I.B.UVOD-Izvestaj o stanju ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori u 2003 godini
Mi sa pojedinih gledista i aspekata,makako to cudno zvucalo, sada imamo manje postovanja zakona i prava nego li u 14 veku. Drzava Cara Dusana je garantovala gradjanima postovanje zakona. A ta cinjenica je bila jedan od vrlo bitnih razloga snage tadasnje srpske drzave.Danas u 21 veku nema postovanja zakona za vecinu gradjana nasa zemlje! To je zaprepascujuca cinjenica,ali nazalost istinita. Svi treba da se zamislimo i zapitamo zasto je tako, zasto smo imali vise demokratije u “mracnom”Srednjem veku?
I sta treba ciniti.
Istorijat borbe za ljudska prava naseg naroda i naroda koji zive u nasoj drzavi, da bi se moglo shvatiti sadasnje stanje, treba nazalost posmatrati u kontinuitetu od nekoliko vekova. Treba odmah dodati da su svi narodi delili zajednicku sudbinu prouzrokovanu geo-strateskim polozajem na Balkanu, ali i u zavisnosti od razlicitih etnickih i verskih pripadnosti, i interesa velikih i mocnih drzava.i njihovih vekovnih strategija na ovome podrucju.
Mi se zalazemo za prava svih bez obzira na veru i naciju. Srbi kao vecinski narod su bili za to vreme predmet specificne i narocite paznje .Mi se ovoga puta osvrcemo na istorijat borbe za ljudska prava Srba, (ostavljamo pripadnicima drugih nacja da obrade svoje podatke, oni su strucniji u tome od nas jer bolje poznaju svoju naciju).jos od dolaska Slovena do danasnjih dana. Za vreme vladavine Cara Dusana(14 vek ,pre Kosovske bitke) postojala je pravna drzava, u Zakoniku Cara Dusana je pisalo:”Da sudije sude po zakonu a ne po strahu do carstva mi”.I tako je i bilo kako je bilo zapisano.Tada je srpska drzava bila najveca i najmocnija, upravo zbog toga sto je postovan zakon.
A danas je smalaksala upravo zbog toga sto je pala u ralje onih koji su inicirali krsenja ljudskih prava.
Sunovrat i ropstvo su nastali posle Kosovske bitke juna 1389 godine, kada su Turci zavladali i vladali pet vekova, zavodeci orobljenost, pljacku i tiraniju.
Pocetkom 19 veka nastaje preporod oslobadjanjem od Turaka i stvaranjem srpske drzave.Sto je dovelo do oslobadjanja i znacajnog postovanja ljudskih prava. svih , ne samo Srba. Srbija 19 i pocetak 20 veka je uprkos propusta tezila i udarala temelje pravne drzave. Iako Kraljevina Jugoslavija nije bila demokratska u toj meri kao Francuska ili Engleska, ona je ipak bila demokratska drzava i u njoj su bila u znacajnoj meri postovana prava svih njenih gradjana.
Drugi Svetski rat i zavodjenje komunizma su ponovo vratili nasu naciju unazad, u bezakonje i despotiju.
Nazalost, ni danas nema postovanja ljudskih prava u Srbij i Crnoj Gori.!
Neko moze kazati da ono sto danas poseduju obicni gradjani ,koji mogu da lete avionom sa jednog kraja planete na drugi, da se voze vozom, autobusom ,i svojim kolima, da slusaju radio, gledaju TV i filmove, uzivaju u kompjuteru, imaju na raspolaganju lekove, egzoticnu hranu iz juznih krajeva, itd, nisu ranije mogli posedovati ni carevi ni kraljevi. I da se uprkos toga danas daleko vise postuju ljudska pava nego li ranije .To je samo delimicno tacno, i to je relativna kategorija. Cinjenica je da su Srbi danas jedan do najstarijih i najbolesnijih naroda planete, da ce ukoliko se nista ne preduzme biti za par decenija manjina u svojoj zemlji, ili za pola veka nestati. I da dan danas u 21 veku, 700 godina skoro posle Cara Dusana se ne sudi po zakonu i pravdi, a u 14 veku je carevala sudska pravda.I da su drugi narodi ne samo Evrope nego i van nje, otisli daleko ispred nas.
Ova tragicna cinjenica treba sve da nas duboko zabrine. i nagna na razmisljanja.
Zasto je tako? Sta ciniti?
Predlazemo da nasi naucnici izvrse naucnu analizu i ustanove zasto je tako? Zasto je i ova oblast tabu tema. Gde je nasa nauka? Gde su nasi naucnici? Nema drustvene nauke u pravom smislu reci., u doba komuniizma je carevala lakirovka, i ulepsavanje. Nisu se smele govoriti kritike, nije se smela reci istina, carevale su teze kao:” Nije vazno gde smo, kuda idemo, vazno je da stignemo na cilj”. Koji cilj? Dosta lazi i prevara naivnih , dosta izbora vlastodrzaca koje je lako lagati i varati! Cinjenica je da nasa drustvena nauka tavori i ne sluzi svojoj nameni. Stete su kobne po sve nas.
Nikako se ne mozemo sloziti sa reakcionarnom rasistickom tezom da je nas narod los, kriv, pre vidimo uzroke u geografskoj regiji koju on naseljava, koja je vrlo znacajna, kao i u razlicitim istorijskim i politickim koincidencijama. Mi nismo krivi sto su nas napali Turci koji su od nas bili neuporedivo brojniji i jaci. Oni su nasu naciju vratili u proslost i unazadil je od toga se jos nismo ni izdaleka oporavili. Tako oslabljenoj naciji, vekovima tiranisanoj ,gurnutoj u duboku krizu identiteta gde je istinska intelektuana elita i posle turske vladavine ipak u izvesnoj meri od nekoga bila brizljivo iskljucivana iz donosenja kljucnh odluka, nije bilo tesko nametati pogresne izbore, narocito u II Svetskom ratu i prilikom zavodjenja komunizma, pa sve do danasnjih dana.
Sustina je u geo i medjunarodnoj politici u odnosu na ovaj region i nas narod. Iz nazalost , delimicnog statiste , ili objekta treba da postanemo subjekt..Potrebni su nam velika mudrost i diplomaticnost.,i nova zrelost i svest. A to znaci, pre svega upoznati kontekst i potrebe, zelje, donosioca odluka, velikih sila, njihove aspiracije na Balkanu i u svetu, njihove strategije kako da zadovolje svoje interese.Mocnici pre svega zahtevaju podredjenost njihovoj viziji, konformizam. Mi treba u okviru toga da pronadjemo neke ozbiljnije pomake za nas. Kao sto su to ucinili neki drugi narodi koji su bili u slicnoj situaciji u kojoj smo mi sada. Nasa neodmerenost, nerealnost, netakticnost nediplomaticnost su samo kontraproduktivni.Politika je umetnost moguceg,
U 2003 godini nema stvarnih, znacajnih poboljsanja sa ljudskim pravima. Nema ogoljene tiranije kao u vreme Milosevica, direktno naredjenih represivnih mera, hapsenja, progona verbalnog delikta, rasturanja javnih skupova, gasenja medija, ali i dalje i u 2003 godini opstaju sudske nepravde, rasiren je kriminal, ima korupcije, ucena, pretnji, provala, pljacki i kradja , nasilje i bezakonje postoje i dalje..
Jos nije vracena oduzeta imovina, nisu obavljene kadrovske smene, bivsi razvlasceni vlastodrsci su se povezali i opstruiraju pomake, vecina gradjana se oseca i dalje u nesigurnosti. ,sudije su najveci problem.Cak je ubijen i Z.Djindjic, sto je kulminacija bezakonja.Izbori decembra 2003 godine nisu doveli do formiranja nove demokratske vlasti, nastala su nova trvenja i rivaliteti.
