IV .Pravican sudski postupak-Onemogucavanje pravicnog sudskog postupka . –Izvestaj za 2003 godinu

1.Uvodna razmatranja.

Opstom deklaracijom o ljudskim pravima i drugim medjunarodnim konvencijama zagarantovano je pravo na pravicno i objektivno sudjenje..Ustav i zakoni SRJ garantuju svakom gradjaninu da bude priznat kao pravni subjekat, svako ima potpuno jednako pravo na pravicno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudovima i da ga nadlezni sudovi stite od povreda njegovih prava.

Prema BCLJP:" Svi su jednaki pred sudovimapred licem pravde. Svako lice ima pravo da njegov slucaj bude raspravljan pravicno i javno pred nadleznim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odlucuje o osnovanosti svake optuzbe podignute protiv njega u krivicnim stvarima ili o osporavanju njegovih gradjanskih prava i obaveza.starateljstvo dece. Medjutim, nezavisnost sudova ne zavisi toliko od ustavnih odredbi, koliko od same prakse. Iako

se slobodno moze reci da je opste uverenje da u Srbiji i Crnoj Gori uopste nisu nezavisni, ovde nista energicn nije preduzeto da se stanje popravi.

Sudovi i dalje blokiraju nasu pravdu.

Rezime.

U 2003 godini nema napretka sto se tice postovanja prava na pravicno sudstvo.Nema znakova da ce da zazivi pravicno sudstvo i pravna drzava. Sudovi odlazu u beskraj odluke, cesto su pristrasni, nastavljaju se dalja masovna krsenja zakona i ljudskih prava, kriminal i mafije nisu suzbijeni. Razvlasceni su se konsolidovali i povezali medusobno sa sadasnjom vlascu, kriminalcima i kao takvi blokiraju pomake i prevazilazenje krize, na radost svih onih u zemlji, okruzenju i svetu kojima odgovara sirenje haosa i konfuzije u zemlji. Sa zaljenjem konstatujemo da geo-okruzenje podstice mafiju i kriminal na razne nacine, jedan je ocigledan, putem sverca. Kasni donosenje Ustava, regulisanje statusa republika i pokrajina, nisu suzbijene brojne afere, sporo napreduju reforme drzavnog aparata, vojske i policije, medija jos nisu postala slobodna, ima slucajeva torture, progona, bezakonja, zrtve prethodnog bezakonja nisu obestecene, vecina gradjana i dalje zivi u strahu, sudske takse su enormne, advokati su skupi a cesto nemocni, gradjani su izgubili poverenje u pravni sistem. Jos nije razjasnjeno ubistvo Djindjica, policija se nedovoljno brzo energicno obracunava sa nasledjem losih navika iz proslosti. Haski tribunal je poseban problem i mi kao drzava i nacija ne pokazujemo dovoljno sposobnosti da ovo pitanje razresimo na pravi nacin. Doneti su novi izborni zakoni o preregistraciji stranaka i broju potpisa koji oznacavaju politicku diskriminaciju za one politicke stranke koje nemaju finansijere.Ovome treba dodati da jos nije razreseno pitanje otvaranja dosijea, lustracije, pomirenja.,

Nasi celnici i aktivisti su i dalje zrtve svakodnevnih ataka i provokacija, uznemiravanja ,pretnji, ugrozavanja licne bezbednosti i imovinske sigurnosti. Sto se vidi iz daljih priloga. Vecina gradjana nase zemlje jos nisu nasli njihovu pravdu.

