III.Prava iz radnog odnosa u 2003 godini.

I. UVOD .

Rezime. Jos u prethodnom komunistickom periodu Ustav i zakoni su garantovali manje vise na papiru prava iz oblasti rada i zaposljavanja. Ali su se uprkos toga u praksi sprovodila drasticna krsenja ovoga prava, kao i drugih ljudskih prava.

Uprkos pobede demokratskih politickih stranaka oktobra 2000 godine, u ovoj oblasti nema osetnijih poboljsanja. Tranzicija je vrlo bolna, pogotovu u nasoj zemlji u kojoj ne funkcionisu institucije pravne drzave. To se vidi u u sferi rada i radnih odnosa: nezakoniti otkazi,i diskriminacije na radnom mestu, gusenje strajkova , progoni strajkaca., nezakonite privatizacije, pljacke i kradje., teski radni uslovi, zatvaranja preduzeca , brojni sindikati suceljeni medju sobom., prinudni odmori, niske i neredovne plate.,sukobi politickih stranaka i grupa, klanova.

Pre svega sprovode se i u 2003 godini nelegalne privatizacije i otimacina svojine zaposlenih koja se sliva u dzepove privilegovanih i klanova mocnika. Nastavljaju se krsenja prava zaposlenih ,koji nemaju adekvatnu zastitu sudova koji rastezu sudske odluke, ili donose pristrasne i nepravedne. Radnicima ne pomazu strajkovi, sindikati su suceljeni i pozavadajni. Mnogi ostaju bez posla, ukidaju se radna mesta, zatvaraju neke firme, proizvodni kapaciteti su zastareli, nedovoljno iskorisceni, nema kapitala,, sirovina i resursa, i sve manje ima kvalifikovanih strucnjaka., nazalost ponuda radne snage nije cesto kvalitetna u odnosu na traznju sto se tice obrazovanja, mi smo jedna od najstarijih nacija u Evropi, i medju najbolesnijim,(ne samo u Evropi). Ne funkcionise u dovoljnoj meri nacelo sposobnosti. Stopa nezaposlenosti je vro visoka, i pokazuje tendenciju rasta.

Uvodna objasnjenja.

Pravo na rad je garantovano Opstom deklaracijom o ljudskim pravima, clan 23:"Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, pogodne uslove rada i zastitu u slucaju nezaposlenosti , na zaradu koja ce mu osigurati zivot dostojan ljudskog bica, a ako to nije slucaj, onda da mu se omoguci sociajlna zastita. Svako ima pravo da se udruzuje u sindikate i da stupa u strajk". Ovo pravo je garantovano i Ustavom i zakonima.i medjunarodnim obavezama Vlade SRJ.

2..Istorijat.

Pravo na rad je bilo predvidjeno jos Ustavom iz 1946 ,a zatim Ustavom iz 1953 godine. Dodatno je obradjeno Zakonom o radnim odnosima iz 1957 godine. Ustav iz 1963 godine postavlja pitanje da li se pravo na rad moze obezbediti svima koji ga traze, jer to zavisi od ekonomskog razvoja zemlje. Ustavom iz 1974 godine se izricito garantuje sloboda rada ,svako je slobodan da izabira svoju profesiju, svi polozaji i funkcije u drustvu su dostupni svima u uslovima jednakosti. Iako je prethodna SFR Jugoslavija tvrdila da je dostigla visok nivo ostvarenja ljudskih prava i sloboda, da je ostvarila vrhunski nivo razvoja ljudskih prava i zavela Samoupravljanje i dala radnicima na raspolaganje sredstva za proizvodnju, sada je jasno da sredstvima za proizvodnju nisu upravljali radnici, nego politicari-vlastodrsci, da je carevala Moralno-politicka podobnost MPP (sto je u praksi najcesce znacilo clanstvo u SKJ). Direktore preduzeca su izabirali spoljni politicki centri moci, ali je to servirano kao da su ih izabrali zaposleni, u zakonu je bila upisana MPP kao kriterijum za izbor i naimenovanje na polozaje direktora, i sva druga znacajnija radna mesta (cesto i za sefa sluzbe), procedure selekcije ovih

kadrova su bile u rukama politickih centara moci van preduzeca. MPP se zahtevala i za radna mesta u pojedinim zanimanjima od posebnog drustvenog znacaja kao sto su: informisanje, drzavna uprava, kultura, obrazovanje, nauka, i.sl. MPP se zahtevala u oglasima, bila je upisana u statutima i pravnim dokumentima preduzeca i ustanova Preko 90 % direktora su bili clanovi SKJ, vecina sefova sluzbi, skoro 100 % oficira, sudija, javnih tuzioca ,kadrova u drzavnoj upravi, komunisti su drzali skoro sve vaznije polozaje u informisanju, nauci , kulturi, obrazovanju, zdravstvu, i svim drugim kljucnim drustvenim sektorima.

Pokret za zastitu ljudskih prava je jos pre dvadeset i vise godina ustao u osudu MPP kao nelegalne i stetne(zajedno sa sadasnjim celnicima I aktivistima politickih stranaka, koji su onda bili disidenti i clanovi odbora za zastitu ljudskih prava),jer drasticno prigusuje funkcionisanje nacela sposobnosti i podstice drustvene podele.

Sa priblizavanjem istorijskih promena koje ce nastati uvodjenjem visepartijskog sistema u Jugoslaviji, pocinje da se menja radno zakonodavstvo i predvidja se i postojanje privatne svojine nad bivsim drustvenim preduzecima, donose se novi zakoni o preduzecima.

24 jula 1991 godine donet je novi Zakon o radnim odnosima koji je uneo znacajne promene u ovoj oblasti, na direktora se prenose sve veca ovlascenja. Direktore i dalje biraju politicari cija su oni produzena ruka .Direktor postaje poslovodni organ, koji odlucuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa .Ovim zakonom je propisana nova mera izricanja tehnoloskih viskova (otpremnina od 24 meseca, odlazak u penziju, itd). Ovim zakonom je predvidjeno pravo radnika da se organizuju u nezavisne sindikate i donet je Zakon o strajku koji radnicima daje pravo na strajk.

Posle ovoga je doslo da rapidnog i drasticnog pogorsanja u oblasti prava na rad. U 1993 godini u doba rekordne inflacije usled sankcija, rata, doslo je do istinske ekonomske paralize, sto je imalo za posledicu redukciju privrednih aktivnosti i masovno slanje zaposlenih van radnog odnosa, u penziju, na prinudne odmore Ovo je iskorisceno da se sprovode obracuni sa neistomisljenicima i zaposljavaju svoji ljudi. Poredak se nije libio da pocetkom 1993 godine sprovede istinsku cistku i 1.500 novinara i osoblja RTS posalje na prinudne odmore, da na celo informacionih, naucnih, obrazovnih,zdravstvenih i drugih kljucnih sektora drustva nastavlja da dovodi politicki pouzdane pojedince ,da izvrsi reizbor sudskih organa i odstrani one koji nisu po volji. Rektore Univerziteta i direktore skola bira Ministarstvo prosvete.

Kasnijim zakonskim dopunama direktorima su davana sve veca ovlascenja i sve su vise u praksi suzavana prava iz radnog odnosa. Na talasu tadasnjih ocekivanja, u Srbiji je krajem 1990. zakljucen i pravi Opsti kolektivni ugovor.