Tema ljudskih prava jos nije stavljena na dnevni red, ljudska prava su nacionalna tema broj 1, ali su jos uvek tabu, i treba pod hitno da ova oblast bude razjasnjena i stavljena na dnevni red. Oni koji krse prava gradjana su predmet manipulacija , cime su ohrabrivani, sto je stetno za sve.
Zbog nedostatka diskontinuiteta u odnosu na prethodni totalitarni poredak, i teske ekonomske situacije,kao i sveopste zavadjenosti, udruzene sa neslogom politicara, vecina gradjana se oseca vrlo nezadovoljna i razocarana u politicare i povlaci se i odbija da izadje da glasa. Nacija je lisena jednog od osnovnih ljudskih prava, prava da izabere vladu po zelji.Od 1990 godine je sistematski potiskivana autenticna opozicja u korist oportunista i privilegovanih, te je to jedan od glavnih razloga sto je danasnja vlast anemicna, najradikalnije snage su eliminisane. Oni zive dobro i uglavnom uzivaju svoja prava( Sit gladnog ne razume, i onaj ko uziva svoja prava i ko je daleko od stanje prava vecine je sklon da zalbe vecine na porazno stanje ljudskih prava vidi kao preterivanje , ili paranoju).Kada procenjuju stanje ljudskih prava, oni projeciraju u vecoj meri svoju licnu situaciju, umesto da vide stanje vecine.Cime postaju plen prevara onih koji krse prava. Jer njima te privilegije daju da ih pasiviziraju, a sutra ce udariti i po njima.
Vecina gradjana zivi u strahu, lisena svojih prava, orobljena , podvrgnuta stresovima, i tihoj diskretnoj mentalnoj torturi.
Stanje se cak na neki nacin i pogorsava.Val optimizma posle 1990, zatim nakon 2000 godine, i posle izbora poslednjih godina, je zamenjen apatijom, depresijom, ili beznadjem, mirenjem sa zlom sudbinom.
Saznaje se da Srbi mogu biti za par decenija manjina, ili za pola veka nestati, ako se nista ne preduzme..
Nada da cemo postati deo Evrope moze biti prokockana. Nas guraju u suprotnom smeru, protiv Evrope i sveta, uprava oni kojima smeta nase priblizavanje Evropi. A njih ima najvise u geo okruzenju, ali i van njega.Nas odbijaju od Evrope upravo oni koji nam stalno prave zackoljice u vezi Haskog suda, haskih osudjenika, izricu prestroge zahteve, itd.
Iako postajemo clan Evropskog saveta, nasi gradjani jos nemaju pravo da se zale Evropskom sudu, cime se ovde snazno ohrabruju prekrsioci.i kriminal.Nase zalbe medjunarodnoj zajednici da se ovde krse prava i da smo mi licno ugrozeni ostaju bez odgovora. Cime se ohrabruju lokalni kriminalci. Cime medjunarodna zajednica zeli da od nas stvara vecite disidente, ranije kriticare komunizma, a sada medjunarodne zajednice. Cime ohrabruje one koji su i ranije krsili prava, i sada to cine.I od njih pravi vecite vladare nacionalne stetocine.i sabotere.
Desava se gigantska manipulacija sa mafijama i kriminalcima.koj su promovisani od geo-okruzenja i sa drugih strana da bi slabili zemlju.
Ukazujemo da postoje razliciti pristupi tematici ljudskih prava, nesloge medju organizacijama za zastitu ljudskih prava, da ima veliki broj organizacija za zastitu ljudskih prava, sa mnogo strucnih kadrova i resursa i da se radi o ogromnim potencijalima, ali koji nazalost nisu dovoljno racionalno iskorisceni jer se ljudska prava i dalje krse masovno kao i ranije.
Predlozemo da se odrzi okrugli sto o ljudskim pravima, da se ovo pitanje stavi na dnevni red, napravi dijagnoza stanja i da predlog mera. Ukoliko se to ne ucini ne moze doci do poboljsanja.
Sto se tice Izvestaja o stanju ljudskih prava Beogradskog centra za ljudska prava i jos nekih nevladinih organizacija, vidimo ih kao vrlo strucne, sa izvanrednim analizama zakona, ustava, medjunarodnog prava, ali isto vreme isticemo neke manjkavosti, koje mogu ukoliko se otklone samo jos vise unaprediti kvalitet rada. Pre svega neprihvatljivo je da je broj slucajeva krsenja ljudskih prava mali i da se radi samo o manjinama, krse se cesto ljudska prava. svih etnickih grupa.
Nacija je i dalje podeljena i pozavadjana. Umesto pomirenja, pokajanja, sloge i saradnje bujaju nove ostrascenosti i lose procene, .
Razvlasceni bivsi vlastodrsci su se povezali u klan i ojacali i blokiraju promene. I kao takvi bivaju zloupotrebljeni da pomocu njih nastavljaju dalju destabilizaciju.
Sta ciniti?
Pomirenje, prastanje ,sloga i saradnja.-to je nas odgovor.
Pobeda DOS-a na izborima i naimenovanje dr.V.Kostunice na celo drzave su stvorili okolnosti da se stanje promeni na bolje. Ove mogucnosti su po prvi put postale zaista realne jer je opozicija potukla SPS , JUL i SRS na izborima do nogu, cime je narod stavio do znanja da zeli korenite promene. Izbori decembra 2003 godine bi takodje trebali da deluju u tom smeru. Pobeda demokratskog bloka na izborima decembra 2003 godine je dala novu nadu. Ali politicari ne mogu da se sloze oko formiranja nove Vlade.
Zabrinjava rast snage SRS i radikalnih nacionalista.Za ovu opasnu pojavu krivicu snose pre svega oni iz geo okruzenja i sve one snage u svetu koje opstruiraju nasu integraciju u Evropu i euro atantske integracije, to je delo one struje u svetu koja zagovara dalju izolaciju Srba , njihovo slabljenje, te onemogucavanje da udju u Evropu i svet jer bi tako ojacali. Guraju ih protiv Zapada, i jacaju ovde ekstremiste i nedorasle, po receptu koji su primenjivali od 1945 godine do danas. Alo nedozreli dodju na vlast tesko li se nama svima, nasoj naciji i drzavi.Nastavice se ono sto se desavalo od 1990 godine do danas.
Iz politicke utakmice su od 1990 godine iskljucene najradikalnije nacionalne snage, istinske elite, u korist bivsih privilegovanh rezimskih kadrova. Zato je vlast anemicna, nedostaju zivotni sokovi.
Pose oktobra 2000 godine, do znacajnijih poboljsanja, sem psiholoskih, nije doslo, DS i DOS su imali dobru volju, a porazene snage nije lako u potpunosti pomeriti sa njihovih pozicija na kojima su se ucvrstile za vreme vise od pola veka., povrh svega DS i DOS su pravili propuste na koje im treba dobronamerno ukazati.
MI smo svi morali ovu sansu iskoristiti da se stanje sa ljudskim pravima popravi, i da zazivi demokratija, da ne dozvolimo da se krsenja ljudskih prava nastave. Ukoliko se ova sansa ne iskoristi, posledice mogu biti katastrofalne na svim nivoima.
U mnogo cemu 2003 godina je bila godina neuspeha na ovome planu, ali i izvesnih pomaka za sta treba odati prizananje vladi., i sto je za sve nas veliko ohrabrenje. I treba im pruziti podrsku. Razume se vlada treba da prihvate ponude saradnje svih onih koji mogu biti od pomoci. I da se politicari sloze. Ali nemojmo msiliti da je to lako sloziti se, intrige i zavade su podle, porebno je da DSS i DS uloze ogroman napor, i mudrost da prevazidju podle hridi intriga i zavada.
Ljudska prava su se masovno krsila i u prethodnoj SFRJ (Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija) pre dolaska Slobodana Milosevica na vlast. Stanje se od 1990 g. drasticno pogorsavalo iz godine u godinu, cemu su doprinosili raspad zemlje, pocetak ratova, zavodjenje sankcija i intenziviranje nastale krize. Doslo je do istinskog kraha institucija pravne drzave i masovnih zloupotreba i pojave kriminala, crnog trzista, korupcije i drasticnog osiromasenja nacije. Gradjanima nije bila zagarantovana licna bezbednost i imovinska sigurnost.
