆI i devojke, uteho na�a u Gospodu, ne dajte da vas mladost zavede i da vam da la�nu nadu da ćete ostvarenje

svoje slobode i svoju sreću naći u sebi samima, ili, pak, u prirodi mimo Hrista, odnosno mimo Bogočovečanske zajednice

ljubavi sa drugim ljudima. Imajte u vidu da je drugi čovek brat va� i sapatnik u borbi protiv smrti, ne bi li se nje oslobodio. Od

smrti niko ne mo�e osloboditi; jedino Hristos Koji je zajednica ljubavi u Duhu Svetom.

Vi koji ste stari i bolesni ne tugujte i ne očajavajte, jer je Gospod na� i Sam stradao, umro i vaskrsao. Vaskrsenjem Hristovim

ubla�avajte svoju muku, jer nismo za privremeni �ivot stvoreni, nego za večnost.

RADOSNA TAJNA

RADUJMO se danas svi, jer smo predokusili večni �ivot, kao �to se radujemo svake nedelje, slaveći Vaskrsenje Hristovo u liturgijskom sabranju. Ko se ne raduje danas kada Crkva Bo�ja kliče "Hristos vaskrse" sličan je osuđeniku na smrt, kome

Nemojmo se sećati Vaskrsenja Hristovog samo od praznika do praznika. Hristovo vaskrsenje je na� �ivot i na�e vaskrsenje i učestvovanje u radosnoj tajni Carstva nebeskog. Jer, po rečima Apostola: "Kao �to u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi

o�iveti. No, svaki u svome redu: Prvenac Hristos, potom, o NJegovu dolasku, oni koji su Hristovi."

S ovom nadom u Gospoda, jo� jednom vas sveradosno pozdravljamo:

HRISTOS VASKRSE!

>

BEOGRAD, 9. aprila 2004. (Beta) - Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC)

Pavle pozvao je vernike u Uskrsnjoj poslanici da zive u ljubavi sa svim

drugim ljudima i da je ne zamenjuju ni nacionalnim ni politickim simbolima.

Povodom nedavnog nasilja na Kosovu nad srpskim stanovnistvom i unistavanja

crkava i manastira, patrijarh Pavle naveo je da su to "nove rane na telu

raspetog Hrista", ali da ne treba tugovati, vec verovati u Hristovo

vaskrsenje, noseci u srcu svoje svetinje.

"Draga nasa duhovna deco, koji ste mrznjom ljudskom prognani sa Kosova i

Metohije i drugih krajeva - sa svojih vekovnih ognjista, rasejani po svetu,

i vi koji ste otisli u potrazi za boljim zivotom, radujte se i vi danas i ne

tugujte", porucio je patrijarh Pavle.

Naveo je da je SPC, zajedno sa svim cestitim ljudima u svetu, "duboko

potresena najnovijim pogromom" nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i

razaranjem srpskih svetinja.

"Zato i sada, u ovom novom raspecu, kao i uvek za sve nas postoji jedna

prava nada - a to je vaskrsli Gospod, oko koga treba da se saberemo i

okupimo. Sve nas, koji se u Gospoda nadamo i u njega verujemo, ovo treba da

podseca da smo ovde bez postojanog grada i u rasejanju i vremenskom i

prostornom, dok nam Gospod ponovo ne dodje i sabere narod svoj sa svih

krajeva zemlje", naveo je patrijarh Pavle.

"Zato, ne tugujmo: nismo u rasejanju sve dok smo clanovi Crkve i dok u srcu

svom novimo svoje svetinje", porucio je poglavar SPC.

Obracajuci se mladima, poglavar SPC ih je pozvao da ne daju da ih mladost

zavede i da im laznu nadu da ce ostvarenje slobode i srecu naci u sebi

samima ili u prirodi mimo Hrista, odnosno mimo "bogocovecanske zajednice

ljubavi sa drugim ljudima".

"Imajte u vidu da je drugi covek brat vas i sapatnuik u borbi protiv smrti,

ne bi li se nje oslobodio", porucio je patrijarh mladima.

Poglavar SPC pozvao je vernike i da se ne secaju Hristovog vaskrsenja samo

od praznika do praznika.

"Hristovo vaskrsenje je nas zivot i nase vaskrsenje i ucestvovanje u

radosnoj tajni carstva nebeskog", naglasio je patrijarh Pavle i pozdravio

vernike tradicionalnim pozdravom "Hristos vaskrse".

PISMO PATRIJARHA PAVLA KOMANDATU SFOR-a

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle uputio je danas general-majoru

VIRDzILU L. PIKETU,

komandantu SFOR-a u Bosni i Hercegovini, pismo u kojem stoji:

Vec nekoliko puta smo zahtevali od komande SFOR-a, visokog

predstavnika medunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, pa i

generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, da se prestane sa potpuno

bespotrebnim i neumesnim uzmeniravanjem pravoslavnih zitelja varosice

Pale na Romaniji i unistavanjem njihove imovine, od strane onih vojnih

snaga koje su u ovaj deo Evrope dosle da pomognu u ocuvanju mira,

uspostavljanju razumevanja i tolerancije. Poslednjih put smo Vam ovim

povodom pisali u februaru ove godine, jer snage kojima komandujete su,

pod punom ratnom opremom, sa izgovorom da traze lica osumnjicena za

ratne zlocine, tokom Bozicnih praznika upale u crkvu i stanove

pravoslavnih svestenika na Palama, gde su izvrsili premetacinu i

preplasili ukucane i maloletnu decu.

No, umesto da Vas Nase pismo uveri da nasi svestenici i njihovi

ukucani ne ucestvuju u radnjama za koje ih ocigledno sumnjicite, Vi

ste, gospodine Generale, naredili da se na njihove domove 01.

aprila 2004. godine, upravo pred Vaskrsnje praznike, izvrsi pravi

desant. Vasi vojnici su, u gluvo doba noci, uz upotrebu najubojitijih

eksplozivnih sredstava, sa krova, vrata i prozora provalili u njihovu

kucu i pritom je potpuno demolirali. Od razornih eksplozija ranjeni su

protojerej-stavrofor Jeremija Starovlah i njegovog sin, katiheta

Aleksandar. Ali Vasim vojnicima, koje nas narod zove "mirovnjaci", ni

to nije bilo dovoljno. Oni su tesko ranjene protu Jeremiju i njegovog

sina, vezali, i tako vezane ih besomucno tukli kundacima, cizmama i

cim god su stigli. Najkrace receno: pretukli su ih na smrt. Svo to

vreme u protinu suprugu je bila uperena puska, s prstom na okidacu,

kako ne bi mogla da pruzi pomoc sinu i suprugu. Ove cinjenice,

gospodine generale, i Vama su dobro poznate. Ovo Vam pisemo dok se

lekari, jos uvek, bore za zivot ova dva hriscanina, koja stradaju iz

istog razloga iz koga su stradali mucenici iz rimskog doba = imena

Hristovog radi.

Ako Vam, Gospodine Generale, do danas nije bilo jasno da srpski

svestenici ne kriju one koje ste optuzili da su pocinili ratne

zlocine, nadamo sa da Vam je to sada jasno. Ili mozda nije, i treba

ponovo da ocekujemo da ce oni koje smo zeleli da vidimo kao ljude

dobre volje, ponovo krenuti bombama, puskama i cizmama na nase svete

hramove, zivote nasih svestenika i njihovih porodica.

U isto vreme Vas obavestavamo da cemo sa ovim Nasim pismom upoznati

najsiru svetsku javnost.

S postovanjem,

AEM i PATRIJARH SRPSKI

+ Pavle

SFOR u cetvrtak ujutro u Palama pokusao uhapsiti osumnjicenog za ratne

zlocine Radovana Karadzica

Tesko povrijedeni svestenik i njegov sin

SARAJEVO - Pripadnici SFOR-a nanijeli su tupim predmetom teske tjelesne

povrede opasne po zivot svesteniku Jeremiji Starovlahu i njegovom sinu

vjeroucitelju Aleksandru, rekao je tuzilac Okruznog javnog tuzilastva Srpsko

Sarajevo Stanko Nujic.

Jeremija i Aleksandar Starovlah povrijedeni su prilikom upada SFOR-a u

Parohijski dom jucer u 1.15 ujutro. Iz SFOR-a je potvrdeno kako su oni

povrijedeni usljed upotrebe eksplozivnog punjenja pri razvaljivanju vrata na

Parohijskom domu.

Tuzilac Stanko Nujic, koji je izvrsio uvidaj, istakao je da je SFOR upao u

crkvenu kucu u Palama koristeci eksploziv kod ulaza u kucu, prilikom cega je

pricinjena velika materijalna steta na ulazu, kuci i okolnim objektima -

crkvi i drugoj crkvenoj kuci. Tuzilac je potvrdio da nisu ustanovljeni

tragovi metaka. Tuzilac Nujic je rekao da su i "otac Miomir Zekic i njegova

supruga Branka zadobili lakse tjelesne povrede prilikom vezivanja lisicama".

TRAZILI KARADZICA

Dejv Saliven, portparol SFOR-a, istakao je da je ova akcija provedena s

ciljem hapsenja Radovana Karadzica, optuzenog za ratne zlocine.

"Akciju smo izveli na osnovu kredibilnih obavjestajnih podataka, ali ne mogu

reci vise detalja. Izveli smo akciju u kojoj je angazovano oko 40 vojnika iz

Velike Britanije, SAD i Multinacionalne specijalne jedinice, ali nismo

pronasli Karadzica", rekao je Saliven demantirajuci navode da je tokom

akcije doslo do prekomjerne upotrebe sile.

"Vojnici SFOR-a su koristili minimalnu silu neophodnu da se izvrsi pretraga.

Nije bilo upotrebe vatrenog oruzja ili bombi", kazao je Saliven na

pres-konferenciji u Sarajevu.

DESANT NA PALE: Stanovnici zgrada koje se nalaze u blizini crkve i

Parohijskog doma kazali su kako su oko 1.15 culi jaku detonaciju kojom su

otvorena vrata Parohijskog doma. Svjedoci kazu kako su vojnici SFOR-a

izvrsili desant spustajuci se iz helikoptera na prostor oko crkve.

"Provalili su vrata novog Parohijskog doma, ulazili su kroz prozore, bili su

helikopteri. Vezali su oca Miomira Zekica. Mislim da je ova akcija pokazala

da je SFOR prekrsio sva demokratska, gradanska i sva druga normalna

ponasanja", istakao je protojerej Slobodan Luburda.

Zoran Deric je izjavio da ce institucije RS energicno insistirati na

utvrdivanju odgovornosti za brutalnu upotrebu sile tokom akcije SFOR-a na

Palama, u kojoj su ranjeni protojerej Jeremije Starovlah i njegov sin,

vjeroucitelj Aleksandar.

"MUP RS apsolutno nije bio upoznat sa akcijom SFOR-a na Palama. Da smo u ovu

akciju bili ukljuceni, kao sto je to ranije bio slucaj, sigurno ne bi doslo

do ovako tragicnog epiloga", rekao je Deric u Palama.

M. CUBRO

Protest vise hiljada gradana u Palama zbog akcije SFOR-a

Nekoliko hiljada gradana Pala jucer je kod Parohijskog doma mirnim

protestima osudilo SFOR-ovu akciju u Palama. Crkvu, Parohijski dom i

nekoliko okolnih objekata cuvale su jake policijske snage.

Ucesnici protesta, koji je zavrsen bez incidenata, uzvikivali su: "Kukavicki

je napadati bogomolje i svete kuce", "Za njih su zlocinci i nasa djeca",

"Niko nam nece oteti RS", "S vjerom u Boga - za spas srpskog naroda".

Trazili su da im se obrate Sulejman Tihic, predsjedavajuci Predsjednistva

BiH i Pedi Esdaun, visoki predstavnik.

"Mislim da bi ovdje trebao biti i Sulejman Tihic, jer on je predsjednik svih

gradana BiH. Bilo bi dobro da nam kaze kako to stiti Srbe", rekao je Dragan

Kalinic, predsjednik parlamenta RS i lider SDS-a. Kalinic je porucio da neko

zeli povratak na staru BiH koja vise nikad nece postojati.

"Neko pogresno vjeruje da su Srbi nespremni da brane RS, slobodu i

ravnopravnost. Neko nas zeli vratiti 12 godina unazad", rekao je Kalinic

isticuci da akcija SFOR-a predstavlja do sada "najbrutalniji i najsuroviji

akt nasilja".

Clan Predsjednistva BiH Borislav Paravac saopstio je da je zatrazio

zakazivanje vanredne sjednice Predsjednistva zbog akcije SFOR-a.

"Ne ocekujem spektakularne zakljucke, ali cu svakako da kolegama Tihicu i

Covicu prenesem atmosferu sa ovog dostojanstvenog skupa, kao i ogorcenje i

zgrazavanje gradana nad SFOR-ovim vandalizmom", rekao je Paravac.

Predsjednik Vlade RS Dragan Mikerevic rekao je da su sinoc svestenici Srpske

pravoslavne crkve, gradani Pala i cijele RS povrijedeni kao ljudi i kao

pravoslavci.

On je naglasio da ce se Vlada RS na vanrednoj sjednici odrediti prema akciji

SFOR-a u Palama.

"Odlucni smo i istrajacemo na pronalazenju i kaznjavanju krivaca", naglasio

je Mikerevic.

Gradanima su se obratili i gradonacelnik Srpskog Sarajeva Milivoje Gutalj,

nacelnik Skupstine opstine Pale Slavko Kujundzic i potpredsjednik Boracke

organizacije RS Mihajlo Paradina.

Svestenik Miomir Zekic rekao je da je u akciji SFOR-a ostao ziv zahvaljujuci

samo milosti Bozjoj.

"Molimo se Bogu da nase neprijatelje okrene na pravi put ka dostojanstvu,

ljubavi i toleranciji", rekao je otac Miomir i dodao da Srbi pravoslavci

ljubavlju grade buducnost, iako ih kroz cijelu istoriju prate stradanja i

nepravde.

Protest je zavrsen bez incidenata, a gradani su palili svijece za zdravlje

Jeremije i njegovog sina Aleksandra.

Svako vece u crkvi Uspenija presvete Bogorodice u 18 casova bice sluzen

moleban za njihovo zdravlje.

Sinoc je odrzan i sastanak svestenstva Eparhije dabrobosanske, vise episkopa

i clanova delegacije Svetog sinoda SPC.

Povrede opasne po zivot

Svestenik Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar helikopterima SFOR-a

prebaceni su u Univerzitetsko-klinicki centar Tuzla. Pacijenti su primljeni

u bolnicu sa povredama u predjelu glave opasnim po zivot, potvrdeno je juce

u UKC Tuzla. Operativni zahvat, kojem je Aleksandar podvrgnut, trajao je

skoro tri sata.

"On ima tesku povredu glave i na programu je mehanicke ventilacije u Odjelu

intenzivnog lijecenja", izjavila je dr Mirsada Praso, koja nije mogla

prognozirati kako ce se njegovo zdravstveno stanje dalje odvijati.

"Obojica su u dubokoj komi. Stanje je neizvjesno. Mehanizam nastanka povreda

nije utvrden. Kod jednog od njih je konstatovana oguljotina na grudima. Nije

bilo identifikovanih gelera. Poslije cemo vjestacenjem utvrditi uzrok

povredivanja", rekla je Praso.

Tuzlanski ljekari su Jeremiji Starovlahu konstatovali vece povrede i prelome

u predjelu glave, zbog cega je prikljucen na aparate za vjestacko disanje, a

i nakon operacije njegovo stanje je bilo kriticno, tako da ljekari nisu

mogli prognozirati kako ce se dalje odvijati.

Povrijedene u akciji na Palama juce su nakratko posjetili parohova supruga

Vitorka i mitropolit dabrobosanski Nikolaj, koji nisu zeljeli davati izjave.

Povrijedene je posjetio i ministar vanjskih poslova BiH Mladen Ivanic. Nakon

razgovora sa ljekarima Ivanic je rekao da je "njihovo stanje veoma tesko".

"Doktori su ucinili sto se moglo i nadam se da ce ovo proci bez ljudskih

zrtava", rekao je Ivanic.

Ekipa ljekara banjaluckog Klinickog centra otputovala je juce popodne u

Tuzlu.

J.S.

Zatrazena odgovornost vojnika SFOR-a

Predsjednik RS Dragan Cavic rekao je da je akcija SFOR-a u Palama bila

prekomjerna i brutalna upotreba sile, te da ocekuje da ce od komandanta

SFOR-a dobiti potpuno objasnjenje i da ce Komanda SFOR-a i druge medunarodne

organizacije utvrditi odgovornost vojnika SFOR-a.

Cavic je istakao da su time pripadnici SFOR-a izasli iz okvira Aneksa 6

Dejtonskog mirovnog sporazuma, u kojem su definisana osnovna ljudska prava

koja moraju postivati sve institucije u BiH.

Visoki predstavnik Pedi Esdaun rekao je da su vlasti RS odgovorne za

incident u Palama, u kojem su nastradali svestenik Jeremija Starovlah i

njegov sin Aleksandar.

"Meni je zao sto je doslo do toga da bilo ko bude povrijeden. SFOR ima pravo

da po svom mandatu koristi odgovarajuci nivo sile. Odgovornost je jasna i

ona je na organima RS. Vlasti RS trebale su da ispune obaveze prema Haskom

tribunalu", kazao je Esdaun.

Nikola Spiric izjavio je juce da je tragicno to sto on kao predsjedavajuci

Predstavnickog doma drzavnog parlamenta ne zna nista o akciji SFOR-a koja se

juce desavala u Palama.

"Imam samo informacije od gradana koji su zvali iz Pala i koji su mi

govorili sta se desavalo. Trazio sam informacije od Barise Colaka, ministra

bezbjednosti BiH. On nije znao nista o tome da mi kaze i rekao je da ceka

informacije. To govori o tragicnom ambijentu drzave BiH, u kojem zvanicne

institucije nisu informisane o onome sto se desava. Tragicno je sto ovakve

aktivnosti SFOR-a nece doprinijeti povjerenju medu gradanima i neduznom

stanovnistvu. Svakako osudujem nasilje SFOR-a koje su primijenili u ovoj

akciji", rekao je Spiric.

Mladen Ivanic, ministar inostranih poslova BiH, akciju SFOR-a u Palama

ocjenjuje kao dogadaj koji znacajno upozorava da SFOR mora imati granice u

svom ponasanju.

"Nedopustivo je da pripadnici mirovnih snaga, u teznji da uhapse optuzene za

ratne zlocine, na brutalan nacin upadaju u Parohijski dom i povreduju

svestena lica", navedeno je u saopstenju SNSD-a.

SDS je saopstila da "tesko ranjavanje pravoslavnog svestenika i njegovog

sina te nasilni ulazak usred noci i pomocu eksplozivne naprave, u

pravoslavni hram i njegovo unistavanje, bez obzira na krajnji cilj, govori o

izrazito brutalnom, neljudskom i necivilizacijskom postupku pripadnika

SFOR-a.

Predsjednik SRS Milanko Mihajlica izjavio je da SFOR-u jedino uspijeva da

"ranjava svestenike, ostecuje srpske pravoslavne crkve, premlacuje neduzne

civile i gradane RS", a da, pri tome, njegove prave namjere "ostaju poznate

samo njima". Akciju SFOR-a osudila je i DNS i vise nevladinih organizacija u

RS.

Brifing zvanicnika NATO-a

SFOR ne dobija prave informacije o Karadzicu

BRISEL - Nedostatak pravih informacija glavni je razlog zbog kojeg SFOR do

sada nije uhapsio Radovana Karadzica i Ratka Mladica, saopsteno je

novinarima sa Balkana u sjedistu NATO-a u Briselu.

Istaknuto je da bez hapsenja optuzenih za ratne zlocine Radovana Karadzica i

Ratka Mladica BiH nece moci uci u Partnerstvo za mir.

"To sto FBiH saraduje s Tribunalom u Hagu, a RS ne saraduje ne mijenja

nista. U stvarnosti, zbog nesaradnje, ispastace cijela drzava. Potpuna

saradnja podrazumijeva to da ih vidimo u Hagu", istaknuto je na brifingu.

Zvanicnici NATO-a priznali su da je vecina akcija hapsenja bila neuspjesna

kada su u njih bile ukljucene lokalne policijske snage. Vlastima BiH

poruceno je da je odgovornost hapsenja na njima.

Govoreci o izgledima BiH da ude u Partnerstvo za mir na predstojecem samitu

NATO-a u Istanbulu, ponovljeno je da to zavisi od vlasti BiH. Prije svega,

lokalne vlasti moraju vojne snage uskladiti sa standardima NATO-a. BiH mora

imati odbrambene snage koje ce biti pokretne i koje ce moci sama

finansirati. Vlast BiH moraju svojim poreznim obveznicima reci gdje trose

novac, za kakve prioritete. Iz sjedista NATO-a poruceno je da nisu

zainteresovani za staticne vojne snage, nego one koje mogu reagovati u

slucajevima dostave, medicinske pomoci, hrane ili u mirovnim misijama.

"Standardi za Partnerstvo za mir svakim danom su sve visi, no mi necemo

nijednoj zemlji reci da mora uraditi ovo ili ono, mi cemo samo ponavljati

kakvi su nasi standardi, a nasim misijama, recimo, moguce je samo pridruziti

vojne snage koje su jednako obucene kao i trupe iz NATO-a", zakljuceno je na

brifingu s novinarima sa Balkana.

Takode, istaknuto je da ce krajem godine, kada evropske snage preuzimaju

mandat od SFOR-a, biti nastavljeno pruzanje pomoci vlastima BiH u hapsenju

optuzenih. Cijeli proces pomoci ce i Ured NATO-a koji ce biti otvoren u

Sarajevu. Naglaseno je da ce fokus djelovanja snaga EU i NATO-a biti reforma

odbrane, hvatanje optuzenih za ratne zlocine i antiteroristicka kampanja. Na

sesiji posvecenoj globalnoj borbi protiv terorizma receno je da u BiH jos

ima nevladinih organizacija koje sponzorisu teroriste, ali je naglaseno da

ovakva situacija nije samo u BiH.

Iz Brisela Nihada Jablic

XIII.Diskriminacija zasnovana na polu, etnickoj i verskoj pripadnosti i drustvenom polozaju

XIV.Sloboda kretanja u zemlji i inostranstvu

Slavica Stevanović, poverenik republičkog Komesarijata za izbeglice izjavila je da je u toku protekle dve godine ukinuto pet kolektivnih centara i da će se zatvaranje nastaviti, pod uslovom da se obezbede adekvatni programi zbrinjavanja tih ljudi. Ona je kao poseban problem označila zahteve vlasnika privatizovanih objekata u kojima �ive izbegla i raseljena lica, da se oni iz njih isele i objekti oslobode. (Beta)

XVI.Kosovo

U aprilu je doslo do potvrde da Srbi nisu krivi za utapanje albanske dece u Ibru, martovski masakr nad Srbima je izazvao solidarisanje nacije, svet sve vise uvidja sta se desava na Kosovu i albanska zajednica I njeni lideri gube postepeno koliko toliko simpatije i podrsku medjunarodne zajednice.Ali do bilo kakvih stvarnih pomaka ne dolazi, situacija ostaje krajnje teska .

20. april 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 20-04-04

Prva liturgija u Svetim Arhangelima nakon

mesec dana izbeglistva

ERP KiM Info-sluzba

Gracanica, 20. april 2004. god.

Mesec dana nakon sto je albanska rulja zapalila manastir Sv. Arhangela kod Prizrena

odsluzena je prva sveta Liturgija na zgaristu manastira. U satoru koji privremeno sluzi

kao kapela monasima koji su se vratili u svoju svetinju Svetu Liturgiju sluzio je na Tominu

nedelju (18. aprila) jeromonah Varsanufije. Nakon dolaska igumana Germana Vucicevica

sa radnicima Crvenog krsta iz Strpca 16. marta u manastir su se vratila i ostala bratija

koja su poslednjih mesec dana izbeglistva proveli u obliznjem selu Sredska, cekajuci

dozvolu za pocetak obnove svog manastira. U prilogu dostavljamo fotografije koje smo

dobili od svetoarhangelske bratije.

Trenutno su u pripremi planovi obnovu konaka i kapele. Po svim predvidjanjima do kraja

tekuce godine bratija bi mogla da se useli u obnovljeni manastir.

19 april 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 19-04-04

Reakcija na izjavu premijera privremene vlade Kosova u Fajnensal Tajmsu

Izjava premijera privremene vlade Kosova i Metohije

provocira novo nasilje u Pokrajini

Eparhija rasko-prizrenska otvoreno podrzava stav da se o statusu Kosova i Metohije ne moze odlucivati

pre nego sto se uspostave potpuna vladavina reda i zakona, omoguci povratak svima raseljenima i

obnova svih porusenih svetinja uz punu nadoknadu stete narocito nakon proslomesecnog pogroma. Tek

tada pregovori o statusu mogu da pocnu, ali oni se nece i ne mogu voditi politikom diktata i oruzane

sile, vec na osnovu medjunarodnog prava i u okvirima Rezolucije 1244 u otvorenom dijalogu izmedju

Pristine i Beograda uz aktivno ucesce kosovsko-metohijskih Srba. U slucaju pokusaja referenduma na

Kosovu i Metohiji vlada u Beogradu ima pravo i duznost da organizuje referednum o statusu svoje juzne

pokrajine na celoj teritoriji SCG kojoj Kosovo i Metohija zvanicno pripadaju. Pravo na samoopredeljenje

ne moze se garantovati samo jednoj zajednici na stetu drugih zajednica i na stetu medjunarodnih

odredaba i povelja koja garantuju prava suvereniteta drzava clanica UN, OSCE-a i Saveta Evrope.

Evropa i svet moraju jasno svima dati do znanja da se medjunarodne granice ne mogu menjati silom

oruzja i u cilju stvaranja etnicki cistih drzava jer to predstavlja anahronizam i povratak u najmracnije

periode istorije.

KOMENTAR

ERP KiM Info-sluzba

Gracanica, 19. april 2004. god.

Najnovija izjava premijera privremene vlade Kosova i Metohije Bajrama Redzepija u danasnjem izdanju Fajnensal Tajmsa (Financial Times, Kosovo will seek unilateral split from Serbia, premier warns) da ce 2005 godine Kosovo

zatraziti unilateralno otcepljenje od Srbije, sprovesti referendum i proglasiti nezavisnost Pokrajine predstavlja jos jedan nerazuman pokusaj dolivanja ulja na vatru i provociranja novog talasa etnickog nasilja na Kosovu i Metohiji.

Umesto da se privremene institucije sustinske autonomije na Kosovu koncentrisu na ispunjavanje Rezolucije 1244 I unapredjenja zivota za sve gradjane u skladu sa medjunarodno podrzanom politiom "standardi pre statusa", narocito nakon proslomesecnog pogroma nad srpskim narodom i svetinjama, ponovo se zvecka oruzjem i preti

nasilnim resavanjem statusa bez pregovora i zastite prava svih gradjana, posebno kosovskih Srba.

Redzepijev zahtev o hitnom prenosu ovlascenja sa UNMIK-a na privremene institucije Kosova i Metohije u kojima Srbi ne ucestvuju, niti realno mogu da ucestvuju u postojecim bezbednosnim uslovima (nakon 17. marta

posebno), predstavlja potpuno nelogican zahtev, jer su upravo te iste institucije pokazale nezrelost i

nesposobnost da zauzmu jasan stav protiv nasilja u najteze vreme a neke od njih su direktno ili indirektno podrzavale talas etnickog ciscenja u martu, ali i u prethodnim mesecima i godinama. U tim tragicnim martovskim

danima se pred javnoscu celog sveta pokazala cudovisna slika etnicki cistog albanskog Kosova kakvog ga zamisljaju njihovi ekstremni lideri, Kosova koje se vec pet godina gradi na stetu svih ne-albanskih gradjana

pokrajine uz precutnu saglasnost UNMIK-a. Prenos daljih ovlascenja na takve institucije bila bi nagrada nasilju I nesposobnosti, a ne put ka stabilizaciji politicke situacije. Politicki proces mora da se vrati u okvire Rezolucije 1244 da bi se mogao nastaviti dijalog i stabilizovati bezbednosna situacija koja je krajnje narusena. U protivnom

nasilje kao metod resavanja politickih problema, sto se u svetu naziva terorizmom, bilo bi nagradjeno i postalo bi presedan za resavanje slicnih problema svuda u svetu.

Ovakve neodgovorne politicke izjave g. Redzepija, kao i nekih drugih lidera iz bivse OVK nazalost samo pokazuju da pojedini, albanski politicari na Kosovu i Metohiji ne samo da nisu razumeli poruku medjunarodne zajednice da se

nasiljem i pretnjama ne moze resiti pitanje statusa, vec potvrdjuju da njihove izjave toboznjeg zaljenja zbog

pocinjenih zlocina 17 i 18. marta predstavljaju najobicniji politicki marketing i pokusaj da se prikrije sopstvena

odgovornost, bilo direktna ili indirektna.

Eparhija rasko-prizrenska otvoreno podrzava stav da se o statusu Kosova i Metohije ne moze odlucivati pre nego sto se uspostave potpuna vladavina reda i zakona, omoguci povratak svima raseljenima i obnova svih porusenih

svetinja uz punu nadoknadu stete narocito nakon proslomesecnog pogroma. Tek tada pregovori o statusu mogu da pocnu, ali oni se nece i ne mogu voditi politikom diktata i oruzane sile, vec na osnovu medjunarodnog prava i u

okvirima Rezolucije 1244 u otvorenom dijalogu izmedju Pristine i Beograda uz aktivno ucesce kosovsko-metohijskih Srba. U slucaju pokusaja referenduma na Kosovu i Metohiji vlada u Beogradu ima pravo i duznost da organizuje

referednum o statusu svoje juzne pokrajine na celoj teritoriji SCG kojoj Kosovo i Metohija zvanicno pripadaju.

Pravo na samoopredeljenje ne moze se garantovati samo jednoj zajednici na stetu drugih zajednica i na stetu medjunarodnih odredaba i povelja koja garantuju prava suvereniteta drzava clanica UN, OSCE-a i Saveta Evrope.

Evropa i svet moraju jasno svima dati do znanja da se medjunarodne granice ne mogu menjati silom oruzja i u cilju stvaranja etnicki cistih drzava jer to predstavlja anahronizam i povratak u najmracnije periode istorije.

U tom smislu Eparhija podrzava stav Havijera Solane koji je izjavio u istom tekstu Financial Timesa da se o statusu ne moze mnogo govoriti dok se ne zastite osnovna prava srpskog naroda. To po jedinstvenom stavu Beograda i kosovskih Srba pre svega podrazumeva institucionalno resenje zastite kolektivnih i individualnih prava

srpskog naroda na Kosovu kao sustinskoj autonomiji u okviru SCG. Buduci da Srbi trenutno na Kosovu nemaju nikakvih prava i da su sa svojim kulturnim nasledjem izlozeni sistematskom unistenju i proganjanju, Redzepijeva krajnje provokativna izjava o resavanju statusa "unilateralnim proglasenjem nezavisnosti" je ne samo poziv na

oruzani sukob, vec predstavlja opasan signal da albanska zajednica otvoreno ulazi u sve vecu koliziju sa Evropskom unijom i NATO savezom i na taj nacin sebe udaljava od Evrope i civilizovanog sveta.

D.L.

+ARTEMIJE

Episkop rasko-prizrenski i

kosovsko-metohijski

Manastir Gracanica, 19. april 2004. god.

Hari Holkeri

Sef Misije UN na Kosovu i Metohiji

PRISTINA

Gospodine Holkeri,

Zelim da ovim javnim pismom izrazim svoje najdublje zgrazanje i najostriji protest zbog

pretvaranja srpskog pravoslavnog sabornog hrama Hrista Spasa u centru Pristine u javni

nuznik. Na osnovu fotografija koje dostavljamo u prilogu, i koje smo dobili od ocevidaca,

oko nase crkve naselio se jedan broj Roma pristiglih iz Albanije. Oni su bez ikakvih

smetnji od strane lokalnih vlasti na prostoru oko hrama, koji je u vlasnistvu SPC, podigli

svoje satore i kolibe, pretvorivsi ga u djubriste i ruglo cele Pristine, i to u neposrednoj

blizini Univerzitetske biblioteke i Pristinskog univerziteta.

Fotografije koje vam dostavljamo i koje smo vec objavili na Internetu pokazuju stravicne

primere varvarstva koje je nezamislivo civilizovanom coveku u Evropi 21. veka. U gradu

koji je centar Misije UNMIKa i KFORa, u kome zivite vi, pripadnici diplomatskih misija i

brojni inostrani drzavljani, u Pokrajini u kojoj je na duznosti preko 20.000 medjunarodnih

vojnika i policajaca, jedan hriscanski hram, ciji su temelji i krst osveceni, i u kome je vise

puta sluzena Sveta Liturgija, pretvoren je u javni nuznik, a njegova okolina u smetliste.

Hram ne samo da nije ogradjen i zasticen, vec je prepusten istoj sudbini koju je dozivelo

preko 140 pravoslavnih hramova koje su unistili ili tesko ostetili albanski ekstremisti i

njihovi fanaticni sledbenici od dolaska misije UN i KFORa juna 1999. do danas.

Ovim pismom upucujem svoj najostriji protest misiji UNMIKa koja je neposredno

odgovorna za kontrolu rada privremenih albanskih institucija, u kojima Srbi s punim

pravom vise ne ucestvuju. Tim kvaziinstitucijama ocigledno ne smeta ovakvo varvarstvo,

buduci da slicne varvarske scene nalazimo u mnogim zapaljenim pravoslavnim hramovima

oskrnavljenim fecesom i smecem, ne samo nakon pogroma 17. marta, vec od dolaska

vase misije na ove prostore. Pitamo se sa cudjenjem: kakvo obrazovanje sticu studenti i

od kakvih se profesora uce gledajuci i tolerisuci ovakav uzasan prizor i sramotu u

neposrednoj blizini svojih fakulteta koje finansiraju medjunarodni donatori? Kakvo se

cudovisno i necivilizovano drustvo gradi pred vasim ocima i pod protektoratom UN,

gospodine Holkeri, u gradu koji je za vaseg mandata potpuno etnicki ociscen od Srba?

Zar ne vidite da se Hristos raspinje u centru Pristine i na drugim mestima sirom Kosova i

Metohije, gde leze rusevine i zgarista mojih crkava, sa unakazenim licima svetitelja na

unistenim ikonama i freskama? Hrista raspinju pred vasim ocima albanski ekstremisti uz

odobravanje i mrznju njihovih obmanutih sledbenika, u nemocnom prisustvu tolikih

medjunarodnih snaga. Da li cete vi gospodine Holkeri, dozvoliti da vi i vasa misija u istoriji

ostanete zapamceni u ulozi Pilata koji pere ruke nad ovako strasnom nepravdom? Da li

cete takodje dozvoliti da i one preostale moje crkve budu porusene i zapaljene, kao

poslednja rana u rebrima raspetog Gospoda? Apelujem na vas da se probudite iz

sopstvene iluzije i uverenosti nepostojeci uspeh vase misije, i konacno vec jednom

pocnete da radite svoj posao.

Moje reci dolaze iz dubokog razocarenja zbog vase neiskrenosti. Iako ste svojim

dekretom od 18. februara 2004. godine (br. 2004/1) ponistili nezakonitu odluku Skupstine

opstine Pristina kojom je oduzeta crkvena zemlja sa jos nedovrsenim hramom, vasa

odluka je do danas ostala samo prazna rec na papiru. U mom pismu koje sam vam tada

poslao licno sam trazio da se takodje sto hitnije zastiti hram Hrista Spasa sa okolnim

crkvenim zemljistem. Da li je to ucinjeno? Da li vidimo ikakvu zastitu oko crkve? U ime

Gospodnje, pred celom javnoscu od Vas trazim odgovor zasto niste zastitili moju crkvu,

vec ste dozvolili da bude pretvorena u javni nuznik i smetliste? Vi i vase albanske

institucije grada Pristine odgovor ne dugujete samo meni, vec pre svega Hristu

Spasitelju, cije je ime porugano na ocigled svih.

Od vas kao sefa Misije UN bezuslovno zahtevam da preduzmete hitne mere: da se

odgovornim institucijama sto pre nalozi da unutrasnjost hrama Hrista Spasa i prostor oko

njega ociste, a da se oko hrama i nase parcele postavi bodljikava zica i stalni kontrolni

punkt KFORa. Takodje trazimo da se sa duznosti hitno smene Ethem Ceku, tzv. ministar

za prostorno planiranje i urbanizam, inace bivsi ozloglaseni komandant OVK u regionu

Peci, kao i predsednik Skupstine opstine grada Pristine, koji su neposredno odgovorni za

ovo necuveno bogohulstvo.

U protivnom, vi cete licno biti odgovorni pred Bogom Svevisnjim zbog ove sramote koja

se nanosi Crkvi i hriscanskoj veri na ocigled citavog civilizovanog sveta.

+ARTEMIJE

Episkop rasko-prizrenski i

kosovsko-metohijski s.r.

Unutrasnjost hrama Hrista Spasa u Pristini koji je pretvoren u javni nuznik

KOSOVSKA MITROVICA

17. aprila 2004.

Prema nepotvrdjenim informacijama do kojih je do�la Beta, u zatvoru koji kontroli�u pripadnici UNMIK policije danas

oko 15.30 do�lo je do �estoke pucnjave, javio je izve�tač Bete iz K. Mitrovice. Uzrok medjusobnog sukoba UNMIK

policajaca jo� uvek nije i zvanično potvrdjen.

- Najmanje tri osobe poginule su u dana�njoj pucnjavi u krugu zatvora u severnom delu Kosovske Mitrovice, a sedam

pripadnika UNMIK policije zbrinuto je u kosovsko-mitrovačkoj bolnici.

četvoro je i operisano.

Ivanović je kazao da je reč o povredama izazvanim vatrenim oru�jem i eksplozivnim napravama i da povredjeni imaju

rane u predelu stomaka, grudnog ko�a, slabine, a neki i polomljene noge. Od sedam povredjenih policajaca koji su

prebačeni u kosovsko-mitrovačku bolnicu, �est su Amerikanaci.

Policija UNMIK do sada se nije ogla�avala ovim povodom, a prema nezvaničnim informacijama, posle svadje sukobili su

jordanska UNMIK policajca privedena u regionalni �tab UNMIK policije u ju�nom delu Kosovske Mitrovice gde ih

trenutno ispituju.

Svedoci koji su imali priliku da udju u krug zatvora tvrde da su videli tela najmanje dva ubijena policajca koja su

prekrivena belim čar�avima, a treća poginula osoba je �ena i, prema izvorima iz bolnice, podlegla je povredama sat

Na Kosmetu ima uglja za 500 milijardi dolara

BEOGRAD (Tanjug) - Srpski ministar rudarstva i energetike Radomir

Naumov

ocenio je otvarajuci okrugli sto "Tajne kosmetskih resursa" da u

juznoj

srpskoj pokrajini "postoje privredni resursi zbog kojih se sadasnje

generacije ne mogu odreci tog dela teritorije Srbije".

"Strucna kompetentnost je garancija onoga sto ce ovde biti izreceno",

rekao

je Naumov obracajuci se petorici profesora Beogradskog univerziteta

koji su,

svako iz svog ugla, sagledali bogatstvo kosovsko-metohijskih resursa,

koji

sada nisu dostupni drzavi Srbiji.

"Moram da primetim da su politika, kultura, istorija, religija...

prednjacili u sagledavanjima srpskog pogroma na Kosovu i Metohiji u

odnosu

na ono sto se zove ekonomski aspekt tog naseg zivotnog problema",

rekao je

Namov i naglasio da ce, tim pre, poruke koje ce biti poslate strucnoj,

politickoj i najsiroj javnosti s ovog skupa "precizno ukazati na

privredno

blago i potencijale zbog kojih se ne mozemo odreci tog dela Srbije".

Direktor JP "Nikola Tesla" u Obrenovcu Bosko Buha, koji je godinama

radio

kao prvi covek kosovskih termoelektrana, naglasio je da bi (za pet

stotina

godina), "pretvaranjem postojecih rezervi uglja u elektricnu energiju,

Srbija ogla da ostvari prihod od 500 milijardi dolara, cak i da je

jedan

kilovat-sat vredan samo pet centi".

UNMIK, KFOR I ALBANCI OMETAJU OBNOVU SRPSKIH KUĆA

minuta i otišao, uz objašnjenje da će to uraditi češki Kfor, koji od danas preuzima odgovornost za bezbednost u Obiliću", naglasio je Jakovljević. On je naveo da su danas prvi put na teren izašle i komisije za procenu štete, u koje su

međunarodni predstavnici doveli Albance sa strane, iz Prizrena. Međutim, prema njegovim rečima, nijedan predstavnik

od 140 raseljenih porodica ne želi takve komisije, već isključivo one u kojima će procenu štete vršiti srpski i

međunarodni stručnjaci. UNMIK je obezbedio za svaku raseljenu porodicu pomoć od po 50 evra, koju dele Albanci iz

opštine, što Srbi smatraju uvredom, jer ne žele da primaju pomoć od onih koji su im palili imovinu. Prema rečima

Jakovljevića bezbednosna situacija u Obiliću je i dalje izuzetno teška i ništa nije urađeno da se poboljša. O tome,

naveo je on, svedoči i činjenica da su albanski vandali 11. aprila, na sam Uskrs, demolirali jednu od zgrada gde je bio

školski centar u Obiliću.

www.avp-vranje.co.yu/

VESTI SPO

Utorak, 13. april 2004.

PROTIV ZABORAVA KOSOVSKE TRAGEDIJE SRBA

Tragedija Srba na Kosovu i Metohiji pada u zaborav i me�unarodne zajednice i same Srbije.

Taj zaborav umotava se u neistinu da je etni諩 o詚楮o samo oko 4.000 Srba i spaljeno 35 crkava i manastira. To je uni�teno 17. i 18. marta ove godine, a do tada, od juna 1999, uni�teno je i spaljeno jo� 40.000 srpskih ku桠i 115 crkava i manastira, a oko 200 hiljada Srba je prognano.

Du�ni smo da to ponavljamo svuda i da svaki susret sa predstavnicima me�unarodne zajednice po詮jemo zahtevom da sve poru�eno i popaljeno mora biti obnovljeno o tro�ku UN, EU, NATO, i da se vi�e od 200.000 Srba mora vratiti na Kosovo.

SAMO ZAJEDNIȋI KANDIDAT

Stav Srpskog pokreta obnove da je predsedni諥 izbore trebalo raspisati tek nakon usvajanja novog Ustava, davno je saop�ten javnosti. Me�utim, u situaciji kada su ve栲aspisani izbori, Srpski pokret obnove smatra da je blok vladaju橨 demokratskih stranaka du�an da jedinstveno i krajnje iskreno stane iza jednog kandidata.

info@spo.org.yu

Info sluzba SPO wrote:

VESTI SPO

ȥtvrtak, 22. april 2004.

SPO POZDRAVLJA IZJAVU BRITANSKOG MINISTRA ZA

EVROPSKE POSLOVE

ȩnjenica da je britanski ministar za evropske poslove Denis Mek�ejn pozvao

Ibrahima Rugovu da se kle襦i izvini Evropi za zlo詮e protiv evropske kulture,

svedo詠da je Evropa kona讯 po襬a da nalazi prave re詠u svojim osudama

poku�aja albanskih ekstremista i terorista da sa Kosmeta uklone ne samo sve

Srbe i ve栩 tragove njihovog tamo�njeg vekovnog prisustva.

Srpski pokret obnove pozdravlja ovu osudu martovskog nasilja nad Srbima na

Kosmetu, i isti襠da je posebno zna衪no to �to je data neposredno nakon

najave kosovskog premijera da 楬 ne obaziru橠se na stav me�unarodne

zajednice, krajem idu楠godine organizovati referendum o nezavisnosti Kosova.

PETICIJU KOJOM TRA�E SMENU HARIJA HOLKERIJA, �efa UNMIK-a predstavnice Mre�e 55

udru�enja �enskih nevladinih organizacija sa Kosova "Zora", predale su kancelariji Ujedinjenih nacija u Beogradu.

KANDELJ: KOSSTUNICIN PLAN ZASLUZUJE PAZNJU 22.4.2004.

12:56

U MOSKVI SMATRAJU DA KOSSTUNICCIN PLAN ZASLUZUJE NAJPAZLJIVIJE

RAZMATRANJE Pavel KANDELJ, sef sektora za etnopoliticke konflikte Instituta

za Evropu Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti")

Plan kantonizacije Kosova, koji je predlozio premijer Srbije Vojislav

Kostunica, predstavlja, u ovom trenutku, najrazumnije politicko resenje tog

slozenog problema. U sustini, radi se o dvojnom sistemu autonomije.

Teritorijalna autonomija, po zamisli Kostunice, predvidjena je na onim

teritorijama na kojima Srbi zive kompaktno i predstavljaju vecinu

stanovnistva. Za one, pak, koji zive u manjim enklavama, razbacanim po

citavoj teritoriji pokrajine, predlaze se personalna i kulturna autonomija.

Na taj nacin, smatra Kostunica, postize se stvaranje jedinstvenog sistema,

koji ce se moci inkorporirati u rezoluciju 1244. Saveta bezbednosti OUN - a

njome se priznaje Kosovo kao neodvojivi deo Srbije - i u ustavne okvire.

Cinjenica da Kostunica predlaze da se privremeno odustane od "besmislenih

tvrdnji o mogucnosti skorije izgradnje multinacionalnog raja na Kosovu",

govori o njegovom realizmu u ocenjivanju nastale situacije. Upravo realno

stanje stvari je i primoralo srpsku valdu da usvoji dokument o

teritorijalnoj autonomiji Kosova i Metohije, u kome se predlazu nove ustavne

garancije za autonomiju Srba i drugih nealbanskih nacionalnih manjina u

okviru kosovske autonomije. Po recima Kostunice, od tog plana njegova vlada

nece odstupiti. Na zalost, iako Kosovo formalno ostaje deo Srbije, de-facto

je ono odavno izuzeto iz jurisdikcije Beograda. Zato realizacija

Kosstunicinog plana ne zavisi od njega, vec od NATO, koji kontrolise

situaciju na Kosovu. I treba otvoreno kazati da se Severnoatlantska alijansa

negativno odnosi prema Kosstunicinom planu, iako to otvoreno ne kaze. Jer,

od trenutka svoje vojne operacije na Balkanu 1999. godine - a povod za tu

operaciju posluzilo je toboznje veliko etnicko ciscenje albanskog

stanovnistva na Kosovu - alijansa je zauzela kurs u pravcu odvajanja te

pokrajine od Jugoslavije. Povladjujuci u svemu kosovarima, ne zaustavljajuci

stvarno, a ne izmisljeno etnicko ciscenje, Kosovo je za 5 godina napustilo

oko 400 hiljada Srba, Cigana, Jevreja i predstavnika drugih nacionalnih

manjina. Zapad je dosledno stimulisao teznje albanskih ekstremista i

sepsaratista ka nezavisnosti i stvaranju sopstvene jednonacionalne drzave.

Istina, natovci ne realizuju svoje zamisli tako brzo kako bi to zeleli

kosovari. I zato oni s vremena na vreme provociraju ozbiljne nerede - kao na

primer u martu ove godine - koji su, po svoj prilici, po zamisli

organizatora, imali za cilj da primoraju Zapad da pozzuri, da ga podstaknu

na "definitivno" resenje kosovskog problema u zeljenoj za Albance varijanti.