U prilogu dajemo nekoliko analiza FHP(Fonda za humanitarno pravo) i HOS( Helsinskog odbora Srbije),pojedinih politickih stranaka i sindikata..Mi smo organizacija koja ne zeli da se stavlja ni na ciju stranu, niti da bilo koga neosnovano kritikuje i stavlja na stub srama i optuzbi.Koristimo ovu priliku da istaknemo neke nase procene rada ove dve organizacije. Obe imaju vrsne pravnike, infrastrukturu, prostorije, sredstva, a nasa organizacija nema nista od toga. Isticemo da u pojedinim segmentima obavljaju vrlo korisne zadatke zastite ljudskih prava: prava manjina, Haski sud, izbeglice, pojedinacni slucajevi torture, itd. To rade strucno . Nasa dobronamerna sugestija bi im bila da uzmu u obzir da se ne sprovode samo drasticna krsenja ljudskih prava manjina i pojednaca, nego vecine gradjana Srbije i Crne Gore bez obzira na etnicku i versku pripadnost. Zahtevamo od ove dve organizacije, bez da ih kritikujemo, da iskoriste svoje znacajne resurse da unaprede prava svih. Srbi su isto tako zrtve krsenja ljudskih prava kao i drugi.

Iako smo postali clanica Evropskog saveta, nasa zemlja jos nije ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima nasi gradjani jos ne mogu da se zale ovome sudu, iako na to imaju pravo.

Nasa organizacija se zalaze za ispravne procene, za objektivnost, primenu naucnog metoda i nauke.Smatramo da su nasa nacija i drzava stradali i zapadali u neprilike upravo zato sto nisu jasno objektivno sagledavali neke bitne i sustinske drustvene pojave koje su bile presudne za njihov opstanak prezivljavanje. Dok su razvijenije evropske drzave i nacije se razvijale brzo i snazno tehnoloski, kulturno, ekonomski upravo zato sto su primenjivale nauku, ukljucujuci i drustvene nauke.

Balkanizacija je izraz da obelezi sukobe i trvenja pojedinih delova jedne celine koji se primenjuje za ove balkanske regije koje karakterise nerazvijenost, nedostatak komunikacija, neobrazovanje, lose procene i zbog toga tenzije i obracuni.

Nazalost greske proslosti se nastavljaju. Lose procene iz kojih rezultiraju nove omraze i pothranjuju se one nasledjene iz ranijih titoistickih i milosevicevskih perioda opstaju. Srbija bukti u tinjajucem gradjanskom ratu koji je vesto alimentiran iz redova centara tajnih sluzbi i svakojakih mafija.

MI se zalazemo za ispravne procene, svako od nas ima neku svoju istinu, nikome nije lako, niti je bilo lako u proslosti. Zalozimo se da ispravno shvatimo druge, pomirimo se,oprostimo jedni drugima, budimo slozni i saradjujmo.Samo tako cemo izaci iz krize i sunovrata. Suprotno, lose procene i svadje vode u nove kataklizme i definiivno propadanje drzave i nacije. Nazalost, ima jos podosta onih u policiji i sudstvu pre svega, koji zele da nastave po starom, umesto da se isprave, izvinu svojim zrtvama pomognu im da se usprave, oni i dalje nastavljaju sa zloupotrebama. Sto je vrlo lose i vodi daljem produbljivanju krize, i biva zloupotrebljavano od geo politickog okruzenja koje tako podstice nove asocijalne postupke.

2.Stanje u 2003 godini.

U januaru je bilo govora o Zakonu o lustraciji.

SPO- Utorak, 21. januar 2003.

Pozdravljamo predlog Gra?anskog saveza Srbije da se usvoji Zakon o lustraciji, kojim ?e

istaknutim funkcionerima bivšeg režima biti zabranjeno da obavljaju javne funkcije.

Postavlja se pitanje postojanja mafije, afera .

SAOPŠTENJE DSS, 31.01.2003

ZAŠTI?ENI SVEDOK ILI POKAJNIK

normalnim zemljama takvi kao što je "gospodin ?ume" ne asfaltiraju puteve, ve? tucaju kamen za njihovu podlogu.

ALEKSANDAR LOJPUR: OMOGU?ITI DA SE ZAVRŠI ZAPO?ETO

Komisija za istinu i pomirenje jedina je komisija u regionu formirana od

nezavisnih intelektualaca

Aleksandar Lojpur, Predsednik Komisije za istinu i pomirenje, koja bi usvajanjem zakona o sprovo?enju Ustavne povelje trebalo da obustavi rad, rekao je za B92:

– Komisija je dala dosta veliki doprinos u svome radu i bitno je da nam se

omogu?i u periodu koji predstoji do kraja našeg mandata, dakle do kraja marta

2004. godine, da dovršimo ono što sada radimo. Mi pripremamo izveštaj, to je

jedno vi?enje istine, nikakva ve?ita istina.