U nasim izvestajima o ljudskim pravima smo jos od 1975 godine analizirali polozaj ljudskih prava u nasoj zemlji.Smatramo medjutim da je ovoga puta svrsishodna detaljna analiza samo od 1990 godine do danas.
SFRJ je bila konstituisana kao multietnicka drzava sa sest republika. Srbija je imala dve autonomne oblasti, Kosovo i Vojvodinu, koje su ukinute 1990 godine. Bivsa SFRJ se raspala 1992 godine i medjunarodna zajednica je priznala tri bivse jugoslovenske republike ( Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu ). Pod uticajem raznih dezintegrativnih procesa, SFRJ je ostavila iza sebe pet novih drzava: SRJ, Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. 7 aprila 1992 godine Srbija i Crna Gora su proglasile stvaranje SRJ (Savezne republike Jugoslavije) i potom su proglasile nov Ustav. Medjunarodna zajednica je odbacila kao nezakoinit zahtev da SRJ bude jedini pravni naslednik SFRJ i bilo je
obustavljeno i njeno ucesce u Generalnoj konferenciji OUN u Zenevi i na Evropskoj konferenciji o sigurnosti i bezbednosti.Ujedinjene nacije su zavele 1992 godine, a zatim pojacale 1993 , ekonomske i politicke sankcije. protiv Srbije i Jugoslavije obrazlazuci takav potez da su one to zasluzile svojom ulogom u ratu u Bosni.
Postojali su neki izgledi da ratna atmosfera popusti posle okoncanja rata u Bosni i Hercegovini 1995.,cemu bi trebala da doprinese cinjenica da je na pregovorima u Dejtonu predvodnik zajednicke delegacije SRJ i bosanskih Srba bio tadasnji predsednik Srbije Slobodan Milosevic, koji je na kraju Dejtonsko-pariski sporazum potpisao u ime SRJ..To se nije desilo, ali je u medjuvremenu doslo do pogorsanja na Kosovu 1998 .
U 1996/97 je doslo do masovnih gradjanskih demonstracija povodom kradje lokalnih izbora, sto je dovelo do porasta represivnih mera. Tokom 1998, a narocito s pocetkom NATO intervencije 24. marta 1999 koalicija na vlasti je u pravom slislu reci zamracila drustvenu scenu dobro orkestriranim propagandnim kampanjama protiv "agresora, domacih izdajnika i stranih placenika Nato", sa pozivima na patriotski heroizam i sprecavanje gradjanskog rata i obracun sa"izdajnicima". Donošenje Uredbe o proglasenju ratnog stanja 24. aprila 1999. od strane Savezne vlade je kulminiralo merama policijsko-politickog terora koji se iz meseca u mesec pojacavao ispoljavajuci se kroz zabranu medija, isterivanje iz radnog odnosa nepodobnih novinara, profesora, kulturnih i javnih radnika, nezakonita privodjenja i zadrzavanja u zatvorima, razbijanje protestnih skupova, obracune sa demonstrantima, pa sve do ozalbenih ubistava opozicionara i novinara nezavisnih medija. Da bi bilo olaksano razumevanje ove materije , potrebno je poblize analizirati neke istorijske i politicke aspekte ove problematike.
Posle zavrsetka sukoba i ratova u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, posle potpisivanja Dejtonskih dogovora, nakon svih dogadjaja koju su usledili u vezi sukoba na Kosovu, kojima su prethodili pregovori u Rambujeu, i sve izrazenija medjunarodna izolacija zemlje, pa preko pocetka bombardovanja zemlje od strane NATO koje je pocelo 24 marta 1999 godine i trajalo 77 dana i cija najveca zrtva su bili nevini gradjani, , pa sve do Kumanovskog sporazuma i stavljanja Kosova pod jurisdikciju institucija medjunarodne zajednice, politicka situacija u SRJ se iz godine u godinu pogorsava, ukljucujuci i sve
masovnija i drasticnija krsenja ljudskih prava.
SRJ( Savezna republika Jugoslavija) je u svome sastavu imala Republiku Srbiju i Republiku Crnu Goru, imala je svoga predsednika i parlamentarni drustveni sistem zasnovan na visestranackim izborima. Na izborima od 4 novembra 2000 godine je izabrana nova vlada, koja je bila priznata zatim od medjunarodne zajednice. Vojislav Kostunica je izabran za predsednika SRJ na izborima od 24 septembra 2000 godine i ojacao je svoje pozicije posle dogadjaja 5 oktobra kada je S.Milosevic definitivno priznao poraz. i prestao da pokusava da izmanipulise izbore jos jednom.
Usvajanjem Ustavne povelje u saveznoj skupstini 14. mart 2003 i formalno-pravno prestaje da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Naziv buduce zajednicke drzave je Srbija i Crna Gora, sto je sedma promena imena drzave od njenog osnivanja 1918.:
-24. novembar 1918. Sredisnji odbor Narodnog veca Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio ujedinjenje Drzave Slovenaca, Hrvata i Srba sa podrucja bivse Austro-Ugarske Monarhije s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu drzavu Srba,Hrvata i Slovenaca.
-1. decembar 1918. U Beogradu delegacija Narodnog veca SHS i regent Aleksandar Karadjordjevic proglasavaju stvaranje zajednicke drzave, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
-3. oktobar 1929. Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podrucja promenjen je naziv drzave u Kraljevina Jugoslavija, a zemlja je podeljena na devet banovina.
-29. novembar 1943. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a U Jajcu Jugoslavija je projektovana kao federacija pet naroda, Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci, i sest federanih jedinica, Srbija, Hrvatska, Slovenija,Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
-10. avgust 1945. Na Trecem zasedanju AVNOJ-a u Beogradu Jugoslavija je dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija.
-29. novembar 1945. Ustavotvorna skupstina proglasila je republiku i promijenila ime drzave u Federativna Narodna Republika Jugoslavija.
-7. april 1963. Usvojen je novi savezni Ustav kojim je promijenjeno ime drzave u Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija.
-25. jun 1991. Sabor Republike Hrvatske je jednoglasno usvojio Deklaraciju o proglasenju samostalne i suverene Republike Hrvatske i pokrenuo postupak razdruzivanja od Jugoslavije.
Skupstina Slovenije je usvojila akte o izdvajanju iz SFRJ i proglasenju samostalnosti.
-15. oktobar 1991. U Skupstini BiH, bez prisustva poslanika Srpske demokratske stranke usvojen Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini.
-21. novembar 1991. Sobranje Makedonije svecano proglasilo novi makedonski Ustav kojim je Makedonija definisana kao suverena i samostalna drzava.
-27. april 1992. Savezno vece Skupstine SFRJ usvojilo je Ustav Savezne Republike Jugoslavije, zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
14. mart 2003. U Beogradu potpisan Sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Tim sporazumom, koji su potpisali zvanicnici SRJ, Srbije i Crne Gore, uz posredovanje Evropske unije, zajednicka drzava je dobila ime Srbija i Crna Gora.
Prethodno je S.Milosevic vladao zemljom na jedan dobro poznati nedemokratski nacin,, a koji je pokusavao posle rata na Kosovu i bombardovanja NATO 1999 godine da konsoliduje svoju vlast
predstavljajuci se za zastitnika drzave i nacije od Nato i Zapada, a kvalifikujuci sve svoje unutrasnje rivale, pre svega opoziciju i nezavisna medija, kao i NGO, studente iz Otpor-a, borce za ljudska prava, kao strane placenike i izdajnike.,i stupajuci sa njima u obracune i proganjajuci ih. S.Milosevic je vladao svim sferema drzave i drustva, i nastavio je u 2000 godini svoju vladavinu zastrasivanja i terora i krsenja ljudskih prava. S.Milosevic koji je bio na celu drzave je ujedno bio i predsednik Socijalisticke partije Srbije( SPS), a imao je za koalicione partnere JUL na celu sa njegovom suprugoim Mirom Markovic i SRS na celu sa dr. V.