Medjutim, taj Zapad, tacnije receno, Sjedinjene Drzave, koje igraju kljucnu

ulogu u NATO, nisu sklone da, za sada, forsiraju dogadjaje. Pored ostalog i

zato sto se pribojavaju eventualnih posledica "albanizacije" Kosova, kojoj

se potom mogu podvrgnuti Makedonija i drugi balkanski regionui sa kompaktnim

albanskim zivljem. I zato sto su se Vasington i London toliko duboko i

opasno zaglibili sada u Iraku, da ne zele da se zaglibljuju jos i u

balkanske probleme sve dotle, dok ne rese bliskoistocni. Zato oni i daju

prednost tome da na Kosovu ne preduzimaju nikakve odlucnije korake, vec

vremenu ostavljuaju da ucini svoje. Previse marljive albance natovci s

vremena na vreme strogo prekorevaju, doduse, ne bass toliko strogo da bi se

preplassili takvi ekstremisti kao sto su Hassim Tacci, bivsi glavesina

takozvane OVK, a sada lider Demokratske partije pokrajine, koji je

proklamovao doktrinu "etnicki cistog Kosova". A istovremeno NATO kategoricki

ne dopusta Beogradu da se mesa u kosovska pitanja i pokusava da na neki

nacin promeni situaciju u pokrajini. Prema tome, plan kantonizacije ili

dvojne autonomije, koji je predlozio Kostunica, tesko da ce naici na

razumevanje na Zapadu. Moguce je da ce natovci dopustiti nekakvu

decentralizaciju upravljanja pokrajinom u interesu manjina koje tamo zive,

ali, razume se, nece pristati na autonomiju za Srbe unutar Kosova. Jer nije

zbog toga alijansa zakuvala svu tu "kassu" da bi danas krenula putem koji

predlaze Kostunica. Toga je, izgleda, svestan i sam sef srpske vlade.

Medjutim, on smatra svojom duznoscu da pokrene inicijativu, cak shvatajuci u

dubini duse da je ona osudjena na neuspeh i da je nece prihvatiti NATO.

Kostunica predlaze medjunarodnoj zajednici (citaj NATO) "da se pogleda u

ogledalo i vidi, da za pet godina njenog prisustva na Kosovu u sferi

bezbednosti nije ucinjeno ama bas nista". "Dogadjaji iz marta ove godine

pokazali su da na Kosovu nema nikakve bezbednosti, ali je zato evidentno

etnicko ciscenje" - i sa tim recima Vojislava Kostunice moramo se bezuslovno

sloziti. Na to je u vise navrata ukazivalo i rusko rukovodstvo, govoreci o

neophodnosti zavodjenja reda na Kosovu, o nedopustivosti beskrajnog

povladjivanja albanskimn teroristima. U Moskvi smatraju da plan Kostunice

zasluzuje najdetaljnije razmatranje i predstavlja apsolutmno konstruktivni

pokusaj izlaska iz kosovske krize, ciji temelj za sredjivanje ostaje

rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN. - 0 - Moskva, aprila 2004. RIA

"Novosti"

Mediji krivi za nasilje Pristina- Petak, April 23, 2004, Blic

Mediji na Kosovu bez dokaza su objavljivali informacije o navodno etnicki

motivisanom napadu na albansku decu, koji je bio povod za martovsko nasilje

u toj pokrajini, ocenjuje se u izve�taju kancelarije OEBs.

- Iako je jedno dete pre�ivelo, mediji nisu nijednog trenutka objasnili kako

ostala dva deteta nisu uspela da pre�ive. Takode, nije bilo obja�njeno da li

je bilo napada od strane grupe Srba ili psa - ka�e se u izve�taju, koji je

uradio novinar Dardan Ga�i.

- Novinari na Kosovu odigrali su ratnohu�kacku ulogu oko martovskog

nasilja... Razlog za izbijanje nasilja bio je izve�tavanje o tome da su Srbi

ubili troje albanske dece. Mediji su to predstavili bez dokaza ili izjava

svedoka. To se prenosilo celu noc i jutro, i prema na�em mi�ljenju, to

�EF NEMACKIH VETERANA O KOSMETU KAO EVROPSKOM CENTRU KRIMINALA SVET - Petak,

April 23, 2004, RTS

Predsednik Saveza nemackih vojnika i oficira, koji ima oko 240.000 clanova,

pukovnik Bernard Gerc ocenio je danas da su Kosovo i Metohija centar

evropskog kriminala i prebacio je domacim politicarima da su 'ostavili same'

nemacke vojnike na Balkanu.

Gerc je listu 'Lajpciger folkscajtung' rekao da 'nije nikakvo politicko

re�enje' da se samo trajnim prisustvom nemackih vojnika sprecava obnova

gradjanskog rata na Kosmetu i da je zato potrebna politicka aktivnost.

On je uputio prekor saveznom ministru inostranih poslova Jo�ki Fi�eru,

ukazujuci da upravo nacija koja tamo [na Kosovu] ima toliko mnogo

stacioniranih vojnika, ima i posebnu obavezu da se potrudi za politicko

re�enje.

Ocenjujuci da ne postoji funkcionalni model za re�enje konflikta i da su

uslovi za za ljude 'pre lo�iji nego bolji', Gerc je podsetio da mirovne

trupe polovinom marta nisu uspele na Kosovu da sprece te�ke etnicke nerede.

'Motivacija nestaje kada se mesecima, 24 sata dnevno, nadziru manastiri i

crkve, a onda preostanu samo ru�evine', rekao je on, uz nagla�avanje da se

'covek na terenu oseca sam', uvek kada politicari ni�ta ne preduzimaju.

NIKO OD RASELJENIH SRBA SE NIJE VRATIO POSLE MARTOVSKOG NASILJA DRU�TVO -

Petak, April 23, 2004, RTS

Predsednik Skup�tine op�tine Zvecan Dragi�a Milovic izjavio je da se posle

martovskog etnickog nasilja na Kosovu i Metohiji niko od raseljenih Srba,

koji su sme�teni na podrucju te op�tine, nije vratio svojim domovima.

'Na� stav je da se za preko 500 raseljenih Srba koji privremeno borave u

Zvecanu moraju �to pre izgraditi poru�ene kuce, a dok se to ne ucini, tim

ljudima moramo pobolj�ati sada�nje uslove �ivota', rekao je Milovic.

On je naglasio da su u tom pravcu ucinjeni prvi koraci, zahvaljujuci

nevladinoj organizaciji UMKOR, koja je izdvojila 14.000 evra za obnovu

hotela u Zvecanu u kojem bi trebalo da bude sme�teno oko 80 najugrozenijih

osoba.

'Najveci broj raseljenih Srba koji boravi u na�oj op�tini je iz Svinjara,

sela koje je na par kilometara od Kosovske Mitrovice, a koje je potpuno

spaljeno tokom martovskg nasilja', rekao je Milovic i dodao da oni zive u

veoma te�kim i, pre svega, nehigijenskim uslovima.

U Zvecanu su, osim Srba iz Svinjara, sme�teni i raseljeni Srbi iz Obilica,

Vucitrna, Kosova Polja, Srbice i Uro�evca, koji imaju od jedne do 87 godina.

OSMAN REDZA: U CRNOJ GORI NIKO NIJE VECINA UNUTRASNJA POLITIKA - Petak,

April 23, 2004, RTS

Predsednik Partije demokratskog prosperiteta koja okuplja Albance u Crnoj

Gori Osman Red�a ocenio je da u Crnoj Gori, s obzirom na rezultate popisa

stanovni�tva, nijedan narod nije vecinski i da zato svim narodima u toj

Republici treba priznati status dr�avotvornih naroda.

'Po�to nema vecine, predlazemo da svi u Crnoj Gori budu narodi', rekao je

danas agenciji Beta Red�a, koji je potvrdio da PDP priprema platformu sa

takvim predlogom, o cemu ce biti upoznata i medjunarodna zajednica.

Uoblicavanje te platforme, kako je Red�a objasnio, bice zavr�eno krajem

iduce sedmice, nakon �to budu prikupljene relevantne primedbe na predlog tog

dokumenta.

Prema recima Red�e, Albanci u Crnoj Gori tra�e 'sva prava kao i drugi

narodi', dodav�i da 'te�e ka decentralizaciji vlasti'.

'Trazimo da o bitnim pitanjima odlucujemo na nivou op�tine', rekao je Red�a,

koji je naveo, takodje, da policija treba da se 'prilagodi nacionalnoj

strukturi stanovni�tva.

Prema platformi PDP o dr�avotvornim narodima u Crnoj Gori, Tuzi kod

Podgorice bi trebalo da dobiju status op�tine, a Ulcinj da ima 'status

posebnog grada'.

Vratiti se ili nestati - Niksic, Petak, April 23, 2004, Blic

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da ce vreme pokazati da

li su medunarodne snage �ozbiljno shvatile genocidne ciljeve �iptarskih

terorista�.

- Tragicno je za na�u crkvu i za na�u kulturu to �to se Kosovo i Metohija

ponovo na�lo u centru pa�nje svetske javnosti. Kosovo je jo� jednom postalo

grdno stradali�te i sudili�te - rekao je mitropolit Amfilohije u Ni�u.

Mitropolit je naveo da se na Kosovu i Metohiji danas ne sudi samo Srbima

nego i Albancima, Evropi i svetu.

- To jeste sud i izazov nama. Ili cemo se vratiti svi ili cemo nestati.

Kosovskim kantarom mereno, i onaj deo sveta koji sebe naziva demokratskim

pokazao je da su njegova demokratija i pravda veoma lake - rekao je

mitropolit Amfilohije. On je podsetio da je na Kosmetu u poslednjih

cetiri-pet godina stradalo 150 srpskih hramova i manastira u prisustvu

najsavremenije vojne sile sveta.

MEDJUNARODNA KRIZNA GRUPA KOLAPS NA KOSMETU - SPOLJNA POLITIKA - Petak,

April 23, 2004, RTS

Martovski talas nasilja pokazuje da na Kosovu i Metohiji postoje ozbiljni

problemi i da je stanovni�tvo u pokrajini izlo�eno ekstremizmu, zakljucila

je Medjunarodna krizna grupa [MKG].

MKG je upravo objavila najnoviji izve�taj pod naslovom 'Kolaps na Kosovu',

koji je posvecen ju�noj srpskoj pokrajini, a povod su tamo�nja pro�lomeseci

nemiri.

Po mi�ljenju autora izve�taja, 17. i 18. marta je na Kosmetu, posle 'cetiri

i po godine postepenog napretka', izbio talas nasilja, nezabele�en jo� od

1999.

Istovremeno se konstatuje da su privremene kosmetske institucije, mediji i

organizacije civilnog dru�tva, 'dali licencu za nasilje protiv Srba i

predstavnika Ujedinjenih nacija'.

U etnicki motivisanom nasilju kosmetskih Albanaca, ubijeno je najmanje 19

lica, preko 900 je ranjeno ili povredjeno, o�teceno je 800 srpskih kuca i

vi�e od 30 pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su neki pod za�titom

Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu [UNESCO].

MKG preporucuje da medjunarodna zajednica uci na gre�kama na Kosmetu i da iz

najnovijeg talasa nasilja izvuce pouke.

Su�tina je, ka�u autori izve�taja, da u pokrajini bude uspostavljena

kontrola, jer, kako se nagla�ava, ako se to ne postigne, kulturno i

politicko nasilje gurnuce pokrajinu u novi ciklus mr�nje i krvoprolica, �to

svakako nece ostati bez posledica po citav region.

U izve�taju MKG se sugeri�e da se politika medjunarodne zajednice 'standardi

pre statusa' modifikuje.

'Sada�nja politika standardi pre statusa je polovicna politika', rekao je

direktor kosovskog projekta MKG Aleks Anderson koji smatra da nastavak

sada�nje politike nosi velike rizike i za Kosmet i za citav region.

'Bez nove politike o konacnom statusu i socijalno-ekonomskom razvoju, Kosovo

bi moglo da postane potpuno neobuzdano i nekontrolisano', izjavio je

direktor evropskog programa MKG Nikolas Vajt.

Vajt smatra da postoji rizik da 'Kosovo postane evropska Zapadna obala'.

MKG, takodje, smatra i upozorava da su posledice po regionalnu bezbednost,

posle martovskog talasa nasilja protiv Srba, veoma ozbiljne i da su civilna

Misija UN u pokrajini [UNMIK] i medjunarodne Kosovske snage [Kfor] izgubili

'oreol' nepobedivosti.

U preporukama na kraju izve�taja MKG sugeri�e privremenim kosmetskim

institucijama, medijima i civilnom dru�tvu, pre svega, borbu protiv

ekstremizma.

MKG, takodje, smatra da mediji u pokrajini nisu odigrali pravu ulogu u vreme

talasa nasilja, odnosno da nisu dobro 'pokrivali' ta dogadjanja.

MKG preporucuje rekonstrukciju poru�enih srpskih objekata i nastavak

dijaloga izmedju Beograda i Pri�tine.

MKG daje i preporuke Kontakt grupi za Kosmet, koju cine predstavnici

Sjedinjenih Americkih Dr�ava, Velike Britanije, Francuske, Nemacke, Italije

i Rusije - 'novo anga�ovanje' u pokrajini i insistiranje na stvaranju

bezbednosti za manjinske zajednice u pokrajini.

Osim toga, MKG smatra da bi Kontakt grupa trebalo da pocne rad na konacnom

statusu Kosmeta, a na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

MKG, takodje, smatra da bi Kontakt grupa u Savetu bezbednosti trebalo da

inicira promenu statusa UNMIK kako bi svetska organizacija u pokrajini bolje

i efikasnije obavljala posao.

MOJSIU: �TO PRE RE�ITI STATUS KOSOVA I METOHIJE - SPOLJNA POLITIKA - Petak,

April 23, 2004, RTS

Predsednik Albanije Alfred Mojsiu ocenio je u Pri�tini da je potrebno �to

pre re�iti status Kosova i Metohije.

�ef UNMIK-a Hari Holkeri Holkeri je, na zajednickoj konferenciji za novinare

posle susreta sa albanskim predsednikom, rekao da je 'Albanija pravi sused

Kosovu i pozdravio njeno anga�ovanje povodom dogadjaja sredinom marta ove

godine'.

�ef UNMIK-a smatra da sada treba zamoliti albansko vecinsko stanovni�tvo da

se sprovedu standaradi za Kosovo, naglasiv�i potrebu da se Srbi ponovo

ukljuce u rad privremenih kosovskih institucija.

Zahvaljujuci se na pozivu Holkeriju �to je prvi predsednik Albanije koji

posecuje Kosovo, Mojsiu je rekao da njegova zemlja podr�ava rad UNMIK-a.

Mojsiu smatra da je potrebno da se udvostruce ovla�cenja za lokalnu vladu,

kao i da �to pre treba re�iti pitanje statusa kako bi se, kako je rekao,

ostavio �to manji prostor ekstremnim snagama.

Mojsiu je rekao da Albanija ne podr�ava nasilje, jer to nije put koji treba

Kosovo da sledi. Albanski predsednik ce se tokom dana u Pri�tini susresti sa

predstavnicima privremenih institucija, a sutra ce sa kosovskim predsednikom

posetiti Prizren.

Najavljeno je da ce obici muzej Prizrenske lige, gde ce mu Rugova uruciti

'Zlatnu medalju Albanske prizrenske lige'.

KETLIN STIVENS: RAZMOTRITI PITANJE DECENTRALIZACIJE KOSOVA - SPOLJNA

POLITIKA - Petak, April 23, 2004, RTS

Premijer Srbije Vojislav Ko�tunica ponovio je u razgovoru sa vi�e zvanicnika

EU, NATO i SAD, da je autonomija jedini nacin za�tite prava Srba i drugih

nealbanaca na Kosovu, a visoki americki funkcioner Ketlin Stivens je

izrazila spremnost da razmotri mogucnost decentralizacije te srpske

pokrajine.

Ko�tunica je razgovarao sa zamenicom pomocnika dr�avnog sekretara SAD,

Stivens, �efom odseka za Kosovo i Metohiju u Stejt departmentu Krejgom

Langom, specijalnim savetnikom visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i

bezbednost �tefanom Leneom, specijalnim predstavnikom NATO za jugoistocnu

Evropu Robertom Sorijem i specijalnim izaslanikom EU za Kosovo i Metohiju

Fernandom Хntilinijem.

Ko�tunica je ukazao na cinjenicu da politika koja je bila u potpunosti

orijentisana na formulisanje standarda za Kosovo i Metohiju, nije uspela da

spreci martovski poku�aj etnickog ci�cenja srpske zajednice na Kosmetu.

Predsednik Vlade je istakao neophodnost uspostavljanja autonomije kao

jedinog nacina za�tite elementarnih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca

u Pokrajini.

Potrebna su konkretna re�enja koja bi dovela do realnog pomaka, rekao je

Ko�tunica i podsetio da nije obezbedjen povratak prognanih i da ne postoji

sloboda kretanja za Srbe i nealbance u Pokrajini.

Stivens je izrazila spremnost da se razmotri pitanje decentralizacije Kosova

i Metohije i ukazala na potrebu izgradnje poverenja i va�nost nastavka

dijaloga o prakticnim pitanjima koji je prekinut u martu.

Ona je naglasila da je potrebno ostvariti realne ciljeve, kazniti odgovorne

za martovsko nasilje u Pokrajini i bez odlaganja pristupiti obnovi spaljenih

i poru�enih kuca. Takodje, Stivens je ukazala na va�nost medjusobnog

otvorenog dijaloga da bi se prona�la najbolja i najrealnija re�enja za

Pokrajinu.

Specijalni predstavnik NATO za jugoistocnu Evropu je naglasio da ce Kfor

preduzeti sve potrebne mere da se izbegne ponavljanje martovskih dogadjaja i

obezbede uslovi za bezbedan �ivot srpske zajednice.

Lene je istakao znacaj nastavka dijaloga o tehnickim pitanjima, koji, prema

njegovom mi�ljenju, mo�e da se nastavi uporedo sa razmatranjem pitanja

decentralizacije i primene standarda za Kosovo i Metohiju.

Ko�tunica je u razgovoru ukazao i na napredak koji je u poslednjih mesec i

po dana postignut u pribli�avanju Srbije i Crne Gore Evropi.

Pored mnogih te�koca, zahvaljujuci radu na izgradnji institucija dr�avne

zajednice Srbije i Crne Gore, rekonstrukciji Saveta ministara,

stabilizovanju parlamentarnog �ivota u Srbiji i usvajanju niza zakona,

postignut je napredak, zakljucio je Ko�tunica, saop�tila je Kancelarija

Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

MINISTRI EU U PONEDELJAK U LUKSEMBURGU RAZMATRAJU I SITUACIJU NA KOSMETU -

SPOLJNA POLITIKA - Petak, April 23, 2004, RTS

U Briselu je danas najavljen sastanak Saveta ministara inostranih poslova

Evropske unije, koji ce se u ponedeljak i utorak u Luksemburgu, uz ostale

teme, baviti i Zapadnim Balkanom.

Ocekuje se da ce �efovi diplomatija usvojiti i posebne nove zakljucke o

regionu, a u okviru rasprave Kosovo i Metohija ce prema recima jednog

zvanicnika Evropske komisije, zauzeti centralno mesto.

Ministri ce, kako se veruje, ponovo podvuci opredeljenje EU da Kosovo mora

da bude multietnicko, da se posle martovskog talasa nasilja nad Srbima mora

obnoviti srpska imovina, ukljucujuci i kulturna u verska dobra, da se Srbi

moraju u potpunosti za�tititi i da je izuzetno va�no nastaviti direktan

dijalog Beograda i Pri�tine.

Ima naznaka da ce ponovo biti posebno istaknut znacaj politike medjunarodne

zajednice 'standardi pre statusa', rekao je izvor iz Evropske komisije.

Konacni status Kosova, Beograd, April 23, 2004, Glas javnosti

Kolaps na Kosovu" naziv je izve�taja Medunarodne krizne grupe prema kome je

Kosovo u opasnosti da postane evropska Zapadna obala, destabilizirajuci

izvor nemira na Balkanu, zahvaljujuci pogre�noj politici Zapada.

U izve�taju se kritikuju vode kosovskih Albanaca i srpska vlada u Beogradu,

ali nagla�ava i da bi administraciju UN trebalo reformisati.

MKG ocenjuje da su nemiri bili vi�e spontani nego organizovani, ali da ce

ekstremisti na Balkanu, ukljucujuci i nacionaliste u Beogradu, imati u vidu

slabost koju je medunarodna zajednica pokazala. U izve�taju se nalaze i

preporuke domacim i medunarodnim faktorima na Kosovu: albanska strana mora

pobediti svoje ekstremiste, biti objektivna u medijskom izve�tavanju,

preuzeti inicijativu u obnovi srpske imovine, kulture i infrastrukture,

nastaviti dijalog sa Srbijom.

Medunarodna zajednica bi trebalo da poveca bezbednost manjina na Kosovu,

narocito Srba, zapocne rad na njegovom konacnom statusu i pomogne

prebacivanje odgovornosti za dru�tveni i ekonomski razvoj Kosova na

privremenu administraciju.

Srpska vlada treba da saraduje sa Unmikom da bi privremena administracija

priznala, regulisala i, ako je moguce, podr�ala paralelne institucije i da

se nastavi proces dijaloga sa Pri�tinom o tehnickim pitanjima.

MKG je porucila Americi da postavi specijalnog izaslanika koji bi zapoceo

razgovor sa medunarodnom zajednicom, privremenom administracijom Kosova i

Beogradom o zakonskim osnovama i formatu pregovora o konacnom statusu.

�EF NEMACKIH VETERANA O KOSMETU KAO EVROPSKOM CENTRU KRIMINALA SVET - Petak,

April 23, 2004, RTS

Predsednik Saveza nemackih vojnika i oficira, koji ima oko 240.000 clanova,

pukovnik Bernard Gerc ocenio je danas da su Kosovo i Metohija centar

evropskog kriminala i prebacio je domacim politicarima da su 'ostavili same'

nemacke vojnike na Balkanu.

Gerc je listu 'Lajpciger folkscajtung' rekao da 'nije nikakvo politicko

re�enje' da se samo trajnim prisustvom nemackih vojnika sprecava obnova

gradjanskog rata na Kosmetu i da je zato potrebna politicka aktivnost.

On je uputio prekor saveznom ministru inostranih poslova Jo�ki Fi�eru,

ukazujuci da upravo nacija koja tamo [na Kosovu] ima toliko mnogo

stacioniranih vojnika, ima i posebnu obavezu da se potrudi za politicko

re�enje.

Ocenjujuci da ne postoji funkcionalni model za re�enje konflikta i da su

uslovi za za ljude 'pre lo�iji nego bolji', Gerc je podsetio da mirovne

trupe polovinom marta nisu uspele na Kosovu da sprece te�ke etnicke nerede.

'Motivacija nestaje kada se mesecima, 24 sata dnevno, nadziru manastiri i

crkve, a onda preostanu samo ru�evine', rekao je on, uz nagla�avanje da se

'covek na terenu oseca sam', uvek kada politicari ni�ta ne preduzimaju.

NIKO OD RASELJENIH SRBA SE NIJE VRATIO POSLE MARTOVSKOG NASILJA DRU�TVO -

Petak, April 23, 2004, RTS

Predsednik Skup�tine op�tine Zvecan Dragi�a Milovic izjavio je da se posle

martovskog etnickog nasilja na Kosovu i Metohiji niko od raseljenih Srba,

koji su sme�teni na podrucju te op�tine, nije vratio svojim domovima.

'Na� stav je da se za preko 500 raseljenih Srba koji privremeno borave u

Zvecanu moraju �to pre izgraditi poru�ene kuce, a dok se to ne ucini, tim

ljudima moramo pobolj�ati sada�nje uslove �ivota', rekao je Milovic.

On je naglasio da su u tom pravcu ucinjeni prvi koraci, zahvaljujuci

nevladinoj organizaciji UMKOR, koja je izdvojila 14.000 evra za obnovu

hotela u Zvecanu u kojem bi trebalo da bude sme�teno oko 80 najugrozenijih

osoba.

'Najveci broj raseljenih Srba koji boravi u na�oj op�tini je iz Svinjara,

sela koje je na par kilometara od Kosovske Mitrovice, a koje je potpuno

spaljeno tokom martovskg nasilja', rekao je Milovic i dodao da oni zive u

veoma te�kim i, pre svega, nehigijenskim uslovima.

U Zvecanu su, osim Srba iz Svinjara, sme�teni i raseljeni Srbi iz Obilica,

Vucitrna, Kosova Polja, Srbice i Uro�evca, koji imaju od jedne do 87 godina.

OSMAN REDZA: U CRNOJ GORI NIKO NIJE VECINA UNUTRASNJA POLITIKA - Petak,

April 23, 2004, RTS

Predsednik Partije demokratskog prosperiteta koja okuplja Albance u Crnoj

Gori Osman Red�a ocenio je da u Crnoj Gori, s obzirom na rezultate popisa

stanovni�tva, nijedan narod nije vecinski i da zato svim narodima u toj

Republici treba priznati status dr�avotvornih naroda.

'Po�to nema vecine, predlazemo da svi u Crnoj Gori budu narodi', rekao je

danas agenciji Beta Red�a, koji je potvrdio da PDP priprema platformu sa

takvim predlogom, o cemu ce biti upoznata i medjunarodna zajednica.

Uoblicavanje te platforme, kako je Red�a objasnio, bice zavr�eno krajem

iduce sedmice, nakon �to budu prikupljene relevantne primedbe na predlog tog

dokumenta.

Prema recima Red�e, Albanci u Crnoj Gori tra�e 'sva prava kao i drugi

narodi', dodav�i da 'te�e ka decentralizaciji vlasti'.

'Trazimo da o bitnim pitanjima odlucujemo na nivou op�tine', rekao je Red�a,

koji je naveo, takodje, da policija treba da se 'prilagodi nacionalnoj

strukturi stanovni�tva.

Prema platformi PDP o dr�avotvornim narodima u Crnoj Gori, Tuzi kod

Podgorice bi trebalo da dobiju status op�tine, a Ulcinj da ima 'status

posebnog grada'.

Vratiti se ili nestati - Niksic, Petak, April 23, 2004, Blic

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da ce vreme pokazati da

li su medunarodne snage �ozbiljno shvatile genocidne ciljeve �iptarskih

terorista�.

- Tragicno je za na�u crkvu i za na�u kulturu to �to se Kosovo i Metohija

ponovo na�lo u centru pa�nje svetske javnosti. Kosovo je jo� jednom postalo

grdno stradali�te i sudili�te - rekao je mitropolit Amfilohije u Ni�u.

Mitropolit je naveo da se na Kosovu i Metohiji danas ne sudi samo Srbima

nego i Albancima, Evropi i svetu.

- To jeste sud i izazov nama. Ili cemo se vratiti svi ili cemo nestati.

Kosovskim kantarom mereno, i onaj deo sveta koji sebe naziva demokratskim

pokazao je da su njegova demokratija i pravda veoma lake - rekao je

mitropolit Amfilohije. On je podsetio da je na Kosmetu u poslednjih

cetiri-pet godina stradalo 150 srpskih hramova i manastira u prisustvu

najsavremenije vojne sile sveta.

MEDJUNARODNA KRIZNA GRUPA KOLAPS NA KOSMETU - SPOLJNA POLITIKA - Petak,

April 23, 2004, RTS

Martovski talas nasilja pokazuje da na Kosovu i Metohiji postoje ozbiljni

problemi i da je stanovni�tvo u pokrajini izlo�eno ekstremizmu, zakljucila

je Medjunarodna krizna grupa [MKG].

MKG je upravo objavila najnoviji izve�taj pod naslovom 'Kolaps na Kosovu',

koji je posvecen ju�noj srpskoj pokrajini, a povod su tamo�nja pro�lomeseci

nemiri.

Po mi�ljenju autora izve�taja, 17. i 18. marta je na Kosmetu, posle 'cetiri

i po godine postepenog napretka', izbio talas nasilja, nezabele�en jo� od

1999.

Istovremeno se konstatuje da su privremene kosmetske institucije, mediji i

organizacije civilnog dru�tva, 'dali licencu za nasilje protiv Srba i

predstavnika Ujedinjenih nacija'.

U etnicki motivisanom nasilju kosmetskih Albanaca, ubijeno je najmanje 19

lica, preko 900 je ranjeno ili povredjeno, o�teceno je 800 srpskih kuca i

vi�e od 30 pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su neki pod za�titom

Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu [UNESCO].

MKG preporucuje da medjunarodna zajednica uci na gre�kama na Kosmetu i da iz

najnovijeg talasa nasilja izvuce pouke.

Su�tina je, ka�u autori izve�taja, da u pokrajini bude uspostavljena

kontrola, jer, kako se nagla�ava, ako se to ne postigne, kulturno i

politicko nasilje gurnuce pokrajinu u novi ciklus mr�nje i krvoprolica, �to

svakako nece ostati bez posledica po citav region.

U izve�taju MKG se sugeri�e da se politika medjunarodne zajednice 'standardi

pre statusa' modifikuje.

'Sada�nja politika standardi pre statusa je polovicna politika', rekao je

direktor kosovskog projekta MKG Aleks Anderson koji smatra da nastavak

sada�nje politike nosi velike rizike i za Kosmet i za citav region.

'Bez nove politike o konacnom statusu i socijalno-ekonomskom razvoju, Kosovo

bi moglo da postane potpuno neobuzdano i nekontrolisano', izjavio je

direktor evropskog programa MKG Nikolas Vajt.

Vajt smatra da postoji rizik da 'Kosovo postane evropska Zapadna obala'.

MKG, takodje, smatra i upozorava da su posledice po regionalnu bezbednost,

posle martovskog talasa nasilja protiv Srba, veoma ozbiljne i da su civilna

Misija UN u pokrajini [UNMIK] i medjunarodne Kosovske snage [Kfor] izgubili

'oreol' nepobedivosti.

U preporukama na kraju izve�taja MKG sugeri�e privremenim kosmetskim

institucijama, medijima i civilnom dru�tvu, pre svega, borbu protiv

ekstremizma.

MKG, takodje, smatra da mediji u pokrajini nisu odigrali pravu ulogu u vreme

talasa nasilja, odnosno da nisu dobro 'pokrivali' ta dogadjanja.

MKG preporucuje rekonstrukciju poru�enih srpskih objekata i nastavak

dijaloga izmedju Beograda i Pri�tine.

MKG daje i preporuke Kontakt grupi za Kosmet, koju cine predstavnici

Sjedinjenih Americkih Dr�ava, Velike Britanije, Francuske, Nemacke, Italije

i Rusije - 'novo anga�ovanje' u pokrajini i insistiranje na stvaranju

bezbednosti za manjinske zajednice u pokrajini.

Osim toga, MKG smatra da bi Kontakt grupa trebalo da pocne rad na konacnom

statusu Kosmeta, a na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

MKG, takodje, smatra da bi Kontakt grupa u Savetu bezbednosti trebalo da

inicira promenu statusa UNMIK kako bi svetska organizacija u pokrajini bolje

i efikasnije obavljala posao.

MOJSIU: �TO PRE RE�ITI STATUS KOSOVA I METOHIJE - SPOLJNA POLITIKA - Petak,

April 23, 2004, RTS

Predsednik Albanije Alfred Mojsiu ocenio je u Pri�tini da je potrebno �to

pre re�iti status Kosova i Metohije.

�ef UNMIK-a Hari Holkeri Holkeri je, na zajednickoj konferenciji za novinare

posle susreta sa albanskim predsednikom, rekao da je 'Albanija pravi sused

Kosovu i pozdravio njeno anga�ovanje povodom dogadjaja sredinom marta ove

godine'.

�ef UNMIK-a smatra da sada treba zamoliti albansko vecinsko stanovni�tvo da

se sprovedu standaradi za Kosovo, naglasiv�i potrebu da se Srbi ponovo

ukljuce u rad privremenih kosovskih institucija.

Zahvaljujuci se na pozivu Holkeriju �to je prvi predsednik Albanije koji

posecuje Kosovo, Mojsiu je rekao da njegova zemlja podr�ava rad UNMIK-a.

Mojsiu smatra da je potrebno da se udvostruce ovla�cenja za lokalnu vladu,

kao i da �to pre treba re�iti pitanje statusa kako bi se, kako je rekao,

ostavio �to manji prostor ekstremnim snagama.

Mojsiu je rekao da Albanija ne podr�ava nasilje, jer to nije put koji treba

Kosovo da sledi. Albanski predsednik ce se tokom dana u Pri�tini susresti sa

predstavnicima privremenih institucija, a sutra ce sa kosovskim predsednikom

posetiti Prizren.

Najavljeno je da ce obici muzej Prizrenske lige, gde ce mu Rugova uruciti

'Zlatnu medalju Albanske prizrenske lige'.

KETLIN STIVENS: RAZMOTRITI PITANJE DECENTRALIZACIJE KOSOVA - SPOLJNA

POLITIKA - Petak, April 23, 2004, RTS

Premijer Srbije Vojislav Ko�tunica ponovio je u razgovoru sa vi�e zvanicnika

EU, NATO i SAD, da je autonomija jedini nacin za�tite prava Srba i drugih

nealbanaca na Kosovu, a visoki americki funkcioner Ketlin Stivens je

izrazila spremnost da razmotri mogucnost decentralizacije te srpske

pokrajine.

Ko�tunica je razgovarao sa zamenicom pomocnika dr�avnog sekretara SAD,

Stivens, �efom odseka za Kosovo i Metohiju u Stejt departmentu Krejgom

Langom, specijalnim savetnikom visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i

bezbednost �tefanom Leneom, specijalnim predstavnikom NATO za jugoistocnu

Evropu Robertom Sorijem i specijalnim izaslanikom EU za Kosovo i Metohiju

Fernandom Хntilinijem.

Ko�tunica je ukazao na cinjenicu da politika koja je bila u potpunosti

orijentisana na formulisanje standarda za Kosovo i Metohiju, nije uspela da

spreci martovski poku�aj etnickog ci�cenja srpske zajednice na Kosmetu.

Predsednik Vlade je istakao neophodnost uspostavljanja autonomije kao

jedinog nacina za�tite elementarnih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca

u Pokrajini.

Potrebna su konkretna re�enja koja bi dovela do realnog pomaka, rekao je

Ko�tunica i podsetio da nije obezbedjen povratak prognanih i da ne postoji

sloboda kretanja za Srbe i nealbance u Pokrajini.

Stivens je izrazila spremnost da se razmotri pitanje decentralizacije Kosova

i Metohije i ukazala na potrebu izgradnje poverenja i va�nost nastavka

dijaloga o prakticnim pitanjima koji je prekinut u martu.

Ona je naglasila da je potrebno ostvariti realne ciljeve, kazniti odgovorne

za martovsko nasilje u Pokrajini i bez odlaganja pristupiti obnovi spaljenih

i poru�enih kuca. Takodje, Stivens je ukazala na va�nost medjusobnog

otvorenog dijaloga da bi se prona�la najbolja i najrealnija re�enja za

Pokrajinu.

Specijalni predstavnik NATO za jugoistocnu Evropu je naglasio da ce Kfor

preduzeti sve potrebne mere da se izbegne ponavljanje martovskih dogadjaja i

obezbede uslovi za bezbedan �ivot srpske zajednice.

Lene je istakao znacaj nastavka dijaloga o tehnickim pitanjima, koji, prema

njegovom mi�ljenju, mo�e da se nastavi uporedo sa razmatranjem pitanja

decentralizacije i primene standarda za Kosovo i Metohiju.

Ko�tunica je u razgovoru ukazao i na napredak koji je u poslednjih mesec i

po dana postignut u pribli�avanju Srbije i Crne Gore Evropi.

Pored mnogih te�koca, zahvaljujuci radu na izgradnji institucija dr�avne

zajednice Srbije i Crne Gore, rekonstrukciji Saveta ministara,

stabilizovanju parlamentarnog �ivota u Srbiji i usvajanju niza zakona,

postignut je napredak, zakljucio je Ko�tunica, saop�tila je Kancelarija

Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

MINISTRI EU U PONEDELJAK U LUKSEMBURGU RAZMATRAJU I SITUACIJU NA KOSMETU -

SPOLJNA POLITIKA - Petak, April 23, 2004, RTS

U Briselu je danas najavljen sastanak Saveta ministara inostranih poslova

Evropske unije, koji ce se u ponedeljak i utorak u Luksemburgu, uz ostale

teme, baviti i Zapadnim Balkanom.

Ocekuje se da ce �efovi diplomatija usvojiti i posebne nove zakljucke o

regionu, a u okviru rasprave Kosovo i Metohija ce prema recima jednog

zvanicnika Evropske komisije, zauzeti centralno mesto.

Ministri ce, kako se veruje, ponovo podvuci opredeljenje EU da Kosovo mora

da bude multietnicko, da se posle martovskog talasa nasilja nad Srbima mora

obnoviti srpska imovina, ukljucujuci i kulturna u verska dobra, da se Srbi

moraju u potpunosti za�tititi i da je izuzetno va�no nastaviti direktan

dijalog Beograda i Pri�tine.

Ima naznaka da ce ponovo biti posebno istaknut znacaj politike medjunarodne

zajednice 'standardi pre statusa', rekao je izvor iz Evropske komisije.

Konacni status Kosova, Beograd, April 23, 2004, Glas javnosti

Kolaps na Kosovu" naziv je izve�taja Medunarodne krizne grupe prema kome je

Kosovo u opasnosti da postane evropska Zapadna obala, destabilizirajuci

izvor nemira na Balkanu, zahvaljujuci pogre�noj politici Zapada.

U izve�taju se kritikuju vode kosovskih Albanaca i srpska vlada u Beogradu,

ali nagla�ava i da bi administraciju UN trebalo reformisati.

MKG ocenjuje da su nemiri bili vi�e spontani nego organizovani, ali da ce

ekstremisti na Balkanu, ukljucujuci i nacionaliste u Beogradu, imati u vidu

slabost koju je medunarodna zajednica pokazala. U izve�taju se nalaze i

preporuke domacim i medunarodnim faktorima na Kosovu: albanska strana mora

pobediti svoje ekstremiste, biti objektivna u medijskom izve�tavanju,

preuzeti inicijativu u obnovi srpske imovine, kulture i infrastrukture,

nastaviti dijalog sa Srbijom.

Medunarodna zajednica bi trebalo da poveca bezbednost manjina na Kosovu,

narocito Srba, zapocne rad na njegovom konacnom statusu i pomogne

prebacivanje odgovornosti za dru�tveni i ekonomski razvoj Kosova na

privremenu administraciju.

Srpska vlada treba da saraduje sa Unmikom da bi privremena administracija

priznala, regulisala i, ako je moguce, podr�ala paralelne institucije i da

se nastavi proces dijaloga sa Pri�tinom o tehnickim pitanjima.

MKG je porucila Americi da postavi specijalnog izaslanika koji bi zapoceo

razgovor sa medunarodnom zajednicom, privremenom administracijom Kosova i

Beogradom o zakonskim osnovama i formatu pregovora o konacnom statusu.

ЧЕРНОМИРДИНОВА ПРЕВАРА

емитовано 20. 04. 04. у 19:39 аутор urednik

Тврдње пензионисаног руског генерала:

Пре пет година био постигнут договор о повлачењу само половине југословенског

војног састава са Косова

Руска војна делегација која је пре пет година преговарала о решењу кризе на Косову је

преварена, изјавио је за „Глас Русије“ члан делегације Леонид Ивашов.

Пензионисани генерал-пуковник је рекао да је шеф руске делегације Виктор Черномирдин преко ноћи

променио свој став и безрезервно подржао амерички предлог мировног споразума, јер му је тадашњи потпредседник САД Ал Гор обећао подршку Вашингтона на руским председничким изборима. „Ми, генерал

Завардин и ја, чланови руске делегације коју је предводио Јељцинов специјални представник Виктор Черномирдин - ми смо били преварени“, рекао је Ивашов и додао да је њему и његовим људима тада

преостало само да напусте делегацију.

Ивашов је рекао да су он и његови официри са америчким официрима постигли споразум од седам тачака, по коме би се само 50 одсто југословенских снага безбедности повукло са Косова.

Генерал Ивашов тврди да су се договорили и да НАТО не игра пресудну улогу у покрајини и да распореди своје контингенте дуж граница за Албанијом и Македонијом, не приближавајући се административној

граници према Србији, док би југословенски граничари остали у покрајини ради стварања зоне за филтрирање

избеглица повратника да би екстремисти остали блокирани на Косову, а и да се не би увукли споља.

Черномирдин је прво похвалио тај успех војног дела руске делегације, али је потом преко ноћи из темеља

променио мишљење и анулирао га безрезервно подржавши амерички документ. (Танјуг)

Политика, субота 17. април 2004.

PREGLED STAMPE I AGENCIJSKIH VESTI ZA 24.APRIL 2004.

Zone bez kontrole tempirane bombe, 24.april, Novosti

Medu crnim tackama u Evropi su Albanija i narocito Kosmet, cija bi

nezavisnost tek stvorila opasnost neslucenih razmera. Zakon o pokajnicama,

zahvaljujuci kome je raskrinkan nacin rada i otkrivene mnoge veze izmedu

nacionalnih mafija, u Italiji prvi put primenjen i na teroriste, sa prilicno

uspeha. Evropa se i na ovom pitanju mora ujediniti - govori za "Novosti"

italijanski senator Mauricio Kalvi, ekspert za borbu protiv organizovanog

kriminala i mafije.

Martovska pomoc raseljenima sa Kosova do 15. Maja, 24.april, Danas

Isplate martovskih iznosa novcane pomoci za 4.500 najugro�enijih porodica

raseljenih sa Kosova pocinje 25. aprila i trajace do 15. maja, navodi se u

zajednickom saop�tenju Komesarijata za izbeglice Republike Srbije i

Medunarodnog komiteta Crvenog krsta. Dodaje se da svi korisnici programa

koji nisu podigli finansijsku pomoc za prethodna dva meseca u iznosu od

2.000 dinara da to mogu da urade u svim po�tama Srbije do 30. aprila, �to je

poslednji rok.

- Istaknuti su novi spiskovi od 500 porodica koje treba da se obrate

Centrima za socijalni rad i podnesu zahtev za ulazak u proceduru na osnovu

koje bi mogli biti ukljuceni u program Materijalnog obezbedenja porodica

Republike Srbije. Mesecnu novcanu pomoc dobijaju najugro�enije raseljene

porodice po kriterijumima koje su prethodne zajedno utvrdili Ministarstvo za

rad i socijalna pitanja, Komesarijat za izbeglice, Crveni krst Srbije i

Medunarodni komitet Crvenog krsta. R. D

Kolaps na Kosmetu , ocenila MKG, 23. Aprila, Tanjug

Martovski talas nasilja pokazuje da na Kosovu i Metohiji postoje ozbiljni

problemi i da je stanovni�tvo u pokrajini izlo�eno ekstremizmu, zakljucila

je Medjunarodna krizna grupa (MKG).

MKG je upravo objavila novi izve�taj pod naslovom "Kolaps na Kosovu", koji

je posvecen ju�noj srpskoj pokrajini, a povod su pro�lomeseci nemiri. U

izve�taju se konstatuje da su privremene kosmetske institucije, mediji i

organizacije civilnog dru�tva, "dali licencu za nasilje protiv Srba i

predstavnika Ujedinjenih nacija".

Privatizacija na Kosmetu protivna medjunarodnim standardima, 23. Aprila,

Tanjug

Privatizacija na Kosovu i Metohiji, koju sprovodi Kosovska poverilacka

agencija (KTA), ne mo�e se odvijati protivno medjunarodnim standardima i bez

ucec�ca Srbije kao najveceg poverioca i vlasnika imovine na Kosmetu,

saop�tio je danas Sektor Koordinacionog centra za rekonstrukciju i ekonomski

razvoj.

KTA je nedavno pocela da objavljuje spiskova radnika do sada privatizovanih

dru�tvenih preduzeca, iskljucivo Albanaca, koji imaju pravo na deo prihoda

od prodaje tih preduzeca, �to je ocit primer diskriminacija radnika srpske i

nealbanske nacionalnosti nekada zaposlenih u tim firmama.

Projekat za obnovu srpskih kuca u Kosovskoj Mitrovici, 23. Aprila, Tanjug

Izvr�ni odbor Skup�tine Beograda formirao je danas radni tim za realizaciju

projekta obnove kuca gradjana Kosovske Mitrovice srpske nacionalnosti,

razru�enih prilikom martovskih napada albanskih ekstremista.

Projekat pod nazivom "Ni jedna kuca bez krova" treba da obezbedi da do kraja

maja zapocne izvodjenje radova na obnavljanju prvih 10 kuca, �to bi trebalo

da bude realizovano do septembra ove godine.

Omerovic: Ohrabrujuce izjave medjunarodnih zvanicnika, 23. Aprila, Tanjug

Clan Odbora skup�tine Srbije za medjunacionalne odnose Meho Omerovic ocenio

je danas da izjave medjunarodnih zvanicnika koji su proteklih dana boravili

u Pri�tini i Beogradu pokazuju da medjunarodna zajednica menja stav kada je

u pitanju buducnost Kosova i Metohije.

"Mislim da su poslednje izjave medjunarodnih zvanicnika dokaz da

medjunarodna zajednica menja svoj stav kada je u pitanju buducnost Kosova i

Metohije, ili barem menja onaj deo stavova koji se odnose na konacan status,

tako da je prica o konacnom statusu Kosova zaista daleko, daleko", rekao je

Omerovic Tanjugu posle sednice Odbora za medjunacionalne odnose.

Covic razgovarao sa poslanicima Koalicije "Povratak", 23. Aprila, Tanjug

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboj�a Ccovic

razgovarao je danas sa poslanicima Koalicije "Povratak", koji su mu preneli

stav da je za njihovu dalju aktivnost, narocito posle pro�lomesecnog nasilja

albanskih ekstremista, od posebne va�nosti koordinacija organa dr�avne

zajednice i Srbije u bavljenju problemima Kosmeta.

Kako je saop�tio Koordinacioni centar, poslanici su naglasili znacaj

dosada�nje podr�ke centra radu i aktivnostima koalicije i izrazili

ocekivanja da ce ona biti nastavljena u meri u kojoj ce to biti objektivno

moguce.

Delegacija ZND: Na Kosovu i Metohiji se dogadja etnicko ci�cenje, 23.

Aprila, Tanjug

Delegacija Medjuparlamentarnog saveta Zajednice Nezavisnih Dr�ava, koju

predvodi predsednik Komiteta Saveta Ruske Federacije za odbranu i bezbednost

Viktor Ozerov, posle posete Kosovu i Metohiji, ocenila je danas u Beogradu

da se u ju�noj srpskoj pokrajini dogodilo i da se dogadja etnicko ci�cenje.

Prenoseci svoje utiske posle obilaska Kosmeta i razgovora s albanskim i

srpskim politicarima, delegacija je u razgovoru s predsednikom

Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboj�om Covicem posebno ukazala

da se Rezolucija 1244 ne samo ne sprovodi vec i da se direktno kr�i, ka�e se

u saop�tenju Koordinacionog centra.

Predsedniku Albanije urucena plaketa "Prizrenska liga", 23. Aprila, Tanjug

Danas je u Pizrenu boravio predsednik Albanije Alfred Mojsiu koji je, u

pratnji predsednika Kosova i Metohije Ibrahima Rugove, doputovao iz

Pri�tine.