Veoma brzo posle tog pocetnog poleta u Srbiji je pocela desetogodisnja agonija, koju, pored ostalog, karakterise zadrzavanje dominacije drustveno-svojinskog oblika, uz neposredno najavljivanje privatizacije i promena osnova sistema. Medutim, nezavisno od takve nezvanicne politike, u tom periodu je i privatni sektor znatno ojacao. Naravno, po pravilu na racun drustvenog kapitala, ali to nije tema ovog napisa. Takva, neodredena situacija je izazvala konfuziju u radnom zakonodavstvu. Zato je period izmedu 1991. i 1997. godine vreme ucestalih promena radnog zakonodavstva, kojim je pokusano uvodjenje u sistem, ugovora o radu. Ali drustvena realnost nije davala osnov za inaugurisanje ovog akta. U privredi, u kojoj dominira drustvena svojina, nesto tako jednostavno nije moguce. Nedostaje druga strana. Ali uporni pokusaji promena sistema radnih odnosa, koji nisu imali uporiste u praksi, izazivali su otpor kod radnika, zato sto su se suocavali sa posledicama takve situacije.

Kada se na drustveno-svojinski oblik nakaleme resenja iz drugog sistema, minusi se sabiraju. Uprave preduzeca, navikle na sopstvenu neodgovornost i podsticane sistemom na takvo ponasanje, dobile su u ruke sredstva koja im ne pripadaju (liberaizacija zaposljavanja,otpustanje i rasporedivanja). Ova "nemoguca" situacija je "kodifikovana" usvajanjem novog Zakona o radnim odnosima, s pocetka 1997.

godine. Ovakav sled dogadaja je uticao na stvaranje otpora prema promenama kod radnika.Stanje se degradira sve do 2000 godine kada nova vlast ulaze napore da radno zakonodavstvo prilagodi medjunarodnim standardima.Ali je to proces koji ne ide lako.

3.Pravna osnovica

Prilazemo pravna obrazlozenja Beogradskog centra za ljudska prava kao strucna i pogodna za ovu svrhu.

Prema Beogradskom centru za ljudska prava: Pravo na rad Pravo na rad je izri?ito garantovano ustavima Srbije i Crne Gore (?l. 35 Ustava Srbije i ?l. 52 Ustava Crne Gore), ali ne i Ustavom SRJ. Svi ustavi garantuju pravo na slobodan izbor zanimanja i zaposlenja, kao i zabranu prinudnog rada (?l. 54, st. 1 Ustava SRJ). Ustav Srbije jedini predvi?a da su svakome, pod jednakim uslovima, dostupni radno mesto i funkcija (?l. 54, st. 1 Ustava Srbije).

Zakonom su ure?ena posebna prava zaposlenih koji spadaju u tzv. tehnološki višak. Re? je o licima kojima prestaje radni odnos zbog prestanka potrebe za njihovim radom u slu?aju uvo?enja tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Po Zakonu o radu Srbije poslodavac takvom

Pravo na pravedne i povoljne uslove rada

Srbije, u skladu sa zakonom (?l. 84 Zakona o radu Srbije). Ukoliko se sporazum ne postigne u roku od 10 dana minimalnu zaradu utvr?uje Vlada Republike Srbije (?l. 84, st. 3).

Jugoslovenski ustavi na uopšten na?in garantuju i pravo zaposlenog na ograni?eno radno vreme, kao i na pla?eni godišnji odmor i odsustva.

Puno radno vreme iznosi 40 sati u jednoj radnoj nedelji. Zakonom je predvi?ena obaveza uvo?enja skra?enog radnog vremena za lica koja rade na naro?ito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima, i to srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost

zaposlenog. U Srbiji skra?enje može biti najviše 10 sati nedeljno, a Crnoj Gori radno vreme ovih lica najviše se može skratiti na 36 sati nedeljno (?l. 36, st. 1 Zakona o radu Srbije i ?l. 17 Zakona o radnim odnosima Crne Gore). Radno vreme zaposlenog može trajati i duže od punog radnog

vremena ali ne duže od 10 sati nedeljno, osim ako je re? o nekom od slu?ajeva koji su izri?ito predvi?eni zakonom, kada postoji obaveza zaposlenog da radi prekovremeno, npr. u slu?aju elementarne nepogode, požara, eksplozije i sl. (?l. 20 ZORO).

U pogledu prava na odmor, zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, pravo na odmor izme?u dva radna dana u trajanju od najmanje 12 sati neprekidno, osim u pogledu sezonskih radova kada ovaj minimum iznosi 10 sati. Zaposleni ima pravo i na nedeljni

ustanovljeni i obavezni prethodni i periodi?ni lekarski pregledi (?l. 30–35 Zakona o zaštiti na radu, Sl. glasnik RS, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94,42/98). Iz istog razloga zakonom je ustanovljena obaveza skra?enja radnog vremena za ova lica.

ta?. 1 Zakona o preduze?ima), a u odre?enim slu?ajevima može da predstavlja i krivi?no delo (?l. 90 KZ Srbije i ?l. 74 KZ Crne Gore).

Sloboda udruživanja

?lan 22 PGP(Pakt o gradjanskim pravima):

1. Svako lice ima pravo da se slobodno udruži sa drugim licima, uklju?uju?i i pravo na osnivanje sindikata i u?lanjenje u iste radi zaštite svojih interesa.

predvi?ene navedenom konvencijom. (Sl. list SFRJ, br. 7/71)

Opšte

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. novembra 1950).

Evropskog suda za ljudska prava država mora svakome garantovati pravo da se ne udružuje (odluka Sigurour A. Sigurjonsson protiv Islanda, 30. juna 1993, A–264).

Politi?ka i sindikalna udruženja u SRJ koja deluju na celoj njenoj teritoriji, osnivaju se i rade prema saveznom Zakonu o udruživanju gra?ana u udruženja, društvene organizacije i politi?ke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ (Sl. list SFRJ, br. 42/90; dalje: Zakon o udruživanju

.

Ograni?enje slobode udruživanja pripadnika vojske i policije

Me?utim, Evropski sud za ljudska prava je u svoj odluci Rekvenji (Rekvényi) protiv Ma?arske (App. No. 25390/94 (1999)), stao na stanovište da zabrana pripadnicima policije da se u?lanjuju u politi?ke stranke i u?estvuju u politi?kim aktivnostima nije protivna ?lanovima 10 (sloboda

izražavanja) i 11 (sloboda udruživanja) EKPS. Imaju?i u vidu ovu odluku Evropskog suda, može se re?i da jugoslovenska ustavna zabrana profesionalnim pripadnicima vojske i policije da budu ?lanovi politi?kih stranaka u na?elu predstavlja dozvoljeno ograni?enje. Me?utim, vojska i

policija u SRJ u praksi nisu bile politi?ki neutralne, dugo su se poistove?ivale s vladaju?im strankama i do oktobra 2000. su bile jedan od njihovih glavnih oslonaca.

11603/85, (1987)). Prema mišljenju Evropske komisije državama mora biti dato široko polje slobodne procene, kada osiguravaju zaštitu njihove nacionalne bezbednosti (vidi Leander protiv Švedske, A–116, 1985).