Seseljom.
Prethodni poredak je vladao pre svega zahvaljujuci policiji vrlo dobro naoruzanoj i obucenoj koja je brojala oko 80.000 policajaca. Posle povlacenja policije sa Kosova ona je se onda obracunavala sa opozicionarima. Vojska je bila poluga u rukama prethodnog poretka da zaplasuje i ucutkuje sve one koji bi hteli promeniti rezim.Policajci su bili dobro nagradjeni, ne samo platama nego i sponom sa svercerima i mafijama. Ovome treba dodati vrlo brojne saradnike policije i drzavnih organa, kojih je prema procenama u prethodnoj SFRJ bilo na svakih 6 gradjana po 1, ove formacije su se osule ali je jos uvek dosta
njih ostalo povezano sa policijom.
Posebna poluga prethodne vlasti su bile i ostale paravojne formacije i narocito grupe kriminalaca u gangovima koje su bile i ostale pod kontrolom policijskih i vojnih formacija. Sve te snage koje su se borile na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, u Krajinama, su se slile u Srbiju obogacene ratnim plenom, i spremne da nastave da pljackaju i seju haos i bezakonje sada u Srbiji i Crnoj Gori. Ovi gangovi i formacije su bili pojacani i brojnim "kolegama" koji su pristigli iz Krajina, Bosne i Hercegovine i sa Kosova.,odakle su bili prognani iz svojih domova ,od nove vlasti koja je njih tamo razvlastila.
Rezim je uz sebe imao i clanove SPS, JUL-a i SRS, kao i svoje saradnike u drzavnoj upravi, ministarstvima, i u raznim segmentima koji su mu jos uvek uprkos osipanja ostali odani( vojni penzioneri, bivsi borci i njihove porodice, pojedine izbeglice, i jos uvek vrlo brojni simpatizeri prethodnog sistema).
Rezim je zaveo drasticne obracune sa svima onima u svojim redovima koji su pokusavali da ne budu poslusni i eliminisao ih, ili kaznajvao i zaplasivao ih.
Rezim je kontrolisao ekonomiju, i uspesni poslovni ljudi su mogli biti najcesce samo njegovi ljudi. Ogromna finansijska i druga sredstva su se bila slila u ruke rezima, od sverca, pljacke kako na ratistima tako i u Srbiji i Crnoj Gori.. Stvorio je od svih ovih svojih formacija vrlo militantne strukture vlasti, izvanredno motivisane, organizovane, koje sto posto izlaze na izbore i bore se racionalno za svoje ciljeve., i uz primenu subverzije i metoda tajnog specijalnog rata.koje su surovo i masovno primenjivali nad
nevinim i nezasticenim gradjanima koji najcesce za to nisu ni znali.
Ali treba istaci cinjenicu da je redovima poretka i SPS, JUL, SRS doslo do osvescivanja i raslojavanja( konjitivna disonanca), i da su mnogi napustili poredak i pridruzuili se opoziciji.
Prethodni rezim se takodje oslanjao na sudstvo koje je bilo pod njegovom kontrolom,ali koje je pocelo da pokazuje ideolosko raslojavanje, na sta je rezim odgovorio cistkama medju sudijama.. Jedna od najznacajnijih poluga rezima je bila informisanje, sva znacajnija medija su bila stavljena pod nadzor vlasti, a u prethodnim godinama milosevicevski rezim je se brutralno obracunavao sa medijima koja su pokusavala da ga kritikuju. Rezim je cinio ogromne napore da drzi pod svojom kontrolom
obrazovanje i Univerzitet, i da upravlja obrazovanjem preko svoga ministarstva obrazovanja koje je naimenovalo direktore svih obrazovnih ustanova, a preko kojih je sprovodjena zvanicna politika. Vojska, kultura, nauka, privreda, telekomunikacije, i sve druge oblasti zivota su bile podvrgnute kontroli vlasti.
Posle rata na Kosovu, ekonomske sankcije su bile na snazi jos godinu dana, koje su pocele da bivaju ukidane posle naimenovanja Kostunice na polozaj predsednika.
Nova vlast krajem 2000 je zatekla zemlju runiranu ratom i sankcijama,opljackanu od kriminalaca i poretka, oslabljenu neradom, zastarele proizvodne kapacitete, korupciju, bezakonje i zemlju gurnutu u izolaciju i
konflikte sa susedima, medjunarodnom zajednicom i medju samim gradjanama i politickim subjektima, i sa navikama da se pruza otpor reformama i promenama. Vecina gradjana je bila krajnje nezadovoljna i iznurena prethodnom tiranijom I raubovanjem.,i bolesna organski.
Posle pobede DOS-a oktobra 2000 godine i tokom 2001 godine doslo je do hapsenja Slobodana Milosevica i njegovog prebacivanja u Haski sud. i reintegracije nase zemlje u strukture medjunarodne zajednice, ukidanja ekonomskih sankcija, nagovestaja da ce nasa zemlja postati clan Evropskog saveta, da ce pristupiti Evropskoj ekonomskoj zajednici, i Nato Partnerstvu za mir. Nasa zemlja je primila znacajnu pomoc, i to je korenita promena do koje je dosla posle pobede DOS-a. Ova reintegracija je imala znacajne reperkusije na stanje ljudskih prava jer ce nasa drzava biti obavezna da postuje medjunarodne konvencije. Npr. gradjani ce imati pravo da se npr. obracaju zalbama Evropskom sudu u Strazburu. i OUN i drugim medjunarodnim organizacijama.
Ali nazalost, ni do danas, nije doslo d istinskog unapredjenja postovanja ljudskih prava.Niko ne sumnja dobre namere DSS, DS, I drugih. Ali nema pomaka.Svi treba da se zapitamo zasto nova demokratska vlast odbija da stavi na dnevni red pitanje ljudskih pava? Jeli to strah od tabu teme? Ili autisticnost? Hipnoticki decenijski san? Oni ne shvataju da je kljuc krize u ljudskim pravima.I njeno razresenje.
Posebnu paznju zahteva analiza i objasnjenje zasto je SFRJ koja je decenijama bila vidjena kao najliberalnija socijalisticka drzava Istocne Evrope najednom od 1990 gdine sve do pobede DOS-a pala u nemilost medjunarodne zajednice i kao takva zapala u medjunarodnu izolaciju , podvrgnuta sankcijama i napadu NATO?
Zasto je SFRJ koja je bila hvaljena kao"model demokratije""samoupravna demokratska drzava""lider Nesvrstanog sveta""most izmedju Istoka i Zapada","sampion liberalizacije medjunarodnih odnosa",poznata po svom u svetu hvaljenom modelu resavanja medjunacionalnih odnosa,najednom od 1990 godine bila upravo od Zapada kvalifikovana kao""poslednji bastion komunizma""kao ratno-huskacka""nacionalisticka""varvarska""da sprovodi genocid nad drugim narodima""i da krsi sistematski prava svojih gradjana"?
Nase stanoviste je da se odgovori na ova slozena i delikatna pitanja nalaze upravo u korpusu ljudskih prava ,sto cemo pokusati dalje da razjasnimo.
Slicna, ali ne tako velika zbrka je vladala i 1948 godine kada je doslo do raskida izmedju ondasnje FNRJ (Federativne Narodne Republike Jugoslavije) i SSSR-a, Tito je raskinuo sa Staljinom i na recima se opredelio za socijalizam humanog lika. Gradjani su se nadali da ce doci sloboda i demokratija, da ce zaziveti visetstranacje, da ce se nasa zemlja zbliziti sa Zapadom, da ce se vratiti kralj Petar Karadjordjevic, da ce se ziveti bolje i slobodnije. Do toga nazalost nije doslo.. Nasuprot ,kasnije se shvatilo da je u zemlji nastavljena jedna varijanta drzavne uprave koja se nije mnogo razlikovala od drugih zemalja ondasnje
Istocne Evrope,ali je to brizljivo prikrivano.