"Nema Albanaca koji nije cuo za ovaj istorijski grad", rekao je Mojsiju,

kome je tom prilikom svecano urucena plaketa "Prizrenska liga".

Karpenter: decentralizacija je sjajna ideja, ali..., 23. Aprila, Tanjug

Potpredsednik za pitanja odbrane i spoljne politike u va�ingtonskog

institutu KejtoTed Gejlen Karpenter izjavio je da je ideja o

decentralizaciji Kosova teoretski prihvatljiva, ali da je u praksi te�ko

primenljiva.

"Sjajna ideja u teoriji, kako u smislu decentralizovane strukture srpskih

enklava unutar samog Kosova, kao povoljnog re�enja i za Srbe i za Albance,

tako i u smislu decentralizovanog Kosova koje bi u�ivalo veliki stepen

autonomije unutar dr�avne strukture Srbije", rekao je Karpenter Radiju "Glas

Amerike" Karpenter. On, medjutim, smatra da je pitanje u kojoj meri bi takva

solucija bila primenljiva. "SAD i evropski saveznici bi �eleli da Srbi

ostanu na Kosovu da bi se u toj pokrajini odr�ala fikcija multieticnosti.

Realno govoreci, do�lo je do velikog etnickog ci�cenja Srba od kako je NATO

preuzeo upravu nad Kosovom u junu 1999. godine. Bojim se da ce ako se bude

nastavilo ovim putem ta pokrajina postati potpuno monoetnicka", izjavio je

americki ekspert.

Kina �alje 12 policajaca na Kosovo i Metohiju, 23. Aprila, Tanjug)

Kina je danas saop�tila da ce u ponedeljak uputiti 12 policajaca na Kosovo i

Metohiju, javila je agencija Sinhua.

"Tim ce se prikljuciti privremenoj administraciji Ujedinjenih nacija na

Kosovu", izjavio je portparol kineskog Ministarstva inostranih. Kineski

portparol je rekao da se Peking obavezao da ce braniti teritorijalni

integritet Srbije i Crne Gore i da ce �tititi prava svih etnickih grupa,

preneo je AFP. "Kina je spremna da pru�i doprinos medjunarodnoj zajednici u

pronala�enju pravicnog re�enja za kosovsko pitanje", dodao je kineski

zvanicnik.

Parlamentarci ZND na Kosmetu sa �efom UNMIK, 23. Aprila, Tanjug

Delegacija Parlamentarne skup�tine Zajednice nezavisnih dr�ava (ZND)

upozorila je juce u Pri�tini privremeno rukovodstvo Kosova i Metohije da je

za povratak mirnom �ivotu u ju�noj srpskoj pokrajini neophodno razoru�avanje

terorista.

U razgovoru sa predsednikom pokrajine Ibrahimom Rugovom, "konkretno smo

izneli stav da je za povratak mirnom �ivotu neophodno da, pre svega, budu

preduzete sve mere radi razoru�avanja ilegalnih banditskih grupe na

teritoriji" Kosmeta, izjavio je generalni sekretar Parlamentarne skup�tine

ZND Mihail Krotov. Sa delegacijom su razgovarali i predstavnici srpske

poslanicke grupe koalicije "Povratak" u Skup�tini Kosmeta. Delegacija se

tokom dana na sastanku sa �efom Misije Ujedinjenih nacija na Kosmetu (UNMIK)

Harijem Holkerijem interesovala i za sprovodjenje Rezolucije 1244 Saveta

bezbednosti UN i "kako tece istraga martovske tragedije" u pokrajini.

Nije bilo napretka na Kosovu od martovskog nasilja, generalni sekretar NATO,

22. Aprila, Tanjug

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je danas da kosovske

privremene vlasti nisu dovoljno ucinile da uspostave bezbednost na Kosovu

posle nasilja nad Srbima pro�log meseca i da otad nije zabele�en napredak.

"Ocekivao sam da cu videti mnogo vi�e odgovornosti, izgradnje, sna�nijih

izjava i vecih ambicija", rekao je on u razgovoru s lokalnim liderima,

ukljucujuci predsednika Ibrahima Rugovu i premijera Bajrama Red�epija.

"Moram reci da sam razocaran".

Generalni sekretar NATO �eli napredak na Kosovu, 22. Aprila, Tanjug

Generalni sekretar NATO Jap De Hop Shefer izjavio je danas u Pri�tini da na

Kosovu �eli "napredak kojeg od njegovog poslednjeg dolaska do danas nije

bilo".

"Ne �elim samo slikanje i fine fraze predstavnika privremenih institucija,

vec i napredak na terenu", rekao je generalni sekretar Alijanse na

konferenciji za �tampu. Shefer se, u dru�tvu 20 ambasadora, clanova Stalnog

saveta NATO, sastao i sa predstavnicima srpske koalicije "Povratak", koji su

ocenili da se martovsko nasilje mora osuditi nedvosmislenim recima, koje ne

dozvoljavaju nikakvu manipulaciju i pogre�nu procenu.

OEBS: kosovski mediji podsticali nasilje nad Srbima, 22. Aprila, Tanjug

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) optu�ila je albanske

medije na Kosovu, a posebno Radio- televiziju Kosova, da su pristrasnim

izve�tavanjem podstakli nasilje nad Srbima u toj srpskoj pokrajini u martu.

"Da nije bilo neodgovornog i senzacionalistickog izve�tavanja o 16. i 17.

martu, ti dogadjaji su mogli krenuti drugim tokom i ne bi dostigli toliki

intenzitet i taj nivo brutalnosti, a mo�da su mogli biti i izbegnuti", naveo

je predstavnik OEBS-a za slobodu medija Miklo� Harasti. On je danas podneo

izve�taj Stalnom savetu OEBS-a o pona�anju medija na Kosovu u vreme nasilja

nad Srbima.

Komemoracija u Pri�tini dvema Amerikankana u policijskoj misiji UN, 22.

Aprila, Tanjug

Stotine policajaca Ujedinjenih nacija prisustvovalo je danas u Pri�tini

komemoraciji njihovim dvema koleginicama, koje je 18. aprila u zatvoru u

Kosovskoj Mitrovici ubio jordanski policajac.

Policajci iz SAD, Nemacke, Jordana, Indije, Turske i drugih zemalja okupili

su se da odaju pocast Kim Bigli (47) i Lin Vilijams (48). Oni su se takodje

pomolili za Gerija Vestona, koji je u pucnjavi te�ko ranjen i potom prebacen

u otad�binu, gde ce, posle iskljucenja aparata za odr�avanje �ivota, njegovi

organi biti presadjeni drugim pacijentima.

.

�ta je bio glavni razlog posete dr�avnog sekretara SAD udovici premijera

nekoliko dana posle atentata

BEOGRAD - Dr�avni sekretar SAD Kolin Pauel u vreme `Sablje` nije ba� dolazio

u Beograd samo da bi izjavio sauce�ce udovici ubijenog premijera Zorana

Щndica, kako su to preneli svi mediji kod nas. On se s gospodom Ru�icom

Щndic zadr�ao nekoliko sati u razgovoru, �to nikako ne ide u prilog tezi da

je prevalio toliki put samo radi izra�avanja sauce�ca, reci utehe... Da je

tome Stejt department pridavao toliki znacaj, onda bi se sigurno gospodin

Pauel pojavio na sahrani, a ne bi dolazio `inkognito`, nekoliko dana posle.

Tek sada, polagano, pocele su da cure informacije o pravoj prirodi razgovora

Kolina i Ru�ice uz, naravno, izra�avanje i sauce�ca zbog tragicnog

dogadaja... Gospodina Pauela je u vi�esatnom razgovoru zanimalo koliko

udovica ubijenog premijera zna o dr�avnim i biznis poslovima pokojnika!

Posebno, �ta je sve ostalo u naslede, jer price koje kru�e i u svetskim

diplomatskim krugovima nimalo nisu naivne...

Naravno, sve ove informacije treba uzeti s rezervom, jer su te�ko

proverljive a zasad niko nije voljan da o tome bilo �ta za javnost ka�e.

osnivanja Demokratske stranke, jo� od perioda kada je na njenom celu bio

Dragoljub Micunovic. Vremenom je njen indirektni uticaj rastao kako se na

politickoj sceni probijao njen suprug Zoran Щndic. Izuzetno dobre veze koje

je njen suprug imao po celom svetu, posebno s Nemcima, `ciji je bio i dak`,

sigurno su dali direktni povod da dr�avni sekretar SAD licno u cetiri oka

poprica s njom posle tragicnog dogadaja. Pauela je verovatno zanimalo i

Ru�icino mi�ljenje o svim onim ljudima koji su `stajali na putu reformskog

kursa u Srbiji`, od onih koji su opstruirali do direktnih protivnika.

Ocigledno, Stejt department je procenio da i njeno mi�ljenje mo�e biti

dragoceno u daljem kreiranju njihove spoljne politike prema Srbiji i

Balkanu. Ovaj susret posebno dobija na znacaju narocito ako su tacne

informacije da je nekoliko meseci kasnije gospoda Ru�ica Щndic ipak nekome

(?) uzvratila posetu u SAD.

U svakom slucaju, Pauelova poseta Ru�ici Щndic izgleda tek sada dobija na

znacaju, ako se, naravno, izuzmu one price kako je, navodno, on dolazio da

odvede inkognito Legiju u kargu svoga aviona za Ameriku!? Ili je, ipak,

razlog posete samo istraga, da li i koliko Ru�ica zna o pozadini atentata na

svog supruga i premijera Srbije, s posebnim osvrtom na biznis...

K R A J

SRPSKO BLAGO NA CRNOM TR�I�TU

• Pre paljenja i uni�tavanja crkava i manastira prvo je poharano pokretno blago neprocenjive vrednosti i ono se ve栫r譩 na

ilegalnom svetskom tr�i�tu antikviteta •

Za vreme petogodi�njeg "mira" i vladavine me�unarodnog vojnog i civilnog protektorata, na Kosovu i

Metohiji je razoreno ili oskrnavljeno oko 150 pravoslavnih srpskih hramova i crkava, kapela i

manastira, od kojih svaki peti poti襠iz 13. ili 14.veka i pripada svetskom kulturnom nasle�u. Zajedno sa

njima uni�teno je vi�e od 10.000 ikona, crkveno-umetni諩h i bogoslu�benih predmeta. Iz mnogih

crkvenih riznica, uo詠paljenja ili miniranja od strane albanskih hordi, prethodno je, pak, poharano

pokretno pravoslavno blago neprocenjive vrednosti za civilizacijsku ba�tinu, te se ono uveliko kr譩 na

svetskom ilegalnom tr�i�tu antikviteta i umetnina, starih rukopisnih knjiga i drugih rariteta.

"Na�alost, i nakon poslednjeg stra�nog pogroma nad srpskim stanovni�tvom od 17. do 20. marta, nastavljaju

se vandalizmi i plja諥 preostalih pravoslavnih objekata. Saznali smo tako�e da su Albanci, koji su u襳tvovali u

paljenju i uni�tavanju pravoslavnih svetinja prethodno pokrali ve橠broj vrednih ikona, kandila, starih knjiga i

drugih vrednih crkvenih predmeta. Predpostavljamo da 楠i ova ukradena umetni諡 dela biti preprodavana na

crnom tr�istu, kao �to je to i do sada bio slu衪 - opominje Informativna slu\ba Eparhije ra�ko-prizrenske i

kosovsko-metohijske.

Dodaje se da je ta eparhija apelovala na UNMIK i KFOR

da spre襠dalju plja諵 pravoslavnog crkvenog i kulturnog

blaga. Ove navode potvr�uje i poslednji izve�taj

UNMIK policije da su "tri ukradena zvona i ulazna vrata iz

jedne od zapaljenih pravoslavnih crkava prona�eni u

blizini Pri�tine" i da 楠biti vra楮i Eparhiji

ra�ko-prizrenskoj.

U Podujevu su vojnici 襹kog KFOR-a oduzeli od jedne

albanske porodice ukradeno zvono sa zapaljene crkve

"Svetog Ilije" u tom mestu, posle 襧a su albanski

predstavnici tri puta uzalud dolazili u bazu KFOR-a

zahtevaju橠da im se zvono vrati, jer su tvrdili da ono

tobo�e pripada op�tini Podujevo. U 襹kom bataljonu su

ih odbili, a zvono, koje je 1932. godine kralj Aleksandar

Prvi Kara�or�evi栤arivao podujeva諯j crkvi Svetog Ilije,

odneli u manastir Gra衮icu.

Tokom martovskog nasilja razularene albanske rulje, na

meti lopova, izme�u ostalog, bilo je i zvono srpske crkve "Sveti Яr�e" u Prizrenu, zbog 襧a su, po izjavi

Volfganga Zilingera komandira regionalne UNMIK policije, uhap�ena trojica osumnji襮ih Albanaca.

Prvi alarmantni izve�taji o kra�i crkvenog blaga, ka�u u

ra�ko-prizrenskoj eparhiji, pojavili su se odmah po

zavr�etku NATO bombardovanja SRJ i ulaska me�

unarodnih mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju,

polovinom juna 1999. godine. Britanski novinar Tim

Xudoa snimo je tada fotografije kako Albanci plja諡ju

crkvu Svetog Ilije u Vu詴rnu. On je o tome obavestio

vladiku Artemija i predao mu nekoliko ikona koje je uspeo

da spase.

Episkop ra�ko-prizrenski obave�ten je zatim da su

ukradena i crkvena zvona iz uni�tene srpske crkve u

Prizrenu jedan nema諩 podoficir iz sastava KFOR, koji je

bio zadu�en za 赶anje imovine Srpske pravoslavne crkve

u tom gradu, ukrao vrednu ikonu, diptih (bogoslu�benu

knjigu) star 300 godina i nekoliko manjih crkvenih

predmeta, zbog 襧a je u Nema諯j osu�en na uslovnu

kaznu od godinu dana.

Na jugu Evrope, u Gr諯j, prema izve�taju tamo�nje

policije, u Solunu je tako�e uhap�eno "襴voro krijum衲a

srpskih religioznih i umetni諩h predmeta". Kod vo�e grupe

i njegove supruge otkriveno je 17 ukradenih knjiga iz 19.

veka, pokradene gravire i ikone iz 18. veka i neke

dragocenosti iz rimskog doba, a krijum衲i su priznali da su

sve to kupili u Albaniji od lokalnih dilera, i da svi oni poti赠

sa Kosova i Metohije".

Slede楠kriminalno delo ove vrste je, kako je SPC

svojevremeno obavestila javnost, otkriveno u Sloveniji

kada je tamo�nja policija pohapsila nekoliko Albanaca, a

kod njih prona�la i oduzela im desetine ikona, za koje su

uhap�eni priznali da poti赠iz srpskih crkava na Kosovu i

Metohiji. O tome je slovena諩 MUP obavestio Interpol,

koji je izvestio Ministarstvo unutra�njih poslova Srbije.

Krao i nema諩 vojnik

"Umesto da obavlja povereni mu zadatak i 赶a pravoslavni vladi衮ski dvor i

pravoslavnu Sabornu crkvu u Prizrenu, kao i poverene mu crkvene vrednosti,

jedan nema諩 profesionalni vojnik je izneverio poverenje me�unarodnih

mirovnih snaga KFOR-a i pokazao se kao obi衮 kriminalac", pisao je pre

dve godine i "Berliner morgen post" u tekstu "Profesionalni vojnik kao

crkveni lopov".

R. Lon衲

Dra�kovic je veca �tetocina od Svilanovica

Nacional 27.04.2004. - Predsednicki kandidat socijalista Ivica Dacic

najavljuje obracun s koalicionima partnerima i preispitivanje podr�ke Vladi

Srbije

Na sastanku s liderima stranaka vladajuceg bloka tra�ili smo da vidimo svaki

zakon pre nego li stigne do poslanika. Ako ne bude tako, preispitacemo na�u

podr�ku vladi. Mi ne mo�emo da volimo ovu vladu vi�e od onih koji su u njoj.

Iako su ga politicki analiticari unapred otpisali zamenik predsednika SPS i

kandidat za predsednika Srbije Ivica Dacic veruje da mo�e da se docepa

drugog izbornog kruga i najavljuje obracun s pojedinim strankama iz

koalicionog bloka koji cini manjinsku Vladu Srbije, a koja je i

konstituisana zahvaljuci podr�ci socijalista.

Kakav rezultat ocekujete da cete postici na predsednickim izborima? Ovo nije

samo moja licna kampanja, vec je i kampanja SPS, imajuci u vidu da sam ja

jedini kandidat koji zastupa ideju socijalne pravde i levice. Zato ocekujemo

odlican rezultat i ulazak u drugi krug. Smatramo da je to dobro za politicku

stabilnost i politicku ravnote�u u Srbiji, jer imajuci u vidu sve �to se

de�ava poslednjih godina na politickoj sceni mislim da je svima jasno da su

socijalisti faktor stabilnosti. Raspola�emo ogromnim iskustvom, jer smo bili

i na vlasti i u opoziciji. Mislite da ce svet prihvatiti da na celu Srbije

bude clan Milo�eviceve stranke?

Srbiji treba predsednik i za Srbiju i za Evropu. Nije dobro da na vlast dodu

ekstremisti. Mislim da je Socijalisticka partija Srbije moderna stranka

levice, te da je zbog toga prihvatljiva za sve. Videli ste, iako su mnogi

govorili suprotno, da je Vlada Srbije koju je podr�ao SPS prihvacenja u

svetu.

Kako komentari�ete izjavu Vuka Dra�kovica da je u vreme re�ima Slobodana

Milo�evica bilo etnickog ci�cenja nad Albancima na Kosovu i Metohiji? Da li

podr�avate takav stav kao �to ste podr�ali i njegov izbor?

Njegova izjava je �tetna za dr�avne i nacionalne interese. Ta prica se ne

uklapa u logicki splet stvari, jer ako je to tako kao �to ka�e Vuk

Dra�kovic, onda je i on odgovoran za etnicko ci�cenje jer je u to vreme bio

potpredsednik savezne vlade. Izjavio je ono �to je prijalo u�ima njegovog

sagovornika. Ono �to je Dra�kovic rekao veoma je �tetno i mnogo gore od

izjava koje je davao negov prethodnik i biv�i �ef diplomatije Svilanovic.

Moglo bi se cak reci da je ovo kontinuitet politike koju je vodio Goran

Svilanovic, koji je tvrdio za svoj narod i dr�avu da su vr�ili etnicko

ci�cenje. Takva prica ne mo�e nicemu doprineti niti ce pomoci borbi za

nacionalne interese. Ukoliko na�a zemlja bude osudena za etnicko ci�cenje,

onda ce �teta biti nemerljiva.

Da li cete podr�ati inicijativu radikala za smenu Vuka Dra�kovica s mesta

ministra diplomatije SCG?

Stranacki organi ce doneti odluku o tome da li cemo glasati za Dra�kovicevu

smenu. Milsim da je posle ovakve izjave jasno da SPS ne mo�e da dozvoli da

takav covek ostane na mestu ministra inostranih poslova. Na�alost, da li ce

on biti smenjen, zavisice i od vecine u Crnoj Gori.

Pro�le nedelje ste zapretili da cete uskratiti podr�ku Vladi Srbije ako

pojedinci iz vladajuce koalicije ne prestanu da vas napadaju. Da li su posle

toga promenili odnos prema vama i SPS?

Mislio sam da jesu, ali ovakve i slicne izjave ne doprinose funkcionisanju

koalicije. Mi smo pristali da se svi problemi koji postoje u funkcionisanju

vladajuce koalicije prevazidu. Imali smo zajednicki sastanak pro�le nedelje.

Izgleda da nije pomoglo. Jasno ka�emo, �elimo ciste odnose. Tra�ili samo

samo dva uslova. Da se po�tuje program koji je izneo premijer Vojislav

Ko�tunica i da se SPS konsultuje pre upucivanja zakonskih predloga u

parlament, jer ti predlozi ne mogu da se izglasaju bez na�e podr�ke.

Naravno, tra�ili smo i jedan korektan odnos prema nama. Ukoliko se to ne

po�tuje moracemo da preispitamo odluku o podr�ci Vladi Srbije. Mi ne mo�emo

da volimo ovu vladu vi�e od onih koji su u njoj. Ako oni sami ne �ele da

budu u vlasti uz podr�ku SPS, onda neka ka�u. S jedne strane tra�e podr�ku

SPS, a s druge upucuju najgore uvrede na na� racun. Takva koalicija ne samo

da nije prihvatljiva, ona nije ni dobra. Ako ne mo�emo da funkcioni�emo onda

je bolje da se razidemo. Odlika je na njima! SPS se ne pla�i novih izbori.

Kakva je pozicija DSS u tim koalicionim prepucavanjima?

U odnosima sa DSS nema nikakvih problema.

Ocekujete podr�ku gradana Srbije, a niste je dobili od predsednika svoje

stranke Slobodana Milo�evica? Da li ste u kontaktu s njim i zbog cega vas

ignori�e?

On je informisan o svemu �to je partija preduzela u proteklih nekoliko

meseci, pa i o odluci da se kandidujem za predsednika Srbije, ali jo� nismo

dobili njegove stavove niti predloge. Ocekujemo da ce se izjasniti na

izborima.

Holkeri: O Kosovu odlucuje Savet bezbednosti UN

Tanjug , 27. aprila - �ef misije UNMIK-a Hari Holkeri izjavio je danas da

prenos ovla�cenja iz domena spoljne politike na kosovske institucije,

odnosno otvaranje Kancelarije za spoljne poslove u Pri�itni, ne znaci

otvaranje ambasada Kosova, istakav�i da je Kosovo protektorat UN i da o

njegovom statusu odlucuje Savet bezbednosti.

"To ne znaci otvaranje ambasada Kosova i svetu. Pro�le jeseni smo se

dogovorili da, u okviru kosovskih prelaznih institucija, pri kabinetu

premijera otvorimo specijalnu jedinicu koja ce se baviti spoljnom politikom

i to je uradjeno prema Ustavnom okviru", kazao je Holkeri u intervjuu

jagodinskoj TV "Palma plus".

Karic: Re�enje za Kosmet - dijalog i ekonomska saradnja

Tanjug , 27. aprila - Predsednik BK Grupe Bogoljub Karic, koji je juce

objavio kandidaturu za predsednicke izbore 13. juna u Srbiji, izjavio je

redakciji na albanskom jeziku Glasa Amerike, da se mora pobolj�ati polo�aj

Srba na Kosovu i Metohiji, a da se do re�enja za Pokrajinu mo�e doci

iskljucivo dijalogom.

Karic je za americku TV stanicu istakao da re�enje, kojim bi Kosovo postalo

integrativni faktor u regionu, ne mo�e da bude prihvatljivo samo za jednu

stranu.

Televizija Beograd do�la do tajnog izve�taja UNMIK-a

Novosti/Tanjug, 26.april - Televizija Beograd uspela je da dodje do tajnog

izve�taja UNMIK-a o utapanju troje albanske dece 16. marta u Ibru, u kojem

se nedvosmisleno zakljucuje da nema dokaza da su Srbi odgovorni za smrt

decaka, javila je veceras Radio-televizija Srbije.

Rec je o izve�taju medjunarodnog okru�nog tu�ioca u Kosovskoj Mitrovici.

Pogibija albanskih decaka poslu�ila je kao povod albanskim ekstremistima i

teroristima za progon i ubistva Srba i paljenje njihovih domova, kao i za

vandalsko uni�tavanje srpskih crkava i manastira u pokrajini 17. i 18 marta.

Prema privremenim podacima policije UN, spaljeno je vi�e od 280 srpskih kuca

i oko 30 crkava, dok ih je vi�e o�teceno. Istraga policije UN, medutim, jo�

uvek nije okoncana. Verovatno da nikada nece biti okoncani ni mnogobrojni

policijski napori da se pronadu pocinioci. Policija, na cijem celu se nalazi

Nemac �tefan Feler, verovatno ce kao i obicno naici na fenomen da na Kosovu,

dodu�e, ima zlocina, ali ne i svedoka. Ukoliko bi oni ipak bili pronadeni,

morace da budu za�ticeni.

"Iza mnogih politicara ovde stoje kriminalni klanovi. Mi to znamo, ali za to

nema dokaza koji bi se mogli upotrebiti - na sudu", ka�e jedan saradnik

UNMIK.

Do brojnih zakljucaka ce sada moci da se dode ako se procene postupci i

propusti politicara iz redova kosovskih Albanaca. U Pri�tini se svuda cuju

pohvale na racun premijera Bajrama Red�epija iz Demokratske partije biv�eg

politickog lidera raspu�tene OVK Ha�ima Tacija. Red�epi - ciji je nastup bio

umeren - uspeo je da svojim pojavljivanjem zaustavi nasilnu akciju ispred

jednog srpskog naselja i upozorio je na opasnost koju sa sobom nose novi

ispadi. Drugi politicari su, medutim, ostali sumnjivo tihi kada je nasilje

na Kosovu krenulo svojim tokom. Za neke se cinilo da su nestali, ka�e,

recimo, komandant Kfora Kamerhof. "Ponovo su se pojavili tek u dosta kasnom

momentu ovih zbivanja, kada su videli da je KFOR stavio situaciju pod

kontrolu, kritikuje ih nemacki general - potpukovnik, cije su snage, pak, sa

svoje strane bile izlo�ene izvesnim kritikama zbog navodno prekasne

intervencije.

Odavno ima zahteva da UNMIK udalji sa njihovih polo�aja politicare koji se

ne zala�u nedvosmisleno za multietnicko Kosovo. Jo� pre velikog koraka nazad

od pro�le nedelje, bila su navedena imena kandidata za otpu�tanje, medu

kojima je na primer bio i gradonacelnik Peci, koji se javno izjasnio protiv

povratka Srba u ovaj region. On je clan Rugovine LDK, zbog cega drugi vec

zahtevaju da se na predsednika Kosova izvr�i pritisak da svoju partiju, koja

va�i za relativno umerenu, ocisti od radikalnih snaga, navodi "Frankfurter

algemajne cajtung".

U meduvremenu je, medutim, neosporno da su nasilne demonstracije koje su

krenule iz Mitrovice brzo poprimile organizovani karakter. "Ovo �to smo

do�iveli predstavljalo je generalnu probu. U jednom trenutku bice i vi�e",

upozorio je jedna zapadni diplomata u Pri�tini, koji ima puno iskustva na

Balkanu. Prema �efu UNMIK, biv�em finskom premijeru Holkeriju, odredenim

snagama je po�lo za rukom da organizuju proces koji je najpre bio spontan.

Ko su, medutim, te "odredene snage" na Kosovu?

"Ne postoji nikakav usamljeni komandant koji je izgrede usmeravao telefonom

sa svog kancelarijskog stola", ka�e albanski publicista sa Kosova Veton

Suroi. On naslucuje da uzrok le�i u samom regionu. "Postoji jedno op�te

raspolo�enje, koje su lokalni lideri iskoristili", ka�e Suroi.

U svom listu "Koha ditore" on je ovo nasilje najo�trije osudio,

distancirav�i se time od onih domacih medija kojima se zbog nemira morali da

postave pitanje - nisu li podstakli poku�aj etnickog ci�cenja Kosova od

Srba. Uloga nekih konkurentskih medija je, dodu�e, bila problematicna, ali

njima se ne mo�e pripisati odgovornost za ove ekscese, ka�e Suroi. Na kraju

krajeva, problem sa neodgovornim novinarstvom na Kosovu ne postoji mesecima,

vec godinama. Demonstracije, medutim, ne izaziva neki clanak u novinama. I

Suroi, medutim, ipak priznaje da su najnovija zbivanja ne�to nepovratno

izmenila. "Nasilje se usmerilo protiv Srba i UNMIK. UNMIK niko mnogo ne

�ali. Mnogi se, medutim, osecaju nesigurno jer je napadnut i KFOR.

K R A J

UNMIK ne zeli da se sazna istina da Srbi nisu krivi za utapanje dece u Ibru

Administracija UNMIK-a zabranila je objavljivanje izvestaja o utapanju

albanske dece iz sela Zupce, koje je bilo direktan povod za martovsko

nasilje nad Srbima, tvrdi Nebojsa Covic. �Izvestaj koji je uradjen sklonjen

je od ociju javnosti i na njega je stavljen embargo. U tom izvestaju stoji

sta se zapravo dogodilo i jasno pise da to nema veze sa Srbima i jasno pise

da li su policajci ili vojnici, a to nisu Srbi, imali odredjeni kontakt s

decom�, kazao je Covic.

U izvestaju se skida svaka odgovornost Srba za spomenutu nesrecu. Portparol

UNMIK-ovog odeljenja za policiju i pravosudje Niradz Sing, medjutim, tvrdi

da Covicevi podaci nisu tacni: �Istraga o davljenju dece jos traje, i u ovom

trenutku ne mozemo davati izjave o njoj. Kad bude zavrsena mi cemo objaviti

rezultate.�

Televizija Beograd uspela je da dodje do tajnog izve�taja UNMIK-a o utapanju

troje albanske dece 16. marta u Ibru, u kojem se nedvosmisleno zakljucuje da

nema dokaza da su Srbi odgovorni za smrt decaka, javila je i

Radio-televizija Srbije.

Rec je o izve�taju medjunarodnog okru�nog tu�ioca u Kosovskoj Mitrovici.

Pogibija albanskih decaka poslu�ila je kao povod albanskim ekstremistima i

teroristima za progon i ubistva Srba i paljenje njihovih domova, kao i za

vandalsko uni�tavanje srpskih crkava i manastira u pokrajini 17. i 18 marta.

Prema privremenim podacima policije UN, spaljeno je vi�e od 280 srpskih kuca

i oko 30 crkava, dok ih je vi�e o�teceno. Istraga policije UN, medutim, jo�

uvek nije okoncana. Verovatno da nikada nece biti okoncani ni mnogobrojni

policijski napori da se pronadu pocinioci. Policija, na cijem celu se nalazi

Nemac �tefan Feler, verovatno ce kao i obicno naici na fenomen da na Kosovu,

dodu�e, ima zlocina, ali ne i svedoka. Ukoliko bi oni ipak bili pronadeni,

morace da budu za�ticeni.

"Iza mnogih politicara ovde stoje kriminalni klanovi. Mi to znamo, ali za to

nema dokaza koji bi se mogli upotrebiti - na sudu", ka�e jedan saradnik

UNMIK.

Do brojnih zakljucaka ce sada moci da se dode ako se procene postupci i

propusti politicara iz redova kosovskih Albanaca. U Pri�tini se svuda cuju

pohvale na racun premijera Bajrama Red�epija iz Demokratske partije biv�eg

politickog lidera raspu�tene OVK Ha�ima Tacija. Red�epi - ciji je nastup bio

umeren - uspeo je da svojim pojavljivanjem zaustavi nasilnu akciju ispred

jednog srpskog naselja i upozorio je na opasnost koju sa sobom nose novi

ispadi. Drugi politicari su, medutim, ostali sumnjivo tihi kada je nasilje

na Kosovu krenulo svojim tokom. Za neke se cinilo da su nestali, ka�e,

recimo, komandant Kfora Kamerhof. "Ponovo su se pojavili tek u dosta kasnom

momentu ovih zbivanja, kada su videli da je KFOR stavio situaciju pod

kontrolu, kritikuje ih nemacki general - potpukovnik, cije su snage, pak, sa

svoje strane bile izlo�ene izvesnim kritikama zbog navodno prekasne

intervencije.

Odavno ima zahteva da UNMIK udalji sa njihovih polo�aja politicare koji se

ne zala�u nedvosmisleno za multietnicko Kosovo. Jo� pre velikog koraka nazad

od pro�le nedelje, bila su navedena imena kandidata za otpu�tanje, medu

kojima je na primer bio i gradonacelnik Peci, koji se javno izjasnio protiv

povratka Srba u ovaj region. On je clan Rugovine LDK, zbog cega drugi vec

zahtevaju da se na predsednika Kosova izvr�i pritisak da svoju partiju, koja

va�i za relativno umerenu, ocisti od radikalnih snaga, navodi "Frankfurter

algemajne cajtung".

U meduvremenu je, medutim, neosporno da su nasilne demonstracije koje su

krenule iz Mitrovice brzo poprimile organizovani karakter. "Ovo �to smo

do�iveli predstavljalo je generalnu probu. U jednom trenutku bice i vi�e",

upozorio je jedna zapadni diplomata u Pri�tini, koji ima puno iskustva na

Balkanu.

Prema �efu UNMIK, biv�em finskom premijeru Holkeriju, odredenim snagama je

po�lo za rukom da organizuju proces koji je najpre bio spontan. Ko su,

medutim, te "odredene snage" na Kosovu?

"Ne postoji nikakav usamljeni komandant koji je izgrede usmeravao telefonom

sa svog kancelarijskog stola", ka�e albanski publicista sa Kosova Veton

Suroi. On naslucuje da uzrok le�i u samom regionu. "Postoji jedno op�te

raspolo�enje, koje su lokalni lideri iskoristili", ka�e Suroi.

U svom listu "Koha ditore" on je ovo nasilje najo�trije osudio,

distancirav�i se time od onih domacih medija kojima se zbog nemira morali da

postave pitanje - nisu li podstakli poku�aj etnickog ci�cenja Kosova od

Srba. Uloga nekih konkurentskih medija je, dodu�e, bila problematicna, ali

njima se ne mo�e pripisati odgovornost za ove ekscese, ka�e Suroi. Na kraju

krajeva, problem sa neodgovornim novinarstvom na Kosovu ne postoji mesecima,

vec godinama. Demonstracije, medutim, ne izaziva neki clanak u novinama. I

Suroi, medutim, ipak priznaje da su najnovija zbivanja ne�to nepovratno

izmenila. "Nasilje se usmerilo protiv Srba i UNMIK. UNMIK niko mnogo ne

�ali. Mnogi se, medutim, osecaju nesigurno jer je napadnut i KFOR.

Direktor foruma za medjuetnicke odnose Dusan Janjic, koji je ucestvovao u

razgovorima koje su u Beogradu prethodnih dana vodili zvanicnici EU i NATO,

u vezi s kosovskom krizom, podseca da su i iz medjunarodne zajednice pocela

da stizu upozorenja da sef UNMIK-a Hari Holkeri manipulise izvestajima. �To

ne znaci da ih zaustavlja. Ja ne znam da je izvestaj zavrsen i da Holkeri ne

zeli da ga objavi, nego znam da je predmet prosledjen i ovoj grupi, a moguce

je da se proverava i na ovim nivoima�, kaze Janjic.

Izvor iz UNMIK-a tvrdi da izvestaj o utapanju dece ne postoji jos uvek a sto

se tice dokumenta koji je pokazao Nebojsa Covic, iznosi sledece:

�1 � Sva nasa sluzbena akta imaju memorandum ili letterhead sa insigniama

UN-a i UNMIK-a, sto na brzinu pokazani Covicev dokument nema;

2 � Sva akta imaju delovodni broj koji uvek pocinje ili barem izgleda npr.

UNMIK/DoJ/ broj..., gde DoJ znaci Pravosudje (Department of Justice);

3 � Sve krivicne istrage na Kosovu vodi jedinica UNMIK Policije zvana CCIU �

Central Criminal Investigation Unit (Centralna kriminalisticka istrazna

jedinica), narocito ovakve slucajeve, koja po okoncanju postupka predmet

prosledjuje nadleznom sudu;

4 � Ako je dokument originalan, zasto nije zumiran i pokazan u celosti?

5 � Ni u jednom SITREP-u (Dnevni izvestaj o situaciji) niti saopstenju do

sada nije pominjano da je istraga zavrsena;

6 � Opste je poznato da je UNMIK Policija odmah demantovala navode da su

Srbi krivi za davljenje decaka;

7 � Jedinica OMPF (Odeljenje za obdukciju i identifikaciju) je radila

obdukciju decaka i izvestaji su prosledjeni istraznom sudiji ali i u CCIU,

sto znaci da istraga traje � ili je zavrsena ali jos uvek nema saopstenja;

8 �Mozda je sve to sto je Covic rekao i tacno, ali sumnjivo je poreklo i

izgled njegovog navodnog dokumenta.�

Isti izvor preporucuje da se dokument objavi, odnosno da se njegova

fotokopija ili skenirana slika objavi u sredstvima javnog informisanja, ali

tako da se sasvim jasno vide delovi dokumenta koji bi mogli da posluze sa

sigurnu identifikaciju porekla. Tako bi se otklonile sve sumnje u

autenticnost dokumenta i istinitost izjave Nebojse Covica. Ovako, sumnja

ostaje a to ne koristi dokazivanju Holkerijeve namere da sakrije dokument.

U meduvremenu, dnevnik Danas do�ao je do Izve�taja medunarodnog okru�nog

tu�ioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera A. Tinslija o smrti davljenjem troje

albanske dece Floreneta i Avnija Veselija i Egzona Deliua 16. marta ove

godine u reci Ibar.

Priznajuci individualni kredibilitet iskusnih UNMIK policajaca, jednog

poreklom iz Velike Britanije, drugog iz SAD, kao i izve�taj patologa,

tu�ilac Tinsli u izve�taju zakljucuje da je "uzrok smrti decaka davljenje" i

da "bez obzira na veliki i koncentrisani trud koji je ulo�en nisu

identifikovani osumnjiceni".

-Trenutno prisutni dokazi koji podr�avaju prirodu navodne povezanosti dva

mlada Srbina sa ovim dogadajem su u potpunosti bez podr�ke. Ukratko, mislim

da ponudeni dokazi ne podr�avaju postojanje osnovane sumnje da je pocinjeno

krivicno delo od strane bilo kog pojedinca ili pojedinaca - istice se u

izve�taju Medunarodnog okru�nog tu�ioca.

Pozivajuci se na navodnu izjavu pre�ivelog deteta Fitima Veselija (13) da su

za smrt albanske dece odgovorni kosovski Srbi, albanski i svetski mediji

javili su da su za davljenje trojice decaka iz albanskog sela Cabra kod

Zvecana krivi kosovski Srbi, �to je bilo povod za najpre mirne demonstacije

Albanaca u ju�nom delu Kosovske Mitrovice 17. marta, koje su se tokom dana

pretvorile u pogrom nad Srbima �irom Kosova.

Tokom dvodnevnog nasilja od 17. do 19. marta, koje se smatra najvecim

nemirima od dolaska vojne i civilne misije UN 1999. godine na Kosovo,

ubijeno je prema razlicitim izvorima tridesetak ljudi, neki se vode kao

nestali, vi�e stotina je povredeno, racunajuci kosovske Srbe i Albance, kao

i medunarodne snage bezbednosti. Broj proteranih Srba povecao se za 4.012

osoba.

Prema izve�tajima Eparhije ra�ko-prizrenske zapaljena je 561 srpska kuca, od

kojih je 218 te�ko o�teceno, kao i vi�e od 30 pravoslavnih crkava i

manastira, Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedi�te u Prizrenu i desetine

srpskih grobalja.

Dokument, za koji Koordinacioni centar SCG i Srbije za Kosovo i Metohiju,

tvrdi da ga UNMIK dr�i u tajnosti, pod embargom, objavljujemo u celosti.

Tekst izvestaja, prema listu Danas, glasi:

�Okru�no javno tu�ila�tvo

4. april 2004.

Mitrovica

Pisarnici Okru�nog javnog tu�ila�tva

Da bi se obezbedilo kompletno razumevanje gore navedenih izve�taja, takode

sam posetio lice mesta u pratnji policijskih istra�ivaca i sudije Pecija,

cija asistencija je bila od neprocenjive pomoci tokom ove istrage i

formulacije zakljucaka kako sledi, i sa kojima je on saglasan. Na�alost, i

kao kontraefekat, moram takode da konstatujem, uprkos prethodnom dogovoru,

pristup pre�ivelom decaku i svedoku, Fitimu VESELIJU, u svrhu razja�njavanja

njegovih prethodnih izjava, nije nam bio omogucen tokom posete licu mesta.

Dok je zabrinutost u vezi sa psiholo�kim stanjem decaka sasvim opravdana, i

naravno mi je delimo, narocito po�to je on bio subjekat ispitivanja citave

legije reportera i drugih osoba, njegovo povlacenje u ovom momentu ostavlja

nere�enim odredena sporna mesta i moguce kontradikcije u njegovim prethodnim

izjavama.

Neosporno je smrt davljenjem troje dece, uzrasta 3, 9 i 12 godina tragedija

ogromnih razmera, bez obzira kako je do nje do�lo, narocito uzimajuci u

obzir posledice koje su nastupile. Jedino pitanje koje ovde treba razmotriti

jeste da li postoji dovoljno dokaza koji bi podr�ali postojanje osnovane

sumnje da su pomenuti smrtni slucajevi posledica ka�njivog ubistva,

ukljucujuci tu i ubistvo iz nehata.

Smrtni slucajevi su se desili 16. marta 2004. kada su decaci, cetvoro od

prvobitne grupe od �est, u�li u reku Ibar izmedu albanskog sela Cabar i

srpskog sela Donje Zupce, na strani Zupca gde su se igrali. Na tom mestu je

Ibar krivudav i okru�en drvecem i drugom vegetacijom. Sama reka je uska, ali

nado�la, turbulentna i vrlo brzog toka. Pomenutog dana, bilo je takode

hladno. Mo�e se jedino zakljuciti da je ne�to drugo, a ne slobodna volja

uticalo na decu da udu u reku, bilo da se radi o nezgodi ili o pretnji

opasnijoj od same reke.

Glavni svedok samog davljenja tri decaka je pre�iveli od cetvorice koji su

u�li u reku, Fitim Veseli, star 13 godina. Fitim je dao izjave, koje su

zabele�ene od strane sudije Pecija i policije, rano ujutro 17. marta. Posle

toga istra�ilac slucaja je bio u stanju da obavi detaljniji razgovor 22.

marta, medutim ovaj razgovor je zavr�en pre vremena zbog decakovog umora,

ali uz nameru da bude kompletiran prilikom posete licu mesta.

Izgleda da je bilo oko 30 intervjua sa novinarima, zatim sa �profesorom�

koji pi�e knjigu i drugima izmedu dva zvanicna intervjua, i kako je ranije

navedeno, dalji razgovori sa decakom nisu dozvoljeni.

Kako je zabele�eno od strane istra�nog sudije, Fitim je naveo da su decaci

videli dva mlada Srbina, pribli�no stara 20-22 godine, kako se pojavljuju iz

jedne od kuca iz Zupca na vrhu padine du� asfaltnog puta. (Napomena: o�tra

padina je pribli�no 50 metara visoka, dok plato izmedu podno�ja i lokacije

decaka predstavlja otprilike 200 metara grubog tla, na nekim mestima

blatnjavog.) On tvrdi da je u pratnji Srba bio crvenkasto braonkasti nemacki

ovcar, sa ogrlicom (kasnije je razja�njeno da je ona bila zelene boje). U

bele�kama sudije Pecija on navodi da su im ti ljudi �prilazili� (Napomena:

policijski zapisnik navodi da su se oni �etali prema njima sa psom koji je

bio na uzici), zatim potrcali izvikujuci psovke na srpskom. Fitim je posebno

naglasio da se decaci nisu pla�ili mladica kojima su mogli pobeci, ali su se

pla�ili psa. Nijedan poseban razlog nije naveden za taj strah osim cinjenice

da je pas trcao u njihovom pravcu (policijski zapisnik navodi da se on nije

mogao setiti da li je pas lajao). Fitim je naveo da su decaci u�li u vodu u

parovima po dva, na kratkom rastojanju, pri cemu je on pomagao mladem bratu.

Naveo je da se, po�to je izgubio brata, pojavio na drugoj strani otprilike

200 metara niz reku, na mestu koje je pokazao sudiji i policiji.

U svojoj izjavi od 22. marta Fitim je naveo mnogo dodatnih detalja. Govorio

je o starijem Srbinu koji je radio u kukuruznom polju iza, i ne�to dalje niz

put kuda su dva decaka koja su se odvojila od originalne grupe od �est

pro�la. Naveo je da iz straha �ta bi taj covek mogao da uradi oni (preostala

cetvorica) su vikali svojim prijateljima. On je naveo da je prvo cuo dvojicu

Srba kako vicu sa asfaltnog puta, i onda kako trce prema njima sa psom koji

je trcao sa njihove leve strane, pri cemu nije bio na uzici. On je, po prvi

put naveo, da �su oni ne�to rekli psu, za koga je izgledalo da je ubrzao

kretanje prema nama�, i u tom momentu su decaci poceli da panice, i u�li su

u reku. Kao odgovor na odredena pitanja, Fitim je naveo da on nije zvao u

pomoc u bilo kom trenutku jer je bio upla�en da su ljudi blizu. Dodao je da

je video pomenute ljude i pre toga tokom pro�log leta. Prilikom svog drugog

intervjua, Fitim je tvrdio da su ljudi stalno trcali prema njemu i vikali,

nikako �etali, i da je pas celo vreme lajao. Ponovio je svoju ocenu da je

video jednog Srbina na obali reke u zoni u kojoj su decaci u�li u vodu, kada

je isplovio nekih dvesto metara niz reku. Takode je sugerisao da ce druga

dva decaka koja su se odvojila od grupe potvrditi da su culi vikanje i

lajanje.

Na osnovu mog posmatranja lica mesta, moram da uocim da je te�ko prihvatiti

da je Fitim mogao da vidi nekoga na mestu ulaska u vodu, zbog distance,

krivudanja reke i vegetacije.

Druga dva decaka su ispitivana od strane istra�ilaca u ovom slucaju. Oba su

verovala da su oni bili odvojeni od ostalih dok se nisu vratili na mesto gde

su oti�li posle otprilike 10 minuta. Videli su starog srpskog zemljoradnika

kada su ga pro�li.

Kad su oti�li nekih 400 metara od tacke gde su ostavili druge decake, i kada

su bili otprilike 100 metara od mosta koji vodi ka njihovom selu, oni su

rekli da su videli crvenkasto smedeg nemackog ovcara, ali ne i ljude osim

one na asfaltnom putu. Tada su culi da je pas jednom zalajao. Nisu culi

nikakvo drugo vikanje ili galamu, bilo od Srba ili prethodno od strane

njihovih prijatelja.

Kuce u selu Donje Zupce, narocito one du� uzvi�enja na padini, i kako je

rekao Fitim, da je iz jedne od njih iza�lo nekoliko mladih Srba, pa�ljivo su

ispitane od strane istra�ilaca. Stanovnici su uglavnom stariji Srbi, i ako

se i njihova deca uzmu u obzir, nisu identifikovani mladi Srbi koji bi

odgovarali datom opisu. Istra�ilac je naveo da su svi intervjuisani ljudi

bili �okirani i pogodeni vestima o smrti albanske dece, i da su poku�ali da

budu od pomoci. Niko nije izvestio o uocavanju bilo cega �to je rekao Fitim,

a treba uociti da je vidljivost lica mesta du� padine izvrsna. Takode treba

uociti da su prethodne te�koce izmedu ova dva sela sa razlicitim etnickim

sastavom, bile zaista minimalne.

U procesu razgovora sa me�tanima sela, istra�ilac je takode posmatrao i

ispitivao o psima; �ivotinje koje su posmatrane su fotografisane. Nisu

pronadeni psi rase nemacki ovcar. Samo jedan pas je izdaleka odgovarao

ponudenom opisu. Medutim, taj pas je imao veliku belu mrlju od vrata do

prsa, tako da je razumno reci, da nije mogao biti pogre�no identifikovan ako

je bio posmatran.