Jugoslaviji u praksi nisu bili politi?ki neutralni, ve? pod velikim uticajem vladaju?e stranke. Potpuna negacija prava na politi?ko organizovanje sudijama i javnim tužiocima ustanovljena Ustavom SRJ ipak predstavlja suviše radikalnu meru imaju?i u vidu da republi?ki zakoni sadrže

Ustav Crne Gore zabranjuje „politi?ko organizovanje u državnim organima“ (?l. 41, st. 1). Isto tako, Zakon o državnoj upravi (Sl. glasnik RS, br.20/92) u ?lanu 6 odre?uje da je zabranjeno „u organima državne uprave osnivati politi?ke stranke i druge politi?ke organizacije ili pojedine

Pravo na štrajk

Pravo na štrajk je garantovano ?lanom 8, st. 1(d) PESK i ?lanom 6, ta?. 4 Evropske socijalne povelje, ali ga izri?ito ne garantuju ni PGP, ni EKPS.

samo da „zaposleni imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom“ (?l. 37 Ustava Srbije).

dozvoljeno sa stanovišta me?unarodnih standarda.

njemu (?l. 18).

Januar 2003 g.

U januarau se desavaju strajkovi i protesti zaposlenih koji kao razlog imaju zahtev za povecanjem primanja i pravicne privatizacije, i sto se tice kadrovske politike.

To je uvredilo prof. Marinkovi?a koji u izjavi za naš list isti?e da je to „monstruozna laž“ i dodaje: - O?ajan sam što živim sa leševima, bez nade da ?u dobiti stan, ali nisam nekriti?an da ugrozim bilo koga, pri ?emu sa domarom imam dogovor, ukoliko želi da iza?e, da mu u svako doba otvorim vrata.

profesora i kolegu.

Z. D. Markovi?

Svetska priznanja

univerzitetima u Sent Luisu i Litl Roku, na poziv prof. dr Jašar Gila, svetskog neurohirurga broj jedan. On je jedini doma?I stalni gostuju?i profesor na Univerzitetu u Tokiju, kao jedan od vode?ih svetskih stru?njaka za anatomiju centralnog nervnog sistema, autor je i koautor velikog broja stru?nih monografija i publikacija, prevedenih na veliki broj stranih jezika. Prvi je stru?njak iz oblasti medicinskih nauka, koji nema titulu akademika, a koji je za svoj nau?ni rad oktobra 2002. dobio nagradu „Kari? fondacije“.

SAOPŠTENJE DSS:, 30.12.2002

DOSLEDNA NEODGOVORNOST

SAOPŠTENJE DSS, 9.01.2003

?ISTKE U SOKOBANJI

Za direktora specijalne bolnice "Ozren", umesto nestrana?ke li?nosti dr Miška Šarovi?a, imenovana je dr Ljiljana Ledina, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke i ro?ena sestra poslanika DS Vojislava Jankovi?a, ina?e direktora JP "Srbijašume". Na mesto direktora specijalne bolnice "Sokobanja", umesto dr Marije Mitrovi?-Sin?eli? (DSS), postavljena je dr Ljiljana Isakovi?, koja ne ispunjava statutarne uslove za to mesto, a za direktora Doma zdravlja, umesto nestrana?ke li?nosti dr Siniše

SAOPŠTENJE DSS, 17.01.2003

OPRAVDANI PROTESTI MEŠTANA VREOCA

Protesti meštana Vreoca i blokada teretne pruge u tom mestu posledica su, pored objektivnih problema, i neodgovornog ponašanja vlasti i guranja glave u pesak pred narastaju?im problemima, koji ne mogu da se reše iz beogradskih ministarskih kabineta.

što leže na glavnim naslagama uglja, bez kojih bi bilo dovedeno u pitanje dalje funkcionisanje Rudarskog basena "Kolubara".

Vrhunac cinizma predstavlja poruka meštanima Vreoca republi?kog ministra za energetiku i rudarstvo Kori Udovi?ki da do?u na razgovore u Beograd, valjda da ona ne bi ukaljala cipele u Vreocima, iako bi dugotrajna blokada pruge mogla da rezultira i restrikcijom elektri?ne energije.

SAOPŠTENJE ASNS ZA JAVNOST (29. 01. 2002.) - Povodom brutalnog napada na dr ?or?a Bajeca Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ogor?ena je i zabrinuta zbog brutalnog napada na dr ?or?a Bajeca, uglednog lekara i direktora Centra za urgentnu hirurgiju u Klini?kom centru Srbije. Zato duboko osu?ujemo ovaj nasilni?ki i kriminalni akt. Kao protivnici nasilja i bezakonja, ali i organizacija koja je za pravnu državu, pravdu i bezbednost gra?ana, zahtevamo

od nadležnih da po?inioce ovog kriminalnog ?ina, što pre, izvedu pred lice pravde.

SAOPŠTENJE ASNS: A JAVNOST (22. 01. 2002.)

Povodom Uredbe o visini zarada u javnim preduze?ima

ASNS podržava isplatu pomo?i zaposlenima u prosveti i zdravstvu od po 1.000 dinara, koju je odlu?ila da iz budžetskih sredstava izdvoji Vlada Srbije, ali smatra da zaposleni u EPS ne smeju biti kažnjavani nemogu?noš?u pove?anja plata koje su realno i zaradili samo zbog ograni?enja koja predvi?a ova Uredba. ASNS je protiv diskriminacije u odre?ivanju visine zarada, jer se ograni?enja ne odnose na plate poslovodstva EPS.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST (22. 01. 2002.)

Povodom problema prelaska platnog prometa u banke

preduze?ima, kako bi ovakvi problemi i zastoji bili otklonjeni, a zaposleni koji su radili i

zaradili, svoje plate na vreme dobili.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST ASNS (02. 12. 2002.)

Povodom ponašanja Kori Udovi?ki, republi?kog ministra za energetiku

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ogor?ena je ponašanjem Kori Udovi?ki, republi?kog ministra za energetiku.

Poslednji od njenih sumnjivih dilova je i onaj koji se odnosi na pripremu kolektivnog ugovora za EPS, a u kojima su konsultovani samo predstavnici Samostalog sindikata. Favorizuju?i samo jedan sindikat i ne konsultuju?i druge sindikate ove delatnosti, gospo?a Udovi?ki, slu?ajno, ili iz nekih drugih, njoj i njenim partnerima u dilu znanih razloga, "zaboravila" je da se na taj na?in ogrešila o ?itav set zakona i da je ovaj dokument sa?injen tako da je koristan samo za rukovodstvo samostalnog i Sindikata EPS. Odredbe teksta ovog kolektivnog ugovora koji je u pripremi, rukovodstvu ovih sindikata

garantuju veliki broj beneficija i to – finansijskih, ali su radnici

zato žestoko ošte?eni.

Februar 2003 godine

Tranzicija je vrlo bolna, pogotovu u nasoj zemlji u kojoj ne funkcionisu institucije pravne drzave. To se vidi u u sferi rada I radnih odnosa: nezakoniti otkazi,i diskrminacije na radnom mestu, gusenje strajkova , progoni strajkaca., nezakonite privatizacije, pljacke i kradje., teski radni uslovi, zatvaranja preduzeca. , brojni sindikati suceljeni medju sobom., prinudni odmori, niske i neredovne plate.,sukobi politickihi stranaka i grupa, klanova.

,BEOGRAD - Srpska radikalna stranka podrzava radnicke proteste u Boru, Majdanpeku i Kragujevcu, kao i sve radnike sirom Srbije koji ne zele da zbog nakaradne politike vlasti ostanu bez posla. Koliko je rezimu stalo do sudbine radnika i skoro milion nezaposlenih, najbolje govori podatak da se sprema otpustanje jos 400 hiljada radnika, kazu Radikali. Ukoliko se adekvatno ne resi problem radnika RTB Bor, 70% privrede tog regiona koje je vezano za taj gigant ce biti ugozeno, saopstava izmedju ostalog SRS, napominjuci da valst nije sposobna da resi probleme zemlje, vec vodi politiku ciji su rezultat poskupljenja i otpustanja.