Nase je stanoviste koje zelimo da obrazlozimo dalje, da nisu oni u pravu koji tvrde da je Jugoslavija bila "demokratska"u poredjenju sa drugim drzavama ondasnje Istocne Evrope koje su bile"totalitarne".Zelimo da dokazemo da je SFRJ od 1945 godine pa sve do raspada, bila ,i ostala, totalitarna drzava. Tacno je da je posle raskida 1948, kada se zbio sukob Komunisticke partije Jugoslavije i njenog vodje, Josipa Broza Tita, s medjunarodnim vrhom komunistickog pokreta, olicenim u Informativnom birou komunistickih partija (naslednika Kominterne) i generalnom sekretaru Komunisticke partije SSSR Josifu Staljinu. , doslo na neki nacin do snizavanja nivoa vidljive represije,pa cak i do prihvatanja neke liberalne reforme, i do novih mera u oblasti ekonomije i uprave koje bi prakticno mogle biti vidjene kao napustanje ideoloskog dogmatizma i slabljenje centralne birokratije. Ovo se odrazavalo i na rezim putovanja gradjana van zemlje, bez potrebe da traze izlazne vize, i tako su gradjani SFRJ postali prvi podanici neke socijalisticke"zemlje koja nije bitno ogranicavala slobodu medjunarodnog kretanja. Standard zivota je takodje bo relativno dobar i bolji nego li u drugim socijalistickim drzavama., . Ali je sve to bilo vise na nivou privida nego li stvarnosti.
Odmah po dolasku nove vlasti 1945 nastao je mracan period sumnnjicenja, hajki, obracuna, nezakonitih postupaka,konfiskacija, citavi segmenti su padali pod udare. Masovno etiketiranje i potraga za"neprijateljima" devedesetih godina , nisu nikakva novina. Dovoljno je pogledati brojeve lista POLITIKA iz 1950-tih godina pa videti kao glavni sadrzaj poruka politicara , I J.B.Tita" da neprijatelj nikad ne spava, da nam je potrebna izuzetna budnost, da neprijatelja ima u svim sredinama, da ih treba otkrivati i nemilostrdno se sa njima obracunavati".Vodjene su zesce hajke nego li devedesetih protiv kulaka, monarhista, zapadnjaka, srpski h nacionalista , potomaka porazenih snaga, ,informbirovaca ,liberala, tehnokrata, reakcije koja dize glavu, itd, itd). tako je bilo od 1945 do kraja devedesetih godina.
Ovaj trend politizacije i bujanja politickih sumnjicenja i represije je tinjao i sve vise uzimao maha. Posle pocetnih napredaka i dostignuca pocela su da se naziru krizna zarista , a narocito od pocetka 1970-ih godina. Vec su neka od tih pitanja bila naceta pobunom studenata 1968 godine.
Vredi uzgred napomenuti da su svi ustavi prethodne SFRJ na papiru garantovali prava gradjana, a, koja su se lako mogla ograniciti zakonima i podzakonskim aktima ili jednostavno ignorisati u praksi. Uz to ustavi nisu sadrzali potpun katalog ljudskih prava, na cije je postovanje SFRJ bila obavezana ratifikovanim medjunarodnim ugovorima. Narocito je postojao sustinski raskorak izmedju zakona i njihove primene, sto je metodicno ukrivano.
Prethodna SFRJ je takoreci do savrsenstva razvila metode ukrivanja krsenja ljudskih prava. koja je masovno krsila a u isto vreme to prikrivala i hvalila se kako je"zavela samoupravljanje i i ostvarila vrhunske standarde u postovanju ljudskih prava." Njoj je to bilo potrebno zbog njene uloge u svetu, narocito Nesvrstanom. gde se predstavljala kao uzor demokratije.
Ondasnja SFRJ je bila partijska drzava, u takvoj partijskoj drzavi, pravo nije moglo da igra bitnu ulogu i bilo je podredjeno politickim odlukama partijskog vrha. Bilo je zabranjeno osnivanje opozicionih stranaka, u obracunu sa ljudima koji su pokusavali da se politicki organizuju vlast nije birala sredstva da ih ucutka.
Jedini vid gradjanskog organizovanja je bio Narodni front (kasnije Socijalisticki savez radnog naroda), bez cijeg se odobrenja nijedno udruzenje gradjana nije moglo registrovati. Izbori su bili farsa i svodili se na pravo da se glasa za jedinog kandidata koga je odredila SKJ.. Ustavom od 1974. godine izbori su i pravno izgubili znacaj time sto su prestali da budu neposredni i zamenjeni su visestepenim "delegatskim" izbornim
sistemom.
Tacno je da je bilo zavedeno Samoupravljanje, ali samo formalno, na recima , ne i u praksi.. Ali se ne mozemo sloziti da je sistem samoupravljanja dopustao odredjeni stepen saodlucivanja na radnom mestu.,da nekonformisticki iskazi obicnih ljudi, cak i prekori pretpostavljenima, koje je postavljao Savez komunista, nisu po pravilu dovodili do teskih posledica i progona, I da je poredak samo strogo vodio racuna o delovanju intelektualne elite, koju je i ekonomski sputavao drzavnim vlasnistvom nad medijima, izdavackim i filmskim preduzecima, pozoristima, univerzitetima i naucnim ustanovama., i da je se otpor
intelektualaca suzbijao policijskim zastrasivanjem i drugim drasticnim sredstvima, kakvo je bilo otpustanje univerzitetiskih nastavnika posle studentskih protesta 1968.godine. .Mi se ne slazemo sa tvrdnjom pojedinih autora da je verbalni delikt bio ukinut 1988 godine, on je postojao pre toga, u to vreme.
Nasi podaci, a to je rasireno uverenje, ukazuju da su krsenja ljudskih prava bila masovna, i nisu obuhvatala samo intelektualnu elitu nego i mnoge druge brojne segmente.stanovnistva.
Fabrikama nisu upravljali radnici nego politicari ,oni i zaposleni nisu imali nikakva stvarna iole znacajnija prava, carevala je moralno -politicka podobnost, sudstvo je bilo partijsko (poznato je uputstvo J.B.Tita sudijama"da ne treba da se drze zakona ko pijan plota") .Tacno je da je postojao minimum standarda za vecinu stanovnika , vecina je stambeno bila zbrinuta, gradjani su mogli da kupe neophodne kucanske aparate, ili cak mnogi i kola, da odu na letovanje, ili da putuju u inostranstvo. Ali o sudbini nacije, o politici i strateskim odrednicama razvoja, se odlucivalo u zatvorenim krugovima i narod je
bio obespomocen i pretvoren u statistu Postojali su ( i postoje i danas) klanovi i zatvoreni politicki centri moci nedovoljno poznati od gradjana koji su uticali direktivama kod sudova, ministarstava, poslodavaca, u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad.,nazalost oni su inicirali hajke na mnoge gradjane proglasavajuci ih sumnjivim licnostima i neprijateljima poretka. Drzava je krenula u pravcu preteranih eksperimenata i reformi koje ne bi podnele ni bogate drzave, kako u ekonomiji,
unutrasnjem uredjenju drzave ,tako i u spoljnoj politici., nastala je sveopsta politizacija svih sfera drustvenog zivota. Stvorena je samovolja vladajuce oligarhije koja je pocela za sebe i svoje da prisvaja privilegije i da to cini na racun vecine gradjana, i da njihov otpor sputava masovnom represijom.
Dok je sve ovo bilo ukrivano oblandama SAMOUPRAVLJANJA, NESVRSTANE POLITIKE, MEDJUNARODNE ULOGE SFRJ, UGLEDOM J.B.TITA, STANDRADOM.,za to vreme kriza je uzimala sve vise maha, i greske umesto da budu ispravljene su postajala sve prisutnije.