Stariji srpski zemljoradnik je rekao da je radio u kukuruznom polju, lociran

je i sa njim je obavljen razgovor. On je detaljno opisao svoja posmatranja

pomenutog dana, ukljucujuci i cinjenicu da je video dva decaka kako prolaze

pored njega nizvodno, i kako se vracaju. Takode se setio osmatranja ljudi

koji su se kretali asfaltnim putem, i detaljno je obavestio istra�ioce o

svojim aktivnostima u polju. On je ispitan i testiran od strane istra�ioca u

vezi sa problemima sa sluhom i vidom. On navodi da nije uocio niti cuo bilo

�ta od aktivnosti na platou izmedu padine i reke, kako je to tvrdio Fitim,

ukljucujuci ljude koji su trcali, vikali, i psa koji je lajao. Istra�ilac je

procenio da je ovaj svedok iskren, i pouzdan u svojim naporima da bude od

pomoci. Na osnovu moje licne ocene lica mesta, i uprkos problema sa levim

uhom, koje sasvim slucajno ima i pisac ovog teksta, svedok bi mogao da vidi

i cuje pomenute aktivnosti sa svog mesta posmatranja, u najmanju ruku onih

koje su se odvijale od vrha padine kroz plato, iako mo�da to ne bi va�ilo za

kretanje malih decaka na ivici reke.

Kao poslednje, a i u vezi sa drugim stavkama razlicitih ocena, treba da se

konstatuje da na dan posete licu mesta, nenaucni ali prakticni testovi zvuka

u vezi sa zvucno�cu i cujno�cu vikanja sa vrha padine i na drugim mestima

gde su decaci bili locirani su obavljeni. Nadalje, UNMIK policajac, koji je

u dobroj kondiciji, pokazao je da je trcanje od vrha padine pa do lokacije

gde su bili decaci bilo te�ko, imajuci na umu povr�inu zemlje, i trajalo bi

nekoliko minuta.

Mo�da je sasvim na mestu i obavezno je primetiti da izjave date od strane

srpskih svedoka mo�da nisu od velike vrednosti, zbog historijskih tenzija, i

cak mnogo vi�e zbog skora�njih dogadaja. Ja mislim da taj pristup nije

dobar, i odbijam ga. Ja procenjujem individualni kredibilitet iza cega stoji

iskusan UNMIK policajac, poreklom iz Velike Britanije, i njegov jednako

iskusan americki kolega.

Mo�e se konstatovati da je izve�taj patologa o obdukciji dva pronadena tela

utvrdio da je u oba slucaja uzrok davljenje. Izve�taj je naveo da su

odredene manje povrede bile prisutne na oba tela, utvrdeno je da su te

povrede uzrokovane post mortem. Nije neocekivano da se takve povrede pojave,

i mogle su se desiti ili u reci, ili tokom vadenja tela. Ono �to je

najkarakteristicnije jeste da te povrede nisu konzistentne bilo sa kontaktom

sa psom ili borbom sa ljudima koji bi gurali decake u vodu. Dok takvi navodi

nisu nikako izreceni od strane pre�ivelog decaka, razumeli smo da su takvi

navodi cirkulisali u medijskim izve�tajima i/ili lokalnim pricama, tako da

zaslu�uju da se zvanicno opovrgnu.

Kao zakljucak, nisu identifikovani osumnjiceni, bez obzira na veliki i

koncentrisani trud ulo�en do danas. Nije pronaden ni pas, koji bi odgovarao

navodnom opisu. Nadalje, trenutno prisutni dokazi koji podr�avaju prirodu

navodne povezanosti dva mlada Srbina sa ovim dogadajem su u potpunosti bez

podr�ke. U stvari, to je u logickoj suprotnosti na nekoliko nivoa,

najubedljivije je prikazano u nemogucnosti zemljoradnika u polju kukuruza,

ili cak druga dva decaka, da cuju ili vide glasne i izuzetno vidljive

dogadaje koji su opisani. Nadalje, uzimajuci u obzir prihvacene nedostatke

izjave ocevica, cak i u najboljim okolnostima, a to ocigledno ovde nije bio

slucaj, pouzdanost jednog izvora dokaza koji podr�ava navode, je vrlo

upitna. U vezi sa tim, uocavam ocigledne promene u vezi sa kriticnim

detaljima o ta dva coveka uop�te. Najznacajnija promena je ona u vezi sa

njihovim navodnim ubedivanjem ili instruiranje psa da pojuri za decom. Ako

je to istina, takvo pona�anje bi dovelo njihove akcije u domen kriminalnog,

a bez toga se ne mo�e utvrditi bilo kakva krivicna odgovornost, u svetlu

izjave da se decaci nisu pla�ili ljudi. Ukratko, mislim da ponudeni dokazi

ne podr�avaju postojanje osnovane sumnje da je pocinjeno krivicno delo od

strane bilo kog pojedinca ili pojedinaca.

Iz svih razloga, prila�em ovaj izve�taj za odlaganje u arhivu.

Peter A. Tinsley

Medunarodni javni tu�ilac�

Ipak, mora se primetiti da ni u listu Danas nije prikazana fotografija, niti

faksimil dokumenta, pa osnovna sumnja u autenticnost koju izrazavaju

pripadnici UNMIK-a ostaje i dalje a svi pripadnici UNMIK-a koji su

kontaktirani, tvrde da istraga, pa ni sam izvestaj, jos nisu zavrseni.

Istini za volju, niko ne negira sadrzinu objavljenog dokumenta.

UNMIK ne zeli da se sazna istina da Srbi nisu krivi za utapanje dece

u Ibru

Administracija UNMIK-a zabranila je objavljivanje izvestaja o utapanju

albanske dece iz sela Zupce, koje je bilo direktan povod za martovsko

nasilje nad Srbima, tvrdi Nebojsa Covic. "Izvestaj koji je uradjen

sklonjen

je od ociju javnosti i na njega je stavljen embargo. U tom izvestaju

stoji

sta se zapravo dogodilo i jasno pise da to nema veze sa Srbima i

jasno pise

da li su policajci ili vojnici, a to nisu Srbi, imali odredjeni

kontakt s

decom", kazao je Covic.

U izvestaju se skida svaka odgovornost Srba za spomenutu nesrecu.

Portparol

UNMIK-ovog odeljenja za policiju i pravosudje Niradz Sing, medjutim,

tvrdi

da Covicevi podaci nisu tacni: "Istraga o davljenju dece jos traje, i

u ovom

trenutku ne mozemo davati izjave o njoj. Kad bude zavrsena mi cemo

objaviti

rezultate."

Televizija Beograd uspela je da dodje do tajnog izve�taja UNMIK-a o

utapanju

troje albanske dece 16. marta u Ibru, u kojem se nedvosmisleno

zakljucuje da

nema dokaza da su Srbi odgovorni za smrt decaka, javila je i

Radio-televizija Srbije.

Rec je o izve�taju medjunarodnog okru�nog tu�ioca u Kosovskoj

Mitrovici.

Pogibija albanskih decaka poslu�ila je kao povod albanskim

ekstremistima i

teroristima za progon i ubistva Srba i paljenje njihovih domova, kao

i za

vandalsko uni�tavanje srpskih crkava i manastira u pokrajini 17. i 18

marta.

Prema privremenim podacima policije UN, spaljeno je vi�e od 280

srpskih kuca

i oko 30 crkava, dok ih je vi�e o�teceno. Istraga policije UN,

medutim, jo�

uvek nije okoncana. Verovatno da nikada nece biti okoncani ni

mnogobrojni

policijski napori da se pronadu pocinioci. Policija, na cijem celu se

nalazi

Nemac �tefan Feler, verovatno ce kao i obicno naici na fenomen da na

Kosovu,

dodu�e, ima zlocina, ali ne i svedoka. Ukoliko bi oni ipak bili

pronadeni,

morace da budu za�ticeni.

"Iza mnogih politicara ovde stoje kriminalni klanovi. Mi to znamo,

ali za to

nema dokaza koji bi se mogli upotrebiti - na sudu", ka�e jedan

saradnik

UNMIK.

Do brojnih zakljucaka ce sada moci da se dode ako se procene postupci

i

propusti politicara iz redova kosovskih Albanaca. U Pri�tini se svuda

cuju

pohvale na racun premijera Bajrama Red�epija iz Demokratske partije

biv�eg

politickog lidera raspu�tene OVK Ha�ima Tacija. Red�epi - ciji je

nastup bio

umeren - uspeo je da svojim pojavljivanjem zaustavi nasilnu akciju

ispred

jednog srpskog naselja i upozorio je na opasnost koju sa sobom nose

novi

ispadi. Drugi politicari su, medutim, ostali sumnjivo tihi kada je

nasilje

na Kosovu krenulo svojim tokom. Za neke se cinilo da su nestali, ka�e,

recimo, komandant Kfora Kamerhof. "Ponovo su se pojavili tek u dosta

kasnom

momentu ovih zbivanja, kada su videli da je KFOR stavio situaciju pod

kontrolu, kritikuje ih nemacki general - potpukovnik, cije su snage,

pak, sa

svoje strane bile izlo�ene izvesnim kritikama zbog navodno prekasne

intervencije.

Odavno ima zahteva da UNMIK udalji sa njihovih polo�aja politicare

koji se

ne zala�u nedvosmisleno za multietnicko Kosovo. Jo� pre velikog

koraka nazad

od pro�le nedelje, bila su navedena imena kandidata za otpu�tanje,

medu

kojima je na primer bio i gradonacelnik Peci, koji se javno izjasnio

protiv

povratka Srba u ovaj region. On je clan Rugovine LDK, zbog cega drugi

vec

zahtevaju da se na predsednika Kosova izvr�i pritisak da svoju

partiju, koja

va�i za relativno umerenu, ocisti od radikalnih snaga,

navodi "Frankfurter

algemajne cajtung".

U meduvremenu je, medutim, neosporno da su nasilne demonstracije koje

su

krenule iz Mitrovice brzo poprimile organizovani karakter. "Ovo �to

smo

do�iveli predstavljalo je generalnu probu. U jednom trenutku bice i

vi�e",

upozorio je jedna zapadni diplomata u Pri�tini, koji ima puno

iskustva na

Balkanu.

Prema �efu UNMIK, biv�em finskom premijeru Holkeriju, odredenim

snagama je

po�lo za rukom da organizuju proces koji je najpre bio spontan. Ko su,

medutim, te "odredene snage" na Kosovu?

"Ne postoji nikakav usamljeni komandant koji je izgrede usmeravao

telefonom

sa svog kancelarijskog stola", ka�e albanski publicista sa Kosova

Veton

Suroi. On naslucuje da uzrok le�i u samom regionu. "Postoji jedno

op�te

raspolo�enje, koje su lokalni lideri iskoristili", ka�e Suroi.

U svom listu "Koha ditore" on je ovo nasilje najo�trije osudio,

distancirav�i se time od onih domacih medija kojima se zbog nemira

morali da

postave pitanje - nisu li podstakli poku�aj etnickog ci�cenja Kosova

od

Srba. Uloga nekih konkurentskih medija je, dodu�e, bila

problematicna, ali

njima se ne mo�e pripisati odgovornost za ove ekscese, ka�e Suroi. Na

kraju

krajeva, problem sa neodgovornim novinarstvom na Kosovu ne postoji

mesecima,

vec godinama. Demonstracije, medutim, ne izaziva neki clanak u

novinama. I

Suroi, medutim, ipak priznaje da su najnovija zbivanja ne�to

nepovratno

izmenila. "Nasilje se usmerilo protiv Srba i UNMIK. UNMIK niko mnogo

ne

�ali. Mnogi se, medutim, osecaju nesigurno jer je napadnut i KFOR.

Direktor foruma za medjuetnicke odnose Dusan Janjic, koji je

ucestvovao u

razgovorima koje su u Beogradu prethodnih dana vodili zvanicnici EU i

NATO,

u vezi s kosovskom krizom, podseca da su i iz medjunarodne zajednice

pocela

da stizu upozorenja da sef UNMIK-a Hari Holkeri manipulise

izvestajima. "To

ne znaci da ih zaustavlja. Ja ne znam da je izvestaj zavrsen i da

Holkeri ne

zeli da ga objavi, nego znam da je predmet prosledjen i ovoj grupi, a

moguce

je da se proverava i na ovim nivoima", kaze Janjic.

Izvor iz UNMIK-a tvrdi da izvestaj o utapanju dece ne postoji jos

uvek a sto

se tice dokumenta koji je pokazao Nebojsa Covic, iznosi sledece:

"1 � Sva nasa sluzbena akta imaju memorandum ili letterhead sa

insigniama

UN-a i UNMIK-a, sto na brzinu pokazani Covicev dokument nema;

2 � Sva akta imaju delovodni broj koji uvek pocinje ili barem izgleda

npr.

UNMIK/DoJ/ broj..., gde DoJ znaci Pravosudje (Department of Justice);

3 � Sve krivicne istrage na Kosovu vodi jedinica UNMIK Policije zvana

CCIU �

Central Criminal Investigation Unit (Centralna kriminalisticka

istrazna

jedinica), narocito ovakve slucajeve, koja po okoncanju postupka

predmet

prosledjuje nadleznom sudu;

4 � Ako je dokument originalan, zasto nije zumiran i pokazan u

celosti?

5 � Ni u jednom SITREP-u (Dnevni izvestaj o situaciji) niti

saopstenju do

sada nije pominjano da je istraga zavrsena;

6 � Opste je poznato da je UNMIK Policija odmah demantovala navode da

su

Srbi krivi za davljenje decaka;

7 � Jedinica OMPF (Odeljenje za obdukciju i identifikaciju) je radila

obdukciju decaka i izvestaji su prosledjeni istraznom sudiji ali i u

CCIU,

sto znaci da istraga traje � ili je zavrsena ali jos uvek nema

saopstenja;

8 �Mozda je sve to sto je Covic rekao i tacno, ali sumnjivo je

poreklo i

izgled njegovog navodnog dokumenta."

Isti izvor preporucuje da se dokument objavi, odnosno da se njegova

fotokopija ili skenirana slika objavi u sredstvima javnog

informisanja, ali

tako da se sasvim jasno vide delovi dokumenta koji bi mogli da

posluze sa

sigurnu identifikaciju porekla. Tako bi se otklonile sve sumnje u

autenticnost dokumenta i istinitost izjave Nebojse Covica. Ovako,

sumnja

ostaje a to ne koristi dokazivanju Holkerijeve namere da sakrije

dokument.

U meduvremenu, dnevnik Danas do�ao je do Izve�taja medunarodnog

okru�nog

tu�ioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera A. Tinslija o smrti davljenjem

troje

albanske dece Floreneta i Avnija Veselija i Egzona Deliua 16. marta

ove

godine u reci Ibar.

Priznajuci individualni kredibilitet iskusnih UNMIK policajaca, jednog

poreklom iz Velike Britanije, drugog iz SAD, kao i izve�taj patologa,

tu�ilac Tinsli u izve�taju zakljucuje da je "uzrok smrti decaka

davljenje" i

da "bez obzira na veliki i koncentrisani trud koji je ulo�en nisu

identifikovani osumnjiceni".

-Trenutno prisutni dokazi koji podr�avaju prirodu navodne povezanosti

dva

mlada Srbina sa ovim dogadajem su u potpunosti bez podr�ke. Ukratko,

mislim

da ponudeni dokazi ne podr�avaju postojanje osnovane sumnje da je

pocinjeno

krivicno delo od strane bilo kog pojedinca ili pojedinaca - istice se

u

izve�taju Medunarodnog okru�nog tu�ioca.

Pozivajuci se na navodnu izjavu pre�ivelog deteta Fitima Veselija

(13) da su

za smrt albanske dece odgovorni kosovski Srbi, albanski i svetski

mediji

javili su da su za davljenje trojice decaka iz albanskog sela Cabra

kod

Zvecana krivi kosovski Srbi, �to je bilo povod za najpre mirne

demonstacije

Albanaca u ju�nom delu Kosovske Mitrovice 17. marta, koje su se tokom

dana

pretvorile u pogrom nad Srbima �irom Kosova.

Tokom dvodnevnog nasilja od 17. do 19. marta, koje se smatra najvecim

nemirima od dolaska vojne i civilne misije UN 1999. godine na Kosovo,

ubijeno je prema razlicitim izvorima tridesetak ljudi, neki se vode

kao

nestali, vi�e stotina je povredeno, racunajuci kosovske Srbe i

Albance, kao

i medunarodne snage bezbednosti. Broj proteranih Srba povecao se za

4.012

osoba.

Prema izve�tajima Eparhije ra�ko-prizrenske zapaljena je 561 srpska

kuca, od

kojih je 218 te�ko o�teceno, kao i vi�e od 30 pravoslavnih crkava i

manastira, Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedi�te u Prizrenu i

desetine

srpskih grobalja.

Dokument, za koji Koordinacioni centar SCG i Srbije za Kosovo i

Metohiju,

tvrdi da ga UNMIK dr�i u tajnosti, pod embargom, objavljujemo u

celosti.

Tekst izvestaja, prema listu Danas, glasi:

"Okru�no javno tu�ila�tvo

4. april 2004.

Mitrovica

Pisarnici Okru�nog javnog tu�ila�tva

Da bi se obezbedilo kompletno razumevanje gore navedenih izve�taja,

takode

sam posetio lice mesta u pratnji policijskih istra�ivaca i sudije

Pecija,

cija asistencija je bila od neprocenjive pomoci tokom ove istrage i

formulacije zakljucaka kako sledi, i sa kojima je on saglasan.

Na�alost, i

kao kontraefekat, moram takode da konstatujem, uprkos prethodnom

dogovoru,

pristup pre�ivelom decaku i svedoku, Fitimu VESELIJU, u svrhu

razja�njavanja

njegovih prethodnih izjava, nije nam bio omogucen tokom posete licu

mesta.

Dok je zabrinutost u vezi sa psiholo�kim stanjem decaka sasvim

opravdana, i

naravno mi je delimo, narocito po�to je on bio subjekat ispitivanja

citave

legije reportera i drugih osoba, njegovo povlacenje u ovom momentu

ostavlja

nere�enim odredena sporna mesta i moguce kontradikcije u njegovim

prethodnim

izjavama.

Neosporno je smrt davljenjem troje dece, uzrasta 3, 9 i 12 godina

tragedija

ogromnih razmera, bez obzira kako je do nje do�lo, narocito uzimajuci

u

obzir posledice koje su nastupile. Jedino pitanje koje ovde treba

razmotriti

jeste da li postoji dovoljno dokaza koji bi podr�ali postojanje

osnovane

sumnje da su pomenuti smrtni slucajevi posledica ka�njivog ubistva,

ukljucujuci tu i ubistvo iz nehata.

Smrtni slucajevi su se desili 16. marta 2004. kada su decaci, cetvoro

od

prvobitne grupe od �est, u�li u reku Ibar izmedu albanskog sela Cabar

i

srpskog sela Donje Zupce, na strani Zupca gde su se igrali. Na tom

mestu je

Ibar krivudav i okru�en drvecem i drugom vegetacijom. Sama reka je

uska, ali

nado�la, turbulentna i vrlo brzog toka. Pomenutog dana, bilo je takode

hladno. Mo�e se jedino zakljuciti da je ne�to drugo, a ne slobodna

volja

uticalo na decu da udu u reku, bilo da se radi o nezgodi ili o pretnji

opasnijoj od same reke.

Glavni svedok samog davljenja tri decaka je pre�iveli od cetvorice

koji su

u�li u reku, Fitim Veseli, star 13 godina. Fitim je dao izjave, koje

su

zabele�ene od strane sudije Pecija i policije, rano ujutro 17. marta.

Posle

toga istra�ilac slucaja je bio u stanju da obavi detaljniji razgovor

22.

marta, medutim ovaj razgovor je zavr�en pre vremena zbog decakovog

umora,

ali uz nameru da bude kompletiran prilikom posete licu mesta.

Izgleda da je bilo oko 30 intervjua sa novinarima, zatim

sa `profesorom'

koji pi�e knjigu i drugima izmedu dva zvanicna intervjua, i kako je

ranije

navedeno, dalji razgovori sa decakom nisu dozvoljeni.

Kako je zabele�eno od strane istra�nog sudije, Fitim je naveo da su

decaci

videli dva mlada Srbina, pribli�no stara 20-22 godine, kako se

pojavljuju iz

jedne od kuca iz Zupca na vrhu padine du� asfaltnog puta. (Napomena:

o�tra

padina je pribli�no 50 metara visoka, dok plato izmedu podno�ja i

lokacije

decaka predstavlja otprilike 200 metara grubog tla, na nekim mestima

blatnjavog.) On tvrdi da je u pratnji Srba bio crvenkasto braonkasti

nemacki

ovcar, sa ogrlicom (kasnije je razja�njeno da je ona bila zelene

boje). U

bele�kama sudije Pecija on navodi da su im ti ljudi `prilazili'

(Napomena:

policijski zapisnik navodi da su se oni �etali prema njima sa psom

koji je

bio na uzici), zatim potrcali izvikujuci psovke na srpskom. Fitim je

posebno

naglasio da se decaci nisu pla�ili mladica kojima su mogli pobeci,

ali su se

pla�ili psa. Nijedan poseban razlog nije naveden za taj strah osim

cinjenice

da je pas trcao u njihovom pravcu (policijski zapisnik navodi da se

on nije

mogao setiti da li je pas lajao). Fitim je naveo da su decaci u�li u

vodu u

parovima po dva, na kratkom rastojanju, pri cemu je on pomagao mladem

bratu.

Naveo je da se, po�to je izgubio brata, pojavio na drugoj strani

otprilike

200 metara niz reku, na mestu koje je pokazao sudiji i policiji.

U svojoj izjavi od 22. marta Fitim je naveo mnogo dodatnih detalja.

Govorio

je o starijem Srbinu koji je radio u kukuruznom polju iza, i ne�to

dalje niz

put kuda su dva decaka koja su se odvojila od originalne grupe od �est

pro�la. Naveo je da iz straha �ta bi taj covek mogao da uradi oni

(preostala

cetvorica) su vikali svojim prijateljima. On je naveo da je prvo cuo

dvojicu

Srba kako vicu sa asfaltnog puta, i onda kako trce prema njima sa

psom koji

je trcao sa njihove leve strane, pri cemu nije bio na uzici. On je,

po prvi

put naveo, da `su oni ne�to rekli psu, za koga je izgledalo da je

ubrzao

kretanje prema nama', i u tom momentu su decaci poceli da panice, i

u�li su

u reku. Kao odgovor na odredena pitanja, Fitim je naveo da on nije

zvao u

pomoc u bilo kom trenutku jer je bio upla�en da su ljudi blizu. Dodao

je da

je video pomenute ljude i pre toga tokom pro�log leta. Prilikom svog

drugog

intervjua, Fitim je tvrdio da su ljudi stalno trcali prema njemu i

vikali,

nikako �etali, i da je pas celo vreme lajao. Ponovio je svoju ocenu

da je

video jednog Srbina na obali reke u zoni u kojoj su decaci u�li u

vodu, kada

je isplovio nekih dvesto metara niz reku. Takode je sugerisao da ce

druga

dva decaka koja su se odvojila od grupe potvrditi da su culi vikanje i

lajanje.

Na osnovu mog posmatranja lica mesta, moram da uocim da je te�ko

prihvatiti

da je Fitim mogao da vidi nekoga na mestu ulaska u vodu, zbog

distance,

krivudanja reke i vegetacije.

Druga dva decaka su ispitivana od strane istra�ilaca u ovom slucaju.

Oba su

verovala da su oni bili odvojeni od ostalih dok se nisu vratili na

mesto gde

su oti�li posle otprilike 10 minuta. Videli su starog srpskog

zemljoradnika

kada su ga pro�li.

Kad su oti�li nekih 400 metara od tacke gde su ostavili druge decake,

i kada

su bili otprilike 100 metara od mosta koji vodi ka njihovom selu, oni

su

rekli da su videli crvenkasto smedeg nemackog ovcara, ali ne i ljude

osim

one na asfaltnom putu. Tada su culi da je pas jednom zalajao. Nisu

culi

nikakvo drugo vikanje ili galamu, bilo od Srba ili prethodno od strane

njihovih prijatelja.

Kuce u selu Donje Zupce, narocito one du� uzvi�enja na padini, i kako

je

rekao Fitim, da je iz jedne od njih iza�lo nekoliko mladih Srba,

pa�ljivo su

ispitane od strane istra�ilaca. Stanovnici su uglavnom stariji Srbi,

i ako

se i njihova deca uzmu u obzir, nisu identifikovani mladi Srbi koji bi

odgovarali datom opisu. Istra�ilac je naveo da su svi intervjuisani

ljudi

bili �okirani i pogodeni vestima o smrti albanske dece, i da su

poku�ali da

budu od pomoci. Niko nije izvestio o uocavanju bilo cega �to je rekao

Fitim,

a treba uociti da je vidljivost lica mesta du� padine izvrsna. Takode

treba

uociti da su prethodne te�koce izmedu ova dva sela sa razlicitim

etnickim

sastavom, bile zaista minimalne.

U procesu razgovora sa me�tanima sela, istra�ilac je takode posmatrao

i

ispitivao o psima; �ivotinje koje su posmatrane su fotografisane. Nisu

pronadeni psi rase nemacki ovcar. Samo jedan pas je izdaleka odgovarao

ponudenom opisu. Medutim, taj pas je imao veliku belu mrlju od vrata

do

prsa, tako da je razumno reci, da nije mogao biti pogre�no

identifikovan ako

je bio posmatran.

Stariji srpski zemljoradnik je rekao da je radio u kukuruznom polju,

lociran

je i sa njim je obavljen razgovor. On je detaljno opisao svoja

posmatranja

pomenutog dana, ukljucujuci i cinjenicu da je video dva decaka kako

prolaze

pored njega nizvodno, i kako se vracaju. Takode se setio osmatranja

ljudi

koji su se kretali asfaltnim putem, i detaljno je obavestio

istra�ioce o

svojim aktivnostima u polju. On je ispitan i testiran od strane

istra�ioca u

vezi sa problemima sa sluhom i vidom. On navodi da nije uocio niti

cuo bilo

�ta od aktivnosti na platou izmedu padine i reke, kako je to tvrdio

Fitim,

ukljucujuci ljude koji su trcali, vikali, i psa koji je lajao.

Istra�ilac je

procenio da je ovaj svedok iskren, i pouzdan u svojim naporima da

bude od

pomoci. Na osnovu moje licne ocene lica mesta, i uprkos problema sa

levim

uhom, koje sasvim slucajno ima i pisac ovog teksta, svedok bi mogao

da vidi

i cuje pomenute aktivnosti sa svog mesta posmatranja, u najmanju ruku

onih

koje su se odvijale od vrha padine kroz plato, iako mo�da to ne bi

va�ilo za

kretanje malih decaka na ivici reke.

Kao poslednje, a i u vezi sa drugim stavkama razlicitih ocena, treba

da se

konstatuje da na dan posete licu mesta, nenaucni ali prakticni

testovi zvuka

u vezi sa zvucno�cu i cujno�cu vikanja sa vrha padine i na drugim

mestima

gde su decaci bili locirani su obavljeni. Nadalje, UNMIK policajac,

koji je

u dobroj kondiciji, pokazao je da je trcanje od vrha padine pa do

lokacije

gde su bili decaci bilo te�ko, imajuci na umu povr�inu zemlje, i

trajalo bi

nekoliko minuta.

Mo�da je sasvim na mestu i obavezno je primetiti da izjave date od

strane

srpskih svedoka mo�da nisu od velike vrednosti, zbog historijskih

tenzija, i

cak mnogo vi�e zbog skora�njih dogadaja. Ja mislim da taj pristup nije

dobar, i odbijam ga. Ja procenjujem individualni kredibilitet iza

cega stoji

iskusan UNMIK policajac, poreklom iz Velike Britanije, i njegov

jednako

iskusan americki kolega.

Mo�e se konstatovati da je izve�taj patologa o obdukciji dva

pronadena tela

utvrdio da je u oba slucaja uzrok davljenje. Izve�taj je naveo da su

odredene manje povrede bile prisutne na oba tela, utvrdeno je da su te

povrede uzrokovane post mortem. Nije neocekivano da se takve povrede

pojave,

i mogle su se desiti ili u reci, ili tokom vadenja tela. Ono �to je

najkarakteristicnije jeste da te povrede nisu konzistentne bilo sa

kontaktom

sa psom ili borbom sa ljudima koji bi gurali decake u vodu. Dok takvi

navodi

nisu nikako izreceni od strane pre�ivelog decaka, razumeli smo da su

takvi

navodi cirkulisali u medijskim izve�tajima i/ili lokalnim pricama,

tako da

zaslu�uju da se zvanicno opovrgnu.

Kao zakljucak, nisu identifikovani osumnjiceni, bez obzira na veliki i

koncentrisani trud ulo�en do danas. Nije pronaden ni pas, koji bi

odgovarao

navodnom opisu. Nadalje, trenutno prisutni dokazi koji podr�avaju

prirodu

navodne povezanosti dva mlada Srbina sa ovim dogadajem su u

potpunosti bez

podr�ke. U stvari, to je u logickoj suprotnosti na nekoliko nivoa,

najubedljivije je prikazano u nemogucnosti zemljoradnika u polju

kukuruza,

ili cak druga dva decaka, da cuju ili vide glasne i izuzetno vidljive

dogadaje koji su opisani. Nadalje, uzimajuci u obzir prihvacene

nedostatke

izjave ocevica, cak i u najboljim okolnostima, a to ocigledno ovde

nije bio

slucaj, pouzdanost jednog izvora dokaza koji podr�ava navode, je vrlo

upitna. U vezi sa tim, uocavam ocigledne promene u vezi sa kriticnim

detaljima o ta dva coveka uop�te. Najznacajnija promena je ona u vezi

sa

njihovim navodnim ubedivanjem ili instruiranje psa da pojuri za

decom. Ako

je to istina, takvo pona�anje bi dovelo njihove akcije u domen

kriminalnog,

a bez toga se ne mo�e utvrditi bilo kakva krivicna odgovornost, u

svetlu

izjave da se decaci nisu pla�ili ljudi. Ukratko, mislim da ponudeni

dokazi

ne podr�avaju postojanje osnovane sumnje da je pocinjeno krivicno

delo od

strane bilo kog pojedinca ili pojedinaca.

Iz svih razloga, prila�em ovaj izve�taj za odlaganje u arhivu.

Peter A. Tinsley

Medunarodni javni tu�ilac"

Ipak, mora se primetiti da ni u listu Danas nije prikazana

fotografija, niti

faksimil dokumenta, pa osnovna sumnja u autenticnost koju izrazavaju

pripadnici UNMIK-a ostaje i dalje a svi pripadnici UNMIK-a koji su

kontaktirani, tvrde da istraga, pa ni sam izvestaj, jos nisu zavrseni.

Istini za volju, niko ne negira sadrzinu objavljenog dokumenta.

28.04.2004.

NIN

Broj 2779

01.04.2004

Drzimo cvrsto jug Srbije

Komandant zandarmerije, general Goran RadosavljeviC Guri Nase jedinice su

stalno dole i da postoji bilo kakva opasnost, to bismo vec znali

Uprkos upozorenjima sa ove strane administrativne granice da na Kosmetu moze

doci do erupcije nasilja, medunarodna zajednica se sve do 17. marta ponasala

veoma komotno. Moze li se nasilje na Kosovu sa nesumnjivo politickom

pozadinom preliti preko administrativne granice i tako uvuci "unutrasnju"

Srbiju u sukob?

Komandant Zandarmerije, general Goran Radosavljevic Guri, kaze da on nikada

ne bi ovaj sukob nazvao borbom protiv terorizma:

- Terorizam podrazumeva pojedinacan akt, naravno sa politickom pozadinom,

koji se napravi u jednom kracem periodu. A ovo traje danima. Naravno, tesko

da se moze ocekivati da medunarodne snage to tako i nazovu jer bi to znacilo

priznanje poraza. Medutim, ovakvo stanje traje vec nekoliko desetina godina

sa jacim ili slabijim intenzitetom, koji je dobio na zamahu 1998. i sredinom

1999. je ponovo opao. Da sukob nije tada prestao, pokazuju ubistva preko

1300 Srba, eksplozije, itd. U ovom trenutku on je ponovo intenziviran. Ono

cemu prisustvujemo je produzeno etnicko ciscenje. Ali sada ce biti mnogo

teze da se ljudi koji su vec jednom vraceni zahvaljujuci autoritetu vlade,

ponovo vrate na 'sprzenu zemlju'.

Na administrativnoj granici je podignuta borbena gotovost. Mogucnost da se

nasilje prelije van okvira Kosova i Metohije otvorilo je i pitanje da li je

rec o novoj fazi albanskog separatizma, koja obuhvata i teritorije juga

centralne Srbije?

- Podizanje borbene gotovosti je normalna procedura u ovakvoj situaciji. Sto

se tice ovoga dela pitanja o fazama, podsetio bih da karta Velike Albanije

poodavno postoji i nju su svi gradani mogli videti i u nekim nasim

listovima. Na karti se jasno vide granice koje obuhvataju zapadnu

Makedoniju, severni Epir, Kosovo i Metohiju i jugozapadni deo Srbije. Kosmet

se vec nalazi pod protektoratom. Postoji jedna stara izreka koja kaze: cije

su ovce, onoga i livada. Licno, naravno, veoma bih voleo da nasa drzava uspe

da povrati vlast nad pokrajinom. Nazalost, trenutno je drugacije. Za ideju o

srpskom suverenitetu nad teritorijom Kosova i Metohije je poginulo preko 300

policajaca. Ali, to ne zavisi od policije i vojske vec od politickih vlasti.

Medutim, Albanci nece prestati da pokusavaju da ostvare svoj stari san.

Zasto je doslo do problema u zapadnoj Makedoniji? Zato da bi se ona etnicki

ocistila od nealbanaca. Sada je to gotovo sto odsto tako. U juznom delu

unutrasnje Srbije imate takode po Srbe negativni demografski odnos. Naravno,

kao i na Kosmetu, i u ovim krajevima se pospesivanje ovakve tendencije

vrsilo oruzanim pritiscima, placanjem. To svi znamo. Ali to je nesto protiv

cega se mora boriti cela drzava, ekonomskim, diplomatskim i politickim

sredstvima. Jer kada dode do toga da vojska i policija stanu u odbranu

protiv terorizma, to je upotreba poslednjeg sredstva. Tada dolazi do onoga

sto godinama ne moze da se zaboravi.

Kakve informacije imate sa juga? Da li ce u ovoj fazi Albanci stati na

administrativnoj granici ili postoji mogucnost da se sve prosiri?

- Osim nekoliko informacija koje upucuju na mogucnost teroristickog dela

koje bi trebalo da isprovocira reakciju vojske i MUP-a a koja bi potom bila

prikazana kao konvoji unesrecenih bez ljudskih prava sem u granicama

Kosmeta, nikakvog javnog pokazivanja niti pokreta nema. Nase jedinice su

stalno dole i da postoji bilo kakva opasnost, to bismo vec znali.

Zasto ste tako sigurni, a sami pominjete kartu Velike Albanije?

- Zato sto smo mi napravili veliki posao na jugu; tacnije, nase obavestajno

odeljenje i Zandarmerija uopste. Uspeli smo da uhapsimo i procesuiramo lica

kao sto je Sefcet Musliju. U drugoj turi je uhapseno jos sedam pripadnika

OVPBM, tj. ANA, zajedno sa dokaznim materijalom, i to u Trnovcu. Jedini koji

je jos u bekstvu je Ljirmi Jakupi koji se trenutno nalazi na teritoriji

Kosmeta. Vise puta smo o tome obavestavali KFOR i UNMIK ali oni, naravno,

nisu uspeli da ga pronadu. Stvar je u tome da su upravo ti ljudi bili

nosioci terorizma i njihova hapsenja predstavljaju prave antiteroristicke

akcije. Ali, ako govorimo o fazama, naglasio bih da su svi videli ne samo

kako je resena kriza na jugu uze Srbije vec i to da je i na samom Kosmetu

jedno vreme postojalo zatisje. Ne zavisi to mnogo od nas, vec u najvecoj

meri od stava medunarodne zajednice i njene odlucnosti da pomogne u

resavanju. Naravno, ona ne moze sama resavati probleme Srba i Albanaca, vec

iskljucivo uz ogromnu saradnju sa nasom drzavom. To je posao koji se mora

raditi partnerski a jedini partner bi mogla i mora biti Srbija. Jer, mi

pricamo o teritorijama koje pripadaju Srbiji.

Nedavno je nacelnik VBA govorio o ugrozenosti Srbije. Sta je sa kampovima za

obuku i koliko je jug Srbije bezbedan u tom smislu?

- Kampova je uvek bilo na Kosovu a o tome su pravljene i sluzbene beleske na

osnovu obavestajnih podataka, obavestavana medunarodna zajednica. Ako

govorimo o KZK-u, to je jedinica koja pripada nekakvoj drzavnoj strukturi i

ona mora da se obucava. Drugo je pitanje ko su pripadnici KZK-a. Prema mojim

saznanjima, kampova za obuku albanskih terorista nema na teritoriji uze

Srbije. Ovde je drugacija situacija u odnosu na Kosmet, i mi je

kontrolisemo. Pazite, u svakom mestu postoji policija i mestani. To nije

isto kao kad se u nekoj kuci, na primer u Trnovcu ili Presevu, okupi deset

ljudi koji tu proucavaju vojne knjige. Ali, ovu vrstu aktivnosti je teze

dokazati. Morate imati u vidu da se svugde mogu izvrsiti teroristicka dela,

ali i to da na nasem terenu rade i strane obavestajne sluzbe pored nasih.

Specijalni rat se upravo izvodi objavljivanjem ovakvih informacija i zato

treba biti oprezan.

Kad vec to pominjemo, tvrdi se i da Albanci u ovome nisu sami.

- To je prilicno jasno, kao i to da medunarodna zajednica nije odradila svoj

posao i da su Srbi zrtve. Ko je trebalo da spreci paljenja manastira i

crkava, kuca, proterivanja? Medunarodna zajednica, jer ona ima mandat na

Kosovu i Metohiji. Zasto nisu reagovali u startu na adekvatan nacin? Oni su

duzni da zastite sve - i Srbe i Albance. Ali tu se sad postavlja i pitanje

njihovih ukupnih gresaka, odnosno zasto KFOR nije iskoristio sva

raspoloziva, inace zakonita sredstva da spreci etnicko ciscenje. Kazu, tek

posle dva dana je novi zapovednik KFOR-a odobrio upotrebu vatre. Sta bi bilo

sa mojim ljudima kada bi oni u ovakvoj situaciji cekali na mene da im ja

odobrim upotrebu svih zakonom dozvoljenih sredstava?! Zapaljena je prva

kuca; Albanci vide da nema odgovora i nastavljaju paljenje. Gori i druga, a

opet nema odgovora. Kad su ubili i ranili nekoliko pripadnika KFOR-a, a 14

iz KZK-a, stvar se otela kontroli.

A prisustvo stranaca u nekom drugom smislu?

- Optuzba da oni nisu sami, stoji. Pogledajte: tacno je da su oni 1998. pa i

1999. imali strane instruktore. Albanija je nakon cuvenog zauzimanja kasarni

postala raj za oruzje koje je uglavnom stiglo na Kosovo a sa njime i

instruktori. Mnogi obavestajni podaci govore o kampovima blizu granice sa

Srbijom. Mi smo nalazili tokom rata na Kosovu njihove dnevnike, beleske gde

su bili, sta su radili. Uostalom, sami Albanci su se hvalili mnogo puta tom

pomoci koju su dobili. Stavise, u Pristini je podignut spomenik Bilu

Klintonu! Osim toga, mi smo imali operativna saznanja i o prisustvu

mudzahedina koji su iz Bosne dosli na Kosmet; mnogi su tu i poginuli. Pa tek

sami placenici!

Ovde je sada veoma vazno i pitanje finansiranja albanskih terorista, tj. da

li tokovi novca idu preko organizovanog kriminala, teroristickih grupa kao

sto je Al kaida, humanitarnih organizacija ili kombinacije svega?!

- Kao i svaki terorizam u svetu, i ovaj mora imati politicku pozadinu i

izvore finansiranja u prljavom novcu. Ali, to je jedan od nacina. Ovo je

pitanje za jednog analiticara - moj posao je nesto drugo...

Da, ali je za vas pitanje propusnosti nasih granica!

- Nazalost, kriminal ne poznaje etnicke barijere. Tako je i ovde. Osim toga,

karta Srbije pokazuje sam put. On vodi od istoka preko Turske, Bugarske,

juzne Srbije, Kosova, Sandzaka, Bosne. Zasto je bas Gorazde enklava? Gorazde

je povezano sa transverzalom i ta enklava je globalno pitanje. Uostalom, u

ratovima neko i zaraduje. Neka industrija zato radi, neki ljudi primaju

platu. Ja sam cesto u razgovoru sa ljudima sa Zapada naglasavao da ukoliko

Zapad bude pomogao Srbiji da obezbedi tu granicu sa Rumunijom, Bugarskom,

Madarskom, Makedonijom, utoliko ce oni sami biti bezbedniji. Uvek moze

poneko da prode. Cesto hvatamo ljude iz Irana, Avganistana i vracamo ih.

Tim, inace veoma unosnim poslom, bave se i neke turisticke agencije u

Turskoj i Bugarskoj. Zna se i tarifa: 1500 dolara. Ljudi koji su predmet

trgovine ove vrste samo cekaju da se domognu Kosmeta, a onda preko Draca na

Zapad.

Ako posmatrate ovu vrstu terorizma, da li uocavate neke razlike izmedu onoga

sto je bilo pre 1999. i ovoga sada?

- Da ponovim: mi ovde nemamo posla sa klasicnim terorizmom. Albanci su na

Kosovu imali ne samo uniforme vec i politicku, komandnu strukturu, topove,

minobacace, mine, lansere granata, snajperske puske, fortifikacijska

sredstva. A to nije oruzje koje se koristi u teroristickim aktima. Pa i sada

je tako. OVK je imao svoj sajt! Ko su Ceku, Taci, Haradinaj, Ljustaku? E,

sada tamo nema Srba a druga strana su KFOR i UNMIK. Agresivnost je ostala

ista. Ono sto je dodatno, to je cinjenica da su vode terorista dobili u

meduvremenu nekakav politicki legitimitet i imunitet. I to je nova

otezavajuca okolnost.

Ponovo je pokrenuta ideja o povratku nase vojske i policije u pokrajinu.

Kako?

- Jedini nacin na koji bismo mogli da se vratimo na Kosmet je kao partneri

medunarodne zajednice. Kada ovo kazem, mislim na broj koji stoji u

Rezoluciji 1244. Druga bi bila prica da se mi vratimmo sami u dovoljnom

broju. Jedino u sastavu medunarodnih snaga bismo zaista mogli da ucinimo

nesto na stvarnoj zastiti nasih ljudi i spomenika kulture. Ali, to je

politicka odluka koja zavisi od medunarodne zajednice i Saveta bezbednosti i

mi moramo biti realni, kako bismo zastitili dugorocno nase interese.

Sve ovo dode kao neka vrsta dugog testa sposobnosti nasih sluzbi da

dejstvuju uspesno u slucaju povratka ali i kao ucesnici medunarodnih

mirovnih misija, o cemu se vec govorilo...

- Ponavljam, govorimo o politickim odlukama i ne mislim da je moje da ih

komentarisem. Moje je da sprovedem u delo ono sto drzava i vlada zatraze od

mene. Mogucnost naseg ucesca u mirovnim misijama je vec razmatrana i o tome

je javnost obavestavana. Ja sam bio clan tima u ime Ministarstva unutrasnjih

poslova koji je radio na pripremi za ove aktivnosti. Moja je duznost da

pripremim jedinicu za bilo koji drzavni zadatak. Moram da kazem da je

jedinica Zandarmerije spremna za sve zadatke. Oprema je nesto drugo.

Medutim, neko bi morao da objasni narodu kakvu korist bismo mi imali

ucestvujuci u jednom takvom poslu. Sto se tice pojacanih teroristickih

dejstava, mi smo meta jos od pre 1998. Mozda bi terorizam bio pojacan ali o

tome moraju voditi racuna analiticari. Ja brinem o spremnosti i mogu da

kazem da smo mi spremni.

Milena Miletic

poželi

za Kosovo.

Srpski predstavnici u Vladi Kosmeta i poslanici Koalicije "Povratak" u pokrajinskoj Skupštini izrazili su veliko nezadovoljstvo planom za

primenu ovog dokumenta, jer nijedna njihova primedba nije uvažena.

Predstavljajuæi dokument od preko 120 strana, Holkeri je na konferenciji za novinare rekao da "Kosovo kako je opisano u Standardima

pravo i u kome je svako bezbedan i siguran, sa nekorumpiranim i nepristrasnim institucijama".

"Time se približavamo standardima evropske porodice država", rekao

je Holkeri. On je dodao da je ovaj dokument živ i podložan

promenama, ukazujuæi da standarde treba da sprovode Kosovo i

tamošnje institucije.

Ministar u Vladi Kosmeta Goran Bogdanoviæ rekao je za "Glas" da

ni razmatrana.

- Ništa u Standardima nije jasno definisano, sve je površno navedeno. Jedino je, zbog novonastale situacije, naloženo kosovskim

institucijama da obnove porušeno na Kosovu i Metohiji. U dokumentu se navodi da do 1. juna treba da budu obnovljeni prioriteti, do 1.

septembra kuæe, a sve da bude gotovo do kraja ove godine. Meðutim, nigde se ne navodi koji su prioriteti, koja su naselja…", kaže

Bogdanoviæ.

Kosmet ide ka nezavisnosti

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Èoviæ ponovio je da Standardi ne mogu biti sprovedeni sve dok se ne

obavi efikasna demilitarizacija i raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa.

smemo da budemo sauèesnici u tome.

P. P - AG.

vesti po rubrikama

KOSOVSKI CORSOKAK: STA CINITI I KO JE KRIV? 2.4.2004.

0:8

KOSOVSKI CORSOKAK: STA CCINITI I KO JE KRIV? Armen OGANESJAN,

ekspert Saveta Evrope, clan Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku (Moskva,

RIA "Novosti")

Mene ne ccudi eksplozija zzarissta medjuetnicckog nasilja na Kosovu, mene

cccudi to, ssto je taj dugo tinjajuci konflikt ostajao izvan vidnog polja

politiccara kako u Evropi, tako i u Sjedinjenim Drzzavama. Kosovo je danas

"crna rupa" u svakom pogledu. 90 procenata budzeta pokrajine popunjava se

sredstvima iz inostranih izvora. Sadasnje Kosovo prati permanentna

energetska kriza. Prema podacima medjunarodnih organizacija, skoro polovina

stanovnistva zivi na ivici siromasstva, a 12 procenata u totalnoj bedi.