Lojpur je napomenuo da je ova komisija jedina komisija u regionu koja je

sastavljena od nezavisnih intelektualaca.

– Smatramo da su procesi istine i pomirenja jako

Stanje u pravosudju se ne menja na bolje.Sudije i dalje odlazu rocista u nedogled ili donose nepravicne sudske presude.U vreme prethodnog poretka su to isto cinile decenijama, onda u ime Partije i Naroda, sada navodno to cine jer su nezavisni, sudstvo je navodno nezavisno i niko nema pravo da ih uci sta da cine.Onda su sudili nepravicno jer su bili zavisno od Partije sudstvo, a sada to cine jer su navodno nezavisno sudstvo.A uvek sude nepravicno.

Zasto tako cine danas? Razloga ima vise. Sudstvo je instrument u rukama mafijasa i tajnih centara moci da pomocu njih sprovode dalju destabilizaciju i slabljenje zemlje, drzave i nacije, I da tako cuvaju svoje pozicije i privilegije zasnovane na nestajanju drzave i nacije.Ove tajne sluzbe obmanjuju sudije i javne tuzioce da tako cine navodno jer su tesak vremena tranzicije,sve je dozvoljeno da se sacuvaju mrvice vlasti, da tako navodno omoguce kontrolu preko sudova svih onih koji bi mogli blamirati ili optuziti prethodne vlastodrsce, da se tako uz pomoc sudova omoguce nelegalne privatizacije, da se sacuvaju od lustracije, osveta, revansizama, itd. Isticemo da su na delu lazi i obmane naivnih.Ovakva instrumentalizacia sudstva se sprovodi sa jednim glavnim ciljem: stvarati lose procene i zavade, tenzije, svadje i hajke, rusiti pravni sistem i pravosudej, tako slabiti i dalje ubrzano drzavu i naciju. Setimo se slicnih zloupotreba od 1945 godine do danas, uvek su davana slicna obrazlozenja za zloupotrebe: “terska vremena sve je dozvoljeno da se sacuva vlast””samo da mi ojacamo”” treba spasavati naciju drzavu, partiju””Bog je prvo sebi stvorio kapu””itd,itd. Vidimo sada rezultate takvih sarenih laza za naivne, cilj je bio gurati drzavu u progresivni teror i tako je iznutra samourusiti.

Nazalost, manipulacije i zloupotreeb naivnih diletanata u drzavnoj upravi i sudstvu se nastavljaju. Znaci, zeli se dalje slabljenje i izumiraje drzave i nacije.

Mi vidimo resenje problema u sudstvu u sledecoj strategiji:

-pomirenje, prastanje i sloga.Ali samo za one sudije koje uvide svoje greske i zablude , koji shvate da su bili instrumentalizovani protiv sopstevnog naroda i drzave, i koji se iskreno pokaju i osveste, i vrate se na put istine i pravde.Njima treba omoguciti da rade i zive normalno. A kada se radi o onim sudijama koje zele da nastave da zloupotrebljavaju svoje polozaje i da sude i dalje nepravicno, sa njima se treba energicno obracunati i privesti pravdi. Nasa organizacija se zalaze za ispravne procene, za objektivnu analizu stvarnosti uz primenu naucnog metoda. sto znaci tacno merenje, objekt ivnost, kontinuelnost i sveobuhvatnost u analizi cinjenica i stvarnosti.Samo tako cemo doci do cinjenicnog staja i istine.A to nam je danas najvaznije. Ljude je jako tesko procenjivati i meriti,njihove stavove, ubedjenja, postupke, jer svako ima neku svoju istinu, ma koliko ona bila subjektivna. Ali bez obzira na to postoje cinjence.I nacela, jedno od njih je da niko ne moze krsiti tudja prava zarad svojih prava..