Mi smo se u proslosti obracali medjunarodnim organizacijama za zastitu ljudskih prava , medjunarodnim institucijama i vladama pojedinih zapadnih drzava zalbama na krsenja ljudskih prava, odgovori su po pravilu sve do kraja 1970-ih godina bili kurtoazni, ali uz napomenu "da je SFRJ drzava u kojoj se postuju ljudska prava, da je J.B.Tito lider izuzetnog ugleda, i da se moze raditi samo o vrlo malom broju pojedinaca koji su zrtve bezakonja".Mi smo uvidjali u zemlji drugacije stanje ali je ovakav IMAGE ondasnje SFRJ bio velika smetnja da se stvarno stanje predstavi medjunarodnoj javnosti.. Do osetnih promena,stava medjunarodne zajednice je prema nasim saznanjima doslo tek pocetkom 1980-ih godina kada su disidenti, borci za ljudska prava i organizacije za zastitu ljudskih prava poceli da se pojavljuju na sceni sirom zemlje.zathevajuci ukidanje MPP (Moralno politicke podobnosti), verbalnog delikta, zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe, zahtevajuci poboljsanje stanja u zatvorima. Medjunarodna zajednica je nakon toga pocela da menja stav prema zalbama na krsenja ljudskih prava. iz Jugoslavije.
Zalosno je da i sada u 21 veku medjunarodna zajednica slicno postupa. Mi smo ugrozeni u nasim prava, i vecina gradjana, oni cute. Cime ohrabruju kriminal i udaljavanje od Evrope.I nase pravo na samoodbranu koje je temelj evropske civilizacije moze onda biti pogresno shvaceno kao otpor medjnarodn zajednici. Mi zelimo u Evropu, Nato ali kao zdrava prosperitetna nacija.
Nas Pokret za zastitu ljudskih prava je jos 1975 godine javno ustvrdio da se nasuprot takvoj lepoj reputaciji ondasnje SFRJ u praksi ljudska prava u zemlji krse masovno, sistematski i flagrantno. Usledili su obracuni i brutalni progoni i svakojaki napadi na nasu organizaciju, sa ciljem da budemo obezvredjeni kao pojedinci "koji iznose neproverene podatke, koji preteruju, koji su dusevno uzdrmani"( Ovo je izjavio na konferenciji za strane novinare u saveznom ministarstvu za informisanje ondasnji ministar
unutrasnjih ploslova Stane Dolanc).
Nazalost, mi tada nismo dobili potrebnu podrsku, cak i od pojedinih ondasnjih disidenata ( neki od njih su sada lideri pojedinih opozicionih stranaka). Sada se uvidja da smo mi bili u pravu. Da su nasi stavovi onda bili uvazavani i da su preduzete ispravke to bi samo moglo biti od koristi, da se greske isprave i spreci danasnja evolucija.
U SFRJ je bila razradejna specificna represija, diskretna.Za razliku od SSSR-a gde je bila otvorena i nije bila ukrivana..
Postojala je protivurecnost izmedju moralnih normi koje su zvanicno bile fundamenti drustva, i postupaka, narocita opasnost je bila u tome da su ti postupci cak bili opravdavani socijalistickim principima i bili su vrseni u njihovo ime. Do slicnih zloupotreba je dolazilo i u SSSR-u i u staljinistickim drzavama. Staljinizam su karakterisala masovna ubistva, gruba samovolja, licna obracunavanja ,nekontrolisane beneficije i privilegije-sve to u ime i pod okriljem toboznjeg socijalistickog morala.
Ali kada se radilo o jugoslovenskom samoupravnom socijalistickom modelu koji je upravo trebao da spreci ovakve staljinisticke devijacije, u njemu su upravo nastale devijacije prvenstveno zloupotrebom formi samoupravljanja, a u isto vreme je to bilo pravdano samoupravljanjem. Te devijacije su bile metodicno ukrivane, i barem donekle i na prvi pogled nisu dovodile do tako teskih i drasticnih posledica .Ipak, su ove zloupotrebe u SFRJ bile veoma rasirene i opasne. Bio je stvoren rafiniraniji oblik samovolje, nasuprot recimo gruboj ,vidljivoj samovolji staljinisticke birokratije. Za razliku od otvorenih
zloupotreba u staljinizmu, SFRJ se opredelila za rafiniranije ali u isto vreme vrlo efikasne metode krsenja ljudskih prava iuzurpaciju vlasti, i za metodicno ukrivanje bezakonja, koji ne bi dovodili u pitanje demokratsku fasadu i predstavu koju je o sebi ondasnja SFRJ stvarala u svetu ,i koja joj je bila potrebna za njenu ulogu u Nesvrstanom pokretu i radi indoktrinacije na internom planu. Ali su bila ukrivana izbegavajuci prepoznatljive politicke sudske procese i pribegavajuci obracunima ispod zita:
-nepodobni biva otpusten sa posla, opravdanje zvanicnika je da je" neradnik""da je prekrsio disciplinu",neko je ometen da dobije zaposlenje, "jer vlada masovna nezaposlenost”, ne napreduje u sluzbi"jer su drugi sposobniji", ne dobija stan"jer drugi imaju vise bodova", politicki krivac je smesten u zatvor "jer je pocinio proneveru", ili u psihijatrijsku bolnicu"da se tamo leci",sud je doneo neku presudu "jer je sve po zakonu",nepocudni je premlacen" delo nepoznatih kriminalaca", ubijen je u saobracajnoj nesreci" -tehnicki problem", deca lose uce"jer su lenja" itd.
-razvijena je decenijama vrlo metodicna represija.koja se sirila iz godine u godinu na sve veci broj segmenata stanovnika.
Pogodnom kombinacijom, doziranjem, intenzitetom i vremenom trajanja razlicitih represalija, diskriminacija, zakulisanih i drugih pritisaka, nepozeljni gradjani kojih je oduvek bilo vrlo mnogo, a danas su to vecina, bivaju vremenom opljackani, sludjeni,slabljeni, ruinirani.i onesposobljeni za bilo kakvo suprotstavljanje ili odbranu svojih prava. Na ovaj nacin je obezbedjena sigurna vladavina putem terora, ali se to ukriva. Socijalisticki ministar za ljudska prava i nacionalne manjine Ivan Sedlacek je izjavio krajem devedesetih da je SRJ model demokratije i postovanja ljudskih prava. Sto je vrhunski cinizam.Ukoliko je bilo optuzbi za krsenja ljudskih prava to je pravdano da se time cuvaju opsti, kolektivni interesi, krse se prava pojedinaca da bi se zastitio kolektiv.
Devedesetih je postalo jasno da su krsena prava vecine, zarad interesa manjine.A ne obratno. Obrazine i jagnjece koze koje su ogrtane od tirana od 1945 godine da ukriju svoje vucje lice su zbacene..
.
Potrebno je izvuci pouku iz iskustva od 1945 godine do danas. Drzava i nacija su zapali u sadasnju krizu i izolaciju upravo zbog ovakvog pogresnog odnosa prema zakonima i postovanju ljudskih prava.
Sto je imalo za posledicu, jacanje svih mogucih tenzija i vodilo ratnim obracunima do kojih je doslo, gusenju motivacije vecine gradjana, nastala su sva moguca negazdinska poslovanja i doslo je do slabljenja privrednog i ekonomskog razvoja,dezintegracionih procesa i sveopsteg osiromasenja i korupcije. Sto je sve oslabilo naciju i drzavu koje nisu mogle tako iznurene i razjedinjene da se energicno suprotstave raspadu zemlje i odbrani svojih teritorija.