Prema raznim ocenama, nivo nezaposlenosti u pokraijini iznosi izmedju 60 i

70 procenata radno sposobnog stanovnistva. Po tiom pokazatelju Kosovo je

uporedivo sa najsiromasnijim zemljama sveta. Proizvodni kapaciteti

vise-manje funkcionisuce grane kosovske privrede i dalje su gradjevinska

industrija. Lokalni albanci aktivno izgradjuju objekte na zemljistu koje su

napustili Srbi, ili rekonstruisu njihove kuce. Uporedimo: na Kosovu je za

albance izgradjeno reda 40 hiljada kuca, a za Srbe - svega 40. Sta je razlog

za takvu situaciju? Po okoncanju vojne kampanje protiv Milossevica, Kosovo

je stavljeno pod kontrolu OUN. U to vreme model pokrajine svodio se, u prvom

redu, na angazovanje finansijskih investicija. I ovamo su zbilja nagrnuli

"kvaziinvestitori", koji su nudili razlicite biznis-planove obnove ratom

porusene kosovske ekonomike. Medjutim, ni jedan od tih projekata nije bio

ostvariv. Glavni razlog za to je nenamensko, u sustini, kriminalno

koriscenje sredstava, koja je Kosovo dobijalo po liniji EU, Svetske banke i

drugih instituta. Po podacima Medjunarodne krizne grupe, otprilike polovina

tih sredstava slilo se u kriminalni promet. Vremenom su se pojavili i svi

drugi modeli razvoja Kosova: evropski i americki. Evropski model je zastupao

Mihail Sstajner, bivsi sef pokrajinske misije OUN. Njegova pozicija se

svodila na to, da pitanje statusa kosovske pokrajine, koja je, saglasno

rezoluciji OUN, neodvojivi deo Srbije, treba resavati po shemi" "prvo

standardi - potom status". Tojest, najpre je potrebno primeniti i pokrajini

standarde multietnickog drustva sa funkcionisucim demokratskim institutima,

sa predstavnickim organima vlasti, slobodom stampe itd. A kao posledica

toga, moze se govoditi o statusu pokrajine. Drugi model zastupao je americki

Centar za strateska i medjunarodna istrazivanja. Po misljenju eksperata

Centra, sadasnje stanje na Kosovu potrajace sve dotle, dok ne bude reseno

pitanje definitivnog statusa pokrajine. Tojest, Amerikanci su spremni da to

pitanje prodaju lokalnoj samoupravi. U sustini, americki model pretpostavlja

neophodnost preispitivanja rezolucije OUN. Medjutim, razgovor o statusu

treba priznati apsurdnim. Ako postavimo pitanje: "Kome idu na ruku poslednji

dogadjaji na Kosovu?" - odgovor ce biti jasan. Karakteristicno je, na

primer, istupanje lidera kosovskih albanaca Ibrahima Rugove o vrucim

tragovima krvavih sukoba u pokrajini. On je decidno izjavio, da taj haos i

anarhija mogu prestati tek onda kada se resi pitanje statusa. A ako se zna

da je Kosovo neotudjivi deo Srbije i Crne Gore, zasto se onda postavlja

pitanje o statusu? Pokrajina sa takvim uzasavajucim ekonomskim

pokazateljima, sa masovnom nezaposlenoscu, pokrajina u kojoj cveta trgovina

narkoticima koji se potom odavde plasira u Evropu, pokrajina u kojoj vlada

korupcija, trgovina falsifikovanim duvanom - a to je i najrasprostranjeniji

kriminalni biznis u pokrajini - pokrajina u kojoj nisu reseni ni ekoloski,

ni energetski problemi. Ali je samo Gospod Bog mogao od nicega stvoriti

svet. Sta ce biti dalje? Na zalost, danas ni jedan od predlozneih modela za

normalizaciju zivota na Kosovu ne funkcionise. I to se nije desilo samo zato

sto su ti modeli u uzjamanoj protivurecnosti. Drugi, glavni razlog lezi u

tome, sto su se i predstavnici administracije OUN u toj pokrajini, i mirovne

snage, nasli u veoma slozenoj situaciji. Tojest, ljudi koji imaju mandat za

sprovodjenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN, nemaju mogucnosti da je

sprovedu u zivot, jer vecina lokalnog stanovnistva, bilo da je rec o

cinovnicima ili vojnicima, smatra da nije realno smatrati Kosovo delom

Srbije. Kao dopunu navescu jos jednu epizodu, koja me zaprepastila za vreme

posete pokrajini Kosovo: na ulicama Pristine na policama se svuda javno

prodaju memoari terenskih komandira zabranjene OVK. Na njihovim koricama

naslikani su ljudi sa automatima. Memoari vrve od nacionalistickih parola,

kojima se poziva na unistavanje Srba, reprodukuju se mape Velike Albanije. I

mimo cele te ssovinisticke bulevarsstine patroliraju vojnici KFOR. U

pokrajini preakticno nema zabrane koriscenja "jezika mrzznje" ("hate

language"). Zakonomerno je to sto je nedavna eksplozija nasilja na Kosovu,

po recima visokopostavljenog policijskog ccina, bila "eksplozija protiv

svega srpskog". Iz nastale situacije na Kosovu nije tako jednostavno naci

izlaz, ali svetska zajednica ne moze dopustiti da se sve u pokrajini vrati

na nulu, i jos sa negativnim rezultatom. Zato nekakav model mora postojati,

a najverovatnije ce prevladati evropski model - najpre standardi, a potom

resavanje o buducnosti pokrajine. Nije moguce ni zamisliti da ce se godinama

akumulirani neprijateljstvo, nezaposlenost, kriminal i nelegalna trgovina u

uslovima nepostojanja socijalne sfere "rastvoriti" sami od sebe,

zahvaljujuci proglasenju statusa. Sem besperspektivnosti odobrenja takve

odluke u OUN to ne bi bilo nista drugo do vera u politicku magiju reci, koja

je vec odigrala svoju opaku ssalu na Kosovu. Treba li da se ponovi? - 0 -

Moskva, aprila 2004. RIA "Novosti"

BALKAN

3. april

Novi nemacki predlozi za

resavanje statusa Kosova

BERLIN - Nemacke politicke i naucne institucije posle sukoba na Kosovu

proslog meseca nastoje da podstaknu novu raspravu o statusu ove pokrajine

pod protektoratom Ujedinjenih nacija objavljujuci svoje predloge za

buducnost Kosova.

Opoziciona nemacka stranka liberala predala je Bundestagu ove sedmice

dokument za koji bi zelela da posle glasanja postane zajednicka deklaracija

parlamenta, u kojem se predlaze da Kosovo postane region pod starateljstvom

Evropske unije. Slican predlog juce je objavila Bertelsman fondacija

smatrajuci, uz pozivanje na studiju koju je porucila od Centra za primenjena

politicka istrazivanja u Minhenu, da Kosovo treba u potpunosti i definitivno

da se izuzme iz suvereniteta Beograda i stavi pod starateljstvo UN.

Ne izjasnjavajuci se ni o jednom pojedinacnom predlogu, ministar inostranih

poslova Joska Fiser je ove sedmice tokom razgovora sa grupom stranih

novinara u Berlinu, na pitanje dopisnika Bete o Kosovu, odgovorio da

"postoji obaveza prema rezoluciji 1244 UN o Kosovu, ali da zaista mora

temeljno da se razmisli o svemu".

ŠEF KOORDINACIONOG CENTRA ZA KOSOVO I METOHIJU ZA "DAN"

Èoviæ: Albanci dobili mig za etnièko èišæenje

Šef UNMIK-a Hari Holkeri i premijer Kosova Bajram Rexepi predstavili su

u Prištini Plan za primjenu standarda na Kosovo. Sa prvim èovjekom u

Koordinacionom centru Nebojšom Èoviæem razgovarali smo o daljim koracima za

stvaranje uslova za bezbjednost Srba u južnoj srpskoj pokrajini, kao i

njegovom viðenju rješavanja problema.

- Situacija za srpski narod je izuzetno teška na prostoru Kosova i Metohije,

a bogami i u èitavom reginu. Srbima je izuzetno teško i na prostoru Bosne i

Hercegovine. Na osnovu onoga što se prekjuèe desilo i prièa o standardima

koju je licemjerno otvorio Hari Holkeri, sve postaje jasno. Izgleda da su

razgovora za "Dan" Nebojša Èoviæ.

- Dakle, dobili su mig za etnièko èišæenje i progon Srba. Gospodin Hofman je

svojim dolaskom i svojom prièama, pošto je za svakog imao razlièitu, sve

vratio na stanje prije 17. marta i mislim da se mi nijesmo najbolje snašli u

Èoviæ smatra da Koalicija "Povratak" ne smije i ne treba da se vrati u

Skupštinu.

- Mora da se shvati da naše crkve nijesu finske saune ili njemaèke pivnice

da se obnavljaju preko noæi. Holkerijev govor na promociji standarda je

nešto najbesramnije što sam èuo u proteklo vrijeme. Srpski narod i država

doživjeli su strašan diplomatski i svaki drugi udar. Holkeriju, a bogami i

ovom Kamerhofu, èijih je 3.000 njemaèkih vojnika gledalo kako se pali cio

Prizren, ja nemam više šta da prozborim i odgovorim. Mislim da su to moralno

i duhovno mrtvi ljudi, koji su još biološki živi i živjeæe koju deceniju.

Govoriti njima ili kamenu, sasvim je svejedno - objašnjava Èoviæ, još

jedanput upozoravajuæi: "Sve ovo je jedan scenario".

On potom tvrdi da su nekoliko dana prije izbijanja nasilja i etnièkog

èišæenja na Kosovo i Metohiju došli neki ljudi koji su naglo poèeli da

uspostavljaju kontakte.

pobrinuli KFOR i Kosovski zaštitni korpus, da se saèuvaju barem one crkve

koje su neki zapadni moænici obilježili kao njima još važne i da se Srbima

zada žestok udarac, koji æe ih još više natjerati u izbjeglištvo i progon, a

u Srbiji još više ojaèati radikale kako bi se secesija Kosova i Metohije

mogla što bolje opravdati, ali i secesija Crne Gore. Kad još malo Srba

iscuri i poruši još koju crkvu, biæe apsordno govoriti o bilo kakvom

problemu - smatra prvi èovjek Koordinacionog centra.

On otkriva da su se Albanci u jednom trenutku zaletjeli, pa su htjeli i na

Graèanicu.

- To je dosta indikativno. Amerikanci su došli da ih opomenu da to nije

dogovoreno. Sve je to jedna igra, odnosno što reèe Šekspir: - Èitav život je

jedna pozornica, a svi ljudi tek samo glumci na njoj - ocjenjuje Èoviæ.

Upitan da li postoji neki modus za povratak prognaninh Srba i normalni život

mišljenju, dok se ne izvrši razdvajanje, decentralizacija i ne sprovede

vojna uprava, potpuna demilitarizacija cijelog prostora. Sve drugo je,

vjerujte mi, širenje iluzije i licemjerje. Neka nam je Bog u pomoæ, ali mi

moramo da radimo. Ne smijemo biti neodluèni. Ne smijemo se plašiti da stvari

nazovemo pravim imenom i pokazati da smo tromi svjetski politièari, jer onda

M.Borozan

BK TELEVIZIJA OTCEPILA KOSOVO

Izvor: Kurir, 06.04.2004 Strana: 6

Autor: J. K.

BK televizija u Telefaktu prikazala kartu Srbije i Crne Gore bez Kosova

BEOGRAD - Vest da je autobus pun bugarskih ?aka kod Prijepolja sleteo u nabujali Lim, u informativnim programima

beogradskih televizijskih stanica u nedelju uve?e uglavnom je ilustrovana stilizovanom kartom Srbije i Crne Gore, sa

dozvolila dosad nevi?en gaf. Naime, autor prigodne mape državne zajednice koja je prikazana u "Telefaktu 5",

prostim zahvatom u potpunosti je izbrisao teritoriju koja predstavlja južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju!

Dok je urednik pono?nog "Telefakta 5" Dejan Milekovi? ?itao najnovije vesti u vezi sa teškom tragedijom, reditelj

ove informativne emisije u dva navrata je u prvi plan stavio "okrnjenu" kartu. Na jednobojnoj površini koja na

nedostatkom grani?ne krivulje koja opasava južni deo Kosova i Metohije.

Gotovo istovetan pristup BK televizije vi?en je i na konkurentskoj TV B92. Me?utim, za razliku od BK, na karti Srbije

i Crne Gore u verziji "devedeset dvojke" još uvek se ra?una na Kosovo...

Antrfile:

Krivac kažnjen

Povodom celog slu?aja, BK televizija se oglasila saopštenjem u kojem se potvr?uje da se prilikom izveštavanja o

tragediji kod Prijepolja "potkrala greška".

- Ta?no je da se na karti Srbije i Crne Gore nije videlo Kosovo i Metohija. Utvrdili smo da je re? o tehni?kom

propustu realizatora ovog priloga, protiv koga je izre?ena disciplinska mera - navodi se u saopštenju, uz izvinjenje

gledaocima BK televizije.

Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com

APIS Group

Kosovo i Metohija

Sluzba u multinacionalnoj policiji UN dobija ideolosko-politicku konotaciju

Krvavi okrsaj u zatvorskom krugu

Kako americka politika prema Iraku utice na medjunarodne policjace iz islamskih zemalja?

U krugu Okruznog zatvora u Kosovskoj Mitrovici ubijena su najmanje tri medjunarodna policajca, a sest je ranjeno kada je oko 15

casova 17.aprila 2004.godine izbio oruzani sukob izmedju pripadnika medjunarodne policije iz arapskih zemalja i policajaca UN iz

SAD. Prema recima jednog pripadnika KFOR-a, napadac - policajac UN iz Jordana - usmrcen je u okrsaju, a na licu mesta stradala

je i jedna pripadnica americke policije, dok je druga podlegla povredama u kosovskomitrovackoj bolnici. Medjutim, lista poginulih i

ranjenih nije definitivna.

Na osnovu informacija iz vise izvora, u srpsku bolnicu u Severnoj Mitrovici primljeno je 7 povredjenih lica od ukupno 11 koliko navodi

Neradz Sing (Neeraj Sing, glasnogovornik UNMIK policije). Od 7 povredjenih u mitrovackoj bolnici je: 5 zena policajaca, 6 americkih

drzavljana, 1 austrijski drzavljanin. Pet lica je tesko povredjeno vatrenim oruzjem, 3 operacije su zavrsene uspesno, a dve su u toku.

Jedna povredjena zena policajac je u veoma kriticnom stanju (izvestaj od 22.00 casova, 17. aprila)

Prema nezvanicnim izvorima koji nisu potvrdjeni od strane UNMIK-a, ima najmanje 5 mrtvih i 14 povredjenih. U okrsaj se navodno na

kraju umesao i KFOR da bi razdvojio sukobljene policajce. Iako unutar zatvora nije bilo dozvoljeno unosenje naoruzanja veoma je

neobicno kako je doslo do tako zestokog vatrenog okrsaja i koji su stvarni motivi. Prvi nezvanicni izvestaji nagovestavali su da je rec

o pokusaju akcije oslobadjanja nekih albanskih zatvorenika uz pomoc potplacenih UNMIK policajaca sto do sada nije sasvim

odbacena verzija. Opcija se drzi otvorena za procene o mogucim uzrocima sukoba, pogotovu kad se ima u vidu cinjenica da je,

poslednjih dana marta i prvih dana aprila 2004.godine, veæina mladih Albanaca sa Kosmeta obavestena preko proverenih ljudi bivse

OVK, da se od 17-23.aprila jave na „jednomesecnu vojnu obuku" koja ce, kad suma olista, biti izvedena u nekoliko regrutnih centara

u Drenici: Krajmirovcu, Klecki, Vujancu... Interesantno je da se na planini Cicevici, u centralnom delu Drenice, i u brdima oko

aerodroma Goles ponovo kopaju rovovi, odnosno rasciscavaju ranije izgradjena utvrdjenja, bunkeri i rovovi.

Ovo je 2.aprila, u severnoj Kosovskoj Mitrovici ispricala Srpkinja udata za Albanca, s kojim zivi u Frankfurtu na Majni. Dosla je da na

srpskoj strani grada sredi papire i dva sina, od 17 i 19 godina, koji su ziveli sa dedom i babom u Srbici, odvede u Nemacku. Ispricala

je da je u Drenici vec mnogo mladih Albanaca pod oruzjem. Patrole KFOR-a i UNMIK-a retko zalaze dalje od magistralnog puta

Pristina - Pec, pa se pripreme za obuku izvode bez problema. Izvadjeno je i ocidceno oruzje koje je pre pet godina bilo zakopano,

pa sada sa njim, po skoro svim selima Drenice, paradiraju bivsi pripadnici OVK i „njihov podmladak".

Kako pomenuti izvori tvrde, mnogi Albanci koji rade na Zapadu, evakuisu svoju decu. Mnogi srednjoskolci su na putu da napuste

skolu a neki vec duze vreme i ne idu u skolu.

Ocigledno je, tvrde srpski izvori iz Gracanice, da se na Kosmetu nesto krupno sprema. Mnogi se pribojavaju toga da je martovski

pogrom bio samo uvodna pokazna vezba albanskih terorista na temu "Pobuna i ciscenje teritorije". Procenjuje se da su vodje OVK

(odnosno KZK i sadasnjih albanskih politickih partija na Kosovu i Metohiji) izgubili strpljenje u iscekivanju proglasenja nezavisnog

Kosova i sada, po svoj prilici po necijem nagovoru sa Zapada i uz svestranu podrsku islamskih ekstremista iz inostranstva i na

terenu, jer to sami ne bi smeli, odlucuju se da „idu do kraja". Posebnu pomoc ocekuju od vehabija koji su se prikrili na prostoru

Raske oblasti i Sulejmana Ugljanina i njegovih politickih istomisljenika.

Tome u prilog ide i cinjenica da su KFOR i UNMIK veoma uznemireni dogadjajima i da je gotovost snaga na terenu povecana skoro

do nivoa potpune borbene gotovosti. U tom svetlu, razmatranje znacaja sukoba izmedju grupa medjunarodnih policajaca iz SAD, s

jedne, i islamskih zemalja, s druge strane, nije za zanemarivanje.

Neki medjunarodni predstavnici u Mitrovici i Pristini, koji odbijaju da saopste svoja imena, tvrde da je do sukoba doslo nakon zucne

rasprave oko uloge medjunarodnih snaga u Iraku, dok Nicholas Wood u svom clanku u New York Times-u tvrdi da je prema njegovim

izvorima jordanski policajac otvorio vatru na svoje americke kolege bez prethodne najave. Danas u toku dana se ocekuje zvanicna

pres konferencija koju ce odrzati sef UNMIK policije Stefan Feler (Stephan Feller) i ocekuje se da ce se javnosti saopstiti detaljnije

informacije o ovoj tragediji.

Kasno posle podne 17.aprila, zamenik direktora bolnickog centra Milan Ivanovic potvrdio je da se jos dvoje povredjenih nalazi u

kriticnom stanju, troje u teskom, a da je jedan pripadnik UN policije zadobio lakse povrede. Americki policajci uhapsili su u

zatvorskom krugu jos dva policajca, najverovatnije iz Jordana ili Pakistana, dok su svi ostali policajci iz arapskih zemalja razoruzani.

Posle prekida vatre americki policajci krenuli su u potragu za jos jednim napadacem, takodje pripadnikom medjunarodne policije,

koji se sklonio u neki od objekata zatvorskog kompleksa.

Nekoliko sati nakon obracuna, u Kosovsku Mitrovicu stiglo je pojacanje od 100 americkih specijalaca, a njih 20 rasporedjeno je na

duznosti cuvara zatvora.

Milan Ivanovic je, inace, podsetio da je bilo najava da u zatvoru, gde medjunarodni policajci cuvaju uglavnom komandante OVK,

moze doci do pobune i da je o tome razgovarao sa predstavnicima UNMIK-a i KFOR-a. Prosirila se prica i da su trojica zatvorenika -

Albanaca, posle prvih hitaca uzeli tri taoca i, stiteæi se njima, sa oruzjem u rukama, pobegli iz zatvora.

Medjutim, izvor blizak UNMIK-a tvrdi da u zatvoru nije bilo nikakve pobune i da su u svemu najmanje ucestvovali Albanci-zatvorenici,

vec da je do krvavog obracuna doslo iskljucivo izmedju Amerikanaca i Jordanaca, te da je u prica o pobuni Albanaca lansirana kako

bi se prikrio medjusobni sukob pripadnika obezbedjenja.

Izrazavajuci duboko zaljenje zbog tragicnih dogadjaja i pogibije najmanje 2 i ranjavanja 11 policajaca (prema najnovijem izvestaju),

Eparhija rasko-prizrenska upozorava da ovaj dogadjaj iako izgleda da nije u direktnoj vezi sa zbivanjima na Kosovu i Metohiji

potvrdjuje cinjenicu da je UNMIK de fakto prestao da postoji i i da ne drzi situaciju pod kontrolom od zbivanja 17. marta.

Episkop Artemije i sef koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju su odmah nakon proslomesecnih nereda apelovali da se juzna

srpska Pokrajina stavi pod cvrstu medjunarodnu kontrolu i vojnu upravu i da se sto pre dovedu nove borbene medjunarodne vojne

snage koje bi stabilizovale situaciju, onemogucile teroristicke akcije, koje prema obavestajnim izvorima, spremaju albanski

ekstremisti sa islamskim teroristickim grupama (posebno grupom Abu Bakr Sadik iz regiona Mitrovice). Oni su apelovali da se

zastiti sprsko stanovnistvo i preostale hriscanske svetinje. Nazalost od toga nista nije do sada ucinjeno.

Slicni problemi su uoceni i ranije prilikom angazovanja vojnog kontingenta iz Ujedinjenih arapskih emirata (UAE) na podrucju

Mitrovice, koji su direktno pomagali muslimanske humanitarne organizacije povezane sa Al Kaidom i omogucili njhovo delovanje na

Kosovu i Metohiji medju albanskim muslimanima, pa je ovaj kontingent napustio Kosovo i ceo slucaj je zataskan; tokom meseca

marta, kontingent marokanskih pripadnika KFOR-a mirno je posmatrao paljenje crkve Sv. Save u juznoj Mitrovici i jos nekoliko

srpskih kuca.

Nakon ovih tragicnih gresaka vreme je da se prestane sa eksperimentima i misija UN i KFOR-a prepusti snagama koje imaju

profesionalnu sposobnost da zavedu red i mir, ali i osecaj da se na Kosovu i Metohiji moraju zastititi spomenici kulture koji

predstavljaju neotudjiv deo hriscanske civilizacije u Evropi, cvrst je stav Eparhije rasko-prizrenske.

Sukob u Kosovskoj Mitrovici treba da bude signal za uzbunu da se sto pre konsoliduje misija UNMIK-a, da odgovorni za

proslomesecni debakl mirovnih snaga i policije podnesu ostavke, a da se preduzmu hitne mere kako bi se sprecila dalja eskalacija

nasilja.

Politicari na Zapadu konacno moraju da shvate da dok oni resavaju probleme u Iraku i Afganistanu, u samom dvoristu Evrope nastaje

jedno drustvo zasnovano na nasilju i terorizmu i da je umesto trecerazrednih tzv. mirovnih snaga i UN policije, potrebno dovesti

sposobne borbene snage koje bi sprecile dalje nasilje i razbili teroristicku mrezu Albanaca koja je potkupila znacajan broj clanova

misije UN i UN policije.

18. april 2004. godine

Nastavljaju se tenzije na relaciji Srbija Crna Gora.

VUK DRAŠKOVIÆ UVODI PROTOKOL

Crnogorski ambasadori æutaæe o nezavisnosti

Ambasadori Srbije i Crne Gore sa crnogorske liste neæe moæi da sa

diplomatskih mjesta u inostranstvu lobiraju za crnogorsku nezavisnost. To je

poruèio Vuk Draškoviæ, lider Srpskog pokreta obnove i kandidat za saveznog

ministra inostranih poslova.

Draškoviæ je poruèio da on neæe tolerisati crnogorskim ambasadorima da kao

predstavnici SCG u svijetu lobiraju za crnogorsku nezavisnost.

Takva poruka predstavnika Srbije se i mogla oèekivati, meðutim, potpuno

neoèekivano je to što ovaj stav podržava crnogorski premijer i predsjednik

vladajuæe Demokratske partije socijalista Milo Ðukanoviæ.

Mada su dosad u svijet slati crnogorski predstavnici, posebno u SAD, koji su

nezavisnosti, Ðukanoviæ je kazao da "lobiranje za nezavisnost ne bi trebalo

da bude prioritet u razgovoru sa meðunarodnim zvaniènicima".

Narodna stranka nastup u Vašingtonu crnogorskog ministra ino poslova i

buduæeg ambasadora Dragišu Burzana okarakterisala je "skandaloznim".

- Burzan se bavio pitanjem nezavisnosti, umjesto da osudi nasilje i etnièko

èišæenje na Kosovu. Za ovakvo ponašanje malo je reæi da predstavlja novi

Burzanov diplomatski skandal - ocijenio je portparol NS Budimir Dubak.

Ovdašnja javnost proteklih desetak dana potpuno je zbunjena izjavama koje

crnogorski zvaniènici, Ranko Krivokapiæ i Milo Ðukanoviæ, saopštavaju u

inostranstvu ili evropskim medijima. Krivokapiæ je, nakon sjednice Evropske

komisije, izjavio da je stav èlanova ovog evropskog tijela podržavanje

crnogorske nezavisnosti, dok je Ðukanoviæ saopštio londonskom "Fajnenšel

tajmsu" da su zapoèeti razgovori Srbije i Crne Gore o razdruživanju. U oba

sluèaja ispostavilo se da su Krivokapiæ i Ðukanoviæ "malo" iskrivili i

pogrešno prenijeli sadržaj svojih ijzava datih pred inostranim

predstavnicima.

Inaèe, lobiranje za crnogorsku nezavisnost, za koje su neki crnogorski

predstavnici, prema tvrdanjama u javnosti, keširali odreðenim senatorima i

stotine miliona dolara, pratilo je aktivnosti dosadašnjih diplomata koje je

slala zvanièna Podgorica u svijet.

Predstavnici crnogorskih opozicionih stranaka Ðukanoviæevu ijzavu da

lobiranje za nezavisnost ne treba da bude prioritet u razgovorima ambasadora

sa meðunarodnim zvaniènicima posmatraju i kao moguæu promjenu kursa u

politici DPS-a prema državnoj zajednici.

je bila po principu kako koji vjetar dune. To govori da je on politièar bez

stava, osim kada je rijeè o bezgraniènoj vlasti - smatra Dragan Koprivica,

portaprol Socijalistièke narodne partije (SNP).

Srpska narodna stranka (SNS), po rijeèima njenog portaprola Dobrila Dedeiæa,

sigurna je da, za razliku od ponašanja prethodnih ambasadora sa crnogorske

liste, Vuk Draškoviæ, kao i kompletna parlamentrana veæina u Srbiji, neæe

dozvoliti, niti tolerisati pokušaj crnogorske vlasti da preko srpskih leða

sprovodi svoj program o nezavisnosti. On vjeruje da Ðukanoviæ, ipak, neæe

odustati od programa nezavisne Crne Gore.

- Èovjek koji je od 1997. godine po sopstvenom priznanju permanentno

razbijao zajednièku državu, probao da naruši kanonsko jednistvo SPC, uèiniæe

sve da istraje na programu koji je zajedno sa Svetom Maroviæem zacrtao na

kongresu DPS-a - istièe Dedeiæ.

R.RAIÈEVIÆ

SRBIJA I CRNA GORA

UPR:SCG-PREDSEDNIK-ODBRANA

"Dnevnik":Maroviæ æe pozvati Tadiæa da ostane ministar odbrane

16:10 NOVI SAD , 3. aprila (Tanjug) - Predsednik državne zajednice Srbija i

Crna Gora Svetozar Maroviæ pozvaæe lidera Demokratske stranke Borisa Tadiæa

da ostane na mestu ministra odbrane, objavio je danas novosadski "Dnevnik".

Tadiæ je prihvatio da ostane ministar odbrane SCG, uz obrazloženje da to

èini "kao odgovoran politièar za naciju i državu, dok se ne smiri situacija

na Kosovu i Metohiji", naveo je "Dnevnik", dodajuæi da lider DS "ne namerava

da se zadrži u vlasti državne zajednice, jer je njegova stranka u opoziciji

u Srbiji".

(Kraj)

UPR:STOJKOVIÆ-SASTANAK-IZJAVA

Sastanak zakazan bez saglasnosti ministra pravde

20:47 BEOGRAD , 2. aprila (Tanjug) - Najavljeni sastanak ministra pravde

Srbije Zorana Stojkoviæa s predsednicima Vrhovnog i Okružnog suda i sudijama

Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani krimininal danas

Stojkoviæ je Tanjugu izjavio da je sastanak zakazivan bez dogovora s njim i

potvrde da æe mu prisustvovati.

(Kraj)

UPR:NATO-SCG-ODBRANA

Veoma loš signal NATO, ministar odbrane SCG

20:13 BEOGRAD , 2. aprila (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore

Boris Tadiæ ocenio je veèeras da je za državnu zajednicu "veoma loš signal"

izjava generalnog sekretara NATO Jap de hop Shefera da SCG na samitu

alijanse u Istanbulu, najverovatnije, neæe biti primljena u "Partnerstvo za

mir".

Tadiæ je rekao da je takav Sheferov stav promenljiv, ali da je to "veoma

loš signal za bezbednosne reforme u zemlji". Bez reforme vojske i moguænosti

SCG da udje u bezbednosno-intergacione procese, nema ni ukljuèenja u

Evropsku uniju, ocenio je ministar odbrane u izjavi Radio-televiziji Srbije.

(Kraj)

UPR:SCG-ODBRANA-SAVET

Hitno poboljšati životni standard pripadnika Vojske SCG

19:58 MELJINE , 2. aprila (Tanjug) - Vrhovni savet odbrane (VSO) danas je

informisan o liènim primanjima pripadnika Vojske SCG i Ministarstva odbrane

standarda pripadnika Vojske i izradi projekta socijalnog programa.

U skladu sa tim, VSO je na sednici u Meljinama inicirao održavanje

hitnog sastanka s predsednicima vlada Srbije i Crne Gore radi redovnosti

isplata penzija i plata pripadnicima Vojske SCG, saopštio je Vojni kabinet

VSO. Vrhovni savet odbrane je odobrio uèestvovanje pripadnika Vojske SCG sa

Vojskom Rumunije na zajednièkoj vežbi "Plavi put-2004", koja æe se izvesti u

maju ove godine.

(Kraj)

UPR:SRBIJA-MEDIJI-NVO

Bivši sekretar biroa srpske vlade za medije uputio otvoreno pismo direktoru

NVO

19:40 BEOGRAD , 2. aprila (Tanjug) - Bivši sekretar Biroa vlade Srbije za

komunikacije Vladimir Popoviæ pozvao je u otvorenom pismu direktora

Beogradskog centra za ljudska prava profesora Vojina Dimitrijeviæa da

"ispravi novu povredu ljudskih prava".

Popoviæ tvrdi da su njegova prava povredjena izveštajem "Ljudska prava u

Srbiji i Crnoj Gori 2003. godine - pravo, praksa i pravna svest u SCG i

medjunarodni standardi ljudskih prava" i da su grubo zloupotrebljene

èinjenice, u delu koji se odnosi na sudske procese o slobodi izražavanja.

(Kraj)

Nema pomaka.

POSTIGNUT PRELIMINARNI SPORAZUM SA MMF-OM

Vasington -- Delegacija Vlade Srbije postigla je preliminarni sporazum

sa Medunarodnim monetarnim fondom na osnovu koga bi bord MMF-a u junu

ove godine trebalo da odobri Srbiji dve nove transe kredita u vrednosti

od ukupno 140 miliona dolara. Postizanje sporazuma sa MMF-om daje

pozitivan signal potencijalnim investitorima, i otvara vrata

pregovorima sa Svetskom bankom i Evropskom unijom, rekli su clanovi

srpske delegacije koji ovog vikenda u Vasingtonu ucestvuju na prolecnom

zasedanju Svetske banke i MMF-a. Potpredsednik republicke vlade

Miroljub Labus izjavio je u Vasingtonu da ce dve nove transe kredita

ojacati devizne rezerve ali je dodao da je mnogo vaznija poruka takve

odluke."Mislim da je napravljen dobar dogovor koji ce preneti pozitivnu

vest svim potencijalnim investitorima. To je ono sto su cekali, da vide

da li ce ova vlada napraviti dogovor sa Fondom. Mi smo to uradili u

pravom trenutku. Drugi deo ove godine i cela sledeca bice godina

privrednog rasta, predvida se veci rast i spoljna trgovina u celom

svetu i to je novi privredni ciklus. Mislim da je ovo pravi momenat da

se nasa zemlja ukljuci u taj ciklus", rekao je Labus.

Ministar finansija Mladan Dinkic rekao je da je postizanje sporazuma

prekretnica u ekonomskom razvoju Srbije. Govoreci o detaljima aranzmana

i resavanju problema budzetskog deficita, Dinkic je rekao da ce u

dogovoru sa MMF-om deficit budzeta, projektovan na 3.6%, biti sveden na

2,5% drustvenog proizvoda zahvaljujuci dobrom prilivu u budzet u prva

cetiri meseca ove godine. "Daleko strozom fiskalnom politikom u naplati

poreza vec smo ostvarili vece prihod od planiranih, sto omogucava da

smanjimo nivo deficita. S druge strane, imacemo i mere stednje,

smanjivanje nekih planiranih rashoda kako bi omogucili manje

opterecenje za privredu i dosli do nivoa deficita koji je od strane

MMF-a podrzan ne samo kao "odrziv", nego i nivo koji omogucava mnogo

brzi privredni razvoj a to je nivo deficita 2.5% drustvenog bruto

proizvoda", rekao je Dinkic.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo izjavio je

da korist od postizanja dogovora sa MMF-om daleko nadmasuje napore koji

ce morati da budu ulozeni u realizaciju dogovora, dok je Labus objasnio

da se predvidene mere stednje pre svega odnose na na rashode

republickih ministarstva. Potpredsednik republicke vlade, koji se u

Vasingtonu sastao i sa predstavnicima americke administracije, rekao je

da SAD, koje su 1. marta zamrzle bilateralnu pomoc Srbiji, nisu

blokirale sporazum u MMF-u zbog interesa za ekonomsku i politicku

stabilnost na Balkanu."Americka adminsitracija ima veliki interes da

Srbija bude stabilna zemlja i da se razvija ekonomija , formalno nisu

mogli da potvrde sertifikaciju iz poznatih razloga, ali su zeleli da

vide da postignemo sporazum sa Fondom, oni ne mogu da glasaju ali nece

da predstavljaju prepreku da se taj sporazum formalno usvoji", rekao je

Labus.

Preliminarni dogovor u ponedeljak treba da potvrdi En Kruger, vrsilac

duznosti izvrsnog direktora MMF-a. Guverner NBS Radovan Jelasic izjavio

je da ce nova transa iz stend-baj aranzmana MMF-a, posle sastanka borda

MMF-a zakazanog za pocetak juna, najverovatnije biti dostupna rezervama

NBS-a vec sredinom juna.

PROKOPIJEVIC: NAJBOLJA STVAR JE PRISTANAK NA SMANJENJE BUDZETSKOG

DEFICITA

Beograd -- Direktor Centra za slobodna trzista Miroslav Prokopijevic

kaze za B92 da je sporazum sa MMF-om polovican dogovor. Prokopijevic

smatra i da je za Srbiju najbitnije to sto su predstavnici republicke

Vlade pristali na smanjenje budzetskog deficita. "To je jedan dogovor

koji je pokazivanje zutog ali ne crvenog kartona. On se u osnovu svodi

na to da su obe strane pristale na neke koncesije. Americka strana,

odnosno MMF je pristao na to da da neke transe do kraja juna, a srpska

strana se obavezala na to da smanji budzetski deficit. Za nas je, u

stvari, najbolja stvar da je srpska strana pristala na smanjenje

budzetskog deficita, jer to je ono sto je bilo projektovano vrlo

nerealisticno, sto je pretilo da ekspandira i sto vladi na domacem

planu, na jedan vrlo bolan nacin, vezuje ruke", rekao je Prokopijevic.

TEKSTILCI POZDRAVLJAJU POVECANJE CARINSKE KONTROLE

Beograd -- Posle najave ministra finansija Mladana Dinkica da ce biti

pojacana carinska kontrola prilikom uvoza robe iz Kine i Turske,

predstavnici domace tekstilne industrije kazu da je to dobar korak, ali

ne i dovoljan da bi se pokrenula domaca proizvodnja. Kineski trgovci u

Srbiji, medutim, ocenjuju da ce se veliki broj njih zbog eventulanih

visokih poreza povuci sa srpskog trzista.

Naime, u beogradskom bloku 70 skoro pet godina nalazi se vise od 200

prodavnica sa kineskom robom. Cene te robe izuzetno su povoljne I zato

ih kupuje veliki broj gradana. Rigoroznija kontrola uvoza robe, prema

recima kineskih trgovca, vec se odrazava na njihovo poslovanje:

"Procenjujem da ce u narednim godinu dana mnogi kineski trgovci otici i

verujem da je to ono sto vlasti zele. To nije fer. U redu je sto dolazi

trzisna inspekcija da proverava kako radimo. Doduse, ne mogu da kazem

da svi placaju porez, ali to nije razlog za povecanje poreske stope".

U poslednjih nekoliko dana trzisna inspekcija zatvorila je i 13 radnji

u tom trznom centru, a nezvanicno smo saznali da su vlasnici lokala

ogorceni jer je pojedinima oduzeta roba na carini. Predsednik sindikata

tekstila Ljiljana Ivankovic, medutim, kaze da je to samo kratkorocno

resenje: "Prvo carinske mere. Ovo sto je gospodin Dinkic krenuo, da ne

bude kampanja, nego da bude svakodnevni posao. Sta cemo sa onima koji

svercuju i uopste ne placaju carine, sta cemo sa veoma jakim i dobro

organizovanim uvoznim lobijem, tekstilne robe. Srbija je danas pravo

smetliste i najvece evropsko smetliste nekvalitetnog tekstila", kazala

je Ivankovic.

Siva ekonomija problem je i za drustvene I za privatne proizvodace

odece i obuce. Sekretar odbora za tekstil Privredne komore Srbije

Blagomir Jovanovic kaze da su za oporavak i razvoj te grane industrije

potrebne "sistemske mere": "Jeste podsticanje izvoza, obezbedenje

kreditnih sredstava po povoljnijim uslovima, nego sto su to danas,

pregovori sa EU o potpisivanju sporazuma o tekstilu, jer to je jedan od

kljucnih dokumenata, koji bi omogucili vracanje nasih tekstilnih

fabrika i proizvodaca na trziste EU, koje, kao najzacajnije trziste za

nase tekstilce", kazao je Jovanovic.

Tekstilna industrija radi sa trecinom svojih kapaciteta I uposljava oko

80 hiljada radnika. U poredenju sa situacijom od pre 10-tak godina to

je svega cetvrtina zaposlenih, dok su ostali bez posla ili na

prinudnom odmoru. Istovremeno, prosle godine Srbija je za 400 miliona

dolara vise uvezla nego izvezla odece I obuce u I to pre svega, iz

Kine I Turske.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA VECA ZA 17,6 ODSTO

Beograd -- Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu veca je za 17,6

odsto u odnosu na isti mesec prosle godine, a za 14,3 odsto je veca u

poredenju sa lanjskim prosekom, saopstio je danas Republicki zavod za

statistiku.

Industrijska proizvodnja od januara do marta ove, u odnosu na isti

period prosle godine, veca je za 11,7 odsto.

"ZASTAVA" SKLOPILA UGOVOR SA "AUDIJEM"

Izvor: Glas Javnosti, 02.04.2004

Prvoaprilska šala kragujevaèkog radija

KRAGUJEVAC - Prvi program Radio Kragujevca juèe je javio da je "Zastava" preksinoæ potpisala ekskluzivni ugovor

o poslovnoj saradnji s nemaèkom firmom "Audi" i vlasnikom italijanske firme "Lamborgini" o montaži 40.000

rada. Najavljena je i konferencija za novinare na kojoj æe pored "Zastavinih" predstavnika, govoriti i Karl Hajnc

Rumenige, direktor "Audija" za jugoistoènu Evorpu. Na platou ispred upravne zgrade veæ je parkiran jedan luksuzni

automobil koji je privukao brojne znatiželjnike.

Vest da je "Zastava" potpisala ugovor razbila je 1. aprila kragujevaèku monotoniju i mnogi su u nju poverovali. Tek

posle višesatnog "ekskluzivnog izveštavanja sa terena" saopšteno je da je reè o prvoaprilskoj šali. Novinari Radio

Kragujevca su se, kako saznajemo, dvoumili da li da prvoaprilsko jutro zapoènu ovom ili vešæu da su se spustili

Marsovci. Neverovatniji je ipak zvuèao - ekskluzivni ugovor sa "Audijem".

Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com

Ako JAT neæe, drugi hoæe

Z. ARACKI 4/4/2004, 7:16:34 PM

veæim prometom putnika i robe. Jer, naš jedini avioprevoznik, beogradski JAT, uprkos tome što su gotovo svi radovi u

potpunosti završeni, nije ni ove godine uvrstio aerodrom u Nišu u svoj redovni red letenja.

Niški aerodrom “Konstantin Veliki” sveèano je otvorio 12. oktobra prošle godine tadašnji srpski premijer, Nišlija, Zoran

u Srbiji, biti korišæen za redovne letove, ako ne do Beograda, ono u svakom sluèaju do mnogih evropskih gradova. Jer, u

neposrednoj blizini aerodroma nalazi se više prelepih srpskih banja, kao i naš najveæi zimski turistièki centar, Kopaonik.

RAZOÈARANJE

VEÆ prvi dani korišæenja ovog aerodroma pokazali su da interesovanje za letove sa njega postoje. Ovde se prizemilo više

èarter-aviona iz celog sveta. Situacija se kasnije popravljala, ali se najviše oèekivalo upravo od objavljivanja ovogodišnjeg

redovnog reda letenja srpskog avioprevoznika JAT Ervejza. Meðutim, kada je pre par dana taj red i zvanièno objavljen,

razoèaranje je bilo veliko.

- Odluka JAT-a da izostavi niški aerodrom iz redovnog reda letenja nema nikakvog, ni ekonomskog, ni državnog opravdanja

- poruèio je tim povodom Radisav Radojkoviæ, direktor niškog aerodroma. - Taj potez je kratkovid i neracionalan.

Nacionalna kompanija ima obavezu da bude srpska, a ne beogradska firma.

ukljuèivanje ovog aerodroma u redovni saobraæaj. Dobijene su sve potrebne dozvole i sertifikati. To, zbog èega je JAT

Niš odluèilo je da još jednom razgovara sa, ovog puta, novim rukovodstvom JAT-a i da im predoèi ono što je toliko oèigledno

da èudi kako do sada u Beogradu nije uoèeno.

STRANCI

U NIŠU se ovim povodom istièe da gradsko i rukovodstvo aerodroma neæe sedeti skrštenih ruku. Ako JAT okreæe leða

rešenja æe se tražiti na drugoj strani, pa i u sopstvenim redovima. Naime, sve je izvesnije da æe letove iz Niša za Evropu

uskoro organizovati nova, privatna aviokompanija “Aero Nais”. Nezvanièno se saznaje da je ova kompanija veæ registrovana i

to sa mešovitim srpsko-švajcarskim kapitalom. Ova kompanija za poèetak æe iznajmiti avion “Foker 100” koji treba da

omoguæi redovne linije iz Niša ka Evropi. Oèekuje se da prvi avion “Aero Naisa” poleti iz Niša za najduže mesec dana.

prevozom putnika na linijama izmeðu velikih gradova Balkanskog poluostrva.

Za realizaciju te ideje zvanièno se zainteresovao i Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoistoène Evrope, a postoji i

spremnost Evropske banke za obnovu i razvoj da se ukljuèi u formiranje ove aviokompanije. Tako bi moglo da se dogodi da

sredstva u rekonstrukciju niške vazdušne luke.

NAPADIMA KRIJU ISTINU

BEOGRAD - Uèestali i neosnovani javni napadi bivšeg rukovodstva “JAT ervejza” samo su pokušaj da se preventivno spreèi

utvrðivanje istine o pravom stanju i zateèenim poslovnim rezultatima u nacionalnoj avio-kompaniji - saopštio je juèe

Medijacentar JAT.

U saopštenju se, dalje, navodi da je sve što se sada pokušava pripisati novom rukovodstvu, zapravo, “projekcija onoga što je

u protekle tri godine u Kompaniji raðeno - otkazi bez osnova i bez obzira na rezultate rada, potpuna privatizacija poslovanja i

politièka strahovlada”. Na optužbe da se spremaju otkazi za 60 direktora, navodno pod patronatom SPO, Medija centar

nacionalnog avio-prevoznika odgovara:

- U JAT još niko nije otpušten, dok je u prethodnoj garnituri to bio sluèaj sa svakim ko se usudio da se suprotstavi nekom od

planova rukovodstva.

“Pozivanje bivšeg rukovodstva na pozitivne poslovne rezultate potpuno je neosnovano”, tvrdi se u saopštenju. “Prvi pregledi

poslovnih knjiga od kada je generalni direktor Aleksandar Milutinoviæ pokazuju da rezultati nisu bili onakvi kakvim su u

javnosti predstavljeni. Istovremeno, tokom prethodne tri godine, bez obzira na radni uèinak i bez ikakvog objašnjenja,

bukvalno preko noæi, bila su smenjena dva pomoænika generalnog direktora i direktori Plana i razvoja, Letaèke operative i

Trejda”.

V. S. P.

PRODAJA POLITIKE

Izvor: Kurir, 06.04.2004 Strana: 4

Autor: S. M. S.

Ljubomir Mihajlovi?, predsednik UO "Politika", zgradu ove medijske ku?e ponudio na prodaju nema?kom VAC-u

BEOGRAD - Direktor Komercijalne banke i predsednik UO "Politike AD" Ljubomir Mihajlovi? ovih dana ponudio je

predstavnicima nema?kog medijskog koncerna "Vestdoj?e algemajne cajtung" - (Westdeutsche Algemaine Zeitung) da kupe

poslovnu zgradu "Politike" u centru Beograda, saznaje Kurir u odli?no obaveštenim krugovima.

- Mihajlovi? bi prodajom naše zgrade došao u priliku da kona?no naplati dug od više od 20 miliona evra, koliko "Politika"

"Politike", koji tvrdi da je Mihajlovi? na ovaj na?in prekršio pravila poslovanja ove firme, jer je, po Statutu, morao o prodaji

zgrade da konsultuje i Skupštinu akcionara i Upravni odbor.

Podsetimo, "Politika AD" 2001. godine osnovala je sa nema?kim partnerom preduze?e "PNM - Politika News & Magazines".

Sva "Politikina" izdanja tada su prešla u novu firmu, ali su nekretnine i poslovni prostor ostali u vlasništvu "Politike AD".

prodaji "Politikine" zgrade traju ve? nekoliko meseci, ali da, prema njenim saznanjima, nikakva odluka još uvek nije doneta.-

dobije ve?inu u UO "Politike AD", a zatim mora da pro?e i Skupštinu akcionara. Nikome, naravno, nije zabranjeno da

pregovara o ovome, ali kona?na odluka nije na pojedincu, makar se on zvao i Ljuba Mihajlovi?. Ako i do?e do prodaje

zgrade, ona se mora izvesti tako da bude ekonomski isplativa i "Politici AD" i "Politici News & Magazines" - isti?e ?edi?eva.