Nama je danas najveci probem opstajanje losih procena, rekla kazala, pao je prethodni visedecenijski sistem koji je vecinu gradjana ojadio, opljackao, progonio, oslabio zemlju i naciju, vecina onih koji su gresili i cinii zla vecini gradjana su misili da tako cineci stite naciju i drzavu, a tako su ustvari urusili svoju drzavu i naciju. Ima danas podosta medju njima koji uvidjaju svoje zablude, koji su se pokajali,. ali ima i dosta onih koji ne uvidjaju svoje zablude, ili koji znaju da su gresili ali nece da se osveste i vrate na put pravicnosti nego nastavljaju i dalje kao i ranije.

Oni nepopravljivi su nacionalni problem bro 1.Preko njih se nastavlja samourusavanje drzave i nacije, potstrekivanje na asocijalnost, nove pogreske, nove ekscentricne koncepte u politici, kako unutrasnjoj tako i medjunarodnoj, preko njih nas neprijatelji iz geo-politickog okruzenja sprovode sabotaze i ruseje Skadra na Bojani. Ove strukture u ilegali su vrlo velike, ali su sastavljene mahom do politickih diletanata koje kao takve zloupotrebljavaju da seju haos i anarhiju.Nazalost, ovde se nastavlja na izvestan nacin snazenje asocijalnh diletanata i sputavanje sposobnih i mudrih.

Na vrlo veliki broj gradjana Srbije i Crne Gore su sistematski usmeravani ovi para asktivisti koji i dalje mnogima zivot pretvaraju u kosmar.

Ove snage mraka i dalje uznemiravaju, diskriminisu i progone nase aktivste. Zalosno je da mi zelimo pomirene I slogu. a nama oni uzvracaju novim mrznjama i pakostima.Sto tako potseca na asocijano celjade koje zli susedi potsticu protiv roditelja da ujeda ruku koja hoce da mu pomogne.

DSS:PRAVNI STRU?NJACI O DOSOVSKIM IZMENAMA ZAKONA O PRAVOSU?U

POVREDA SUDSKE NEZAVISNOSTI JE SKANDALOZNA I

PROTIVUSTAVNA

Skupština je na velika vrata ušla u sudstvo, što vodi tragediji; pomenute izmene

derogiraju odredbe koje su, sa ciljem stvaranja nezavisnog sudstva, u zakone

uneli eksperti Demokratske Stranke Srbije

Predsednik Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovi? ocenila je da je

izmenama Zakona o sudijama povre?ena sudska nezavisnost, da je narušena

podela vlasti i da je nepoznato u praksi i zakonodavstvu da Skupština imenuje

sudske organe, prenosi "Tanjug".

povodom ocene ustavnosti osam ?lanova izmena Zakona o sudijama.

Sud ?e na posebnoj sednici doneti odluku o ustavnosti osporavanih odredbi.

koje se odnose se na stalnost sudijske funkcije, izbor Velikog personalnog ve?a,

predlaganje izbora sudija, postupak izbora predsednika suda, obavljanje sudijske

dužnosti od strane predsednika suda, utvr?ivanje razloga za prestanak dužnosti

predsednika suda i posebni razlozi za razrešenje sudija.

Sudija izvestilac Ljubomir Popovi? rekao je da je Sud septembra prošle

godine odlu?io o uvo?enju privremenih mera za neke klju?ne odredbe tog zakona,

kao i da je tražen odgovor od Skupštine Srbije na podnete inicijative i predloge za

ocenu ustavnosti Zakona, ali da odgovor još nije dostavljen.

On je napomenuo da bi na javnoj raspravi trebalo razjasniti da li imenovanjem

?lanova Velikog personalnog ve?a od republi?ke skupštine ono postaje organ

zakonodavne, a ne sudske vlasti, da li se osporenim odredbama narušavaju

principi podele vlasti i vladavine prava, te da li se Zakonom uvodi takozvana

lustracija u sudove bez prethodno precizno utvr?enih kriterijuma?