BEOGRAD - Ministar za rad i zaposljavanje u vladi Srbije Dragan Milovanovic danas je sa pomocnikom ministra za inspekcijske poslove odrzao konferenciju za medije u Inspekciji rada u Beogradu. Konferencija je bila posvecena reformi Inspekcije rada u Srbiji i prijemu novih inspektora za rad i radne odnose. Tema se odnosila na akciju povecane kontrole u borbi protiv zaposljavanja i rada na crno, kao pojave posebno kod privatnih poslodavaca. Prema statistikama najmanje 37%,vise od trecine zaposlenih u privatnom sektoru ima nelegalan radni odnos.Novim zakonom za takve poslodavce su predvidjene kazne i do 400 hiljade dinara, sto je mnogo vise od jednogodisnje prosecne plate u Srbiji sa svim dopriunosima.

BEOGRAD - Narodna demokratska stranka smatra da po uzoru na bivsi rezim i nova vlast pokusava da sve probleme velikih privrednih sistema resi tako sto obecava kule i gradove pobunjenim radnicima, kako bi prestali razlozi za strajkove. Vec trecu godinu kako DOS propusta da otpocne resavanje programa sanacija i ocuvanja celovitosti sistema RTB BOR iako je to bilo pitanje cije je resavanje opozicija deset godina obecavala pre dolaska na vlast. NDS predlaze da se sprovede program

sanacije radi ocuvanja ovog sistema, a onda pristupiti trajnom resavanju problema raspisivanjem medjunarodnog tendera za prodaju ili davanja u koncesijama, porucuje NDS.

Miroljub Rakocevic, predsednik Sindikata inzenjera letaca: Otisli najiskusniji piloti

JAT je usao u restrukturiranje po preporuci Vlade Srbije, i prvi potez rukovodstva bio je da prisilno penzionise ili se na drugi nacin „oslobadja" letaca, sto je neprimereno svuda u svetu, jer se letacki kadar, kao najskuplji, uvek poslednji eliminise iz vazduhoplovne kompanije - kaze Miroljub Rakocevic, predsednik Sindikata inzenjera letaca. - U JAT su krenuli obrnuto, pocelo je masovno otpustanje pilota. Pod udar otkaza ili prinudnog slanja u peziju dosli su najkvalifikovaniji i najbolji letaci, pre svega oni sa velikim iskustvom. Pod izgovorom restrukturiranja kompanije otisli su gotovo

svi letaci koji su bili u nekim strajkackim odborima, ili oni koji su, kao najiskusniji, ucestvovali u akciji spasavanja JAT-ovih aviona u vreme bombardovanja 1999, kada su pod opasnim okolnostima uspeli da „odvezu" nase letelice u Rumuniju. Ostali su, uglavnom, mladi piloti sa nedovoljno iskustva, i mali deo starijeg kadra koji je pod izuzetnim pritiskom zbog pretnje otkazima, sto je uslovilo drastican pad bezbednosti letenja. - Kompanija je ostala i bez instruktora, a kako su pilotima produzene dozvole za letenje, to zna samo JAT. Sve u svemu, vec mesecima je u kompaniji takva atmosfera da piloti i ne znaju da li ce dobiti otkaz kada ujutro dodju na posao, narocito oni stariji.

Vi¹e od 2.000 radnika RTB-a na protestu u Majdanpeku

Rudari dolaze da ru¹e vladu!

MAJDANPEK - Vi¹e od 2.000 Majdanpeèana okupilo se juèe na centralnom gradskom trgu protestujuæi zbog politike koju Vlada Srbije vodi prema Rudarsko-topionièarskom basenu Bor, od èijeg rada zavisi sudbina 70 odsto stanovni¹tva u Timoèkoj krajini.

Njima se prikljuèilo i nekoliko stotina Borana, koji su u Majdanpek do¹li autobusima i automobilima. Graðani ova dva rudarska mesta zahtevaju od Vlade da se pod hitno u Skup¹tini usvoji zakon o rudarstvu i koncesijama, donese leks-specijalis za ovaj region, ¹to æe omoguæiti povoljnije uslove za investiranje, brzu privatizaciju pogona RTB-a i re¹avanje vi¹ka zaposlenih kroz socijalni program. Prvobitno je, inaèe, bilo planirano da oko 2.000 graðana Bora, u svojevrsnom mar¹u gladnih pe¹ice doðe u Majdanpek, ali se od toga odustalo zbog velike hladnoæe.

- Sva obeæanja koja smo dobili od Vlade Srbije su se izjalovila pa smo bili prinuðeni da svoju sudbinu

uzmemo u svoje ruke.

Ponovo pozivamo predstavnike Vlade da doðu u Bor i Majdanpek i javno nam predoèe dalju perspektivu prema kombinatu bakra. Ukoliko nemaju re¹enja trebalo bi da odu sa tih pozicija, a ako se na na¹ zahtev ponovo oglu¹e organizovaæemo mar¹ gladnih Bora i Majdanpeka do zgrade Vlade u Beogradu, gde æemo ostati do konaènog ispunjenja svih zahteva - kazao je okupljenima Dragi¹a Trujkiæ, predsednik Veæa samostalnih sindikata op¹tine Bor.

Milutin Mitroviæ, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB-a, zapretio je da æe se, ukoliko se i ovaj apel gladnih radnika ne usli¹i "u Srbiji ponovo dogoditi narod".

Posle sat vremena, okupljeni su se mirno razi¹li, a sindikati RTB-a najavili su nastavak protesta do konaènog ispunjenja svih zahteva.

Èistke u op¹tinskoj vlasti i privredi Leskovca

Smenjeno pedeset direktora DOS-a

LESKOVAC (Beta) - Odbornici Skup¹tine op¹tine Leskovac smenili su na konstitutivnoj sednici oko pedeset direktora op¹tinskih preduzeæa i naèelnika op¹tinskih slu¾bi i na njihova mesta imenovali nove kadrove.

Smenjeni direktori i naèelnici uglavnom su pripadnici stranaka DOS-a. Kadrovske promene izvr¹ene su na predlog koalicije pet stranka - SNS, SPO-a, DSS-a, NDS i Nove Srbije. Te stranke zajedno imaju 39 od ukupno 75 odbornika u lokalnoj skup¹tini.

Prethodno je za predsednika Skup¹tine izabrana Bojana Ristiæ iz SPO-a, za njenog zamenika Ana

Anðelkoviæ iz NDS-a. Izabrano je i Op¹tinsko veæe i Savet za razvoj op¹tine.

Direktorske i fotelje naèelnika vladajuæe stranke podelile su meðu sobom srazmerno broju osvojenih

odbornièkih mandata, saznaje nezvanièno agencija Beta.

Agencija za privatizaciju je u cetvrtak odlozila aukciju preduzeca "GOC" iz Trstenika, na upozorenje Ministarstva za inostrane poslove. Naime ovo ministarstvo je takodje primilo pismo upozorenja od americke ambasade u Beogradu, kojim se informise da je ovo preduzece vlasnistvo jednog americkog drzavljanina srpskog porekla, koje je mu posle Drugog svetskog rata bespravno oduzeto

Mart 2003 godine.