Ona podse?a da je paket "Politikinih" akcija podeljen na tri jednaka dela: 33 odsto akcija drže mali akcionari, zaposleni u

"Politici", isti takav deo pripada javnim preduze?ima, dok poslednja tre?ina akcija još uvek nije privatizovana. Slavica ?edi?

demantuje informaciju da je Komercijalna banka, na ime dugova koje "Politika AD" ima prema njoj, postala vlasnik 50 odsto

akcija ove firme.

- To nije ta?no. Ne mogu vam re?i koliko akcija u procentima poseduje Komercijalna banka, jer to spada u domen poslovne

tajne, ali je izvesno da je taj procenat jednocifren. Ta?no je da "Politika" duguje veliki novac Komercijalnoj banci, ali se taj dug

otpla?uje u višegodišnjim ratama i koliko ja znam, niko iz ove banke "Politici", za sada, ne pravi probleme - kaže na kraju

Slavica ?edi?.

Antrfile:

Kastratovi?: Nemam pojma o tome

Predsednik UO "Politike AD" Ljubomir Mihajlovi? ju?e nije mogao da prokomentariše pisanje Kurira, jer se do 13. aprila

nalazi na poslovnom putu van zemlje. Njegov zamenik u UO advokat Strahinja Kastratovi? u izjavi našem listu kaže da o

prodaji "Politikine" zgrade "nema pojma".

- Prvi put ?ujem za to, a valjda bi kao Mihajlovi?ev zamenik znao nešto o tome da on vodi pregovore o prodaji zgrade

"Politike" Nemcima. Uostalom, on to ne može da u?ini bez saglasnosti Skupštine akcionara i Upravnog odbora - objašnjava

Kastratovi?.

Šta je "VAC"?

Nema?ki medijski koncern "VAC" jedan je od najmo?nijih u svetu, a veliku ulogu on je imao u privatizaciji bugarskih, hrvatskih

i srpskih medija. Direktor "VAC"-a je Bodo Hombah, bivši koordinator Pakta za stabilnost, koji je u "Politiku", kako se pri?a,

ušao preko svog dobrog prijatelja, pokojnog srpskog premijer Zorana ?in?i?a.Ova kompanija u Srbiji poseduje 50 odsto

izdava?ke ku?e "Politika", koju su kupili za 12,5 miliona evra. Nemci su ve?inski vlasnici dnevnih listova "Politika", "Ekspres" i

"Žurnal", 14 magazina, štamparije i kompletnog sistema distribucije.

Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com

XIX.Vojska Srbije i Crne Gore

Nastavljaju se napori ad se reformise VSCG.

by

www.artel.co.yu office@artel.co.yu

Datum: 28. april 2004. g.

Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite office@artel.co.yu i u

rubrici "subject" napi�ite "unsubscribe".

O REFORMI SISTEMA ODBRANE DZ SCG

http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-04-28.html

Prof. dr Zoran Vucinic

Beograd, 27. april 2004. godine

Promena na celu Ministarstva odbrane DZ SCG opravdano je izazvala interesovanje javnosti za pitanje reforme sistema odbrane, jer

smo na tom planu u velikom vremenskom zaostatku za drugim zemljama. Razlozi za to svakako nisu samo finansijske prirode, vec

su rezultat i nepovoljnog stanja odnosa unutar ove zajednice. Dodatni problem cine i re�enja Ustavne povelje koja neprimereno

potenciraju suverenitet dr�ava clanica u sferi vojne odbrane, ostavljajuci tako prostor za blokiranje njenog funkcionisanja. Medutim,

novi ministar je ovih dana najavio skoro usvajanje odbrambene strategije.

Zato se kao logicno namece pitanje da li u ovako nepovoljnom politickom i ustavnopravnom ambijentu uop�te ima smisla cak i

najbolje napisana strategija odbrane. Kako reformisati i oru�ane snage ako se ima u vidu ova neumitna cinjenica? Pri tome postoji

dilema da li je Vojska SCG zaista zajednicka oru�ana sila ili postoji suprotna tendencija, koja se naslucuje iz izricitog stava

Ustavne povelje da regruti slu�e vojni rok na teritoriji dr�ave clanice, a samo ako to �ele i na teritoriji druge (cl.57.), kao i iz stava o

prelasku nadle�nosti vojnih tu�ila�tava i sudova na organe dr�ava clanica (cl.66.). Da li je to trasiranje puta ka stvaranju zasebnih

oru�anih snaga i da li takvoj sumnji doprinosi cinjenica da se Vojska finansira prevashodno iz bud�eta Republike Srbije? Mo�e li

se ona upotrebiti ako se o tome u Vrhovnom savetu odbrane odlucuje konsensusom, odnosno ako Beograd i Podgorica imaju

oprecno mi�ljenje o opravdanosti njene upotrebe? Kako ce do toga doci ako Skup�tina DZ SCG ne mo�e da proglasi ratno stanje

jer nije dobila saglasnost skup�tine jedne ili druge dr�ave clanice, a Savet ministara nema nikakva ovla�cenja u takvim

situacijama? I konacno, mo�e li se na nju racunati u vanrednom stanju ako Ustavna povelja takvo stanje ne poznaje? Ovo su

krucijalna pitanja na koja se prethodno mora iskreno i rezolutno odgovoriti, jer ce u suprotnom bilo kakva strategija biti samo puka

forma.

To je nu�no uciniti i iz razloga �to reforma ovog sistema mora biti sastavni deo reforme ukupnog sistema bezbednosti zemlje, ciji je

odbrana samo jedan deo. Uostalom, praksa mnogih dr�ava ukazuje na ovakav redosled poteza. Tako, na primer, Strategija odbrane

Republike Slovacke sadr�i stav da je odbrana ove zemlje deo kompleksa njene ukupne bezbednosne politike. S druge strane,

reformski zahvati u sferi odbrane moraju biti celoviti a ne parcijalni, jer je sistem odbrane veoma slo�en mehanizam sastavljen iz

vi�e, takode slo�enih elemenata (podsistema) koji cine njegovu strukturu i koji su medusobno komplementarni i meduzavisni. Kao

takav, on u sebe ukljucuje citav odbrambeni potencijal dr�ave, odnosno brojne politicke, ekonomske, dru�tvene, vojne i druge

faktore. Zato se intervencije samo u jednom segmentu ovog kompleksnog sistema ne mogu nazvati reformom, ma kako one bile

potrebne.

To ka�em jer sticem utisak da je reforma oru�anih snaga pitanje na kome se najvi�e insistira, odnosno da se potenciraju promene

iskljucivo u vojnoj sferi odbrane. Pri tome se, tako bar izgleda, zanemaruje cinjenica da odbrana sadr�i i svoju civilnu komponentu,

tj. civilnu odbranu koja je takode slo�en podsistem. Skoro sve evropske zemlje, ali i ne samo one, vec decenijama joj odreduju

strate�ki znacaj i posebno je zakonski ureduju, cineci to iz uverenja da je ona nezamenljiv deo ukupnog sistema odbrane kako

zbog radikalnih promena u fizionomiji rata, tako i zbog brojnih realnih opasnosti po bezbednost dr�ave u mirnodopskim uslovima

(nesrece, katastrofe, terorizam i dr.). S obzirom na takav znacaj, civilna odbrana obuhvata veliki broj aktera, odnosno obveznika u

koje spadaju skoro svi dru�tveni subjekti: dr�avni organi, lokalna samouprava, preduzeca, humanitarne institucije i organizacije,

naucni instituti, mediji, kao i gradani, cija prava i obeveze su uredeni zakonom. Analiza strate�kih i normativnih dokumenata mnogih

zemalja upravo to potvrduje i pokazuje da se tu u su�tini radi o razlicitim varijantama sistema koga smo mi zvali dru�tvenom

samoza�titom i koga smo se olako i neodgovorno odrekli. Dakle, mnogi su na vreme shvatili znacaj civilne odbrane, locirali je u

�iroki dru�tveni prostor i kontinuirano ulagali u njen razvoj kako bi je osposobili da se suprotstavi razlicitim bezbednosnim

izazovima.

Tako su, primera radi, skandinavske zemlje odavno utemeljile sistem tzv. totalne (potpune) odbrane koja se sastoji iz funkcionalno

povezanog vojnog i civilnog dela. Prema �vedskom konceptu ovakva odbrana ima za cilj da jo� u doba mira poveca sposobnost

ukupnog dru�tva da se odupre potencijalnom agresoru. Dakle, takav pristup imaju zemlje koje su u bezbednosnom smislu u daleko

povoljnijem polo�aju od na�e. Primer je i Republika Slovenija koja svoju odbranu bazira na istom modelu i ciji Zakon o odbrani iz

1994. civilnu odbranu tretira i kao potporu vojnoj odbrani. Zakonom o odbrani Republike Hrvatske iz 2002. civilna odbrana se takode

posmatra kao sistem od znacaja za odbranu zemlje nevojnim sredstvima, dok Republika Makedonija ovakvim aktom reguli�e

funkcionisanje civilne za�tite kao segmenta civilne odbrane. U ovom domenu ima jo� dosta reprezentativnih primera u Evropi i u

svetu (�vajcarska, Italija, Holandija, Belgija, Grcka, V.Britanija, Rusija, SAD, Kanada i dr.).

Ovakav znacaj civilne odbrane trebalo bi da bude opredeljujuci kriterijum i za upucivanje regruta koji zbog tzv. prigovora savesti ne

�ele da vojni rok slu�e pod oru�jem. Jer, vojna obaveza je uspostavljena zbog potrebe odbrane zemlje, a kako je civilna odbrana u

toj funkciji, ona bi morala da bude jedino mesto gde ce se vojna obaveza bez oru�ja ispuniti (npr. jedinice protivpo�arne za�tite,

slu�ba osmatranja, obave�tavanja i uzbunjivanja, ustanove za za�titu �ivotne sredine, sanitetska slu�ba, slu�ba spa�avanja,

Crveni krst i dr.). Taj prostor traba da dode jo� vi�e do izra�aja ukoliko se i mi jednog dana opredelimo za profesionalizaciju

oru�anih snaga.

I na kraju, u projektovanju savremenog sistema civilne odbrane znacajnu pomoc mo�e da pru�i i Fakultet civilne odbrane u

Beogradu ciji nastavnici, ali i njegovi brojni svr�eni studenti su dovoljno kompetentni da prihvate takav izazov. Bez timskog rada i

anga�ovanja struke jedna ovako va�na dru�tvena oblast ne mo�e biti celovito sagledana niti sistemski oblikovana. U suprotnom,

imacemo improvizaciju kao mnogo puta do sada.

1. Fakultet civilne odbrane u Beogradu

ARTEL GEOPOLITIKA je privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog rada nekolicine entuzijasta.

Ukoliko vam se informacije koje ARTEL GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas podr�ite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz

reklamiranje na na�em web site-u. Va�a pomoć biće upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija, njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo

mo�da i najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge jezike.

Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, �iro račun br. 908-20001-18-8888-47712653

Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2

XX.Tortura

Reforma obrazovanja sporo odmice.

SMENJEN SAVIC, PREDLOZEN PAPOVIC ZA REKTORA

Beograd -- Ministarka prosvete i sporta, Ljiljana Colic, donela je u

cetvrtak resenje o smeni rektora Pristinskog univerziteta Gojka Savica,

poslanika koalicije Povratak. Istovremeno, za vrsioca duznosti rektora

predlozen je nekadasnji visoki funkcioner SPS-a u Pristini i

dugogodisnji rektor, Radivoje Papovic. Savic je za B92 potvrdio ovu

vest i rekao da je resenje ministarke Colic u suprotnosti sa zakonom i

da je zato imao dug razgovor sa premijerom Vojislavom Kostunicom:

"Trazio sam od njega da me u toku vikenda izveste o rezultatima

njihovog razmisljanja i procene sta u tom resenju stoji, jer

ministarka, po pravnoj osnovi, ne moze da razresava rektora, posebno

kad je rektor imenovan od strane vlade. Mene je 2001. godine imenovala

vlada kada sam dobio strateski zadatak da kompletan univerzitet

preselim na prostor Kosova i Metohije. Izgleda da sam ja to suvise

dobro uradio, pa se nekome to dopalo i, eto, na jedan ovako neprimeren

nacin izvrsen je pokusaj imenovanja drugog coveka za vrsioca

duznosti."

Gojko Savic kaze da po zakonu rektor mora biti u stalnom radnom odnosu

na Pristinskom univerzitetu, sto nije slucaj sa Radivojem Papovicem,

koji je redovni profesor na univerzitetu u Beogradu. Savic istice da je

iznenaden odlukom ministra: "Ljiljana Colic je prosle nedelje posetila

nas univerzitet i bila je odusevljena onim sto je videla i nije

skrivala zadovoljstvo da prizna da je mnogo toga uradeno za tako kratko

vreme. Na tom sastanku smo se dogovorili sta dalje i kako krenuti u

izbornu proceduru, jer ove godine treba dati predloge za rektora i

dekana. Sve je to teklo normalno do dana kada sam zakazao sednicu

Naucno-nastavnog veca na kojem smo napravili program rada u naredna dva

meseca i pred kraj radnog vremena, na krajnje neprimeren nacin, stiglo

je resenje koje je potpisala ministarka, da se ja razresavam i da se

postavlja osoba koja nije sa naseg univerziteta."

Profesor Radivoje Papovic postavljen je prvi put za rektora privremenim

merama na Kosovu 1991. godine, a smenjen je 1998. godine. Nekoliko

godina pre toga tesko je povreden kada je pod njegov automobil u

Pristini postavljena bomba.

Decenija velikog nazadovanja

J. ŽIVKOVI? - B. ?OR?EVI? 4/5/2004, 7:44:39 PM

NA srpskim univerzitetima i institutima zaposleno je oko 13.000 nau?nih radnika, samo u Vin?i ih je blizu 4.000. ?injenica je da

je njihov kvalitet razli?it, ali treba imati u vidu da su 144 zaposlena u Vin?i prošle godine imala 12.500 citata, što je vrlo visok

procenat indeksa citiranosti u svetskim nau?nim ?asopisima.

Ovim re?ima je profesor Dragoslav Petrovi?, direktor Instituta "Vin?a" odgovorio na izjavu profesora Vladimira Glišina da su

realno ne može da pre?e ni broj 20.

Profesor Petrovi?, smatra da u Srbiji ne postoji odgovaraju?i broj kvalitetnih mladih ljudi i opreme, što je za posledicu imalo

odlazak 2.000 israživa?a iz zemlje. Po njegovoj proceni, tu je ?ak ?etiri do pet hiljada njih sa svetskom reputacijom i

bonitetom.

- Naša zemlja na polju nauke i njenog razvoja prednja?i u Evropi u negativnom smislu - rekao je u razgovoru za "Novosti"

Stevan Koi?ki, potpredsednik SANU. - Nazadujemo u odnosu na sebe od pre deset godina. Asocijacija "Sve evropske

akademije" (ALLEA) svesna je da je nauka u Srbiji upropaš?ena i vodi?e o tome ra?una.

Evropsku uniju, dostignu potreban nau?ni nivo. Prema "tvrdoj" struji, ne treba praviti nikakve kompromise sa nau?no srednje

razvijenim zemljama.

- Druga grupa brani ideju da zemljama poput naše treba pomagati "šakom i kapom" i da i one dobiju deo sredstava za nauku

koja odvaja EU - kaže Koi?ki. - Prvenstveni interes Evrope je da se Srbija i ostale male zemlje nau?no razviju i spre?e odliv

mozgova. Tako?e EU bi trebalo da finansira boravak stranih nau?nika u malim zemljama i da omogu?i izgradnju opreme koja

?e stimulisati mlade nau?nike da ostanu u svojoj zemlji.

O kvalitetu nau?nih istraživa?a ne bi trebalo raspravljati, tvrdi profesor Beogradskog univerziteta LJubiša Raji?. Prema

njegovim re?ima svi oni su zvanja dobijali glasovima svojih kolega na univerzitetu i samo oni koji su glasali protiv mogu da se

bune.

- Mislim da se kvalitet ne može meriti istim kriterijumima u humanisti?kim, prirodnim i društvenim naukama. Kod nas se za

kvalitet naj?eš?e koristi indeks citiranosti, ali on ne odgovara društvenim, humanisti?kim i umetni?kim naukama, ili se kvalitet

uopšte i ne meri. I pored loše situacije u našoj nauci ne smemo zanemariti uspešnost naših nau?nih istraživa?a. Dovoljno je,

primera radi, pomenuti profesore Filološkog fakulteta, Ranka Bugarskog, Ivana Klajna, ili Predraga Pipera.

INTELEKTUALNA PRAVA

STEVAN Koi?ki isti?e da nau?no razvijene evropske zemlje tišti problem zaštite intelektualnih prava.

više besplatno dostupni svima, kao ranije u ?asopisima, ve? se komercijalizuju. Drugi veliki evropski problem je neuskla?eni

odnos izme?u egzaktnih i humanisti?kih nauka. Naime, humanisti?ke nauke ne reaguju adekvatno na rezultate egzaktnih nauka,

a ove druge ne paze kuda vode njihova istraživanja - kaže Koi?ki.

JEZICI NESTAJU

AKADEMSKA Evropa isti?e da je engleski jezik postao toliko dominantan u nauci i ostalim društvenim oblastima, da

prakti?no guši druge nacionalne jezike. Ako se nastavi takav trend, za 300 godina svetom ?e vladati samo tri jezika: engleski,

španski i kineski - kaže Koi?ki.

U Srbiji tri miliona strastvenih pusaca

Zbog cigareta 25 bolesti

Samo od jedne kapi nikotina u ustima pas bi umro, a otvorena usta hronicnog

pusaca govore sve. Javljaju se upale sluznice usne supljine, stanja koja

prethode raku, leukoplakije i, konacno, karcinom. On spada medu prvih deset

najucestalijih karcinoma danas. I to nije sve, u svetu svake godine od

bolesti direktno ili indirektno prouzrokovanih pusenjem umire skoro pet

miliona ljudi, svakog dana 13.200. Duvan izaziva jos 25 vrsta bolesti - rak

pluca, glasnih zica, jednjaka, zeludca, mokracno-polnih organa i ostavlja

svoj dubok patoloski trag na srcu, krvnim sudovima, mozgu, endokrinim

zlezdama...

U Srbiji, prema procenama Instituta za zastitu zdravlja Srbije "Dr Milan

Jovanovic Batut", ima oko tri miliona predanih uzivalaca u duvanskom dimu.

Svaki drugi muskarac i svaka treca zena su pusaci, i Srbi se danas nalaze na

prvom mestu u svetu po broju pusaca.

Oni su svakako uzor mladih, tako da medu petnaestogodisnjacima 27 odsto pusi

svakodnevno, a 40 odsto je vec probalo cigarete. Istrazivanje sprovedeno

2003. godine na 4.377 ucenika sedmog i osmog razreda sirom Republike Srbije

pokazalo je da je 54 odsto ispitanika probalo cigarete i da je 16,9 odsto

onih koji su stalni pusaci, a 54,4 odsto zeli da prestane da pusi.

Pri nasem Ministarstvu zdravlja postoji nacionalna komisija za borbu protiv

pusenja u ciji rad je ukljucen Institut "Batut", Savez Srbije protiv

pusenja, Ministarstvo prosvete i sporta, Medicinski fakultet, Institut za

onkologiju... Program se sprovodi u Savetovalistu za odvikavanje od pusenja

koji postoji 23 godine. Mesecno kroz njega prode deset pacijenata koji se

podvrgavaju tretmanu. A on podrazumeva konzumiranje leka "ziban", koji

ponistava apstinencijalnu krizu.

Uz pomoc ovog leka 80 pusaca je ostavilo cigarete. Primenjuju se i gume za

zvakanje "nikorete", testiran caj protiv pusenja. Efekti su sledeci - od sto

ljudi koji produ kroz seanse, duvan ostavi 92 do 96 odsto njih. Seanse traju

dva do tri meseca, ambulantno, po nekoliko sati u toku nekoliko dana u

nedelji. Kada doktor Petar Bozovic sa Instituta "Batut" kaze da nakon godinu

dana od ostavljanja duvana ne pusi 82,9 odsto pusaca, to bi trebalo da zvuci

kao vise nego pozitivni signal.

T. N. D.

Ministar nepusac

Ministar zdravlja Tomica Milosavljevic zakleti je protivnik pusenja, ali

mnogi lekari se ne odricu svoje navike ni na radnom mestu - u bolnicama i

ordinacijama.

- Jos prosle godine preporucili smo da se u bolnicama ne pusi van vidno

obelezenih prostorija. Ali na jucerasnjem sastanku mnogi direktori bolnica

rekli su nam da nemaju problema sa pacijentima, ali su lekari i medicinske

sestre svakako njihov problem. Dok pacijenti puse van zgrade, lekari to

obavljaju u ordinaciji, iako je vazeci Zakon o zabrani pusenja u zatvorenim

prostorijama. Kazna je simbolicna - 50 dinara. Saljemo inspektore, ali imamo

jos jedan problem, treba da izaberemo inspektore koji su nepusaci, a

desavalo se da u inspekciju odu upravo strastveni pusaci, kaze Snezana

Simic, pomocnik ministra zdravlja, takode zakleti nepusac.

Svi ministrovi pomocnici su nepusaci, osim dvojice, koje ce "preobraziti".

Takode, kaze, da se u gradi Vlade postuje Zakon o zabrani pusenja u svim

prostorijama, osim na dva kraja hodnika, blizu prozora.

Ostavi pusenje za 10.000 dolara

Medunarodno takmicenje "Ostavi i pobedi", ciji je cilj da se takmicari

odviknu od pusenja, vec cetvrti put ce biti organizovano u nasoj zemlji, a

ove godine ga organizuje Nacionalna komisija za prevenciju pusenja

Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Da bi se ucestvovalo na takmicenju,

potrebno je imati najmanje 18 godina i pusacki staz od najmanje godinu dana

svakodnevnog pusenja. Popunjen prijavni list je potrebno poslati na adresu

Instituta, odnosno, Futoska 121 ili se prijaviti putem imejla na

izzz@eunet.yu do 2. maja ove godine, kada bi takmicari trebalo da zapocnu

prvi nepusacki dan. Pravo na ucesce imaju i nepusaci, koji pruzanjem podrske

pomazu nekome da ostavi pusenje. Osvajanjem nagrade nacionalnog pobednika, p

obednici ce biti nagradeni sa 30.000 dinara za osobu koja je odviknuta od

pusenja i 20.000 za nepusaca podrzavaoca, stice se pravo za glavnu nagradu

od 10.000 dolara.

M. T.

JEZIVO VIRŠLE I ŠUNKA IZAZIVAJU RAK

Domaće viršle i šunke, napravljene od uvoznog mesa, "obogaćene" karagenanom, koji je vrlo kancerogen

BEOGRAD - U Srbiju se iz Evropske unije uvozi meso sumnjivog kvaliteta, u koje

pojedini proizvođači, da bi dobili "ukusnu" šunku, viršle i kobasice, dodaju aditive i

emulgatore jako opasne po zdravlje čoveka.

Prema rečima doktora veterinarske medicine Miroslava Stojišića, bivšeg načelnika

proizvođači suhomesnatih proizvoda to rade da bi proizveli što jeftinije proizvode, i tako

namame mušterije.

- Opasnost preti zbog toga što se u našu zemlju uvozi na tone svinjskih glava, svinjskih kožica i masnoće. Od 1996. godine

zabranili smo uvoz mašinski otkoštenog pilećeg mesa (MOM), koje je vrlo lošeg kvaliteta i nije za ljudsku ishranu, ali je vrlo

100 i 120 dinara po kilogramu, kada je poznato kolika je cena iste količine mesa?

Najopasniji su jeftini proizvodi napravljeni od usitnjenog i

mlevenog mesa: viršle, kobasice, razni parizeri, jer je u njima

vrlo teško prepoznati sirovine od kojih su napravljeni. Svinjske

glave se u Evropskoj uniji više ne računaju kao meso, a kod

nas su one, nažalost, postale osnovna sirovina u prerađevinama

od mesa - tvrdi dr Stojišić.

On dodaje da u tako jeftinim mesnim prerađevinama mesa ima

najmanje, a njihovo konzumiranje je izuzetno štetno po

zdravlje.

Kao primer za to dr Stojišić navodi "šunku u crevu", za koju

kaže da je to "najveća katastrofa za naše potrošače".

- Šunka u crevu u nekim velikim mesarama košta sto i nešto

smesu ubacuje led, emulgatori i aditivi koji vezuju tu vodu. Mnogi od njih su opasni po zdravlje.Na 100 kilograma mesa dodaje

se 100 kilograma leda.

U to se stavi pet do šest kilograma sojinog emulgatora, dva kilograma karagenana, koji je izazivač raka, sojino brašno, pet

kilograma nitritne soli, jedan kilogram polifosfata, šećer i vitamin C - navodi naš sagovornik, i dodaje da je to velika prevara,

jer potrošači umesto mesa plaćaju vodu i opasne emulgatore. Na primer, navodi on, karagenan je emulgator od morske alge,

koji je kancerogen, a na sto kilograma mesa može da se doda najviše 700 grama. Iluzorno je davati bilo kakav drugi

- Sada se svi čudimo odakle toliki broj obolelih od raka i to brze forme, od kojih se umire za pet, šest meseci. Uzroci su pad

RADMILA BAJČIĆ

Lekari ubice overavali zrtve "Zemunaca"

Ljubisa Buha Cume, svedok saradnik na sudenju optuzenima za ubistvo

premijera Zorana Dindica, izjavio je, prema nezvanicnim informacijama, da je

zemunski klan imao dogovor sa izvesnim lekarima u bolnici da dokrajce

ranjene osobe posle napada.

Buha je juce u Specijalnom sudu na sudenju, koje je po njegovom zahtevu,

bilo zatvoreno za javnost, kako "Blic" saznaje, govorio o nastanku ovog

klana, njihovim vezama sa nekim predstavnicima drzavnih organa i pokusajima

da ga likvidiraju.

Cume je, prema nezvanicnim informacijama, izneo svoje sumnje da je Dusan

Spasojevic odrzavao vezu sa izvesnim lekarima. Ukoliko zrtve napada

"zemunaca" budu samo ranjene, zadatak tih lekara bio je, prema Buhi, da se

pobrinu da oni tokom lecenja ne prezive. Cume je rekao da ti lekari sada

zive u Kanadi. Slicne sumnje Buha je iznosio i u iskazima koje je, tokom

istrage, dao policiji i tuzilastvu, medutim te osobe se ne pominju u

optuznici.

Inace, Buha je svedocio najkrace od trojice svedoka saradnika. Dok su Zoran

Vukojevic Vuk i Miladin Suvajdzic zvani Dura Mutavi govorili po dva dana o

svojim saznanjima, Buha je iskaz izneo za nekoliko sati. Najveci deo njegove

izjave odnosi se na ubistva koja je zemunski klan pocinio pre avgusta 2000.

godine, kada je Cume posle pokusaja likvidacije otisao u inostranstvo.

Buha je, prema nezvanicnim informacijama, kazao da nikada nije postojao

zemunsko-surcinski klan, kako pisu mediji, vec da je on izvesno vreme

pomagao Dusanu Spasojevicu i Miletu Lukovicu Kumu. Njih dvojica su, prema

Cumetu, dosli u Beograd bez novca i vozili su jedan "jugo" kome je "stalno

ispadala poluosovina". Buha im je, kako je rekao, 1996-1997. godine pomogao

da zarade 120.000 maraka uvodeci ih u posao sa uvozom vozila iz inostranstva

i registracijom preko Belog Manastira u Hrvatskoj. Posle toga, Spasojevic i

Lukovic su poceli da saraduju sa Drzavnom bezbednoscu, da trguju drogom i

organizuju ubistva. Tokom istrage, Buha je objasnio da je posle pokusaja

njegovog ubistva na placu firme "Difens", pocetkom avgusta 2000. godine,

shvatio da je Spasojevic taj koji hoce da ga ubije. On je rekao da je tada,

zbog velike vrucine, bio u sortsu i patikama i da je iza ograde video

dvojicu muskaraca u kombinezonima sa "fantomkama" na glavi i "kalasnjikovima

" u rukama. Pucnji su bili veoma tihi, a Buha je trcao, papuce su mu spale s

nogu i nekoliko puta je pao. Zatim je pobegao u obliznju visoku travu i

pozvao policiju. Odmah posle toga je smrtno ranjenog telohranitelja Ivicu

Nikolica odvezao na Vojnomedicinsku akademiju, a tada ga je pozvao

Spasojevic.

- Tako ti je to kada se mesas u politiku - rekao je, izmedu ostalog,

Spasojevic Buhi, kome je, kako je kazao, "odmah sinulo ko hoce da ga ubije".

Dan kasnije kod njega su dosli Milos Simovic i Vladimir Milisavljevic Budala

i ubedivali ga da Vojna obavestajna sluzba stoji iza pokusaja njegove

likvidacije zato sto su korisceni "kalasnjikovi" sa prigusivacima koje

navodno ima samo vojska. Simovicu je, kako je tokom istrage ispricao Buha,

drhtao kaziprst dok je pokusavao da ga ubedi da ubije Acu Tomica, nacelnika

Vojne sluzbe bezbednosti. Buha mu je navodno rekao da se ne mesaju u

politiku jer "sila je to". Nekoliko dana kasnije, Cume je otisao u

inostranstvo, a ubrzo se javio policiji i zatrazio da isprica sta zna o

ubistvima zemunskog klana. Trodnevno saslusanje pred predstavnicima policije

i tuzilastva, Buha je u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Slovackoj okoncao

upravo u vreme kada je ubijen premijer Dindic.

Buha je izjavio da je Spasojevic stalno govorio kako ce ubiti "ovoga ili

onoga", a izvesno vreme je planirao i ubistvo pukovnika policije Mileta

Novakovica, nacelnika Uprave kriminalisticke policije MUP Srbije, koji je

vodio istragu protiv zemunskog klana. Medutim, Buha je uspeo da ubedi

Spasojevica da to ne cini. On je, tokom istrage, kazao da je Milorad Lukovic

Legija iz pistolja pucao u televizor, kada je Dusan Mihajlovic, bivsi

ministar unutrasnjih poslova, javno saopstio da su u Parizu uhapseni

Spasojevic i drugi "zemunci" zbog otmice Miroslava Miskovica.

Sudenje se nastavlja danas svedocenjem Milana Veruovica, sefa obezbedenja

premijera Dindica.

Z. Dojic

Prelevic: Nejasno zasto neki iz vlasti nisu optuzeni

Po okoncanju Buhinog saslusanja, advokat Goran Petronijevic, branilac

optuzenog Sase Pejakovica, izjavio je da njegovo svedocenje nije previse

bitno.

- Ocekivao sam vise od Buhe - kazao je Petronijevic ne zeleci da precizira

sta je ocekivao.

Medutim, advokat Bozo Prelevic, koji odnedavno zastupa ostecenog Milana

Veruovica, nekadasnjeg sefa obezbedenja premijera Dindica, smatra da je

Buhino svedocenje vazno za postupak.

- Bilo bi dobro da je javnost mogla da cuje Buhin iskaz i vidi do kojih je

razmera kancer zvani organizovani kriminal zahvatio nase drustvo. Njegovo

svedocenje pomaze da se dode do ukupne istine o navodima u optuznici. Posle

ovoga sto sam cuo, nije mi jasno zasto neki ljudi iz drzavnih organa nisu na

optuzenickoj klupi - kazao je Prelevic.

Rajko Danilovic, zastupnik porodice Dindic, kaze da je Buha od svih svedoka

saradnika imao najvise razloga da svedoci iza zatvorenih vrata zato sto je

nekoliko puta pokusano njegovo ubistvo.

- Buhino svedocenje je veoma dragoceno jer pokazuje kako je nastao zemunski

klan i kako su odrzavali veze sa Drzavnom bezbednoscu i drugim organima.

Interesantno je da je nova vlast smenila sve ljude koji su vodili akciju

razotkrivanja zemunskog klana, kao sto su Nenad Milic, bivsi zamenik

ministra unutrasnjih poslova, ili Mile Novakovic, nacelnik UKP MUP Srbije,

koga su "zemunci" svojevremeno hteli da ubiju. Uz najave o ukidanju

Specijalnog suda ocigledna je namera da se saznanja dobijena u istrazi

zataskaju - ocenio je Danilovic.

"Ne daju mi da svedocim javno"

Ljubisa Buha Cume u sudnicu je dosao u crnom elegantnom odelu i sa kravatom.

Pratilo ga je nekoliko policajaca u civilu, dok su prostor ispred zgrada

Specijalnog suda obezbedivali pripadnici Zandarmerije u crnim uniformama,

naoruzani "heklerima".

- Gospodine Buha, zasto ne svedocite javno - upitala je Cumeta Julija

Krunic, novinarka RTS, dok su ga policajci iz obezbedenja uvodili u sudnicu.

- Ne daju mi - rekao je Buha uz osmeh i slegnuo ramenima.

- Ko?

- Advokat - kazao je Buha i usao u sudnicu.

AKCIJU "VA� POTPIS ZDRAVLJA VREDI", koja predstavlja građansku inicijativu za formiranje odbora za

borbu protiv bolesti zavisnosti u op�tini Valjevo, pokrenuo je 14.04.2004. Pokret za Valjevo.

15.04.2004. odr�an je sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija sa ciljem aktivnog uče�ća civilnog dru�tva

u prikupljanju potpisa za ovu građansku inicijativu.

borbu protiv bolesti zavisnosti. (Odbor za ljudska prava Valjevo)

U RS 42.000 alkoholicara

Prema procjenama Svjetske zdravstve organizacije oko tri odsto stanovnistva

na planeti Zemlji boluje od alkoholizma. Da bi se zaista shvatile razmjere

ove bolesti, ljekari upozoravaju da statisticki broj alkoholicara treba

pomnoziti sa tri, jer alkoholizam pojedinca direktno ugrozava jos najmanje

tri osobe iz neposrednog okruzenja alkoholicara.

Kako pokazuju dostupni podaci bivsa Jugoslavija je bila medu vodecim

zemljama u potrosnji alkohola. Takode posljednja istrazivanja uradena na

podrucju Republike Srpske potvrdila su da je, nazalost, broj alkoholicara u

RS veci od tri odsto, te da postoji tendencija rasta.

U istrazivanju koje je uradio Sasa Arnaut, psihijatar u Centru za mentalno

zdravlje u Banjoj Luci, na podrucju RS ima oko 42.000 alkoholicara, pa

pomnozeno sa ti izgleda da je oko 126.000 stanovnika direktno ugrozeno od

ove bolesti.

NEMA USLOVA ZA LIJECENJE

U Republici Srpskoj ne postoji specificna ustanova za lijecenje zavisnosti

od alkohola. Takode vise od deset godina ne radi Klub lijecenih

alkoholicara.

Zbog nedostatka takvih ustanova u okviru dvije psihijatrijske klinike u RS i

nekoliko odsjeka za psihijatriju pri opstim bolnicama vrsi se samo

detoksikacija pacijenata.

"Detoksikacija pacijenata je nedovoljna za uspostavljanje kvalitetne i

dugotrajene apstinencije. Uslovi u klinikama su neodgovarajuci za lijecenje,

tako da su i istrazivanja koja sam radio prije nekoliko godina potvrdila da

je od ukupnog broja primljenih pacijenata lijeceno nesto manje od 20 odsto",

objasnjava Arnaut.

On kaze da je prosjek godina alkoholicara koji su dolazili na lijecenje oko

48, te da je najstariji pacijent imao 82, a najmladi 15 godina.

"Najveci broj pacijenata na lijecenje je primljen pod klinickom slikom

delirijum tremensa, odnosno alkoholnog ludila. Ostali pacijenti su uglavnom

imali komplikacije kao sto su epilepticni napadi, alkoholna psihoza, teske

traume, tuberkuloze i karcinomi, najcesce jezika i pankreasa", prica Arnaut.

IZ KAFANE NA POSAO

Petar D., penzioner iz Laktasa, za sebe kaze da je bivsi alkoholicar, te

istice kako mu je alkoholizam umalo unistio citavu porodicu.

"Radio sam u jedoj fabrici u Banjoj Luci, plate su bile redovne, a ja sam

sve cesce poslije posla poceo da ostajem na picu sa kolegama. Medutim,

postepeno taj odlazak na samo jedno pice prerastao je 'nocivanje u kafani'.

Znao sam iz kafane ici pravo na posao", prica Petar.

On kaze da je u to vrijeme sve cesce pijan dolazio kuci, a pijan ili sa

teskim mamurlukom obavljao je i posao u fabrici.

"Medutim, to tako dugo nije moglo. Na poslu su kolege dugo krile od uprave

da dolazim pijan kao zemlja, ali ni to nije moglo vjecno da potraje. Jedan

dan za masinom sam umalo izgubio ruku, jer sam se teturao od rakije. Uprava

mi je dala otkaz", kaze Petar.

Tada su, nastavlja on, poceli veliki problemi sa zenom i djetetom, jer novca

nije bilo, a dugovi su postali normalna pojava.

"Zaduzivao sam se i kod poznatih i nepoznatih, a dobijeni novac sam trosio

na pice. Napio bih se u kafani i dolazio kuci veseo i raspjevan, a zena me

docekivala uplakana", dodaje on.

Svade sa zenom, kako kaze, kulminirale jedne veceri kada ju je prvi put

udario.

"Poslije tog samara ona se spakovala i sa kcerkom otisla kod svoje sestre u

Beograd", prica Petar i dodaje da mu je tek tada postalo jasno do cega ga je

dovelo druzenje sa casicom.

"Na nagovor brata i snahe otisao sam na lijecenje i nekako sam sakupio snagu

da se otrgnem od pica, vratim zenu i nastavim normalan zivot", kaze Petar.

I ZENE PIJU

Alkoholizam kao bolest zastupljen je kod osoba razlicite starosne dobi,

drustvenog sloja i pola.

Arnaut istice da je prije deset godina odnos muskaraca i zena alkoholicara u

RS bio deset na prema jedan, a danas je taj broj isti. To znaci da se taj

broj izjednacio, odnosno da se broj zena alkoholicara povecao za deset puta,

sto je narocito evidentno u gradovima.

"Mozda je to posljedica modernih tendencija i novog nacina zivota", kaze

Arnaut.

Bez obzira na pol ili starosnu dob alkoholizam ostavlja stetu kako istice

Arnaut na tijelo, ali i psihicko stanje bolesnika.

Navodi da su alkoholicari cesti pocinioci krivicnih djela i nasilja, jer je

tacna fraza da se "u alkoholu utapa nas moral".

"Alkohol smanjuje socijalnu kontrolu. Takve osobe su sklone krivicnim

djelima, nasilju u porodici, silovanjim i ostalim negativnim djelima jer se

gubi moralna kontrola", dodaje Arnaut.

UZROCI

On navodi da ima tri glavna uzroka alkoholizma, a to su socijalni, porodicni

i individualni.

"Danasnje savremene tendencije zivota namecu princip zadovoljstva i postoji

mnogo faktora koji vode pojedinca u neku zavisnost", kaze on.

Arnaut istice da je drugi uzrok porodicni, jer ukoliko je porodica

disfunkcionalna najcesce se problemi odrazavaju na najslabijem clanu

porodice, koji utjehu i rjesenje trazi recimo u alkoholu.

"I treci uzrok je individualni, kao sto je stres kod pojedinca, depresija,

osjecaj nesigurnosti. Ovaj treci evidentan je kod vecine alkoholicara na

podrucju RS jer su ratna desavanja ostavila tragove, te cesti stresovi i

depresije", istice on.

On, ipak, objasnjava da su ta tri uzroka najcesce iskombinovana, mada je

jedan od njih uvijek najdominantniji.

Ljekari isticu da genetske predispozicije mogu da predstavljaju potencijalnu

opasnost za nastanak ove bolesti, ali one same po sebi nisu dovoljne da bi

se za neku osobu moglo tvrditi da je "rodeni" alkoholicar.

SAVJETOVALISTE

Bitnu ulogu u razvoju, odnosno sprecavanju alkoholizma kao bolesti ima i

porodica, skola, zdravstvene ustanove, mediji, jednostavnije receno - sira

drustvena zajednica.

"U preventivnom i edukativnom djelovanju naprijed pomenutih faktora morala

bi da postoji veca sinhronizovanost. Stice se utisak da se protiv

alkoholizma borimo onda kada je kasno, odnosno kada bolest vec nastupi,

umjesto da se akcenat stavi na preventivno djelovanje", kaze Arnaut.

On istice da u Savjetovalistu pri Centru za mentalno zdravlje pacijenti

dolaze na vanbolnicko lijecenje.

"Nijedan pacijent dobrovoljno ne dolazi na lijecenje u okviru Psihijatrije,

uglavnom je njihov dolazak uslovljen necim.To moze biti uslovljenost

razvodom ukoliko ne pristane na lijecenje, ili recimo kad sud odredi

lijecenje nekome ko je ucinio krivicno djelo pod uticajem alkohola", istice

Arnaut.

Istice da u Savjetovalistu rade po principu porodicog modela, tj. na

terapije dolazi pacijent sa clanovima porodice.

"U radu s njima dolazimo do korijena problematike i otklanjamo uzroke.

Alkoholizam nema pogubno dejstvo samo na alkoholicara, vec steti i cijeloj

porodici", istice on.

MLADI: Dostupnost alkohola je takode jedan od uzroka povecanja broja

alkoholicara.

Sve veci broj kafica, prodavnica alkohola, te nedostatak adekvatnog

zakonodavsta doprinose povecanju broja zavisnika, narocito kod mlade

populacije.

Volonteri Humanitarne organizacije "Zdravo da ste-Omladinski centar Kastel"

pokrenuli su prosle godine u RS kampanju "Zastita maloljetnih" za donosenje

zakona o maloljetnim licima.

"Prema tom zakonu licima mladim od 16 godina bi se ogranicilo kretanje

poslije 23 casa bez pratnje roditelja. Takode zabranilo bi se tocenje

alkoholnih pica osobama mladim od 18 godina, a zakon bi podrzao otvaranje

omladinskih centara u kojima bi mladi mogli kvalitetnije provoditi svoje

vrijeme", kaze Uros Stevic, aktivista ove organizacije.

Iako je peticija sa potpisima gradana predata u Narodnu skupstinu RS, a

potpis je dao i premijer Dragan Mikerevic, jos nije donesen ovaj zakon.

"Dok se zakon ne donese, apelujemo na vlasnike i radnike u kaficima i

prodavnicama pica da ne toce ili prodaju alkohol maloljetnim osobama",

istice Stevic.

Arnaut kaze da se sa alkoholom u prosjeku pocinje s 13 godina, te da napokon

neko od politicara ili ljudi iz javnog zivota mora da progovori o ovoj

problematici.

Jer, napominje, u RS sve je vise primjera da alkoholicari, narocito starije

osobe, umiru od posljedica ove bolesti.

Vesna Iliktarevic

VesnaIL@nezavisne.com

Glas javnosti,

Utorak, 6. april, 2004.

Drustvo:

Predrag Mi?ovi? na sednici Odbora za zdravlje Skupštine Srbije

Srbi ?e za 40 godina biti manjina u Srbiji

BEOGRAD - Iako je poziv na ju?erašnju sednicu Odbora za zdravlje i porodicu Republi?ke skupštine bio obe?avaju?i - Sistem zdravstvene

zaštite i strategija razvoja ovog sistema, naše gra?anstvo posle ove više?asovne sednice, nažalost, ne zna ni detalj više o tome kakav ?e ovaj

sistem u doglednoj budu?nosti biti.

Naime, otvaranje ove sednice predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr Paja Mom?ilov (SRS) zapo?eo je opaskom "da se trenutno ne vidi

jasna politika kojom ?e ova oblast biti ure?ena".

Posle toga je usledila "vizija zdravstva" prof. dr Tomice Milosavljevi?a, ministra zdravlja, koja je javnosti relativno dobro poznata (davanje

prednosti primarnoj zdravstvenoj zaštiti, smanjivanje nemedicinskog osoblja i preraspored medicinskog kadra, racionalizacija postoje?ih

kapaciteta, uvo?enje i dopunskog zdravstvenog osiguranja, nove liste lekova, nabavka opreme u zavisnosti od bolesti koje najviše optere?uju

društvo, decentralizacija sistema).

No, iako je sednica trebalo da bude posve?ena ovoj strategiji, ve?ina ?lanova Odbora za zdravlje i ostalih prisutnih, pa i sam predsednik nisu

dovoljno pogledali (bar tako je re?eno) ovu strategiju, pa su to sebi ostavili kao zadatak za slede?u sednicu, ali je ipak komentara bilo.

Predsednik Odbora je tako zamerio što u predlogu ove politike "nema

re?i o beloj kugi koja razara Srbiju niti uopšte o o?uvanju biološkog

integriteta". Tako ?e Srbi, prema re?ima prof. Predraga Mi?ovi?a, bez

posve?ivanja pažnje ovom problemu, postati manjina za 40 godina.

Bilo je zamerki i na to što nema kontrole zdravstvenog sistema, što je

sistem osiguranja u kolapsu, nije razvijen informacioni sistem (isti kao

Na sve ovo Milosavljevi? je odgovorio da su "prisutni ovu strategiju trebalo da vide tokom ?itave godine i da je to bio posao njih kao

zdravstvenih radnika".

- Sad bih ja da vas pitam pošto su mnogi od vas mnogo više u politici od mene, zašto nas nema na primer u Globalnom fondu za borbu protiv

malarije, kuge i side? Zato što im nismo ni slali statisti?ke podatke. Ko je uveo ovu zemlju u bankrot znate vrlo bolje od mene. Zdravstvo grca u

dugovima iz proteklih 15 do 17 godina i to nije napravio ni ovaj ministar ni ovaj direktor Fonda, ali svake dan vu?e taj teret. Što se ti?e nadzora,

on nije postojao u Srbiji u proteklih 12 godina, a što se ti?e stranih konsultanata zdravstvo Srbije bi, to vrlo dobro znate, bez strane pomo?i

prestalo da postoji zime 1999-2000 - rekao je Milosavljevi?.

D. Stanimirovi?

XXIII.Regije bivse SFRJ

Istina je ispod zemlje

Veljko LaliÆ 4/1/2004, 7:16:59 PM

Nova hrvatska vlada drugaèijom taktikom pokušava isto što i Franjo Tuðman: da prikrije tragove zloèina u Drugom svetskom

akademije nauka i umetnosti, i jedan od stalnih gostiju meðunarodnih skupova o genocidu u Drugom svetskom ratu.

je, naravno, samo prelazna faza i kroz nekoliko godina ostaæe samo radni logor.

Sve ovo se dešava od kada su u “Bljesku” i “Oluji” Hrvati ponovo zauzeli Jasenovac, ali i od kada je Vlada RS na èelu s

Miloradom Dodikom sav materijal koji je èuvan u Banja Luci predala u Vašington “bez popisa inventara”. Amerikaci su sve

KNJIGE I SKELETI

- Od 80.000 Roma u NDH posle rata ostalo ih je 422 u Hrvatskoj i 457 u Bosni! - ne krije uzbuðenje profesor. - U pet-šest

samo iz nekoliko grobnica, pita se profesor Živanoviæ, koji je 1964. godine bio u timu sudskih antropologa, zaduženih da

utvrde bar približan broj zakopanih u jamama Jasenovca.

Srbiju, a koje je i on lièno kao šestogodišnjak gledao u Smederevu.

On objašnjava da je ta komisija i napravljenja da ne uradi posao, pa se priseæa kako su svi profesori i iz Beograda i iz

Zagreba odbili da u tome uèestvuju, zbog èega je on kao mladi asistent prikljuèen još trojici mladih ljudi, dvojici iz Slovenije i

jednom iz Hrvatske.