Prema mišljenju sudije Okružnog suda u Beogradu Smiljke Ni?iforovi?,

uvo?em lustracije u sudstvo ugrožava se nezavisnost sudstva. Ona navodi da

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zlatija ?uki?-Veljovi? rekla je da su

osporavane odredbe neustavne, da je skupština na velika vrata ušla u sudstvo i da

to vodi tragediji, dok profesor dr Ljubiša Lazarevi? smatra da odredba o lustraciji u

sudstvo nije samo protivustavna, ve? i skandalozna, te da se na pravosu?e uti?e

stvaranjem straha i nesigurnosti.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Tomi? rekao je da bi odluka

Suda o stavljanju van snage ovih odredbi morala da bude žestoka opomena onima

koji misle i ponašaju se kao da mogu sve i svašta, pa i da skrnave svetske

juridi?ke standarde.

Pomenute izmene derogiraju odredbe koje su, sa ciljem stvaranja nezavisnog

sudstva, u zakone uneli pravni stru?njaci Demokratske Stranke Srbije.

Nazalost i u MUP-u Srbije postoje pojedinci koji nastavljaju da uzurpiraju tudja prava i da se ponasaju faraonski.Oni ne shvatau ranije zablude i pogreske I neki do njih zele da nastave po starom. Isticemo da je doslo do znacajnih promena na bolje u policiji i MUP-u, do reformi, kadrovskih promena, milicioneri i policajci su uljudniji, to je sada narodna vlast, vise se postuje zakon, policiji nije lako da se na svakom koraku bori sa kriminalcima. MUP-u I policiji treba odati priznanje. Ali u isto vreme koristimo ovu priliku da porucimo da u MUP-u i njegovim agencijama jos uvek ima kadrova iz prethodnog poretka koji su nepotrebno krsili tudja prava, neki su se osvestili i ispravili, ali ih ima jos koji ne shvataju, ili shvataju ali zele da nastave po starom. Onima koji su se ispravil treba dati sansu , a one koji zele da nastave po starom i da gradjane muce i dalje, treba energicno udaljiti iz radnog odnosa i privesti ih pravdi.

MUP, Srbije:19. 1. 2003 – Govor na sve?anosti povodom Dana MUP-a i BIA-e

Kolarac, 19.1. 2003. godine

Dobro došli na sve?anost povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i

Dana Bezbednosno-informativne agencije Republike Srbije.

Pozivam vas da minutom ?utanja odamo poštu poginulim pripadnicima

Ministarstva.

Praznik je prilika da se setimo prošlosti, analilziramo sadašnjost i razmislimo

o budu?nosti.

Prilika je da iskažemo poštovanje za mnoge naše prethodnike, koji su ugradili

i njene gra?ane, mnogi su postali teški ili laki invalidi rade?i ovaj, nadasve,

odgovoran posao.

Naša sadašnjost je takva, da mnogo toga treba da promenimo, kada je re? o

sistemu bezbednosti, koji nam je potreban u vremenu i okolnostima u kojima

živimo.

Pre godinu dana, rekao sam, da nas ?ekaju tri grupe zadataka: redovni;

reformski i posebni zadaci u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala,

koje je pred nas postavila Vlada.

i više delujemo u lokalnoj zajednici. Imali smo stabilan javni red i mir u ?itavoj

zemlji. Sve tendencije kretanja kriminaliteta i rezultata rada policije u prošloj

godini, u odnosu na prethodnu, su pozitivni. Manje je kriminala, manje je

ubistava, silovanja i drugih najtežih krivi?nih dela. Zna?ajno je manje povre?enih