Od pocetka 1990-ih godina ,uporedo sa rastom sadasnje krize, desile su se znacajne promene u ovoj oblasti . Napusteno je ukrivanje i ulepsavanje, sa diskretnih formi krsenja ljudskih prava brutalno i naglo se preslo na otvorena,masovna, drasticna i brutalna krsenja ljudskih prava vecine gradjana.To se ogledalo u zapleni deviza, stambenih doprinosa, kradji od radnika drustvenih preduzeca uskracivanju plata i penzija, pljacki gradjana kroz inflaciju, manifestovalo se kroz grube i otvorene pljacke, provale ,reket, razbojnistva, korupciju, ratno profiterstvo, crno trziste. Stvorena je klima nepostojanja elementarne licne bezbednosti i imovinske sigurnosti.
Iako je formalno zaveden visepartijski sistem , umesto da opozicija pobedi na izborima sto zeli vecina gradjana, na laziranim izborima su pobedjivali naslednici prethodnih vlastodrzaca. Ujedno, posto je uvidjeno da se sada ne radi o zastiti kolektiva, mada se to stidljivo i neubedljivo istice i dalje, sada je jasno da se uskracuju prava kolektivu, vecini, da bi bili valorizovani interesi manjine, pojedinaca na vlasti.
Vrlo znacajan udeo u genezi sadasnje krize je imalo osiromasenje. Postovanje ljudskih prava, narocito ekonomskih i socijalnih, ugrozeno je i teskom ekonomskom situacijom. jer se SRJ nasla ubrzo pod udarom sankcija Ujedinjenih nacija, proglasenih zbog ucesca organa SRJ u ratu u Bosni i Hercegovini.
Sto je rezim pokusao da koristi da podigne solidarnost stanovnistva za to koristeci medija , predstavljajuci sebe za zastitnika a sve one koji drugacije misle za" strane placenike i neprijatelje"
Sankcije su, udruzene sa ratovima,doprinele kriminalizaciji jugoslovenskog drustva. Nezapamcena hiperinflacija (cija je stopa dostigla svetski rekord od 400.000.000.000.000% u 1993. godini i cak 60% dnevno u januaru 1994)smatra se posledicom delovanja oba ta cinioca, ali i smisljene politike vlasti da od gradjana izvuce devizne rezerve. Na taj nacin su nestale ustedjevine velikog dela stanovnistva, dok je bogatstvo koncentrisano u rukama uskog sloja ljudi povezanih s vladajucim partijama. Iako je hiperinflacija suzbijena 1994. godine, privreda nije uspela da se oporavi, delimicno i zato sto plan privatizacije nije sproveden. Velika preduzeca su od samoupravnih (drustvenih) postala drzavna. Simbioza politicke i ekonomske moci je izrazenija nego u prethodnom,"socijalistickom" periodu: mnogi clanovi vlada su istovremeno i direktori drzavnih preduzeca. Mnogi radnici koji su poslati na prinudne odmore zbog medjunarodnih sankcija nisu se vratili na posao i primaju minimalne naknade za fiktivnu zaposlenost.
Troskovi zivota i dalje rastu. i plate su sve manje, iznos prosecne plate u 1999 godini je 60 DEM. U 2000 godini je bilo slicno da bi do izvesnog znacajnijeg porast je u 2001 godini.,uz napomenu da je vrednost DM potcenjena , da su drasticno porasli cene i nameti. U 2002 i 2003 dolazi d stabilizaciej I za to treba odati priznanje Vladi, nominalne plate su osetno porasle, ali ne i realna kupovna moc, siromasvo je i dalje jako prisutno.
Isticemo da su se u Srbiji i SRJ prema nasim vidjenjima registrovala dva divergentna procesa. poslednjih godina. Jedan je izuzetna radikalizacija kosovskog problema i juga Srbije, opstanka sadasnje zajednice, opstanka nacije koja je drasticno i vrlo opasno ugrozena, koji bi zahtevao vecu nacionalnu slogu i saradnju. A drugi je suprotan ovome zahtevu i ogleda se u stvaranju zavada i podela, rasipanju dragocenih nacionalnih resursa, sirenju haosa i konfuzije, progona i masovnih i drasticnih krsenja ljudskih
prava.. , i latentnog gradjanskog rata koji tinja ili plamti u kome se bore Staro i Novo.
Nama su potrebni pomirenje i sloga.
Pokret za zastitu ljudskih prava predocava ovakvo tesko stanje i poziva na nacionalnu slogu , stavljanje na dnevni red stanja ljudskih prava i eliminisanje ovakvih zloupotreba. Oblast ljudskih prava je zapostavljena i krajnje je vreme da se ovo pitanje aktualizuje i stavi na dnevni red. Pokret za zastitu ljudskih prava poziva sve one koji mogu dati doprinos da to ucine i tako pokrenu procese progresa i prosperiteta.
Posle pobede DOS-a doslo je do znacajnih poboljsanja, pre svega na psiholoskom planu, narod je uvideo da je pobedio na izborima da rezim nije uspeo to da spreci, stekao je novu samouverenost, doslo je do znacajnih kadrovskih promena i dolaska mladih i eksperata na vodece pozicije, pocele su reforme, izmene zakona, oslobadjanje politickih zatvorenika, reforme zatvorskog i kaznenog sistema, promene u medijima, preduzecima. .
Medjunarodna zajednica je pozdravila ovakav trend liberalizacije i demokratizacije i pocela da ukida sankcije i da vraca nasu zemlju u svoje okrilje, da nam pruza humanitarnu podrsku i razne oblike pomoci.
Za celo ovo vreme u protekli godinama od 2000 je bilo i drugih teskoca, i poteza vlade koji su mogli izazvati nezadovoljstvo gradjana. Pre svega se radi o nastavljaju nezakonitih postupaka u sudstvu, blokadi demokratizacije, smetnjama DOS-u od neformalnh centara moci da implemntira koncept demokratizacije i postovanja nacela ljudskih prava. Naime, DOS nije mogao sprovesti korenite i sveobuhvatne kadrovske i drustvene promene i otkloniti sve kadrove iz prethodnog rezima koji su ostali cesto na svojim pozicijama od vrha piramide vlasti do njenog dna, od drzavne uprave, ministarstava, preko sudstva, policije, pa sve do opstinskih i drugih struktura. DOS nije uspeo da zastiti zrtve bezakonja i tiranije, da ih rehabilituje i obesteti.
.Ovi vrlo znacajni ostaci se povezuju i cine sve da blokiraju novu vlast,cementiraju svoje pozicije,
i zele da ojacaju. Ono sto najvise zabrinjava je da ove snage se odrzavaju ,povezuju medjusobno, i da zele da nastave po starom, da krse prava gradjana, da odrzavaju svoju konspiraciju, i da pribegavaju subverziji i metodima specijalnog rata. Ove snage su se povezale sa mafijama, gangovima, sve je to izgradjivano vise od pola veka, i vrlo je tesko to sve otkloniti brzo.
Problem je otezan time sto su neke od ovih snaga bile usle i u DOS. Povrh svega , dosovci, i clanovi drugih politickih stranaka u paralamentu, su najcesce bili sami, ili njihovi roditelji, u prethodnom aparatu ili SKJ, te su tako povezani sa prethodnom vlascu srodnickim, plemenskim, vezama, ili pak interesima i kolegijalnim vezama i prijateljstvima iz prethodnog perioda.
Postojanje ovakvih neformalnih centara moci ostaje i u 2003 godini najveci akltuelni problem nove vlasti, (ubili su Z.Djindjica), koja ako ne uspe da ga razresi ce pasti na ispitu i nastavice se dalja tiranija i bezakonje, i rastakanje drzave i nacije. Na ruku ovim snagama idu i poskupljenja i ekonomske teskoce, koje nova jos neujedinjena demokratska vlast ne moze odjednom da razresi.