U martu se nastavljaju ekonomski kolaps i agonija.:

1. 11.03.2003.

Srbija zajedno zahteva hitno donošenje zakona o ste?aju jer višegodišnji,jalovi i neefikasan

rad,odnosno nerad,stotina ste?ajnih upravnika širom Srbije nanosi ogromne gubitke privredi

Srbije i radnicima zaposlenim u preduze?ima koja su pod ste?ajnom upravom.Postoji veliki

broj društvenih preduze?a u Srbiji koja su blokirana i više od 5 godina,ste?ajni upravnici se ne

uzbu?uju zbog ?injenice da ta preduze?a ne rade,da radnici ne primaju plate,jer oni lepo žive

krckaju?i preostali deo društvene imovine.

Srbija zajedno smatra da osnova tog preko potrebnog zakona treba da bude u oro?enju

ste?ajnog rada i u cilju da se stvori efikasno preduze?e,a ne da se nastavkom javašluka i

nerada priprema podloga za dolazak sumnjivog gazde koji ?e plen dobiti za jeftine pare.

U GODINI SLAVLJA, 100 GODINA SINDIKATA SRBIJE, MASOVNI PROTESTI RADNIKA

Borivoje Uroševic

Beograd, 2. mart 2003. god.

buduci kupac firme ne može biti fizicko ili pravno lice koje ima dug ili finansijske obaveze prema subjektu privatizacije i da se sindikalna imovina i objekti namenjeni za odmor i rekreaciju u vlasništvu sindikata, ne mogu privatizovati.

Na stav Vlade i odluku Skupštine Srbije, kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, Sindikat Srbije je ''oštro'' reagovao. Svi su se ''uplašili'' !!!

I, kako nadavno rece predsednik Sindikata Srbije Milenko Smiljanic, komentarušici radnicke proteste u Boru, Majdanpeku I Kragujevcu da je ovo kraj sumornoj socijalnoj slici Srbije. ''Na sceni je sindikalni muk i apatija. Svake nedelje izbije po neki plamen protesta i nemirenja sa propadanjem. Vlast uporno siluje statistiku kako nam je sve bolje. Dokle - dok gora ne zazeleni. Ustace radnici, s` tim svi moraju racunati, a na celu ce im biti Savez samostalnih sindikata Srbije i moja malenkost''...

Ako se secate reci Milenka Smiljanica o ''vrucoj jeseni'', pregurali smo i hladnu zimu i sada cekamo da ''gora zazeleni''. Sasvim je prirodno da posle toga dolazi vruce leto. Sa ovakvim predsednikom, ako se radnici sami ne organizuju, doci ce ponovo ''vruca jesen'' ali tada više nece biti sindikalnog pokreta u Srbiji. Nece valjda Milenko Smiljanic biti upamcen kao poslednji predsednik - i to baš u godini slavlja

Za¹to protestuju u Vinèi i ¹ta stoji iza namere ministra da transformi¹e ovaj Nuklearni

institut

Transformacija kao paravan za punjenje d¾epova

Sindikat tra¾i smenu ministra i direktora Instituta i podruguje se ideji da naprave projekat "zelena

Vinèa"

BEOGRAD - Mesecima veæ u Nauèno-nuklearnom institutu u Vinèi raste nezadovoljstvo zaposlenih, a od jesenas taj talas je toliko narastao da su krajem februara zapoèeli protesti upozorenja. Sada su zapretili da æe proglasiti generalni ¹trajk. Pro¹le nedelje je u Institut dolazio i ministar za nauku Dragan Domazet, ali se strasti nisu smirile.

Naprotiv, samo je podstakao revolt tamo¹njeg sindikata, koji predvodi ovo nezadovoljstvo i u kome je vi¹e od polovine zaposlenih. Optu¾ili su ministra da je posetu Institutu iskoristio samo da bi sazvao name¹tenu konferenciju za novinare i odvratio pa¾nju od sopstvenog nerada i nesposobnosti. Sindikat Vinèe tra¾i smenu najpre ministra,a zatim i rukovodstva Instituta, na èelu s direktorom Krunislavom Subotiæem.

Kako se i zbog èega u Institutu u Vinèi toliko

zakuvalo?

- Sve je poèelo novembra pro¹le godine, kada je

ministar za nauku Dragan Domazet naredio da se

sprovede jedna blic akcija za transformaciju Instituta.

To je, prema njegovoj zamisli, moralo da se okonèa u

rekordnom roku, za samo mesec dana. Za¹to? Pa,

premijer Ðinðiæ je bio jako nezadovoljan ¹to se u

Institutu nije ni¹ta uradilo u protekle dve godine, a

naroèito je imao primedbe na rad v.d. direktora

Krunislava Subotiæa. Primedbe na njegov rad su

kulminirale u maju 2002, ali je ministar Domazet, kako

tvrde u Vinèi, sa njim sklopio neko prijateljstvo, i sve do

danas on po¹to-poto ¾eli da ga zadr¾i.

Ka¾u i da se zbog Subotiæa Domazet suprotstavljao premijeru.

- U oktobru je "sluèaj Vinèa" ponovo eskalirao, i tada je Domazet doneo tu famoznu odluku o reorganizaciji. Trebalo je da se sprovede do 20. decembra. Danas, tri meseca kasnije u Vinèi je sve po starom, izuzev ¹to se "talasa", ka¾e za "Glas" svedok ovih zbivanja, Vladimir Matiæ, vi¹i nauèni saradnik, teorijski fizièar, koji je do pre nekoliko meseci bio pomoænik ministra Domazeta i koji je tu funkciju napustio zbog "razila¾enja sa ¹efom", a sa kojim, inaèe, i dalje deli partijsku

pripadnost u Demokratskoj stranci.

Kako je tu stvar zamislio ministar i za¹to se u Vinèi to ne prihvata?

- Prema zamisli ministra, na transformaciji je radila posebna komisija i tu je nastao predlog da se Institut rasloji u nekoliko nezavisnih celina, preduzeæa. Takva konfiguracija bi odgovarala direktoru Subotiæu, jer bi praktièno sve dr¾ao pod kontrolom.

Reorganizacija koju predla¾e ministar nije daleko od onoga ¹to postoji u svetu. U Vinèi smatraju da

je to kod nas, u ovom momentu, nemoguæe sprovesti i da æe ona biti samo paravan za "punjenje

privatnih d¾epova".

- Najgore od svega je ¹to je Domazet u celu reorganizaciju Vinèe krenuo, a da nema nikakvu globalnu viziju razvoja nauke u Srbiji, pa ni Instituta u Vinèi. Ne postoji ni novi zakon o nauèno-istra¾ivaèkom radu, mada ga ministar obeæava veæ dve godine, navodi Matiæ.

Sindikat tvrdi isto i u optu¾bama ide dalje, podruguje se ideji ministra da napravi projekat "zelena Vinèa". Iznose se razne sumnje i pita za¹to je pro¹le godine u bescenje prodato sve¾e nuklearno gorivo, 7-8 puta ispod tr¾i¹ne vrednosti sve¾eg obogaæenog uranijuma. I, gde je ostatak od neutro¹enih 700.000 dolara?

Matiæa pitamo da li se u Institutu sumnja da je neko "stavio pare u d¾ep".