i poginulih u saobra?aju. Ni jedno dete nije poginulo dolaze?i i odlaze?i iz

naših škola. Zahvaljuju?i školskim policajcima manje je droge i nasilja me?u

u?enicima. Ostvarena je ve?a efikasnost u rasvetljavanju krivi?nih dela,

posebno onih najtežih. Svakako, treba spomenuti i otkrivanje teroristi?ke grupe

koja je organizovala ubistvo policijskog generala Buhe i hapšenje njegovog

ubice. “Prevrtanje neba i zemlje” dalo je rezultate i podzemlje više ne?e imati

mira. Prese?eni su mnogi krijum?arski kanali cigareta, droge, oružja, ilegalne

trgovine ljudima i belim robljem, otkrivena je velika štamparija falsifikovanog

novca, procenat rešenih krivi?nih dela iznuda je 96,46%; otmica 88%; silovanja

86,44%; ubistava 71,43%. Te pozitivne tendencije nastavile su se i u prvim

nedeljama ove godine.

Druga grupa zadataka tako?e je, uspešno realizovana. Bez mnogo buke,

smo sada dve samostalne državne službe, ne?e nas spre?iti da još više

zajedni?ki radimo na realizaciji dva glavna zadatka, a to su: borba protiv

terorizma i organizovanog kriminala. Uradili smo i nacrte preostalih zakonskih

akata o unutrašnjim poslovima i policijskom školstvu, kojima ?emo zaokružiti

reformu našeg Ministarstva. Sve reformske zadatke ostvarujemo sa našim

saradnicima u me?unarodnoj zajednici prema planu koji je Vlada verifikovala.

Tre?u grupu zadataka smo polovi?no realizovali.

Na planu borbe protiv korupcije, zajedno sa ostalim zaduženim ministarstvima,

postigli smo zadovoljavaju?e rezultate. Gra?anima je omogu?eno da prijave

nabavke i trošenja budžetskih korisnika odvijaju transparentno i pod kontrolom

javnosti.

Me?utim, u borbi protiv organizovanog kriminala, još uvek nema željenih

rezultata. ?ak, zahvaljuju?i pojedina?nim slu?ajevima spektakularnih obra?una

izme?u pojedinih kriminalnih grupa, advokati i portparoli mafije, pokušavaju da

u javnosti stvore sliku o nesposobnosti, nemo?i, pa i korumpiranosti policije.

Mnogo je takvih primera da bi ih nabrojao u ovom sve?anom trenutku.

Dovoljno je setiti se brojnih iskonstruisanih afera, odnosno, prostora i vremena

koje su pojedini mediji posvetili tim kriminalnim delima i prostora i vremena

koje je posve?eno policiji kada uspešno reši te slu?ajeve. Pošto su i policajci

obi?ni ljudi nas to boli, ali nas kao profesionalce ne?e obeshrabriti. Mi ?emo i

dalje ra?unati na javnost i gra?ane kao na naše najve?e saveznike. Svako

dobronameran može, na sajtu MUP-a, na?i sve što ga interesuje o radu

policije.

To, što mafija još nije savladana i što preti i nanosi teške udarce, jeste naš

najve?i problem i izazov. Mi smo njega svesni i ne bežimo od njega. Naprotiv,

spremni smo i sposobni da se sa njim suo?imo.

Zato, gra?ani Srbije mogu biti sigurni da ?e se, posle donošenja odgovaraju?ih

zakona i zaklju?aka Londonske konferencije o borbi protiv organizovanog

kriminala i tom, najve?em globalnom i doma?em zlu, u periodu pred nama,

stati na put.

To, ne zna?i, da ?e organizovani kriminal u potpunosti nestati sa ulica naših

gradova. To zna?i, da ?emo ga svesti u okvire u kojima on ne?e mo?i da ugrozi

državu, društveni sistem i njegove osnovne vrednosti.

Ujedno obe?avam, da ?u se, kao ministar i ?lan Vlade, truditi da u?inim sve

kako bi policija dobila moderne uslove i sredstva za rad, kao i takve plate od

kojih može da pristojno živi.

Savremeni policajac treba svu svoju radnu energiju, znanje i veštinu da posveti

policijskom pozivu i službi gra?ana. Zato, siromašan policajac ne treba

nikome.