- Pre nas je bila jedna grupa sudskih medicinara iz LJubljane koji su burgijama bušili zemlju i gde bi izvadili ostatke kostiju

utvrðivali su mesto grobnice - objašnjava postupak dr Živanoviæ. - Mi smo kao grupa antropologa zatim otvarali jedan deo tih

grobnica, i na osnovu toga došli do broja od 730.000 skeleta. Na dva kvadratna metra išla su 27 skeleta!

120 santimetara od površine zemlje”.

SANKCIJE

- U 19. veku Rimokatolièka crkva rešila je da napravi genocid nad jeretièkim, šizmatièkim srpskim stanovništvom - prièa nam

isto što i studentima “Oksforda” na jednom predavanju dr Živanoviæ. - Ta politika traje i danas, jer srpska nacija mora da

bude brojno, vojno i ekonomski slabija od katolièkih Hrvata, katolièkih Slovenaca. Nama je nametnuta zajednièka država jer

smo dva puta ove katolièke zemlje spasavali plaæanja reparacije nakon njihovih poraza u dva svetska rata.

ne pominje da je Srbija imala sankcije zapadnog sveta od Balkanskih ratova do Prvog svetskog rata, svi se iznenade kad im

kažem da su Francuzi poslali 3.000 dobro naoružanih vojnika, koji su s Marseljezom na usnama pomagali Turcima da uguše

Karaðorðeve ustanike.

“U poslednje vreme trojica Hrvata su proglašena za svetitelje Katolièke crkve”, posebno želi da napomene profesor

Živanoviæ:

- Prvi je blaženi Dominik Mandiæ, koji je u Vatikanu vodio Zavod svetog Jeronima. Sav svoj rad ovaj “svetac” posvetio je

razbijanju Jugoslavije, i izgleda da je u tome uspeo. Ovaj èovek je bio jedan od glavnih organizatora prebacivanja Paveliæa,

- Drugi veliki ideolog hrvatskog klanja, koji je sve vreme blagosiljao krvave ruke ustaša, bio je Alojzije Stepinac. Danas je

proglašen za blaženog i sad mu se klanjaju i kleèe pred njegovim grobom u Zagrebu.

- Treæi je najnoviji svetitelj Ivan Merc, koji je kao uèitelj u manastiru Petrièevac kod Banja Luke školovao fratre-koljaèe.

Upravo u tom manastiru je Mercov uèenik, po zlu poznati Fra Satana Majstoroviæ otišao s 12 ustaša i on 13. kao Hristos u

jednu školu da otpoène neviðenu klanicu.

Od uèiteljice je tražio da izvede jedno dete, da bi ga taj Mercov uèenik pred svima preklao i ustašama poruèio: “Vidite kako

od 1.400 ljudi je izmasakrirano kamama u jednom danu.

IME ZLOÈINA

Slavko Goldštajn, predsednik muzeja u Jasenovcu, koji je pre neki dan ustvrdio da je konaèna cifra poginulih u ovom logoru

odrekne termina “hrvatski zloèin”, i umesto toga upotrebljava “ustaški”.

-Ja sam mu rekao da su ustaše bili Hrvati, da nisu bili nacisti - prenosi nam svoj odgovor dr Živanoviæ. - Nacisti su bili u

Nemaèkoj, nacisti su bili u Srbiji, jer su ovde bili okupatori. Imali smo mi naciste i u Hrvatskoj, ali samo u onom delu koji je

okupirao Musolini. I zato je “hrvatski genocid” taèan izraz, a meni je žao što je tako.

Protest Srba zbog izjava predstavnika katolicke crkve u Hrvatskoj

19:42 ZAGREB , 23. aprila (Tanjug) - Poslanici Samostalne demokratske srpske

stranke (SDSS) ocenili su kao veoma zabrinjavajucu izjava predstavnika

katolicke crkve Gordana Crpica kako je jedan od jeftinijih nacina

demografske obnove Hrvatske, da Hrvati doseljeni iz drugih delova bivse

Jugoslavije koriste imovinu Srba izbeglih iz te drzave.

Predstavnik katolicke crkve je to izjavio na sednici Odbora za ljudska

prava i prava nacionalnih manjina Hrvatskog sabora 20. aprila godine, zbog

cega su poslanici SDSS uputili pismo predsedniku Hrvatske biskupske

konferencije kardinalu Josipu Bozanicu.

(Kraj)

Univerzitetsko-klinički centar Tuzla

Jeremija Starovlah probudio se iz kome

TUZLA - Sveštenik Jeremija Starovlah, s kojim su ljekari Univerzitetsko-kliničkog centra Tuzla u srijedu ostvarili

dalje neizvjesno, iako su napravljeni mali pozitivni pomaci, rečeno je u UKC-u Tuzla.

Jeremija Starovlah, kako je rečeno, na poziv otvara oči, pomjera ekstremitete i pokušava nešto da kaže, što je

bilo nemoguće s obzirom da mu je tubus bio u dušniku.

"Otac i sin su razdvojeni i smješteni u dvije sobe, jer brine za svog sina, sa kojim još nismo ostvarili nikakav

kontakt. Jeremija se stalno okreće prema Aleksandru, zbog čega smo ih odvojili da to ne bi psihički negativno

djelovalo na oca", rekla je Mirsada Prašo, načelnik Odjela za anesteziologiju i reanimaciju UKC Tuzla.

moguće komplikacije u vidu upale pluća i mozga.

"Ne treba praviti euforiju, jer će borba trajati dugo i na kraju ćemo vidjeti da li ćemo se uspjeti izboriti", rekla je

Prašo.

Palama, u petak je posjetio član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Borislav Paravac.

On je rekao da ga je na to naveo ljudski osjećaj prema sveštenim licima.

"Ne želim politizovati ovu posjetu. Imao sam potrebu da na veliki hrišćanski praznik posjetim ova sveštena lica.

Osoblje UKC-a je pokazalo maksimalnu stručnost i požrtvovanje da bi spasilo njihove živote", rekao je

Paravac.

Mitropolija dabrobosanska

SPC ne štiti osumnjičene za ratne zločine

i ne štiti osumnjičene za ratne zločine, te pozvala međunaronde funkcionere i medije u BiH da prestanu sa

U saopštenju, koje je potpisao mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj, navodi se da se "deset dana nakon

užasnog zločina na Palama, izvršenog nad ocem Jeremijom Starovlahom i njegovim sinom Aleksandrom" i

medijima, spekuliše da SPC podržava i štiti osumnjičene za ratne zločine.

"Svjesno i odgovorno, jasno i nedvosmisleno tvrdimo da SPC, njeni episkopi i sveštenici, ne štite, ne

podržavaju i ne pomažu skrivanje osumnjičenih za ratne zločine", naglašava se u saopštenju.

Mitropolija dabrobosanska izrazila je zahvalnost onima koji su uputili podršku i koji su svojim prisustvom na

U saopštenju je još jednom izražena zahvalnost osoblju i ljekarima Univerzitetsko-kliničkog centra u Tuzli, koji

savjesno obavljaju svoj posao.

(Srna)

Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije

"Zašto iz SFOR-a nisu posjetili povrijeđene"

ZVORNIK - Njegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije zamjerio je međunarodnoj zajednici

što niko od njenih predstavnika, koji sebe nazivaju mirotvorcima, nije posjetio sveštenika Jeremiju Starovlaha i

njegovog sina Aleksandra, koji su u nedavnoj akciji SFOR-a na Palama "isprebijani na mrtvo ime".

"Ni jedan čovjek koji je ranije poznavao Jeremiju i Aleksandra ne može sada vjerovati da su to oni, koliko su

isprebijani", rekao je vladika Vasilije, koji je služio liturgiju Dvanaest jevanđelja u zvorničkoj crkvi Rođenja

svetog Jovana Preteče. Episkop Vasilije zamjerio je tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte što nije našla za

shodno da posjeti ova dva sveštena lica, dodajući da "sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli".

On je pozvao vjernike da se mole Bogu jedni za druge i zavjetuju blagome Hristu da se potrude, koliko do njih

stoji, da u svemu budu ti koji će imati nadu vjere i čvrsto pouzdanje na milost božju. (Srna)

Muza su mi ubili u pidzami

Ruzica Lukic, supruga Novice Lukica (42), ubijenog prekjuce u Visegradu,

izjavila je novinarima da njen muz nije pruzao oruzani otpor policiji,

navodeci da su specijalci MUP RS u njenog supruga pucali odmah nakon sto im

je u pidzami otvorio vrata njihove porodicne kuce. Ruzica Lukic je kazala da

ih je oko 7 casova iznenadila velika lupa na vratima.

"Novica je izasao u pidzami, a policajci su odmah pucali iz puske. Pao je

kao pokosen u hodnik, a meni su naredili da legnem na pod susedne sobe",

kazala je Ruzica Lukic, koja je lekar u regionalnom Medicinskom centru u

Srbinju.

Ruzica Lukic je dalje navela da se odmah videlo da je Novica tesko ranjen,

zbog cega je prebacen u visegradski Dom zdravlja

Policija je kasnije prebacila i Ruzicu Lukic u tu bolnicu.

Prema tvrdnjama rodbine ubijenog Lukica, u njegovoj kuci nalazila se jedino

lovacka puska, vlasnistvo njegovog oca Milana.

Obdukcijom, koju je obavio dr Ilijas Dobraca iz Sarajeva, utvrdeno je da je

Novica Lukic preminuo od vise rana nanetih hicima iz vatrenog oruzja..

Okruzni javni tuzilac Dragan Ninkovic izjavio je juce agenciji Srna da je

radi istrage osam policajaca specijalne jedinice MUP-a RS, ucesnika

prekjucerasnje akcije u kojoj je ubijen Novica Lukic, zadrzano u zatvorskoj

jedinici Kula, u Srpskom Sarajevu.

Ninkovic je rekao da su istrazni organi uzeli i izjavu supruge poginulog,

koja tvrdi da njen muz nije pruzao otpor i da nije posedovao oruzje.

Ministar unutrasnjih poslova Republike Srpske Zoran Deric naredio je juce

direktoru policije da hitno formira tim koji ce utvrditi eventualnu

odgovornost pripadnika MUP RS koji su planirali i izveli akciju u Visegradu

u kojoj je poginuo Novica Lukic.

Novica Lukic ubijen je u akciji policije u potrazi za Milanom i Sredojem

Lukicem, koje je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine nad bosanskim

muslimanima na podrucju Visegrada.

MUP RS je uputio saucesce porodici ubijenog Novice Lukica.

U saopstenju se jos navodi da je policija RS prekjucerasnju akciju u

Visegradu izvela po naredbi Okruznog suda u Srpskom Sarajevu, u cilju

hapsenja lica osumnjicenih za ratne zlocine.

"Tokom realizacije akcije, nazalost, smrtno je stradao Novica Lukic, brat

osumnjicenih koji nisu uhapseni", navodi se u saopstenju.

Novica Lukic bice sahranjen danas na gradskom groblju u Kosovu Polju kod

Visegrada.

Ekipa "Blica" i agencije

Haske optuznice protiv brace

Haski tribunal optuzio je Milana i Sredoja Lukica za zlocine protiv

covecnosti i krsenje zakona i obicaja ratovanja. U optuznici se navodi da je

Milan Lukic do rata ziveo u Nemackoj, Svajcarskoj i u Srbiji, u Obrenovcu. U

Visegrad se vratio 1992. godine i medu mestanima organizovao paravojnu grupu

koja se cesto pominjala pod nazivom ''Beli orlovi'' i ''Osvetnici''. Njeni

pripadnici su bili Lukicev rodak Sredoje Lukic i bliski porodicni prijatelj

Mitar Vasiljevic, koji je u Hagu, a grupa se tereti da je od maja 1992. do

oktobra 1994. godine pocinila veliki broj zlocina na podrucju Visegrada,

ukljucujuci ubistva, mucenja, napade, pljacku i unistavanje imovine. Za

Milanom Lukicem traga i policija u Srbiji zbog sumnje da je ucestvovao u

otmicama muslimanskih gradana Srbije u Strpcima i Sjeverinu.

Predsednik RS trazi istragu

BANJALUKA - Predsednik Republike Srpske Dragan Cavic trazi da se provede

istraga i utvrde tacne okolnosti zbog kojih su pripadnici MUP-a upotrebili

oruzanu silu, gde je ubijen Novica Lukic. MUP RS ima obavezu da provodi

akcije hapsenja osumjicenih za ratne zlocine, ali pri tome mora primeniti

posebne mere zastite i opreza u slucaju ugrozenosti zivota ljudi obuhvacenih

akcijom. Ukoliko se istragom utvrdi da je sila bila neprimerena, neophodno

je utvrditi zakonsku odgovornost. Cavic je uputio saucesce porodici Novice

Lukica.

Sta su razmatrali ministri inostranih poslova zemalja clanica EU

SFOR odlazi, EUFOR dolazi

SARAJEVO - SFOR-ove snage najvjerovatnije ce prestati s radom u BiH krajem

ove godine, a rukovodenje vojnim operacijama preuzece EUFOR (Evropske snage

za stabilizaciju BiH), saznajemo iz izvora bliskih EU. To su juce u

Luksemburgu razmatrali i ministri inostranih poslova zemalja clanica EU koji

su pozdravili pripremu za preuzimanje te misije. Naime, ocekuje se da ce

NATO na svom istanbulskom samitu donijeti takvu odluku.

Vojne operacije odvijace se pod politickom kontrolom i prema strateskim

uputama Odbora za politiku i bezbjednost EU (PSC) u okviru nadleznosti

Savjeta EU.

"Za provodenje ovih vojnih operacija bice angazovano oko 7.000 vojnika. Ova

operacija EU snaga bi mogla biti pokrenuta u decembru 2004. godine", navodi

nas izvor.

Mandat EUFOR-a ce biti zasnovan na rezoluciji Savjeta bezbjednosti UN-a, na

temelju poglavlja VII Povelje Ujedinjenih naroda.

EUPM, tvrdi nas izvor, nastavice s provodenjem svojih kljucnih aktivnosti

zajedno sa Upravnim odborom policijskih snaga BiH.

Na pocetku ce biti angazovana i jedna vrsta integrisane policijske jedinice

(IPU), kao dio EUFOR-a.

Inace, EU obezbjeduje 53 odsto budzeta Kancelarije visokog predstavnika

(cca. 11 miliona evra).

Od 1996. do kraja 2001. godine zemlje clanice EU su, putem bilateralne

pomoci, u BiH uputile preko 1,8 milijardi evra.

Vijece EU je u aprilu 2002. godine imenovalo Esdauna na poziciju specijalnog

predstavnika u BiH i na taj nacin mu povjerio dvije funkcije: funkciju

visokog predstavnika i funkciju posebnog predstavnika EU.

Predsjednistvo EU, Evropska komisija i nekoliko zemalja clanica EU su stalni

clanovi Upravnog odbora Vijeca za implementaciju mira koje visokom

predstavniku daje politicke smjernice u njegovom radu. Vecina zaposlenih

koje u OHR upucuju vlade razlicitih drzava dolazi iz zemalja clanica EU. Od

1991. godine Evropska komisija je u Bosni i Hercegovini angazovala sredstva

za pomoc u iznosu od skoro 2,5 milijarde evra.

I. SIMUNDZA

Cilj - mirna Bosna i Hercegovina

Cilj angazmana EU u BiH je stabilna, odrziva, mirna i multietnicka BiH koja

u miru saraduje sa svojim susjedima. Srednjorocni cilj EU je pruzanje

podrske BiH u njenim vlastitim naporima da ostvari napredak u procesu

integracije u EU, s ciljem potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i

pridruzivanju (SAP) koji predstavlja uporiste za reformu i okvir za evropski

kurs BiH.

Kratkorocni ciljevi EU su da obezbijedi uspjesnu tranziciju izmedu snaga

SFOR-a (NATO) i EUFOR-a (EU), kako bi se pruzila pomoc u odrzavanju

bezbjednog okruzenja.

PREMIJER RS OSUDIO BRUTALNU AKCIJU SFOR-A | 16:37 | Izvor: SRNA

Banjaluka -- Premijer Republike Srpske, Dragan Mikerevic, u cetvrtak je

najostrije osudio brutalnu akciju pripadnika SFOR-a, koji su izvrsili

pretres Parohijskog doma i crkve Uspenja Presvete Bogorodice na Palama i

ranili svestenika Jeremiju Starovlaha i njegovog sina Aleksandra. Mikerevic

ocekuje da ce nadlezni istrazni organi istragu o ovom slucaju sprovesti na

nepristrasan nacin, saopsteno je iz Biroa Vlade RS za odnose s javnoscu.

"Akcija SFOR-a, svojom brutalnoscu i posljedicama koje je izazvala, osim sto

je ugrozila bezbjednost gradana, negativno utice i na kredibilitet

medunarodnih vojnih snaga u BiH", rekao je premijer RS. Mikerevic ocekuje od

SFOR-a da, sprovodeci svoj mandat u BiH, postuje najvise medunarodne

standarde zastite ljudskih prava, dodaje se u saopstenju.

ODJECI PRESUDE VRHOVNOG SUDA HRVATSKE

Zloèince iz "Lore" stiæi æe majèine suze

Ponovno suðenje osmorici hrvatskih državljana za zloèine poèinjene u

logoru "Lora" za vrijeme minulog rata, otvorilo je nove rane porodicama

nikšiækih rezervista koji su tamo stradali. Naime, prošle godine, nakon

jednog muènog i maratonskog suðenja u Splitu, osmorica Hrvata: Tomislav

Dujiæ, Tonèi Vrkiæ, Miljenko Bajiæ, Josip Bikiæ, Davor Baniæ, Emilijo

Bungur, Ante Gudiæ i Anðelko Botiæ, za koje je postojala osnovana sumnja da

su u toku 1992. godine i kasnije vršili dosad nezapamæenu torturu i ubistva

civila i pripadnika tadašnje JNA u logoru "Lora", odlukom sudije Slavka

Lozine osloboðeni su optužnice, jer sud, navodno, nije utvrdio njihovu

krivicu. Vijeæe Vrhovnog suda Hrvatske je poništilo prošlogodišnju presudu i

po žalbi Državnog tužilaštva za petnaestak dana pokrenuæe ponovo postupak,

ali pred novim sudskim vijeæem.

U porodicama nastradalih nikšiækih rezervista koji su tokom rata boravili u

zloglasnoj "Lori", ne vide nadu da æe zloèinci sudskim putem platiti muke

kroz koje su prošli njihovi sinovi, veæ jedino nastavak prièe kako vihor

koji je jedini, igrom sudbine živ izašao iz "Lore" i nakon toga od muka umro

u Nikšiæu, uplakana, sklapa ruke i kaže: "Nema ljudi, Bog æe suditi!" Muke

svoga sina, po izlasku iz logora, kaže, i dan - danas sanja i preživljava, a

došao je živ samo da majka zna gdje su mu kosti i da ga ne traži.

- Nakon 99 dana golgote moga Luke u tom logoru, nijesam ga mogla prepoznati.

Ostao je lik, ali na tijelu nijedno jedino mjesto gdje nije imao uboj.

Mislila sam: mlad je preboljeæe, ali je nesreænik od povreda malo potom

umro. Ko da plati njegovu krv, oni koji su mu to èinili sigurno neæe, jer

unakazi. Govorio je da su najviše boljele batine i muèenja dvojice

Nikšiæana, koje je prepoznao u "Lori", ali njihova imena nikada, iako sam ga

na koljenima molila, nije htio reæi, jer su se njihove porodice nalazile u

Nikšiæu, pa se bojao da se njegova braæa ne svete. Osim toga, "ovi naši" su

se i Mesiæu i Tuðmanu veæ odavno izvinili. Moram li i ja starica iæi da se

izvinim što sam imala sina kakav je bio Luka? Ja im želim samo jedno, da

proðu samo deveti dio muka moga Luke i tek tada æe pravda biti zadovoljena -

kaže Stana Axiæ.

Porodice ostalih nikšiækih rezervista èiji su posmrtni ostaci nedavno

pronaðeni i sahranjeni u Nikšiæu, nijesu prošli kroz goglotu bake Stane, ali

su dvanaest godina gajili nadu da su njihovi najmiliji ipak živi. Majka

ih treba dovesti u nikšiæke domove, da vide slike i tugu koju su im

ostavili.

- Moja nada je pokopana sa mojim sinom Pavlom. Muke mu nijesam vidjela, ali

sam èitala izjave svjedoka iz "Lore" i svaka rijeè mi zabada nož u srce. Ne

mogu iskazati šta bih bila spremna ja lièno da uradim, ali èemu sada? - kaže

Mileva Popoviæ.

Gledajuæi na tok suðenja u "Lori", iz prošle godine, teško je vjerovati da

æe "pravda" ovoga puta proraditi. Naime, sudija Slavko Lozina, koji je tada

iz Srbije i Crne Gore, niti je prilikom donošenja presude uzeo u razmatranje

bilo zloèina, ali nema konkretnih dokaza da su ih poèinila upravo pomenuta

osmorica optuženika.

Pošto su pronaðeni posmrtni ostaci osmorice nikšiækih rezervista, na

beogradskoj VMA prilikom njihove završne identifikacije, visoki predstavnici

Vojske Srbije i Crne Gore dali su èvrsto obeæanje porodicama nastradalih da

vinovnika iz "Lore". Postoji i moguænost da æe èlanovi porodica, ukoliko to

ne bude u skorijem roku ispoštovano, uz pomoæ predstavnika "Udruženja boraca

završetak identifikacije preostale trojice boraca iz nikšiæko-šavnièke

grupe, pa æe tek onda biti uèinjen konkretan korak.

Biljana BRAŠNJO

XXV.Dijaspora

Podrska Nikoli Janicu

G..Nikola Janic je perdsednik najmasovnije organizacie Dijaspore u Evropi i osvedoceni borac za prava srpskog naroda, i on

je taj koji treba da bude uzet u obzir. Pogotovu jer on i USDE sada pomazu mnoge gradjane Srbije i Kosova

Milica Hrebeljanovic

Nikola Janic wrote:

Postovani,

Osoba sa imenom Vesna Mijailovic prosledila je tekst o takozvanom Kongresu dijaspore i matice koji je odrzan u

hotelu Mazestik u subotu 10. aprila 2004.

Ne zelimo da ulazimo (zasada) u diskusije da li je ovo opet maslo onih snaga koje su stajale iza ”Kongresa Srba

Evrope” . Sa time cemo izaci u javnost sa opsirnjim tekstom posle povratka gospodina Janica sa puta.

Sebi licno dajem za pravo da prokomentarisem samo jedan deo Vesninog pisanja i da vam iznesem dokaze da su

njena pisanja (kao i mnogo puta dosada) kada je u pitanju USDE ili gospodin Nikola Janic uvek neosnovana i

netacna, pa nam nije jasno dokle ce da nastavi da bruka njeno srpko ime. U njenom javljanju gospodja Mijailovic

izmedju ostalog pise:

”Ako se secate, nakon apela oca Germana bilo je reci o nekakvim ponudama za kupovinu agregata od

strane dijaspore, ali koliko sam informisana, odnosno ako sam dobro informisana, taj agregat nikada

nije ni stigao. Pomoc je zato dobijena ovde u matici: solarna stanica, rad prof. dr. Marka Stojanovica i

skupljena novcana pomoc za nabavku materijala od strane nekolicine srpskih patriota odavde.”

Neshvatljivo je i tragicno da ljudi cesto u ime srpstva (a Vesna Mijailovic posebno) pisu o stvarima za koje sami

kazu da nisu sigurni da li su dobro informisani. Pisala je ona i o stvarima za koje je tvrdila da su istinite pa kada se

dokazalo da su bile izmisljotine i laz, nije cak ni izvenjenj poslala onima na koje su senjene lazi odnosile. S druge

strane od USDE-a nikada nije krenula ni jedna informacija koja nije bila sto posto tacna i potkrepljena

cinjenicama, pa smo prinudjeni da to ucinimo i ovog puta:

Omah posle saznanja o desavanjima u Manastiru Sv. Arhandjeli gospodin Nikola Janic nazvao je Igumana

Germana i ponudio mu da istog dana u Beogradu preuzme novac za kupovinu agregata. Otac German je to odbio

sa motivacijom da nije potrebno jer je nadjeno neko resenje, ali je naglasio da bi mu bilo drago da se vidi sa

gospodinom Janicem prilikom njegovog dolaska u Srbiju.

Oko dve nedelje kasnije, Nikola Janic se odmah po dolaska u Beograd nasao sa Igumanom Germanom. I tom

prilikom otac German je ponovio da agregat nije primarna potreba manastira i da je napravljen dogovor kojim ce

se to pitanje resiti. Posle duzeg i veoma interesantnog razgovora, o kome gospodin Janic nikada nije iznosio detalje

ma da se govorilo i o t.z. ”Kongresu Srba” u Rumlagu na kome je i otac German prisustvovao. Gospodin Nikola

Janic je na rastanku dao skroman prilog od 1000 evra za druge potrebe manastira.

Inace, zaista je lepo da je za Manastir Sv. Arhandjeli, kako gospodja Mijailovic pise: ”skupljena materijalna pomoc

u matici od nekolicine srpskih patriota odavde”, ali postaje sve vise i vise ruzno i providno kada neki ”patrioti” i

dalje pisu ono o cemu ne znaju nista i svojim pisanjem i insinuacijama prisiljavaju pojedince da iznose i korektne

podatke o dokazanim patriotima ”odande”, kakav je naprimer gospodin Nikola Janic, koji ni jednom recju nije

pomenuo njegovu pomoc datu ocu Germanu. Mene je na to prisilila ”sveznajuca” Vesna Mijailovic koja je

mirodjija u svakoj corbi, a da su Srbi zavisili od njenog kuvanja, ostali bi i gladni i zedni. Ili je mozda tajna da nas

gospodja Mijailovic informise i o sumi koju je ona do sada dala za pomoc Sv. Arhandjelima???

Katarina

PS. U dijaspori ima iskrenih i postenih ljudi koji kao i gospodin Janic ne trube u sve trube i zvone na sva zvona o

onome sta su uradili ili dali. Sigurna sam da su i uradili i dali od srca, ali jedino nisam sigurna skojim pravom

pojedinci u matici imaju kurazi i obraza da ONI govore u ime te i takve dijaspore ili da ocenjuju srpsku dijasporu i

njene organizacije?

.

Govor Srđe Trifkovića

Sa stanovišta približavanja Srbije demokratskim standardima u drugim zemljama, dileme nikada nije trebalo da bude. Makar letimični pregled zakonske regulative i prakse u nekim većim ili manjim zapadnim državama koje se (sa pravom ili ne, to je druga tema) smatraju za demokratske, govori za sebe. Krenimo azbučnim redom.

Italijanski državljani sa stalnim boravkom u inostranstvu imaju pravo glasa na nacionalnim premda ne i lokalnim izborima, takođe putem pošte, tj. Ne napuštajući prebivalište. Isto važi i za francuske državljane kada je reč o predsedničkim izborima, referendumima, ili izborima za evropski parlament. Za pravo glasanja na izborima za narodnu skupštinu, pak, oni samo treba da dokažu da još uvek održavaju porodične veze u svom izbornom okrugu. Španija nema čak ni to ograničenje: španski državljani, ma gde živeli, registrovanjem kod najbliže španske ambasade ili konzulata pred izbore poštom dobijaju glasački listić, a njihov glas se računa u izbornom okrugu gde im je bilo poslednje mesto prebivališta u zemlji. Potpuno su isti propisi i za Šveđane u svetu, s tim da pored glasanja poštom oni imaju opciju da svoj glas i lično daju u švedskom konzularnom predstavništvu.

Hvala.

Subject:

Info: Dijaspora u Beogradu!!!

Date:

Wed, 7 Apr 2004 00:51:42 퍭

From:

"DIJASPORA" <srpska@srpskaveza.org.yu>

To:

"Dijaspora" <srpska@srpskaveza.org.yu>

Asocijacija SRPSKA VEZA za poslovnu saradnju sa Srbima u svetu

Asocijacija za poslovnu saradnju sa dijasporom i svetom

Privredna komora Srbie

SKUP PREDSTAVNIKA DIJASPORE U BEOGRADU

Ovih dana u Beogradu je, u organizaciji Asocijacije SRPSKA VEZA za saradnju sa Srbima u svetu, odrzano nekoliko

skupova na kojima se razgovaralo kako unaprediti veze nasih ljudi u rasejanju i matici. Ucestvovali su istaknuti predstavnici

srpskog naroda iz destak zemalja Evrope, Amerike i Australije i vrhunski poznavaoci problema dijaspore iz matice. Na

savetovanju u Privrednoj komori Srbije razgovaralo se na temu misija i buduce delovanje Ministarstva Vlade Srbije za

dijasporu. Na skupu Asocijacije za poslovnu saradnju sa dijasporom pokrenuta je inicijativa za izgradnju Poslovnog centra

dijaspore, a na privrednom forumu u beogradskom hotelu Interkontinental poslovni ljudi iz dijaspore iskazali su spremnost da

poslovno saradjuju sa svojom otadzbinom. Pokrovitelj svih ovih skupova bilo je Ministarstvo Vlade Srbije za dijasporu.

Cilj savetovanja u Privrednoj komori Srbije bio je da se evidentiraju problemi sa kojima se nasi ljudi u rasejanju godinama

suocavaju i cije resavanje zahtevaju i da se prenesu ocekivanja od novog ministarstva. Da se ukaze na zakonska resenja koja

treba hitno doneti. Zatim da se ponude zakljucci koji ce pomoci novom ministarstvu da efikasno funkcionise.Domaćin

savetovanja bio je prof.dr Vojislav Vukcevic, ministar za dijasporu. Skupu su predsedavali Aleksandar Cotric, zamenik

ministra za dijasporu i predstavnik najbrojnije srpske organizacije u rasejanju, Nikola Janic iz Svedske.

U hotelu Interkontintal na skupu privrednika, koji je organizovala Asocijacija za poslovnu saradnju sa dijasporom i svetom,

razgovaralo se o ukljucivanju nasih poslovnih ljudi u svetu u privredni zivot matice. Receno je da je Asocijacija nastala na

inicijativu nasih biznismena iz sveta, jer minulih godina postojece institucije drzave i privrede gotovo da nista nisu ucinile na

ovom planu, jer se sve svodilo na prazne price i neispunjena obecanja. Asocijacija ce da pomaze biznismenima u rasejanju da

razviju poslove u otadzbini, a domacoj privredi da izadje u svet. Nasa privreda nema mrezu predstavnistava u svetu i

Asocijacija ce pokusati da umrezi preduzeca nasih biznismena sa domacom privredom. Jedan od prvih zadataka koji je

Asocijacija sebi postavila jeste i da se u Beogradu izgradi Poslovni centar dijaspore u okviru koga ce delovati i

multispecijalisticki medicinski centar. Tu ce poslovni ljudi imati svoje kancelarije, izlozbeni i prodajni prostor, a lekari iz

dijaspore savremene ordinacije i od toga ce svi imati koristi.

Na ovom skupu je pokrenuta i inicijativa da se na Kosmetu izgradi 200 kuca, kako bi oni ciji su domovi spaljeni ostali tamo

gde je dusa srpskog naroda.

Akciju ce voditi Privredna komora Srbije i Asocijacija za poslovnu saradnju sa dijasporom. Ova inicijativa je odmah

prihvacena.

Ministar Vojislav Vukcevic, je ovaj gest privrednika pozdravio i izjavio da se u akciju ukljucuje i Ministarstvo za dijasporu.

Privredni forum, na temu Srbija i Crna Gora - centar jugoistocne Evrope, odrzan je takodje u hotelu Interkontinental, a

organizovao ga je Mas Medija. Na njemu su zapazeno mesto imali biznismeni iz dijaspore i ucesnici skupa Asocijacije za

poslovnu saradnju sa dijasporom i svetom.

Posle pozdravne reci ministra Vojislava Vukcevica, ucesnicima se obratio Velimir Ilic, ministar za kapitalne investicije Vlade

Srbije. Preneo je odlucan stav Vlade Srbije da privreda krene novim putem i da se u buducem razvoju zemlje itekako racuna

na nase ljude u svetu.

Biznismeni iz dijaspore su preneli da godinama cekaju na stvaranje uslova za njihov dolazak, ali da za to jos ne postoje pravi

uslovi. Jer, kako je rekao Branko Tupanjac iz Amerike koji u Srbiji zeli da izgradi bolnicu vrednu 200 milona dolara, za takvu

gradnju bi morao da plati jos 70 miliona dolara za zemljiste, sto je za svaku osudu, posto se za takvu investiciju u Americi cak i

za poslovne objekte zemljiste najcesce dobija bez naknade.

Predstavljena je i monografja u kojoj se nasao i veci broj nasih biznismena iz rasejanja.

Ucesnici iz dijaspore su upozanti i sa predstojecim Susretima dijaspore i otadzbine 2004. koji ce se odrzati u Beogradu od

25-28. juna. Na Vidovdan ucesnici ce se okupiti na Oplencu i to ce biti centralna proslava 200.godisnjice I srpskog ustanka za

dijasporu. Pokrovitelj manifestacije bice Ministarstvo Vlade Srbije za dijasporu.

17:27 RIK-SEDNICA-MINISTARSTVO

Lonccar: Do kraja aprila evidencija biracca u inostranstvu

BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Ministarstvo za drzzavnu upravu i lokalnu samoupravu uradiche do kraja aprila evidenciju nassih

gradjana koji zzive u inostranstvu i koji che, u skladu sa zakonom, mochi da glasaju na predstojechim predsednicckim izborima, izjavio

je danas resorni ministar Zoran Lonccar.

VUKÈEVIÆ: Znanje srpskog jezika dovoljno za državljanstvo

Beograd - Za sticanje državljanstva biæe dovoljno da je jedan od predaka podnosioca zahteva Srbin ili da podnosilac zna

srpski jezik, najavio je ministar za dijasporu Srbije Vojislav Vukèeviæ. Na sednici skupštinskog Odbora za Srbe izvan Srbije

Ministar za dijasporu Vojislav Vukèeviæ je najavio da æe o tim izmenama danas razgovarati sa ministrom policije Srbije

Draganom Joèiæem i ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoranom Lonèarom. FONET

http://www.danas.co.yu/

Nacionalne manjine ne?e biti diskriminisane

Beograd - Republi?ko Ministarstvo za dijasporu predložilo je izmene Zakona o državljanstvu prema kojima ?e, ukoliko

preci Srbi, ve? i pripadnici drugih narodnosti. Pojašnjavaju?i izjavu datu pred Odborom Narodne skupštine za Srbe izvan

ministar za dijasporu Vojislav Vuk?evi? za Danas je opovrgao tuma?enja po kojima ?e državljanstvo Srbije dobijati samo

generacije srpskih predaka.

- Svakako da ?e Srbi koji pripadaju državi Srbiji biti uzeti u obzir sa odre?enom pažnjom, odnosno ima?e neku vrstu

prednosti. Ali, to ne zna?i da oni koji nisu Srbi, ne?e biti uzeti u obzir prilikom razmatranja zahteva za dobijanje državljanstva

svuda u svetu, po me?unarodnom pravu sti?e po dva osnova - mestu ro?enja (jus soli - po suncu) i poreklu (jus sangvinis ili po

krvi).

- Ako nisu u mogu?nosti da dokažu srpsko poreklo (jer i nisu Srbi), sva lica ?e mo?i da dokažu da priznaju Srbiju kao svoju

državu, kao i da priznaju njen poredak - objašnjava Vuk?evi? i dodaje da, ako budu usvojeni predlozi Ministarstva za

traže prijem u državljanstvo Srbije".

Intervju sa ministrom Vojislavom Vuk?evi?em bi?e objavljen 10.aprila, u uskršnjem trobroju našeg lista. I. Vuškovi?

20:41

Situacija na jugu Srbije

Nakon sto je u albanskom selu Sefer u opstini Presevo nadjena veca kolicina

oruzja, organi bezbednosti procenjuju da na podrucju administrativne linije

sa Kosovom jos uvek postoji znacajna kolicina sakrivenog oruzja. U akciji u

Seferu koji se nalazi na oko 500 metara od adminstrativne linije sa Kosovom

juce je pronadjen mitraljez, puskomitraljez, sest automatskih pusaka sa pet

okvira, poluautomatska puska, 14 rucnih bombi, tromblon, 600 raznih metaka

kalibra 7,62 milimetra. Na administrativnoj liniji sa Kosovom u opstinama

Bujanovac, Presevo i Vranje u poslednjih pet godina zabelezeno je 2.285

oruzanih napada i provokacija protiv zdruzenih snaga bezbednosti. Na jugu

Srbije, u opstinama Bujanovac i Presevo trenutno stanje bezbednosti je, po

svim zvanicnim ocenama, stabilno.

JANJIÆ: HAPŠENJE MUSLIJUA JE POÈETAK ISTRAGE

VRANJE 01.04.2004 13:52 (AVP) - Povodom hapšenja predsednika za Partije Demokratski Progres (PDP) Jonuza Muslijua

iz Bujanovca, koordinator Foruma za etnièke odnose dr Dušan Janjiæ je u izjavi za Agenciju Vranje Press rekao da

"smatra da je ovo hapšenje poèetak jedne istrage koja bi trebala da potpuno rasvetli ulogu Jonuza Muslijua kao i

iz Evrope i NATO-a da iza etnièkog èišæenja postoji delovanje grupa koji se bave organizovanim kriminalom.

Oèekujem da se razjasni koja je bila uloga Jonuza Muslijua i za buduænost što je jako važno da stekne jedna

objektivnija i celoviitija slika onoga što bi moglo da se dešava na jugu Srbije. U svakom sluèaju, to i jeste put da se u

Janjiæ za AVP. Predsednik Pokreta za demokratski progres Jonuz Musljiu uhapšen je u sredu u Gnjilanu. Do srede

kasno uveèe nisu bili poznati razlozi hapšenja, a policija UNMIK i KFOR nisu mogli da potvrde, niti demantuju,

informaciju o hapšenju. Musljiu je bio politièki lider OVPBM, a posle raspuštanja te formacije organizovao je politièku

grupom od sedam osoba, kod koje su naðene velike kolièine oružja, municije i vojne opreme. Prošlogodišnja akcija

hapšenja usledila je posle niza teroristièkih akata na jugu Srbije, meðu kojima je i ubistvo pripadnika

Bezbednosno-informativne agencije Selvera Fazljiua u Bujanovcu. Musljiu je bio osloboðen istog dana.

www.avp-vranje.co.yu/

XXVII-Stav Vlade prema organizacijama za zastitu ljudskih prava

Novi obra?un u „Otporu“

Fali milion evra

Iz kase Narodnog pokreta „Otpor“, u koju se tokom 2001. i 2002. godine slilo iz stranih donacija 2.100.000 evra, nedostaje

najmanje polovina te sume. Gde je taj novac, najbolje znaju Slobodan Homen i Nenad Konstantinovi?, koji su kao predsednici

ove organizacije za Srbiju.

Prema njegovim re?ima, ameri?ka nevladina organizacija NED je u tom periodu dala 450.000 dolara „Otporu“ za pla?anje

komunalnih troškova kancelarija širom Srbije i za plate koordinatorima.

- Naknade u iznosima od po 150 evra koordinatori, kojih je bilo 40, nisu dobijali, a na priznanicama o isplatama su njihovi

potpisi falsifikovani. U periodu od januara do jula 2002. godine, ameri?ka NVO OTI je „Otporu“ dala 1.300.000 dolara,

namenjenih kampanjama protiv korupcije, kriminala i za donošenje novih zakona. Te podatke je u finansijskom izveštaju

objavio tadašnji direktor OTI za Srbiju Pol Rendl. Kroz manje donacije holandske, nema?ke, kanadske ambasade, Norveške

narodne pomo?i i drugih organizacija, u „Otpor“ je stiglo dodatnih 250.000 dolara tokom 2002. godine - rekao je Zoran

Matovi? i istakao da, „kada se zna da je za troškove svih kancelarija van Beograda za dve godine bilo potrebno ukupno

216.000 evra, i kada se na to dodaju troškovi za plakate, bilborde, nalepnice i ostalo, dobija se da nedostaje najmanje milion

evra“.

Matovi? se iz „Otpora“ iš?lanio u maju prošle godine, a sada se ponovo aktivirao u NVO „Otpor“.

Nebojša Radiši?

Maroviæ sa Berluskonijem ispod holandske zastave?

boravio u Rimu, u posjeti premijeru Berluskoniju, pod zastavom –Holandije!

Ovaj neèuveni skandal, još jedan u nizu, pokazuje kako funkcionišu najviši

svoje države - kaže za "Dan" Mirko Manojloviæ, diplomata na "raspolaganju" u

Ministarstvu spoljnih poslova.

- Italijani su izokrenuli našu državnu zastavu. Niko iz italijanskog

protokola to nije vidio. Pogriješili su, dakle! Meðutim, i naši ljudi iz

Kabineta predsjednika državne zajednice SCG Svetozara Maroviæa i naše

ambasade na to nisu obratili pažnju, a morali su jer je i to jedan od

osnovnih obaveza i poslova, pa smo imali okrenutu zastavu

crveno-bijelo-plavo, umjesto da bude obrnuto. To je skandal najvišeg

stepena, kada predjsednik jedne države razgovara sa kolegom druge ispod

zastave neke treæe zemlje!?- kaže Mirko Manojloviæ.

Ta slika je, upozorava on, obišla svijet. Ona tom istom svijetu pokazuje

naše lice i zato je to diplomatski skandal zbog koga se smjenjuje, daje

ostavka, jednostavno – traži odgovornost. To je, po njemu, potvrda da je

diplomatija SCG potpuno dezorganizovana i deprofesionalizovana. Takvi

propusti ne samo da nijesu dopustivi,oni su nezamislivi, nemoguæi u svakoj

zemlji kojoj je stalo da se kao država afirmiše na meðunarodnoj sceni - kaže

Manojloviæ.

D..P.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР СРС-а

Не водимо у изолацију !

Који страни званичник је рекао да ће Србији бити уведене

санкције ако Томислав Николић постане председник, пита

Вучић

Анкетни одбор за утврђивање чињеница и околности у

трговини струјом и финансијско-банкарским пословима

повезаним са том трговином завршио је рад, али, како

Александар Вучић, извештај ће Народној скупштини бити

достављен у више „верзија”. Односно, одбор ће сачинити

заједнички извештај „начелног типа”, док ће сваки од чланова

припремити и свој посебан текст.

На питање да ли то значи да у ствари ништа није прецизно

утврђено и да ће чланови одбора практично изнети саС �о

своје утиске, Вучић одговара да ће јавност проценити чији

утисци су најближи истини, а на основу онога што је могла да

види пратећи преносе седница одбора. Од самог парламента,

додаје, не очекује ништа, јер је очигледно да представници

скупштинске већине не мисле као он и да не желе да прихвате

да је држави нанета велика штета.

Да ли то онда значи да после свих сведочења нико неће

сносити последице?

– Мислим да ће заједнички закључак бити да МУП и надлежно

тужилаштво треба да интензивирају рад на овом случају. Осим

тога, ја не мислим да ништа није утврђено. Можда тако мисле

ваши читаоци јер нису били објективно информисани.

Какав је ваш закључак?

– Укратко, апсолутно је јасна повезаност лица у државној

управи, ЕПС-у, НИС-у и фирмама ЕФТ и „Интерфејс”, са

којима су јавна предузећа склапала посао. За склапање послова

и одржавања монополског положаја ЕФТ-а у трговини струјом

недвосмислено су коришћене пријатељске и кумовске везе.

Истовремено, очигледна је намера челника ЕФТ-а да своје

пословне подухвате заштите политичким везама, што и

убудуће може представљати велики проблем за државу и њена

јавна предузећа.

Ваш председнички кандидат Томислав Николић је рекао

да би, у случају његове победе, требало да уследе ванредни

парламентарни избори. Зашто?

– Због легитимитета власти, јер ако заједнички кандидат владе

изгуби, онда је јасно да опозиција има легитимитет. То не

пише у Уставу, али је то нешто што се подразумева у

парламентарним демократијама.

Зар није могуће да председник буде Томислав Николић, а

да остане садашња влада?

– Могуће је и то да за извесно врем! е имамо такву

кохабитацију. Мада је ово прво логично.

Како тумачите најаву да ће средства за председничке

изборе бити десет пута мања него што садашњи закон

предвиђа?

– Подсећам да ми у доношењу тог закона нисмо ни

учествовали. Суштински немамо ништа против, те паре нам

нису потребне, али је јасно да Динкић то ради јер зна да ће

победити радикал и жели да нас спречи да тај новац

употребимо у кампањи за локалне и парламентарне изборе.

Сигуран сам да би Динкић, да је сигуран да ће Лабус бити

председник Србије, удесетостручио ту суму.

Најавили сте нека изненађења у предизборној кампањи. Да

ли је једно од њих и посета београдском муфтији?

– Биће више изненађења у току кампање. Посета муфтији је

изненадила новинаре, али не и наше бираче. Једина прича

коју о нама стално понављају медији јесте да Србију, ако наш

кандидат победи, очекују санкције, блокада и изолација, што је

потпуно нетачно. Свака влада у свету ће чекати да најпре види

шта ће нови председник или нова влада урадити. А Томислав

Николић неће учинити ниједан потез због којег би Србија

могла да ѡ �рпи санкције. Кључна разлика између њега и

осталих кандидата је у томе што он жели сарадњу са светом,

али не жели да му служи, јер ће служити грађанима Србије.

Николић је пре неки дан, рецимо, три сата разговарао са

представницима ЕУ, а који наш политички представник је

икада са њима причао дуже од 45 минута. Јер, они не

разговарају, само примају налоге.

Али, ви ипак, чини се, имате потребу да грађанима

објашњавате да сте за сарадњу са светом?

– Мислио сам да је нормално да нико не жели да ратује и да то

не треба објашњавати. Међутим, разС �ере медијских

манипулација и измишљотина о радикалима су толике да се са

тим једном мора да прекине. Због тога бих волео да ми неко

једном каже који је страни званичник рекао да ће нам увести

санкције ако победи Тома Николић. Да се тачно наведе има

тог званичника и шта је рекао, а не да се позивамо да оцене

медија.

Сарадња са светом подразумева и сарадњу са хашким

судом. Вук Драшковић је позвао четворицу генерала да се

предају. Какав је ваш став о томе?

– Постоји разлика између одазивања на позив суда кад

оптужница има смисла и кад ѡ �е бесмислена. Зашто је крив

генерал Лазаревић – што је бранио своју земљу? Лако је

Драшковићу да прича кад није његова глава у питању. Нека

иде он у Хаг и нека иде Борис Тадић у Ирак, да се бори на којој

хоће страни, па нека онда причају да неко треба тамо да иде.

Али председник ваше странке је поступио супротно –

добровољно је отишао?

– Он је то урадио зато што је обећао пре осам година и зато

што је политичар, а не војник. Он није био службеник државе

и у томе је суштинска разлика између њега и генерала.

Па, које је ваше решење ! тог проблема?

– Треба разговарати са озбиљним људима у свету. Да се њима

овде суди, а да они врше мониторинг и укажу нам на све оно у

том поступку чиме нису задовољни, како бисмо то исправили.