- Da, nekima se to èini sumnjivim i o tome se otvoreno govori. Èuli ste i sami da je direktor na sastanku rekao da je uzeto 8,8 miliona dolara, a kada su ga pritisli rekao je da se neki novac jo¹ nalazi na raèunu u ®enevi i da æe biti dat za neke projekte,ako... Praktièno, niko taèno ne zna ¹ta je s tim novcem, obja¹njava Matiæ.

Da li i Matiæ sumnja?

- Znate ¹te, Amerikancima se posle 11. septembra to

gorivo jednostavno moralo prodati. Sad, neki ka¾u, za

male pare, moglo je i za vi¹e. Nije problem za koliko ste

ga dali, ja bih im dao i d¾abe, ako æe iz toga biti

koristi, a mi smo imali. Setite se otpisa dugova.

Problem je, meðutim, ¹to je propu¹tena prilika da se

tada sklopi vezani ugovor i da se s tim gorivom odveze

i nuklearni otpad koji imamo u Vinèi. Znaèi, nije trebalo

gledati u ke¹, a neko je to upravo tako odradio i zbog

toga se sada ¹ire razne prièe.

Biv¹i pomoænik ministra za nauku smatra da je danas osnovni problem Instituta ogromna administracija. Ima ne¹to preko 700 zaposlenih, od kojih su samo 250 nauènici istra¾ivaèi, mada direktor Subotiæ voli da se pohvali brojkom od 400. Jo¹ veæi problem je njihova starosna struktura, i ne samo u Vinèi, nego u èitavoj nauci u Srbiji.

- Starosna struktura u nauci kod nas je, blago reèeno, u¾asavajuæa i zato bi trebalo mahnito primati mlade.

U Vinèi je uga¹en nuklearni reaktor, a gorivo prodato. Ima li to neke veze s nezadovoljstvom? Verovatno ne, jer kako obja¹njava Matiæ, nuklearna fizika u Srbiji je praktièno zamrla.

- Ovde ima samo pet-¹est nuklearnih fizièara, taj "zanat" se decenijama smanjuje i danas imamo samo

desetak tih struènjaka na fakultetu. Srbija nikada neæe biti "nuklearna zemlja", ni mala ni velika. Buduænost Srbije nije u "velikoj nauènoj ma¹ini", nego u razvoju novih sofisticiranih metoda skopèanih s malim ulaganjima,najvi¹e do 100-150 hiljada maraka.

Najzad, svi se ipak pitaju ¹ta æe biti s Vinèom i ¹ta èiniti dalje.

- Ni¹ta stra¹no se neæe desiti, ako Vinèa ne mo¾e da se transformi¹e onako kako hoæe ministar. On na tom polju neæe uraditi ni¹ta, kao uostalom ni do sada. Evropa tra¾i da ula¾emo tri odsto iz bud¾eta u nauku, a mi ula¾emo 0,3 odsto. I, sad, kada bi nam Ðeliæ i dao te pare, mi ne bismo znali ¹ta s njima. Nauka mora da obnovi svoju "biolo¹ku masu", da zaposli mlade. A onda, da direktor Instituta promeni tokove novca u okviru Instituta, kako ne bi ekstra zarade od 100-200 hiljada dinara i¹le u privatene d¾epove, a da on "kleèi" za nabavku nove opreme.

Srpska privreda nije ba¹ veliki korisnik nauènih otkriæa, pa se postavlja pitanje da li se u dogledno vreme to mo¾e promeniti I kakvu bi ulogu mogla da ima Vinèa.

I, ima li nade da æe ne¹to promeniti? Matiæ je skeptièan.

- Te¹ko. Sve æe biti kako jeste sve dok nam ne doðe neki Simens, Folksvagen... naruèe istra¾ivanje u na¹im institutima I donesu novi duh u proizvodnju.

M. Dapèeviæ

M. Raduloviæ

4. Prema novom Zakonu o radu porodiljsko bolovanje kraæe

Uz bebu manje od godinu dana

Godine provedene uz dete ne uraèunavaju se vi¹e u radni sta¾

BEOGRAD - Prema novom Zakonu o radu, porodiljsko bolovanje mo¾e da poène najranije 45 dana pre poroðaja, a obavezno je kada trudnici do poroðaja ostane jo¹ 28 dana. Porodiljsko bolovanje traje od dana kada ga je trudnica zapoèela, pa dok dete ne napuni tri meseca.

Po okonèanju porodiljskog bolovanja svaka majka ima pravo i na period nege deteta, koji traje 365 dana od trenutka kada je zapoèela porodiljsko bolovanje, ka¾e Radomir Janiæ iz Sekretarijata za deèju i socijalnu za¹titu u Beogradu.

On tvrdi da u sluèaju da je dete roðeno sa te¹kim psihofizièkim o¹teæenjima, majka ima pravo da bude sa detetom i do njegove pete godine. Janiæ obja¹njava da po novom Zakonu o radu majka vi¹e ne mo¾e da oèekuje da joj se godine provedene uz dete uraèunaju u radni sta¾.

Po starom zakonu, vreme koje je majka provodila uz

svoje dete posle roðenja, raèunalo se u radni sta¾.

Ako bi joj, recimo, do penzije ostalo jo¹ godinu dana,

majka je mogla da ih nadoknadi godinama koje je

provela uz svoje dete.

Porodiljama se, inaèe, nadoknade isplaæuju kao i po

starom zakonu, taènije svaki poslodavac du¾an je da

porodiljama isplati nadoknadu u isto vreme kada i

zaposlenima platu, s tim ¹to mu to dr¾ava nadoknaðuje kada o tome prilo¾i dokaz.

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D03032201.shtml

April,maj,juni 2003 g.

Tranzicija je vrlo bolan proces.Pogotovu u zemlji kao sto je nasa. Prava iz radnog odnosa su masovno i drasticno krsena, bez skoro bilo kakve zsstite sudova koji rastezu odluke beskonacno i stite prekrsioce.Nova vlast ulaze napore ali nije lako uznapredovati jer su otpori poslodavaca veliki i dobro organizovani. Ima strajkova, motivi su socijalne prirode, sindikati su podeljeni i medusobno suceljeni. Stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, plate su nedovoljne za zivot i cesto neredovne.

MASOVNE ®ALBE RADNIKA NA POSLODAVCE

Prezaposleni inspektori

Radni sporovi zbog nea¾urnosti sudova godinama se ne re¹avaju, pa inspektori moraju da ¹tite

radnièka prava

U vreme kada gotovo svako ko ima posao strahuje da ga ne izgubi, inspektora koji kontroli¹u primenu Zakona o radu nema dovoljno. U toku ove godine planirano je da se na poslovima inspekcije radnih odnosa, pored sada¹njih stotinak, zaposli jo¹ pet stotina ljudi. Svi oni imaæe pune ruka posla jer je inspekcija bukvalno zatrpana ¾albama radnika.

– Zaposleni se masovno ¾ale na poslodavce, i to zbog otkaza, preme¹taja na drugo radno mesto,

neisplaæivanja zarade. De¹ava se da poslodavac otpusti radnika pod izgovorom da je vi¹ak, a da zatim na to isto radno mesto primi nekog drugog. Ministarstvo reaguje vrlo brzo, obavi nadzor i donese privremeno re¹enje kojim ih vraæa na posao do okonèanja sudskog postupka – ka¾e u razgovoru za na¹ list Goran Stojanoviæ, pomoænik ministra za rad i zapo¹ljavanje.

Prema njegovim reèima, sudovi su potpuno zakazali jer po ¾albama radnika ne donose re¹enja u roku od ¹est meseci, na ¹ta su po zakonu obavezni. U nekim sluèajevima, radni sporovi se godinama povlaèe po sudovima.