Sa tom verom, da ne?emo dozvoliti da nas zlo pobedi, i uz puno nade, da

?emo zlo pobediti dobrim, zahvaljujem se na saradnji svim pripadnicima

Ministarstva, a posebno nagra?enima i unapre?enima na vanrednim

rezultatima.

Svim pripadnicima Ministaarstva i Agencije, ?estitam praznik – 20. januar, dan

kada je, daleke, 1811-te godine formirano Ministarstvo unutrašnjih dela, a za

prvog ministra izabran vojvoda Jakov Nenadovi?. Jutros smo na njegov grob u

Brankovini položili cve?e, a to su druge delegacije u?inile na grobovima svih

bivših ministara unutrašnjih poslova Srbije.

Ostanimo i dalje u službi gra?ana!

MUP, Srbije-19. 1. 2003. – Govor ministra na otvaranju nove zgrade SUP Valjevo

Jugoslavije, cenjeni predstavnici medija, dame i gospodo, uvaženi gosti,

poštovane kolege, dragi valjevci

Pre nego što ovu velelepnu zgradu od 5.600 kvadratnih metara, predamo policiji

i gradjanima valjevskog kraja, dozvolite mi nekoliko re?enica, jer li?no imam

dosta razloga za zadovoljstvo na ovaj blagdan.

Drago mi je, što su gradjevinari stigli da završe ovaj veliki poduhvat, i omogu?ili

nam, da njegovim otvaranjem uveli?amo Dan Ministarstva unutrašnjih poslova i

Dan bezbednosno-informativne agencije, 20-ti januar, kada je, daleke, 1811-te

godine, formirano Ministarstvo, a za prvog ministra izabran vojvoda Jakov

Nenadovi?. Jutros smo na njegov grob u Brankovini položili cve?e, a to su i

druge delegacije u?inile na grobovima svih bivših ministara unutrašnjih poslova

Srbije. Uveren sam da ?e ovde biti mesta i za spomen ?uvenom Valjevcu i da

Drugi razlog za moje zadovoljstvo je taj, što pripadam Vladi, koja je, i u ovim

uslovima, našla sredstva da završi ovaj kapitalan projekat, koji su po?eli naši

prethodnici na vlasti, a koji ?e koristiti i mnoge generacije iza nas.

Tre?i razlog je to, što sam na ?elu Ministarstva koje ?e raspolagati ovim

savremenim kompleksom u službi gradjana Valjeva.

Posebno uzbudjenje izaziva i ?injenica, da ova, nova zgrada zamenjuje

srušenu zgradu, u kojoj sam rešio sve svoje egzistencijalne probleme, stan,

nameštaj, auto, vikendicu, pristojan život, istina, sve to na kredit, ali nikom

nisam ostao dužan, jer sam imao od ?ega vratiti.

Ovaj izlet u sopstvenu privatnost ima i posebnu svrhu na Dan našeg

Ministarstva. Praznik je prilika da se osvrnemo na prošlost i da razmislimo o

budu?nosti. Prilika je, da se setimo i iskažemo poštovanje za mnoge naše

prethodnike, koji su ugradili sebe u sistem bezbednosti moderne Srbije. Mnogi

invalidi rade?i, ovaj, nadasve odgovoran posao.

Citira?u re?i koje je jo 6. aprila 1889. godine, u ''Malim novinama'', zapisao

poznati novinar Pera Todorovi?: ''Policija u svakom društvu ima ogromni, sveti

zadatak: da ?uva li?nu sigurnost, da štiti gradjane od zlih ljudi. Nema svetije i

uzvišenije službe od službe policijske, kada se zakono i savesno vrši''.

Da ove re?i vrede i danas, govori i to, što na ovom slavlju, sa nama, nisu naši

kolege Vasi?, Markovi? i Ostoji?, koji su teško povredjeni, pre neki dan, dok su

štitili sve nas od ''zlih'' ljudi.

Njima, kao i brojnim policajcima, koji na isti takav na?in, hrabro i odgovorno,

vrše svoj teški, ali i sveti zadatak, ?uvanje života i imovine naših gradjana,

želim da se zahvalim i ?estitam praznik.