Postojala je opasnost da ove udruzene snage podzemlja ostvare projekat i da omalovaze i uruse ugled DOS-a i da tako trasiraju povratak Levici na vlast na kasnijim izborima, sto bi moglo oznacavati definitivan krah demokratizacije i spasa nacije i drzave. Jer je Levica ta koja je dovela u sadasnju propast, i ako dodje ponovo,ili ako ojaca, ona ce nastaviti da urusava. Zato ima podrsku onih snaga iz sveta kojima je stalo da nas opstruiraju. Nazalost spona inostranih faktora i domacih mafija je dovela do jacanja ekstremnih partija
Treba ipak odati priznanje DOS-a za rezultate, DOS je bio veliki napredak u odnosu na prethodnu vlast, DOS su sacinjavali eksperti,korektni intelektualci, dok su u ranijoj vlasti bile krute i nadmene birokrate sklone korupciji i zloupotrebama, on ostvaruje pomake, ulaze ogromne napore, DOS-u nije bilo lako, stesnjen je bio u prethodnim godinama pritiscima na jugu Srbije, u Crnoj Gori, na Kosovu, u Vojvodini, Sandzaku, na medjunarodnoj sceni, sto se tice Haskog suda, sankcija, otpora porazenih snaga, sto se tice nasledjenog katastrofalnog stanja u ekonomiji i svim drugim sektorima drustva. Nije bio u stanju da pruzi vece plate, penzije,socijalna davanja, a svi traze, narocito je tezak spor sa kriminalcima i mafijama koje pokusavaju da nastave da love u mutnom i da se bogate kao i ranije, da cuvaju svoje pozicije, da ucenjuju i prete.DOS je zelio da pomogne gradjanima, i da stiti njihova prava, ali nije u stanju da sve to ostvari u praksi.
Ali u isto vreme izricemo ostre kritike DOS-u. Nije sprecio mafije , kriminal, nije obuzdao neformalnu vlast, nje zaveo red u sudstvu, nije sprecio bezakonje, povecao zaposlenost, nastavljene su pljacke putem privatizacija, afere, korupcija, nije vraceno oduzeto.I nije diplomatski postupio sa DSS sto je stvorilo danasnju izbornu krizu jer DSS sada zeli da vrati DS milo za drago.
Promena vlasti je veliki dogadjaj i napredak, u proteklim godinama nacija je izvedena iz medjunarodne izolacije, medjunarodna zajednica je pocela da pruza podrsku nasoj vladi , da pomaze i daje humanitarnu pomoc, medija su na neki nacin u izvesnoj meri liberalizovana, narod je slobodniji i sretniji.
Ali nazalost jos uvek nisu zaziveli demokratija i postovanje ljudskih prava.,
Borba protiv neformalnih centara moci i kriminalaca koji zele da zaplase novu demokratsku vlast je vrlo teska. Narod vidi vinovnika u tzv. neformalnim centrima moci i zahteva da ove strukture budu stavljene pod kontrolu parlamenta i demokratskih institucija i delotvorne javnosti. Ne smemo dozvoliti da nam bilo ko steti i kvari sve ono sto smo postigli poslednjih godina boreci se za pobedu demokratske opozicije.
Neformalni centri moci i mafije su u zapadnim drzavama sredstvo social control( drustvene kontrole), njima se koristi svemocna drzava da jaca, oni su korisni za drzavu.Kod nas je obratno, oni ruse drzavu.
Sve ovo izaziva veliko nespokojstvo i izaziva sumnje gradjana koji zahtevaju od Vlade da stanu na put kriminalu i bezakonju i da omoguce da zazive institucije pravne drzave.
Predocavamo da Vlada pokazuje na delu jednu flagrantnu manjkavost. Ne ume ,ili ne zeli ,da ukljuci sve one vrlo brojne pojedince, organizacije, struje, koji bi mogli svi zajedno doprineti promenama na bolje. Sto je ostatak nasledjene psihologije prethodnog perioda da se vlast zatvara u svoje grupe i klanove, gde samo oni odlucuju, a druge pretvaraju u statiste.
Zelimo da budemo iskreni i otvoreni,.Zasto Vlada odbija da saradjuje sa nama? Zasto Vlada odbija da cuje istinu o ljudskim pravima? Mi se borimo od 1975 godine, mi imamo znanja i iskustvo u ovoj oblasti, kada smo se mi borili za visepartijski sistem, onda je ogromna vecina dosovaca I drugih stranaka bila u ondasnjom partijskom i drzavnom aparatu, neki od njih su nas licno kritikovali,ili cak progonili, mi smo onda za njih bili opozicija. Sada su oni postali vlast opet, a nas ponovo guraju da budemo opozicija. O cemu se tu radi? Ko blokira istinu o ljudskim pravima ? Gde su reci priznanja za nas trud i doprinos?
Ko blokira istinu o ljudskim pravima ? Kljucno pitanje je obznanjivanje polozaja ljudskih prava
u nasoj zemlji,i da je to bila tabu tema, i da je jos uvek to, da neko sprecava da se ova oblast rasvetli i da su medija ta koja treba da preduzmu najveci teret na sebe.Obracamo se Vladi :Gde su reci priznanja za nas trud i doprinos? Zasto nas sprecavate da obznanimo polozaj ljudskih prava?Zasto Vlada nas ne podrzi svojim uticajem kod medija da obznanimo stanje ljudskih prava? Zasto Vlada na taj nacin svesno, ili nesvesno ukriva stvarno stanje?
Sada Vlada treba da predje sa reci na dela.Sta koci Vladu, koga se plasi, ko blokira njene namere? U cemu je stvar? Ko ovde vlada, Vlada ili neko drugi? Ovo se narod danas pita.
Postavljamo pitanje intelektualnih elita. danas su vecina iskljuceni kao i u vreme komunizma, postoe tabu licnosti, en samo tabu teme, favorizuje se intelektualni konformizam, narod kaze ad nema vise tolko mudrih ljudi kao ranije otisl su iz emle, umrli prevremeno, ili potonuli u bolestine, alkohol, razvrat.
Svesni smo da je potrebno strpljenje. Ali je isto tako cinjenica da iako Vlada zvanicno ima vlast, i dalje gradjane progone i uznemiravaju krse njihova prava. Ali je Vlada obavezna da vodi racuna o reakcijama naroda, jer se dobra reputacija gradi godinama i decenijama, a losa se stice zacas. Ukoliko Vlada ne uzme
kontrolu pod svoje i ne spreci pocinioce, oni ce ojacati i sve ce biti kao i ranije. A to bi znacilo brzo gubljenje ugleda Vlade i povratak Levice, sto bi vodilo naciju u kolektivno samounistenje.
Ko su te snage koje blokiraju zavodjenje postovanja zakona i zagovaraju dalje krsenje ljudskih prava?
Pobedi demokratije i naroda se suprostavljaju snage koje zele da vuku unatrag , da cuvaju svoje pozicije i privilegije, koje su stekli na racun stete vecine gradjana.
Ove snage, koje cine pojedinci usanceni u pojedinim sluzbama, strukturama i hijerarhijama, zloupotrebljavaju svoju moc koju i dalje nazalost poseduju da svim mogucim sredstvima i metodima, ukljucujuci i subverziju i konspiraciju, metode specijalnog rata, da seju lose procene, zavade, intrige, da zloupotrebljavaju snemocalost i prestrasenost vecine gradjana, da proizvode konfuziju i haos, da seju
obracune i pozive na progone mnogih gradjana.
Opravdan zahtev zrtava da budu rehabilitovane, i da krivci budu kaznjeni,aspiracije nacije da dodje do promena, se od njih zloupotrebljavaju da se stvaraju nove omraze i obracuni, sada sa onim koji su ranije bili zrtve od strane ranijih mucitelja, koji bi sada hteli da se obracunavaju tajno sa onima koji traze pravdu.
Zasto Vlada nas ne podrzi svojim uticajem kod medija da obznanimo stanje ljudskih prava? Zasto Vlada na taj nacin svesno, ili nesvesno ukriva stvarno stanje?
Zalosna je cinjenica da sm usli u 21 vek sa prtljagom orobljavanja i tiranja koji nas prati vec vise vekova
.Zasto?
Odgovor je jasan: otarasimo se balkanskog nasledja, postanimo uzorni Evropljani.