– Mi praktièno "gasimo po¾ar". Radnike vraæamo na posao kada procenimo da je do¹lo do oèigledne

povrede prava, a na sudu je da konaèno presudi. Iako ne mo¾emo detaljno da ulazimo u problem,

poma¾emo radnicima da ne ostanu potpuno obespravljeni u periodu do dono¹enja odluke suda – istièe

Stojanoviæ.

U devedeset odsto sluèajeva inspektorima se na poslodavce ¾ale zaposleni u dru¹tvenim preduzeæima.

Stojanoviæ to obja¹njava èinjenicom da se radnici koji rade u privatnim firmama pla¹e reakcije svojih gazda pa retko I pose¾u za tom moguæno¹æu.

Osim za¹tite pojedinaènih prava, deo ministarstva na èijem je èelu Stojanoviæ, anga¾ovan je i u spreèavanju rada na crno.

On se, kako ka¾e na¹ sagovornik, nikada ne mo¾e u potpunosti iskoreniti, ali se bar mo¾e smanjiti. Trenutno, od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji njih 18 odsto radi bez ikakvih papira. Istovremeno, u zemljama zapadne Evrope na crno radi oko pet odsto stanovni¹tva. Na crno se radi u svim granama, ka¾e Stojanoviæ, a najvi¹e u ugostiteljstvu, trgovini, turizmu. Nakon inspekcijskih nadzora, 13.000 ljudi je zasnovalo radni odnos. Inspektori imaju ovla¹æenja i da zbog neprijavljivanja radnika

zatvore neku firmu. U odnosu na 2000. godinu broj zatvorenih preduzeæa i radnji veæi je za pet-¹est puta.

– Borba sa radom na crno neæe biti kratkotrajna jer je to pojava koja na na¹im prostorima postoji godinama. Meðutim, da bi ovaj posao bio uspe¹an, neophodan je konsenzus svih socijalnih partnera ¹to znaèi da to nije samo u interesu vlade, veæ I poslodavaca i sindikata. Jedan od dokaza da smo do sada dobro radili jeste i odluka amerièke vlade da u modernizaciju na¹e inspekcije ulo¾i pola miliona dolara – zakljuèuje Stojanoviæ.

J. Cerovina

Zaposlenost po domacinstvu opala za 3,4 odsto

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku

Zaposlenost po domacinstvu opala za 3,4 odsto

Beograd - Prosecan broj zaposlenih u jugoslovenskom domacinstvu u oktobru prosle godine, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, iznosio je 0,86, a ukupna zaposlenost u odnosu na isti mesec 2001. godine opala je za 3,4 odsto.Anketirano je 4.400 domacinstava, 500 u Crnoj Gori i 3.900 u Srbiji, a istrazivanja su pokazala da je u crnogorskom domacinstvu zaposlenost nesto veca nego u srpskom.

Tako je u Crnoj Gori u proseku zaposleno 1,12 clanova domacinstva, a u Srbiji 0,84. Zaposlenost u Crnoj Gori je za godinu dana povecana je za 1,82, dok je u Srbiji smanjena za 4,6 odsto. Prosecan broj clanova anketiranih domacinstava koji se bave poljoprivredom iznosi 0,21 - u crnoj Gori 0,09, a u Srbiji 0,22, s tim sto je u Crnoj Gori broj proljoprivrednika povecan za 12,5, dok je u Srbiji ostao na istom nivou. Prosecan broj izdrzavanih clanova u jugoslovenskom domacinstvu, u istom periodu, smanjen je za tri odsto i inosio je 0,67, u Crnoj Gori 1,06 i bio je na istom nivou kao prethodne godine, dok je u Srbiji iznosio 0,64 i smanjen je za tri odsto. Licne prihode, kao sto su penzije, invalidnine i socijalna pomoc, primalo je u proseku 0,81 clanova domacistava njihov broj je povecan u odnosu na ptehodnu godinu za 3,85 odsto.

U Crnoj Gori licne prihode imalo je 0,73, a u Srbiji 0,82 clanova domacisntva. (Tanjug)

http://www.danas.co.yu/

PODRŠKA RADNICIMA

Sreda, 25. jun 2003. SPO

moraju zajedno, masovno i solidarno u otpor sadašnjoj vlasti i ona ?e morati da padne.

!

SAOPSTENJE ZA JAVNOST

Beograd, 25. jun 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

17.05.2003.

Srbija zajedno smatra da javnost Srbije zaslužuje više konkretnih informacija o

razlozima smene direktora Uprave carina Srbije g-dina Vladana Begovi?a.?injenica

je da se radi o osobi koja je u poslednje tri godine preduzela niz zna?ajnih

poduhvata u sre?ivanju ove veoma zna?ajne državne službe i da su pri tome

probu?ena je onog trenutka kada je Vladan Begovi? otvoreno priznao da su

pojedine doma?e firme uvozile še?er iz inostranstva,prepakivale ga u Srbiji i onda

izvozile kao

Juli.avgust.septembar.oktobar,novembar decembar 2003 h

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

P R E D L O G

Savez samostalnih sindikata Srbije budućoj Vladi Republike Srbije predlaže sledeći

SOCIJALNO - EKONOMSKI UGOVOR I

POZICIONIRANJE SINDIKATA KAO RAVNOPRAVNOG SOCIJALNOG PARTNERA

1. uspostavljanjem ravnopravnog socijalnog dijaloga kroz institucionalno uredjivanje socijalno-ekonomskih saveta,

3. prihvatanjem obaveze zaključivanja kolektivnih ugovora u svim delatnostima javnog sektora, odnosno prestanak prakse uredjivanja prava zaposlenih uredbama,

II

OSTVARIVANJE SUŠTINSKOG SOCIJALNO-EKONOMSKOG DIJALOGA SOCIJALNIH PARTNERA – DRŽAVE,

SINDIKATA I POSLODAVACA;

1. zakonsko uredjivanje obaveznosti formiranja socijalno-ekonomskih saveta na svim nivoima socijalnog partnerstva: Republika, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava,

2. zakonsko definisanje nadležnosti socijalno-ekonomskih saveta, donošenje odluka na principu konsezusa socijalnih partnera i obaveznost sprovodjenja usvojenih odluka saveta,

3. obezbedjivanje mehanizama efikasne realizacije odluka socijalno-ekonomskih saveta,

6. obezbedjivanje zakonskih uslova da do uspostavljanja reprezentativnih dobrovoljnih udruženja poslodavaca, ostvarivanje pregovaračke funkcije poslodavaca bude povereno privrednim komorama i njihovim udruženjima.

III

PRIVATIZACIJA

Savez samostalnih sindikata Srbije prihvata nužnost nastavka privatizacije kao osnovnog elementa sprovodjenja ukupne tranzicije, ali potpuno zakonite, kontrolisane, javne u svim fazama, uz realno socijalno prihvatljive posledice i zalaže seza mešovitu svojinsku strukturu (privatna, državna zadružna).