Гордана Новаковић

Nikolić najavio da će u slučaju pobede na predsedničkim izborima raspisati parlamentarne izbore

Vratiću porodicu Milošević u Srbiju

Šešelj u pismu tražio da se SRS odlučnije suprotstavi progonu porodice bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije

BEOGRAD (Beta) - Predsednički kandidat SRS, Tomislav Nikolić izjavio je da Vlada Srbije neće moći da opstane u slučaju

njegove pobede na izborima za predsednika i u tom slučaju najavio je vanredne parlamentarne izbore.

- Ako pobedim, nema govora da opstane ova vlada niti ima govora da SRS bez novih parlamentarnih izbora formira novu

vladu - rekao je Nikolić na konferenciji za novinare. On je izrazio i spremnost da, u slučaju pobede, omogući porodici bivšeg

predsednika SRJ Slobodana Miloševića da se vrati u zemlju.

Izražavajući očekivanje da će pobediti u prvom izbornom krugu, on je ocenio da bi mu pobeda u drugom bila teža, jer će se tu,

kako je naveo, "podići i kuka i motika".

Nikolić je pročitao pismo koje mu je iz pritvora Haškog tribunala uputio lider SRS-a Vojislav Šešelj u kome mu poručuje da

se preko medija još odlučnije suprotstavi progonu porodice Slobodana Miloševića, s kojim je lider SRS odnedavno u istom

pritvorskom bloku i s kojim se svakodnevno druži. Miloševića "psihički samo pogađa orkestrirana hajka protiv njegove

porodice", naveo je Šešelj u pismu koje je Nikolić pročitao, ali nije želeo da otkrije način na koji mu je dostavljeno.

Povodom poziva ministra inostranih poslova SCG Vuka Draškovića četvorici generala da se predaju Haškom tribunalu,

novoizabranog šefa diplomatije kritikovao je što zastupa "stranačke interese nasuprot politike vlade".

Nikolić je pozvao medije da prate predizbornu kampanju fer i korektno i dodao da je i predstavnicima Evropske unije najavio



СРПСКИ, РАЗУМНО (4): ЈУЗЕФ ЧИРЕК, ХАЈНРИХ БЕЛ И ЂЕРЂ КОНРАД О СТВАРНИМ РАЗЛОЗИМА ЗА РАСПАД

ЈУГОСЛАВИЈЕ, ПРЕЋУТАНИМ НА ЗАПАДУ

Судбина резервних народа

• Оцена да српски национализам главни узрок ЈУ-трагедије није само упрошћена, него и потпуно нетачна — тврди угледни пољски

дипломата • Нобеловац Хајнрих Бел још почетком осамдесетих гласно упозоравао да је Србима намењена “судбина” Јермена,

Палестинаца и Курда • “Српска неспремност да буду вазали, уз чињеницу да Срби заузимају геостратешки изузетно важан простор,

довели су их на удар и најновијег новог светског поретка”

“Зашто се распала Југославија” наслов је обимног чланка, боље рећи студије

отправника послова пољске амбасаде у Београду, дакле, високог дипломатског

представника једне од највећих европских земаља. Та студија објављена је у

пролеће 1995. године.

Чирек, поред осталог, каже:

“Решио сам да се полемички огласим на тему југословенске драме, узнемирен

таласом фалсификата који је запљуснуо пољске медије. Стицајем околности био

сам од 1962. до 1968. године саветник и отправник послова наше амбасаде у

фасцинантну земљу и њене сложене проблеме. Не кријем, такође, да гајим велико

поштовање и симпатије, без разлика и предубеђења, према народима тог региона.

Тим пре не могу да се помирим са доминантном тезом у нашој јавности о

дијаболички злим Србима, као виновницима рата, злочина и етничких чишћења у Хрватској и Босни. Ту тезу лансирају и тако

мудри и савесни публицисти као што је Витод Навроцки који у књижевним изворима налази доказе за некакво ,генетско

оптерећење српске нације’.”

ЗАСТРАШУЈУЋА ЈЕДНОСТРАНОСТ

“Не слажем се са погрешном и у најмању руку упрошћеном оценом да је српски национализам и хегемонизам једини и главни

узрок југословенске трагедије”, наставља Јузеф Чирек. “Има, наиме, разлога, унутрашњих и спољних, историјских и садашњих, који

су се стекли у такав сплет супротности да је мирољубиво разрешење прерасло вољу, машту и могућности политичко-војне елите

бивше Југославије.

Руководећи кругови Србије полазили су од тога да САД и Русија – противећи се дестабилизацији региона – неће пристати на

поделу Југославије. Веровало се у интегративну улогу армије, дакле интерес заједничке безбедности, у уједињујућу традицију

заједничке борбе против фашизма у Другом светском рату, у пионирски друштвено-економски модел створен у периоду борбе

против стаљинизма, као и у независну спољну политику Југославије.

Међутим, Хрвати су, запажајући пропадање поретка у Европи насталог на Јалти и његове последице, и уверени у

немачко-ватиканску подршку, решили (не без спољних импулса) да прогласе властиту републику, без обзира на унутрашње

последице распада Југославије. Омаловажили су отворена упозорења Београда да ће у том случају Срби бити принуђени да силом

обезбеде интересе својих сународника у административним границама Хрватске (Славонији и Крајини). При демографској и војној

превази Србије (више од половине грађана бивше Југославије су Срби), резултат такве конфронтације могао се унапред

предвидети. Одлучност Хрвата и непопустљиви став Срба покренули су самонапајајући механизам, означивши практично распад

југословенске државе.”

ЛЕКЦИЈА ЂЕРЂА КОНРАДА

Велики мађарски писац, човек који је својевремено заменио немачког нобеловца Хајнриха Бела на кормилу Светског савеза писаца

— ПЕН-клуба — Ђерђ Конрад, својим размишљањима, објављеним у немачком часопису “Ново друштво” (“Дие неуе

Геселлсцхафт”, Франкфурт, август 1992, стр. 667-683) као да потврђује речи хрватског публицисте и председника Хрватског

хелсиншког одбора за људска права Ивана Звонимира Чичка на лондонском Би-Би-Си-ју да се готово сваки Србин у туђмановској

Хрватској осећа као црнац у селу у којем су сви становници чланови “Кју клукс клана”. Конрад исказује у угледној публикацији

Гинтера Граса и ове кључне констатације: “Ако се једна федерална република (мисли се на Хрватску — прим. Р. С.) без икаквог

правног поравнања с другима, без икакве формалне процедуре за издвајање, сепарира из федерације (СФРЈ — прим. Р. С.),

једнострано објави своју независност и уставно прокламује државу већинске нације (,Држава Хрвата’, како у уставу садашње

Републике Хрватске гласи одредница нове, сепариране етничке државе, прим. Р.С.), ако се посвуда тамо знају важеће етничке

пропорције, онда ће у тим политичким творевинама нужно бити грађана друге категорије, којима би се морало саветовати да

поричу свој национални идентитет и да се пожуре да садашњој већинској нацији, која је узела власт, нуде лојалност и уверавају је у

своју послушност.”

“Ако се неко до сада осећао као равноправан грађанин Савезне Републике (Југославије), и то независно од тога у којој је

федералној јединици живео, онда се он сада суочава с тешким временима”, закључио је још тада мађарски писац, познат у свету и

по свом храбром и одлучном отпору комунистичко-стаљинистичком тоталитаризму.

ЦЕРЕКАЊЕ ЕВРОПСКОГ ЛУДИЛА

И да би то било сасвим јасно, а што уједно објашњава и патње Срба у “Држави Хрвата” око добијања такозване домовнице (али и

страдања српског народа и у БиХ пројектованој као прва џамахирија у Европи), велики мађарски и светски писац Ђерђ Конрад

истиче у својим размишљањима о сецесионизму и грађанском етничком и верском рату, објављеним у угледном немачком

часопису под насловом “На хоризонту Европе церека се лудило”, и ово:

“Да ли ће припадник једне мањинске нације добити држављанство у таквој новосклепаној држави зависиће од тога колико се он

јасно понизио и приљежно заузео став према већинском народу, па чак евентуално и против сопствене нације. И тако ће он и

надаље морати да исказује понизну оданост већинској нацији да не би изгубио право да живи тамо где је до сада живео.”

“А што је млађи национализам”, наставља Ђерђ Конрад “тиме он нетоларантније, нестрпљивије, бруталније и с терором захтева од

потчињене народне мањине асимилацију, њену самонегацију. При том се чак асимилација може сматрати као колико толико

цивилизацијски поступак према најчешће отвореним насиљима, када су познате једноставније методе: да се на пример истреби

пола села и тај пример послужи да би припадници потчињеног народа побегли главом без обзира пред насилницима већинског

народа, који је фришко формирао своју етничку државу са свим националистичким атрибутима.” Примери Хрватске и БиХ, које

српском читаоцу није потребно детаљније излагати, јасно потврђују све ове наводе.

ХАЈНРИХ БЕЛ

Непокорност је српска “кривица”

Да поновимо овде и исказ мислиоца, хуманисте Немца, нобеловца Хајнриха Бела, оног великана писане речи, који је упозоравао

српског писца Р. С. — приликом промоције немачких издања романа “Неко је оклеветао Хегела”, “У Андима Хегелово тело” и

“Бекство на Хелголанд”, почетком осамдесетих година у Немачкој, у присуству мноштва поклоника модерног политизованог

романа — да су “Срби резервна нација, да ће после разбијања Јермена, Палестинаца и Курда, они бити на реду, јер су такође

непокоран народ. Тешко прихватају улогу вазала, а народ су на геостратешки изузетно значајном простору. Уз то, као народ Срби

су ,повезујући и покретачки фактор других народа’; уколико буде разбијен такав народ, ефекат је разбијање и уситњавање и других

нација и држава Балкана. То је онда права ситуација за мултинационални капитал да мешетари у искључиво сопствену корист. Да

организује ,ратове ниског интензитета’, сецесионистичке грађанске ратове, да кажњава тзв. санкцијама и економским ембаргом

(економским ратом, у ствари) доминантне народе, у овом случају Србе, да тим пустошењем балканског простора, стварањем

милионских изгладнелих маса усред тешке инфлације и незапослености, добију милионску армију радне снаге будзашто, стручњаке

такође у бесцење, ресурсе, као и просторе за дислоцирање своје отровне, застареле технологије, где би се настављао профит а

,домороцима’ препуштала сурутка и затровани тло, ваздух, вода. Где би се, дабоме, подизале нове нуклеарке и одлагало атомско

ђубре, то европско сметлиште нуклеарног и хемијског отпада.”

великих против малих држава и народа.

www.srpskenovineogledalo.co.yu



АКАДЕМИК ДР ЗОРАН ГЛУШЧЕВИЋ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА “ОГЛЕДАЛО”, О ЗНАЦИМА ВРЕМЕНА И ОНОМЕ ЧИМЕ САМИ

ХРАНИМО СТРАШНУ НЕПРАВДУ КОЈА НАМ СЕ ПОНАВЉА

Узгајивачи гуја у недрима

• Још нисмо у ситуацији да се јавно, разложно и аргументовано бавимо узроцима нашег политичког пораза, јер су кључне архиве

недоступне, а хашки трибунал и НАТО висе нам над главом • Зашто је распад Југославије једино српске политичаре затекао

неспремне • Да ли су страхотне косовске ватре знак да нас напушта, да нас се одриче сопствена традиција, олакшавајући нам

“реформе” и “интеграције” • Нови светски поредак не прети нам набијањем на колац, технологија притиска је неупоредиво

савршенија и лукавија • Постоје рупе у мрежи контроле и уцена, остаје простора и за мале ако на време схвате где им је шанса,

отклоне слабости и развију предности • Епику и слободарску традицију не смемо, погрешним поистовећењем, претворити у

неспособност за модерну политику

Његове књиге се читају с оловком у рукама; на исписима из њих настају нове

књиге. Увек спреман за будно и храбро суочавање са изазовима времена и

историје, са личним, националним и свечовечанским искушењима, не губећи меру

Глушчевић је прави саговорник увек, а поготову у овом још једном тешком

пролећу у Србији.

ваљаних грађевина. С том свешћу, обостраном, улазимо у овај разговор.

• Ма какву замисао да смо имали, сви разговори у Србији и овог пролећа, пет

година након агресије НАТО-а, почињу Косовом и Метохијом. На Косову, том

грдном судилишту, разрешава се метаполитичка судбина и овог српског

поколења?

— Једна збирка мојих текстова о Косову носи назив “Косово и никад краја...”

Наслов је указивао не само на сложеност проблема и изукрштаност интереса

велесила која се прелама на Косову као у једној од важних геополитичких тачака, него и на менталитет нашег народа који у свему

томе игра много важнију улогу него што би то могло изгледати на први поглед. Већ у једном од тих текстова сам нагласио да је

Косово духовни садржатељ нашег историјског искуства, али и мерило општег духовног, моралног и културног стања нашег народа.

Синтагма из наслова никад краја скептички је указивала да ће то одмеравање незнано колико још трајати и да ће све више ићи на

нашу штету, али не само и не првенствено туђом него нашом сопственом кривицом.

Једноставно и најкраће речено: ми више доказујемо да смо недостојни својих предака и како то лепо рече један мој млади пријатељ,

песник Батрић Ненезић, они, наши преци, Немањићи, свете нам се и кажњавају нас тако што спаљују широм Косова своје

задужбине јер се налазе у недостојним рукама. Заиста је Косово наше грдно морално судилиште и све те страхотне ватре о којима

говорите нису ништа друго него пресуда историје садашњим и прошлим генерацијама, пламтећи знак да нас напушта, да нас се

одриче сопствена традиција олакшавајући нам тако пут у тзв. савремене интеграције, у које се не прима нико ко вуче за собом

репове некакве националне традиције. А ако баш не може без традиције, накалемиће му наднационалну европску традицију која не

подноси жал за прошлошћу.

РЕАЛИТЕТИ И МУДРОСТ МАЛИХ НАРОДА

• У последњој четврти 20. века присуствовали смо рађању једне нове светске ситуације, “новог поретка” под искључивом

хегемонијом САД. Шта је то, заправо, донело свету?

— Већ својим називом, “нови светски поредак” не скрива своје амбиције: геополитички стратези најмоћније силе света скројили су

нову политичку расподелу светских интереса и моћи. Један од њих, господин Бжежински, отворено говори и пише да су Сједињене

Државе најмоћнија сила света и да нема никаквог разлога да ту своју позицију до краја не искористе обезбеђујући свуда своје

националне интересе. Бивши председник САД господин Клинтон поставио је и крајњи рок до којег се мора овладати светом: у

говору питомцима једног америчког војног училишта он је изнео податак и процену да ће Кина 2025. године постати најмоћнија

економска сила света. А зна се шта то значи на политичком и војном плану.

Са великим силама, које теже светској или чак само регионалној хегемонији, мали народи, у које спада и наш, имали су најчешће

лоше искуство. Нас је биолошки десетковало ропство под Турцима и непрекидни отпор том ропству. Нови поредак не прети нам

набијањем на колац ако му се одупремо, технологија притиска је не само неупоредиво савршенија него и лукавија. Државе и

непријатељски пореци не обарају се само превратима и оружаном интервенцијом, него и “кока-колом”, “брзом храном”,

фармеркама или чак мобилним телефонима, рачунарима, интернетом, најновијим генерацијама савремене технологије која

показује “неутрално” лице тиме што беспоговорно служи свакоме ко је поседује и ко њоме врхунски овлада и рукује а не подлегне

њеном обезличавајућем ефекту, ефекту којим се живо људско биће претвара у ствар.

Ако се томе дода веома богато развијена мрежа економске и финансијске међузависности коју је, у оквиру Уједињених нација или

у ослонцу на њих, изградио нови светски поредак на челу са САД, онда је јасно да је и јачим привредама тешко да очувају своју

економску и политичку самосталност. Та зависност и највећих од једне једине велесиле највише се огледа у функционисању УН,

које немају снаге ни храбрости да у свом раду свуда и на сваком месту и у свако доба примењују јединствене критеријуме, него се

управљају према жељама свог главног и највећег финансијера. Како онда да један народ сачува свој духовни и културни идентитет

ако је привредним и финансијским везама доведен у стање зависности од финансијских силника и моћника од којих зависи светска

економика?

СЛАБОСТИ СРПСКОГ ПСИХОЛОШКОГ ПРОФИЛА

• Са тог становишта и уопште, да ли су српски стратешки одговори на такве епохалне изазове били ваљани?

— Бојим се да ми никада нисмо умели да тачно и у своју корист дефинишемо наше стратешке циљеве. Не мислим и не кажем да је

лако одредити једну националну стратегију, поготову у оним областима где се преплићу разни утицаји, где су на делу разни

интереси, где ствари могу толико да се компликују да се јасни, једносмерни, лако процењиви увиди губе у привидима, замкама,

лажним изгледима.

Узмимо за пример догађаје везане за потписивање Тројног пакта 25. марта и његово рушење 27. марта 1941. Код нас још увек нису

рашчишћени појмови везани за ове датуме, јер примену историјске дистанце стално ометају или идеологија или наш епски

менталитет: “Нас и Руса 200 милиона”. У нас постоји епска традиција непрестане борбе против завојевача и окупатора, ми имамо

заиста слободарску традицију којом се неки не могу похвалити, али у нашим поступцима не постоји увек склад између жеља и

емоција с једне стране и стварних могућности с друге стране. Наш национални психолошки профил пати од ирационалне

виолентности, од слепила изазваног бесом, инфериорношћу или неправдом, али ту ирационалну црту чине још опаснијом

потиснути нагони за хајкањем, дивљањем, агресивношћу. Ни на једноставном индивидуалном плану ова подложност мракобесју не

може а да некоме не нанесе зла, на друштвеном она поприма облике социјалне патологије која се излива или у учестале

криминогене радње или постаје темељ и ослонац, а богами често и извор, друштвене и државне репресије.

Као мали народ, ми стално патимо од “историјске” величине. Те ми смо створили највећу и најјачу средњовековну државу на

Балкану (и шире!), те ми смо бранили и одбранили Средњу Европу од турске инвазије, те ми смо победили три царства: турско,

аустроугарско и немачко...

Разуме се, наши историчари тако не мисле, али наш просечан човек воли тиме себи да ласка. Врхунац тог самоласкавог доживљаја

сопствене улоге у савременој европској историји јесте приказивање историјског значаја и улоге 27. марта. Мит о рушењу кнеза

Павла и Цветковићеве владе представља се као прворазредни догађај који је непосредно утицао на слом немачке офанзиве на

прилазима Москви. Ту су заказали чак и неки наши познати војни стручњаци. За Немце и за Русе тај наш 27. март је — смешне

гајде. За нас — наставак националне катастрофе из Првог светског рата.

МЕГАЛОМАНИЈА И МАНИПУЛАЦИЈА

• На нивоу науке, односно докумената и чињеница, истина о 27. марту је неоспорно утврђена?

— Сад се тачно, до последње фунте и пенија, зна колико је плаћено то лажно родољубље које нас је вратило читав век и по уназад:

од какве-такве али наше државне творевине, за тили час смо постали нацистичка окупирана територија с бескрајно мање права него

што смо га имали као турски пашалук у освит 19. века! И уместо да се виновници тог националног злодела макар и посмртно

изведу пред суд и казне за велеиздају, ми и даље сматрамо 27. март нашим највећим националним празником и достигнућем 20.

века! И сада у нама прокључа епска крв од помисли да смо ми једини народ у Европи који је Хитлеру рекао НЕ! Хитлеру, пред

којим је савила главу цела Европа, од Чемберлена до Стаљина! И то нам је једина, митоманска сатисфакција за уништену привреду,

разрушену земљу, десетковано становништво!

• Али то није био крај?

— На жалост. Наш епски, донкихотски поход у историју непрестано се наставља. Живећи и даље, и од себе скривени, у епској

традицији, али оптерећени тешким траумама које су нам нанеле усташке злочиначке хорде 1941—1945. године и мегаломански

оптерећени белосветским, у ствари прикривено реваншистичким идејама лажног комунистичког интернационализма, ми нисмо

умели да одредимо свој јединствени и прагматички проверен национални програм у тренутку који је претходио распаду

социјалистичке Југославије. Тако се опет десио парадокс да народ који је, силом или милом, својевољно или под кнутом ужаса

којима је био извргнут, поднео највише жртава да би се створила комунистичка југословенска држава, прошао најгоре приликом

комадања те лажне творевине “братства и јединства”.

ЧЕКАЈУ НАС ТЕШКА ПИТАЊА

• Биланси?

— У два светска рата ми смо најдрагоценију крв биолошке супстанце српског народа великодушно, у српском епском стилу,

спискали и проћердали да би Словенци, Хрвати, Бошњаци, Македонци, а на том путу су и Шиптари и црногорски “зеленаши”,

добили своје државе — без много жртава, неки без иједне жртве, сем ако се не рачунају голоруки српски младићи на одслужењу

војног рока у домжали. А шта су нам донели распад Југославије и рат 1991—1995. исувише је присутно око нас и у нама да не треба

посебно ни набрајати.

• Многе недоумице и тешке запитаности, међутим, остају?

— Да. Ни овог пута не можемо избећи питање: зашто нам се све то дешава и колики је наш сопствени удео у свем том злу којим се

већ два пута окончавају наши легитимни напори да, попут других народа, створимо своју националну државу? Можда смо са

својом идејом о националној држави сувише закаснили? Можда право на државу која штити националне интересе имају само

велике земље, међу којима она што је без премца најмоћнија, САД, сваки озбиљнији потез у спољној политици, а о војним

“интервенцијама” и да не говоримо, јавно, пред очима и ушима светске јавности а не на затвореним састанцима разних сенатских и

конгресних комитета и поткомитета, објашњава одбраном “америчких националних интереса”.

Земља без националне традиције нашла је замену за национализам у кованици “амерички национални интереси”. И тиме је речено

све, а шта то садржи и значи знају само они који управљају том земљом. За друге је довољно само да се изговори та чаробна

синтагма која делује као нека магична шифра. И ту престаје свако противљење, па и вербално. И то просто зато што је бескорисно,

јер се добро зна да иза те синтагме “амерички национални интереси” стоји најмоћнија оружана сила света и одлучност да се она

немилосрдно употреби кад год државни врх оцени да су државни интереси било где угрожени. Притом, у изјавама америчких

функционера долази до формулација које само неупућенима могу изгледати комично.

• На које формулације мислите?

— Рецимо: насилном променом власти у Руанди угрожена је америчка национална безбедност! Или: пад Бихаћа у српске руке

директно угрожава безбедност САД! Онај ко се зачуди овим изјавама, па се само насмеје кад их чује или прочита, показује једино

да не треба да се бави политиком, јер тај слоган јасно и недвосмислено потврђује да америчка администрација само спроводи

концепте својих геополитичких стратега према којима је цела планета једно глобално село а америчка администрација њен локални

шериф.

ИМАТИ И УМЕТИ

• Можда ће неко рећи: па лако је Американцима да се тако понашају кад су најмоћнија економска и војна сила света?

— Тачно, али то није довољно ако не уме да се води светска политика: Хитлер је војнички био у далеко бољем положају 1941, па

уместо да кроз Турску и Египат дође до Бакуа, изабрао је најгори и најтежи пут (преко Русије), што га је и довело до војничке

катастрофе. И ми Срби смо, пред распад СФРЈ, били војнички надмоћни, па ту надмоћ нисмо умели да искористимо. Имали смо

тенкове, хаубице и авионе кад их други нису имали, али нисмо умели да створимо политичку ситуацију и политичку атмосферу у

којој би то оружје тријумфовало, па смо на крају поражени.

• Зашто?

— Нисмо тренутно у ситуацији да се јавно, разложно и аргументовано бавимо узроцима тог нашег војног и политичког краха:

архиве су још увек недоступне; ми смо сви под притиском Хашког трибунала коме наше власти метанишу, иако знају и оне и они

који их споља притискају да је то лажан, политички суд и да прихватање његове судске надлежности као легалне значи драговољно

намицање омче на сопствени врат; сваки Србин, утицајан у време грађанског рата 1991—1995, ризикује да буде изведен пред

Хашки трибунал ако јавно негира вољу тог тужилаштва које тврди да смо ми Срби изазвали распад Југославије, грађански рат и

масовне покоље свих народа и народности на тлу где се рат водио. Остају само изјаве тзв. међународних посредника, Американаца.

Али ко може њима веровати кад су сви до једног, од Гелбрајта преко Холбрука до парадног генерала Кларка, људи који немају

одговоран однос према изговореној речи и који се, они сами знају зашто, повијају према ветровима који дувају из Вашингтона.

СРПСКО ПОКРЕТАЊЕ СА МРТВЕ ТАЧКЕ

• Значи ли то да излаза нема?

— Постоје “рупе” чак и у најсавршенијој мрежи привредне и финансијске хегемоније. Нису сва моћ и сво богатство

сконцентрисани у једној руци, иако нови светски поредак тежи да држи све конце. Остаје простора и за “мале” ако на време схвате

где им је шанса, ако отклоне своје слабости и развију своје предности, ако науче да неке ствари без којих се не може боље могу да

раде од других, ако подигну генерације које не мисле само на личну добит него на општу добробит, ако у националном идентитету

виде ослонац и подстрек за сваки индивидуални успех, ако...

Има доста тих “ако” које треба претворити у реалност, што није лако и не постиже се брзо, поготову ако задире у духовну и

моралну сферу народа и његов национални менталитет. Ту ми Срби треба да се саберемо, преиспитамо, утврдимо колико смо се

удаљили од оних идеала људскости, солидарности, бриге за другог, непоткупљиве правдољубивости садржане у синтагми “Ни по

бабу ни по стричевима”; где смо и са каквим побудама газили највише етичке и духовне принципе које је наш народ, у најтежим

условима робовања, стварао и створио као свој идеал, као вредносни критеријум, као коректив својих поступака.

Ако будемо имали храбрости, али и времена, јер време не стоји нити чека на нас, да се посветимо својој моралној обнови, не

губећи, истовремено, ни корак са светом у оним областима где се зачиње и ствара материјална основа живота, верујем да можемо

кренути са мртве тачке за коју смо сада приковани.

ЛУТРИЈА СЛУЧАЈНИХ РЕШЕЊА

— Па ипак, нешто се може са сигурношћу закључити. Једино је српске политичаре затекао неспремне распад последње

Југославије. Док су сви остали већ далеко пре тога стекли у Европи и свету моћне пријатеље и партнере, једино смо ми остали сами

на брисаном простору. Распад Југославије изазвале су националистичке тензије нескривено неговане у оквиру сваке националне

комунистичке партије у Југославији, сем у српској. Српски комунисти су се нашли на челу националне одбране српског живља не

из националистичких убеђења него стицајем околности што су били на челу републике. И нису се снашли, јер праву националну

револуцију могу да воде националисти а не комунисти. А колико су уопште били способни, довитљиви и дорасли не само домаћој

него и светској ситуацији људи који су предводили наш народ у тим временима, о томе други пут, кад нам Хашки трибунал и

НАТО не буду висили над главом.

Милош Анђелић

www.srpskenovineogledalo.co.yu

Subject:

[svetska_zavera] NA DRUGI POGLED www.politika.co.yu 22.04.2004. UTF-8

Date:

Thu, 22 Apr 2004 02:11:09 -0700 (PDT)

From:

Nemanjin Dezevski Sabor <dezevskisabor@yahoo.com>

Reply-To:

svetska_zavera@yahoogroups.com

To:

dezevski_sabor@yahoogroups.com

CC:

svetska_zavera@yahoogroups.com, serbianforum@yahoogroups.com

ДРУГИ ПИШУ: Frankfurter Rundschau – Frankfurt

На други поглед

Мада је војна интервенција НАТО (против СРЈ) представљала

кршење Повеље УН државе чланице нису упутиле критику

деловања која би била вредна помена

Немачки стручњак за међународно право Бруно Зима је један

миран човек, правник склон фином хумору. Најтеже ће њега

заобићи, рекао је он недавно шаљивим тоном алудирајући

тиме на тужбу Србије и Црне Горе против осам држава НАТО

које су 1999. учествовале у рату против Југославије да би

присилиле Београд да напусти Косово.

Управо је почео поступак поступак пред Међународним судом

правде у Хагу. Београд је поднео тужбу против Белгије,

Холандије, Канаде, Португалије, Велике Британије, Немачке,

Француске и Италије. Пошто су САД одбиле надлежност суда

УН ова чланица НАТО неће бити део поступка у вези са ратом

који је са становишта алијансе требало да заштити људска

права, а са становишта Срба је, међутим, био противан

међународном праву.

Пошто је Зима као правни заступник био на располагању

немачкој влади у овом спорном питању пре пет година, према

статуту суда, он не може да наступи у актуелном суђењу као

судија. При томе би он више него било ко други имао права да

изнесе свој суд: он је издавач коментара о Повељи Уједињених

нација, а њено тумачење се налази у средишту правничких

контроверзи које на први поглед изгледају као да то нису.

„У својим међународним односима све чланице се клоне

претње силом или употребе силе против територијалног

интегритета или политичке независности једне државе

односно претњи које су неспојиве са циљевима Уједињених

нација”, гласи чл. 2 ст. 4 Повеље УН. Изузетак од овог правила

није предвиђен осим ако се Савет безбедности не одлучи за

војну интервенцију.

Пошто за интервенцију на Косову није постојала једна оваква

одлука војно мешање НАТО-а противи се садржају Повеље

УН.

Изузет од ове забране насиља без одлука Савета безбедности је

према процени Међународног суда правде од 1996. једино

геноцид који обавезује државе или међународну заједницу да

интервенишу. То, међутим, каже Зима, правно гледано није

био случај на Косову. Додуше, могла су се констатовати

значајна кршења људских права и прогони националних

мањина, али не и дело геноцида онако како је прописано у

Конвенцији из 1949.

Сада је, међутим, несумњиво да је Савет безбедности који се

континуирано бавио развојем ситуације на Косову, оценио

тамошњу ситуацију као „угрожавање мира и стабилности у

региону” (Резолуција 1199). Сувише свежа су сећања на ратне

страхоте у БиХ и на хиљаде људи које су Срби убили у

Сребреници мада су УН желеле да им гарантују безбедност.

Због тога су УН у случају да Београд не поштује захтеве у вези

са Косовом, који су му упућени запретиле новим мерама ради

поновног успостављања мира. У логици већ наметнутих

санкција ово је могло само да значи да ће у следећој фази

Савет безбедности формулисати претњу силом против

Београда. Међутим, ! до тога није дошло јер је Русија најавила

да ће ово спречити ветом.

Одатле произилази аргумент да је само због ове блокаде СБ

изостала одлука какву предвиђа Повеља УН. Другачије речено,

савезници су деловали уз сагласност СБ – са изузетком Русије.

Овај аргумент се поткрепљује тумачењем даљег понашања УН.

Наиме, мада је војна интервенција НАТО представљала

кршење Повеље УН државе чланице нису упутиле критику

деловања која би била вредна помена.

При томе би постојала могућност да се након почетка

бомбардовања сазове ванредна седнС �ца Генералне

скупштине. То се није десило. Напротив, након претње силом

од стране НАТО-а

Савет безбедности (Резолуција 1203) је изразио задовољство

због почетног напретка постигнутог овом претњом. СБ је

касније са 12 гласова за и три против одбацио осуду употребе

силе од НАТО.

То је значило, рекао је Зима у „Европском часопису за

међународно право”, поставити себи правна питања да ли је

СБ као политички орган одобрио развој који је настао

кршењем Повеље УН.

Антонио Касезе, некадашњи председник Трибунала за

Југославију говори у овС �м контексту о даљем развоју

међународног права и опште легитимације „хуманитарне

интервенције” и због тога предлаже један строги списак

критеријума за овакве екстремне случајеве. И то због тога што

ова употреба силе тешко да ће остати изузетак и што се без

прилагођавања међународног права отварају врата самовољи.

Касезе сматра да не сме да уследи несметано кршење људских

права па ни онда кад се оно дешава у границама суверених

држава. Он овде види етички оправдано кршење права

произашло из конкретне ситуације.

Италијански стручѡ �ак за међународно право Андреа Бјанки

указује на то да је суверенитет државе, који је обухватао

правни имунитет на пример шефа државе, у међународном

праву одавно ослабио. Иначе не би било могуће ни хапшење

бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа, а ни оптужба

против бившег југословенског председника С. Милошевића за

ратне злочине и злочине против човечности. „То би било

исмевање права и издаја правде ако би се концепт државног

суверенитета успешно спровео на уштрб људских права”,

оценио је Бјанки.

Јерг Рекман

Do you Yahoo!?

Yahoo! Photos: High-quality 4x6 digital prints for 25�

Poruke grupi mozete slati na adresu:

svetska_zavera@yahoogroups.com

Arhiva starih poruka:

http://groups.yahoo.com/group/svetska_zavera/messages

Biblioteka:

http://groups.yahoo.com/group/svetska_zavera/files

Za odjavljivanje posaljite praznu poruku na:

svetska_zavera-unsubscribe@yahoogroups.com

Za prijavljivanje novog clana posaljite praznu poruku na adresu:

svetska_zavera-subscribe@yahoogroups.com

Preporucite nas forum i svojim prijateljima.

Yahoo! Groups Links

To visit your group on the web, go to:

http://groups.yahoo.com/group/svetska_zavera/

To unsubscribe from this group, send an email to:

svetska_zavera-unsubscribe@yahoogroups.com

Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.

Subject:

[SNN] Generala Lazarevica u Hag moze da posalje samo Tadic

Date:

Thu, 1 Apr 2004 19:51:37 -0500

From:

"Miroslav Antic-SNN" <miroslav@antic.org>

Reply-To:

SrpskaInformativnaMreza@yahoogroups.com

To:

"NSP" <STOP-NSP@TOPICA.COM>, "'SIEM'" <news@siem.net>, "SIM" <sim@antic.org>,

"Sorabia" <sorabia@yahoogroups.com>,

"Srpska Informativna SIM-YAHOO" <SrpskaInformativnaMreza@yahoogroups.com>,

<STOP-NSP@yahoogroups.com>, "YUGO" <Yugoland@yahoogroups.com>

Haskog optuzenika i jednog od potpisnika Kumanovskog sporazuma ne moze da uhapsi MUP

Generala Lazarevica u Hag moze da posalje samo Tadic

General Lazarevic je na raspolaganju, sto znaci da je on aktivno vojno lice. To znaci da je za njega, u slucaju hapsenja,

nadlezna vojna policija, kao i za sva druga aktivna vojna lica - potvrdili su nezvanicno u Ministarstvu odbrane SCG

BEOGRAD - Iako je pomocnik srpskog ministra unutrasnjih poslova Miroslav Milosevic juce izrazio spremnost policije da

uhapsi optuzene pred Haskim tribunalom, ukljucujuci i generala Ratka Mladica, ukoliko se on locira, kao i generale Sretena

Lukica, Vlastimira Djordjevica, Nebojsu Pavkovica i Vladimira Lazarevica, "kada za to dobije nalog nadleznih organa",

general Vladimir Lazarevic, optuzen za ratni zlocin na Kosovu po principu komandne odgovornosti, izjavio je za "Balkan" da

policija nema nikakve ingerencije da ga hapsi.

Zamoljen da prokomentarise Milosevicevu izjavu, general Lazarevic je, uz opasku zasto bas njega to pitamo, uputio i

kontrapitanje: "Odakle vama to da policija ima bilo kakve ingerencije nada mnom?".

Na nas odgovor da to proizilazi iz procedure koju predvidja Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, prema kojem

Ministartsvo za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG zahtev za izrucenje prosledjuje nadleznom (Okruznom ili

Visem) sudu, nakon cega sledi asistencija republickog MUP, Lazarevic je uzvratio tvrdnjom da to sve tako moze da stoji i da

vazi za neka druga lica, ali ne i za njega. Opasku da je na isti nacin uhapsen pukovnik Veselin Sljivancanin, general Lazarevic

otpisao je stavom da on i Sljivancanin nemaju isti status, kao ni general Pavkovic.

- Razlika je u tome sto sam ja aktivno vojno lice, tako da ja za mene nadlezna Vojska. A sto se tice hapsenja, to je pitanje, sta

bi bilo kad bi bilo. Uostalom, dace Bog, videce se sve - rekao je general Lazarevic.

Vojni analiticar Zoran Dragisic, takodje, tvrdi da je, u slucaju da je general Lazarevic, za kojeg je cesto objavljivano da je

penzionisan, i dalje aktivno vojno lice, za njega nadlezno Ministarstvo odbrane, sto znaci da njega moze da uhapsi samo vojna

policija.

- To proizilazi iz zakona. Jer, Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom ne moze da rusi nase zakone. Taj zakon ne moze da se

primenjuje na generala Lazarevica, ali se odnosi na policijske generale Lukica i Djordjevica, kao i penzionisanog generala

Vojske SCG Nebojsu Pavkovica - objasnjava Dragisic.

- General Lazarevic je na raspolaganju, sto znaci da je on aktivno vojno lice. To znaci da je za njega, u slucaju hapsenja,

nadlezna vojna policija, kao i za sva druga aktivna vojna lica - potvrdili su nezvanicno u Ministarstvu odbrane SCG.

Iako iz toga proizilazi da bi kljucnu rec u hapsenju generala Lazarevica morao da ima ministar odbrane Boris Tadic,

neimenovani sagovornik "Balkana" iz Saveta za saradnju sa Haskim tribunalom, ne negirajuci da bi Tadic morao da "odradi

veliki deo posla", kaze da je i za eventualno hapsenje generala Lazarevica, kao i za izrucenje preostale trojice "kosovskih"

generala - Lukica, Djordjevica i Pavkovica - ipak kljucna politicka odluka vladajuce koalicije u Srbiji i Republicke vlade, na

celu sa premijerom Vojislavom Kostunicom, koji ce morati da se pozabavi tim poslom, bas kao i njegovi prethodnici Zivkovic i

pokojni premijer Zoran Djindjic.

G. Djogic

Pavkovic i Lukic nedostupni za "Balkan",

general Rodja Djordjevic za SCG i Hag

Jucerasnji celodnevni pokusaji da dobijemo komentar generala Pavkovica i Lukica na izjavu novog nacelnika Resora javne

bezbednosti Miroslava Milosevica o spremnosti policije da uhapsi sva lica optuzena od Haskog tribunala nisu urodili plodom,

jer su obojica bili nedostupni. General Vlastimir - Rodja Djordjevic je, medjutim, vec duze vreme nedostupan i za organe

gonjenja, jer je posle petooktobarskih promena "emigrirao" iz zemlje. Mediji su u vise navrata pisali da zivi u Moskvi, uziva i

ispija kafe sa direktorkom JUL Mirom Markovic, ali zvanicna potvrda za te navode nikad nije dobijena.

Sud je pre dve godine dao nalog MUP da uhapsi 14 lica

Milosevicevu izjavu o spremnosti policije da uhapsi sva lica koja trazi Hag cim dobije "nalog drzavnih organa", u Nacionalnom

savetu za saradnju sa Haskim tribunalom propratili su nezvanicnom tvrdnjom da su drzavni organi u najvecem delu vec uradili

sto je bilo do njih.

- Sud je jos pre dve godine dao nalog policiji da uhapsi 14 lica sa haskog spiska - navodi za "Balkan" visoki izvor blizak

Nacionalnom savetu za saradnju sa Hagom, koji je insistirao na anonimnosti. On je precizirao da na tom spisku nisu generali

Pavkovic, Lazarevic, Lukic i Djordjevic i dodao da je rec o licima koji su, uglavnom, optuzeni za ratne zlocine u BiH, a koje

Hag trazi zbog toga sto vecina njih ima "dvojno drzavljanstvo" BiH i SCG.

http://www.listbalkan.co.yu/

SPOLJNA POLITIKA - Sreda, April 21, 2004 19:59 RTS

Srbija i Crna Gora [SCG], koja je pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu tužila zemlje

NATO alijanse za genocid, tvrdi da NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine nije doprinelo rešenju

sukoba na Kosovu i Metohiji i da je njena tužba za genocid protiv zemalja članica te vojne organizacije pravno

zasnovana, prenose danas agencije.

'Bombardovanje nije rešilo problem, naprotiv, ono ga je pogoršalo', kao što to pokazuje krvavo nasilje do kojeg

je došlo prošlog meseca na Kosovu i Metohiji, rekao je danas pred sudijama u Hagu glavni zastupnik SCG

Tibor Varadi.

Holandija, Kanada, Portugalija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija] koje SCG tuži za genocid tokom

rata 1999, prenela je agencija AFP.

o sopstvenoj nadležnosti, budući da je veći deo rasprave vodjen o tome da li je SR Jugoslavija, odnosno SCG,

imala pravo da podnese tužbu Tribunalu UN 1999. godine, s obzirom da je u članstvo UN primljena kasnije, u

novembru 2000. godine.

Varadi je negirao tumačenje predstavnika osam tuženih zemalja NATO izneto u protekla dva dana da je SCG i

nije bila članica UN. 'Nismo obavestili sud da prekidamo spor, već smo naprotiv zatražili da sud odluči o svojoj

nadležnosti. SCG želi da sud nastavi proces i odluči da li je nadležan ili ne, a ako se proglasi nadležnim, da

donese odluku o suštini tužbe', rekao je on. Varadi je precizirao da je SRJ u vreme podnošenja tužbe uživala

Varadi je naglasio da prijem SRJ kao 'nove članice' UN, a ne kao naslednice bivše Jugoslavije, u novembru

2000. godine nema retroaktivni efekat na posebnu vezu koja postoji izmedju UN i SRJ pre tog datuma, zbog

čega je Beograd s punim pravom podneo tužbu 1999. godine, što nastoje da ospore članice NATO.

Zastupnik SCG je podsetio da je tokom NATO bombardovanja te godine ubijeno najmanje 500 civila i naveo

bolnici 'Dragiša Mišović' i diplomata u kineskoj Ambasadi u Beogradu.

Varadi je citirao nalaz organizacija za saštitu ljudskih prava 'Amnesti internešnel' da je NATO počinio nezakonita

ubistva civila i teško prekršio medjunarodno humanitarno pravo.

'Sistematsko i dugotrajno bombardovanje SRJ tokom 79 dana 1999. godine može biti dokaz da je NATO imao

Britanac Ijen Braunli, pozivajući se na šire tumačenje genocida koji je primenio Haški tribunal u procesu protiv

generala Radislava Krstića.

'Bombardovanje nije bilo deo normalnog rata. Cilj je bio da se narod i vlasti SRJ primoraju da prihvate izvesne

političke zahteve primenom širokog bombardovanja, zastrašivanjem i sveobuhvatnim uništavanjem čime su

civilnom stanovništvu nanete teške fizičke i mentalne patnje', naglasio je Braunli.

Bombadovanje NATO zapoceto je 24. marta 1999. godine, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN i pod

izgovorom zaštite albanskog stanovništva na Kosovu, podsetila je AFP.

Sudjenje povodom tužbe za genocid protiv zemalja NATO nastavlja se sutra i u petak.

Posle današnjeg iznošena argumenata Varadi je izjavio da je još rano za ocenu o ishodu ovog procesa, jer

odluka Medjunarodnog suda pravde u Hagu, koji razmatra svoju nadležnost u tom sporu, neće uslediti brzo,

verovatno ne pre nekoliko meseci.

'Mi smo izneli naše stavove danas. Sada dolazi odgovor osam zemalja NATO i u petak ćemo još jednom imati

mi priliku', rekao je Varadi, sumirajući u izjavi za Tanjug istupanja naše delegacije koju predvodi na raspravi ove

'iznosiće sutra čitav dan protivargumente naspram onoga što smo mi danas iznosili, a onda u petak mi imamo dva

"To nije bio genocid"

Miroslav ZARIĆ 22.04.2004, 18:54:53

HAG (FoNet) - Zastupnik Velike Britanije u sporu povodom tužbe SRJ protiv osam država NATO zbog genocida prilikom

"odbacuje tvrdnju da je intervencija NATO 1999. godine bila napad na jugoslovenski narod". "Intervencija NATO nije bila ni

Replike na izlaganje članova delegacije Srbije i Crne Gore izneli su, pored Velike Britanije, zastupnici Belgije, Holandije,

ovom slučaju.

U petrak će završnu reč u ovoj raspravi dobiti članovi delegacije SCG koju predvodi profesor Tibor Varadi.

DOKAZI PR! OMENILI STRANU

U SPOROVIMA pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu naša zemlja se ponaša dosta neozbiljno.

ovaj ekspert misli i o sadašnjim, a pogotovu ranijim potezima pravnih zastupnika naše zemlje pred glavnim sudskim organom

Ujedinjenih nacija.

Bosni, nije bila član svetske organizacije, a kao nova država, nije se smatrala ni potpisnikom Konvencije o sprečavanju i

kažnjavanju genocida, koja predviđa obaveznu nadležnost Međunarodnog suda pravde - kaže prof. Paunović. - Sada smo u

poziciji da dokazujemo suprotno, da je naša zemlja bila član UN, u vreme bombardovanja NATO, a istovremeno i potpisnik

Konvencije o genocidu iz 1948. godine.

Još neozbiljnije, u toku spora oko toga hoće li uopšte biti suđenja oko ! tužbe Srbije i Crne Gore u Hagu, po mišljenju našeg

sagovornika, deluju zvanične izjave iz Beograda, koje se zalažu za povećanje tužbe protiv osam država članica NATO.

- Država ne može tako da se poigrava sa Međunarodnim sudom pravde - smatra dr Paunović. - Očigledno je da naši agenti u

Hagu nisu dobili instrukciju da odustanu od tužbe i sve mi zato pomalo liči na situaciju, kao kad bi u običnoj parnici, advokat

PRAVI POTEZ

NA pitanje - kakav ishod može da se očekuje oko pitanja (ne)nadležnosti haškog suda - naš sagovfornik je poluoptimsita i

podseća da je Međunarodni sud pravde već imao priliku da se, ne tako davno, izjasni oko sličnog spora koji je povela BiH

protiv SRJ zbog navodnog genocida u Bosni:

- U revizionom postupku, kad je naša država osporila nadležnost tog suda, naši argumenti nisu prihvaćeni i sud se proglasio

Iste argumente sada poteže suprotna strana?

- Mi smo se branili da nismo bili članica UN, niti potpisnici Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, koji smo

naknadno, upravo iz tih razloga, potpisali 2001. godine, iako je Jugoslavija istu konvenciju potpisala još 1948. godine. Sud to

nije prihvatio, smatrajući da se sve zemlje, naslednice bivše SFRJ, smatraju njenim potpisnicima. Ne vidim zašto to ne bi i sada

Naši predstavnici povukli su protivtužbu protiv BiH i da li su time oslabili sadašnju poziciju SCG pred sudom?

- To je očigledna greška, jer je nemoguća ponovna tužba, a sasvim je drugačija pozicija u sporu ako ste samo tuženi ili se

istovremeno pojavljujete i u ulozi tužioca. Pravi potez, ali on nije pravne, već političke prirode, bio je da se obe tužbe

sporazumno povuku istovremeno.

- NJegovo odlaganje zadržalo bi strah da bi NATO, odnosno njegove tužene članice, mogle da izgube spor pred MSP, što ne

bi bilo samo moguće, već i izvesno, ako se ovaj sud proglasi nadležnim. Ti bi bila velika pravna i moralna pobeda. A, u

pregovorima oko ulaska SCG u "Partnerstvo za mir", taj argument nije za potcenjivanje. On ima, međutim, svoje vreme

oko uslovljavanja prijema u "Partnerstvo za mir".

KARIKA U LANCU

DA LI su isti