1. da kroz izmene Zakona o privatizaciji obezbedi standardizovanje minimalnih socijalnih elemenata kao buduće obaveze kupca i elemenata kupoprodajnih ugovora i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima. Minimalni socijalni elementi će biti utvrdjeni najmanje u visini Socijalnog programa Vlade RS za restruktuiranje velikih sistema,

3. da predstavnici izvršne vlasti zakonski budu isključeni iz sastava tenderskih komisija zbog sukoba interesa,

6. da obezbedi formiranje nezavisne revizijske institucije za kontrolu izvršenih privatizacija preduzeća,

8. da sačini plan privatizacije javnog sektora (EPS, NIS, PTT i železnica) i primarne poljoprivredne proizvodnje uvažavajući specifičnosti ovih delatnosti,

IV

RADNO-SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO

I SISTEMSKI PROPISI KOJI UTIČU NA POLOŽAJ ZAPOSLENIH

to:

Zakon o radu

važećeg Zakona, i to:

a) izvršiti izmene dela Zakona koji se odnosi na kolektivne ugovore, u skladu sa amandmanima Saveza samostalnih sindikata Srbije na Predlog zakona o radu,

b) konkretizovati zaštitu predstavnika reprezentativnog sindikata kod poslodavca,

c) povećati broj članova sindikata za sticanje reprezentativnosti,

d) izvršiti dopunu odredaba Zakona koje se odnose na inspekcijski nadzor stvaranjem uslova da se inspekcijski nadzor vrši uz saradnju sa reprezentativnim sindikatima, u skladu sa ratifikovanim konvencijama MOR-a br. 81 i 129,

e) uvesti sankcije za kršenje obaveza poslodavca koje do sada nisu sankcionisane,

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

Izvršiti izmene odredaba zakona koje su u suprotnosti sa medjunarodnim konvencijama i stvoriti uslove da se prihodi od upravljanja javnim dobrima delom usmere na zapošljavanje

Propisi koji se odnose na pravosuđe:

Zakon o stečaju

Vlada je saglasna da se u predlog novog Zakona o stečaju ugradi pravo zaposlenih kod stečajnog dužnika da biraju svoje predstavnike u odbor poverilaca i pravo zaposlenih na prioretitetnu isplatu svih neisplaćenih zarada sa pripadajućim doprinosom za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Donošenje ostalih zakonskih propisa koji se odnose na sindikate i poslodavce

Vlada je saglasna da predlog Zakona o ekonomsko-socijalnim savetima, Zakona o štrajku i Zakona o mirnom rešavanju kolektivnih i individualnih radnih sporova, uputi u skupštinsku proceduru po postizanju saglasnosti (konsezusa) svih socijalnih partnera, uz prethodno razrešenje pitanja reprezentativnosti sindikata i poslodavaca, u skladu sa zakonom.

V

SOCIJALNA POLITIKA I ZAŠTITA ZAPOSLENIH U PROCESU TRANZICIJE

Vlada se obavezuje da će u vodjenju aktivne socijalne politike:

1. rešiti problem u vezi sa povezivanjem staža osiguranja zaposlenih,

2. visinu minimalne zarade utvrdjivati tromesečno, u okviru socijalnog dijaloga, u visini 60% prosečne neto zarade u Republici Srbiji,

3. subvencionisati samozapošljavanje,

4. poreskim olakšicama stimulisati poslodavce za novo zapošljavanje, a posebno zapošljavanje starijih radnika i invalida rada,

5. finansijski podržati osnivanje zaštitnih radionica i preduzeća za zapošljavanje invalida i starijih radnika,

6. pripremiti predlog novog Zakona o zapošljavanju invalidnih lica, u skladu sa medjunarodnim standardima i Preporukom MOR-a br. 168 o zapošljavanju invalida,

7. obezbediti finansiranje dodatnog obrazovanja i prekvalifikacije nezaposlenih,

10. obezbediti realizaciju jedinstvenog socijalnog programa za preduzeća koja se restrukturiraju, pripremaju za privatizaciju ili stečaj,

11. obezbediti realno prihvatljive uslove za rešavanje stambenih potreba zaposlenih i gradjana,

13. stalno voditi aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i rada na crno u cilju novog zapošljavanja, eliminisanja poreske utaje i jačanja socijalnih fondova.

VI

VII

REALIZACIJA UGOVORA

Vlada RS je saglasna da će sa Savezom samostalnih sindikata Srbije redovno šestomesečno sačinjavati bilanse realizacije ovog ugovora.

Vlade:

- brzinom ispunjavanja kriterijuma i standarda propisanih za pridruživanje Evropskoj uniji,

VIII

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Beograd, 14. oktobar 2003. godine

OTVORENO PISMO

POSLANICIMA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

UJEDINjENI GRANSKI SINDIKATI "NEZAVISNOST"

KONFEDERACIJA SLOBODNIH SINDIKATA

Poštovani narodni poslanici!

Smatramo da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nužnost koja se ne može i ne sme izbeći. Upućujući vam ovaj zajednički stav, podsećamo vas da smo od Vlade Republike Srbije tražili i dalje zahtevamo:

1. Da se hitno utvrdi strategija razvoja Srbije i usvoje odgovarajući socijalni programi;

3. Da se temeljno preispita i koriguje proces privatizacije zbog toga što:

- nisu doneti odgovarajući prateći zakoni (o denacionalizaciji, pravima malih akcionara, zaštiti stranih investicija, konfliktu interesa, antikorupcijski zakon …),

- iz privatizacije nisu isključeni svi oni koji kroz nju legalizuju “prljav novac”,

- u njemu nisu zaštićeni prirodni resursi i dobra od javnog interesa,

- ali i zbog toga što sindikati nisu na odgovarajući način zastupljeni u zaključivanju, praćenju i izvršavanju obaveza iz kupoprodajnih ugovora;

5. Da se sva prava zaposlenih koja proističu iz rada regulišu kolektivnim ugovorima;

7. Da se borba protiv korupcije i kriminala vodi do kraja, bez izuzetaka i kompromisa i da se od novca i oduzete imovine finansiraju socijalni programi.

Ukoliko ne dođe do realizacije naših zahteva i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora bićemo prinuđeni da primenimo sve legalne oblike sindikalne borbe.

Mi ne protestujemo da bi se vratilo staro, već da bi se ispravilo ono što sada ne valja. A toga je već previše!

Poslanici!

Smatramo da Vas ne treba da ubeđujemo da se u Srbiji loše živi. Živi se bez nade i bez perspektive, živi se od danas do sutra, a sve više je i očajnika koji podižu ruku na sebe ili druge. Nada koja je postojala u početku, polako se pretvorila u beznađe. Stanje ne vredi opisivati. Gospodo poslanici, to stanje treba menjati što brže i, naravno, na bolje.

Vlada koja će ne samo buditi nadu, već Vlada koja će aktivno raditi na poboljšanju kvaliteta života građana Srbije.

Poštovani poslanici!

Počev od donošenja Zakona o radu koji je "izglasan" glasom poslanika koji je u tom trenutku bio u Solunu, pa do "daljinskog" glasanja iz Bodruma, niko više ne zna koliko je poslaničkih kartica u "prometu", ni koliko Narodna skupština

Republike Srbije ima poslanika. Sve se svelo na manipulaciju i trgovinu, na eroziju legitimnosti i ugleda.

Gospodo! Izbori nisu poraz. Uostalom, prevremeni izbori obećani su na samom početku mandata nove vlasti.

To od vas očekuju sindikati, očekuje ogromna većina onih istih građana koji su svojevremeno za vas glasali. Vi ste na potezu.

ZA SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

ZA UGS "NEZAVISNOST"

Predsednik Branislav Čanak

ZA KONFEDERACIJU SLOBODNIH SINDIKATA

Predsednik Zoran Mrvaljević