Ujedno obe?avam, da ?u se kao ministar i ?lan Vlade, truditi da u?inimo sve

kako bi policija dobila moderne uslove i sredstva za rad, kao i takve plate od

kojih može da pristojno živi. Savremeni policajac treba svu svoju radnu

Na kraju, želim da iskažem i zadovoljstvo ostvarenim rezultatima policije u

prošloj godini. Manje je kriminala ukupno posmatrano, manje je ubistava,

silovanja i drugih najtežih krivi?nih dela. Zna?ajno je manje povredjenih i

poginulih u saobra?aju. Ni jedno dete nije poginulo dolaze?i i odlaze?i iz naših

škola. Te pozitivne tendencije nastavile su se i u prvim nedeljama ove godine.

To što mafija još nije savladana, i što preti i nanosi teške udarce, jeste naš

spremni smo i sposobni da se sa njim suo?imo. Zato, gradjani Valjeva i Srbije

mogu biti sigurni da ?e se, posle donošenja odgovaraju?ih zakona i zaklju?aka

Londonske konferencije o borbi protiv organizovanog kriminala, u periodu pred

nama, i tom, najve?em, globalnom i doma?em zlu stati na put. To ne zna?i, da

?e organizovani kriminal, u potpunosti, nestati sa ulica naših gradova. To

društveni sistem i njegove osnovne vrednosti.

Sa tom verom, da ne?emo dozvoliti da nas zlo pobedi, i uz puno nade, da

?emo zlo pobediti dobrim, pozivam gradona?elnika Valjeva gospodina Tomu da

zajedno, otvorimo novu zgradu Sekretarijata unutrašnjih poslova u Valjevu.

Hvala vam i živeli.

U februaru sudije i sudstvo nastavljaju da budu glavni problem. Sudije odbijaju da postuju zakon.Poseban problem su postonjanje kriminalala i mafija , nastavak provala, ubistva, kradje, ucene., nerazjasnjena ubistva, i afere. Ministar pravosudja nije u stanju da kontrolise sve sfere pravosudja. Sudije se pozivaju na nezavisno sudstvo i odbijaju da poloze racun ministru. Poseban problem je Haski sud., bekstva osudjenika, lustracija, rehabilitacija, pomirenje i obestecenje-to su neka od pitanja.

Nama se zale gradjani da ih kriminalci terorisu, pokusaji ubistva, premlacivanja, bezakonje .

Sudije i sudstvo nastavljaju da budu glavni problem. Sudije odbijaju da postuju zakon.Poseban problem su postonjanje kriminalala i mafija , nastavak provala, ubistva, kradje, ucene., nerazjasnjena ubistva, i afere.

Ministar pravosudja nije u stanju da kontrolise sve sfere pravosudja. Sudije se pozivaju na nezavisno sudstvo i odbijaju da poloze racun ministru. Poseban problem je Haski sud., bekstva osudjenika, lustracija, rehabilitacija, pomirenje i obestecenje-to su neka od pitanja.

Nama se zale gradjani da ih kriminalci terorisu, pokusaji ubistva, premlacivanja, bezakonje .

SAOPSTENjE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU SRBIJU

IZJAVA PREDSEDNIKA PZNS-a DEJANA BULATOVICA

Zahtevamo od republickih ministara Pravde i Unutrasnjih poslova Vladana

Batica i Dusana Mihajlovica da hitno podnesu ostavke zbog haosa koje su

napravili u Pravosudju i Policiji Srbije. U poslednjih mesec dana

Policija i Pravosudje su toliko otvoreno branili najokorelije

kriminalce, da se citav demokratski svet naprosto zgrozio nad

Pravosudjem i Policijom u Srbiji.

Slucajevi: Ibarska magistrala, direktor Radio-televizije Srbije

Dragoljub Milanovic, Dejan Milenkovic zvani Bagzi i jos stotine drugih

slicnih afera, zbog kojih bi trebalo da padne citava Vlada Srbije, nisu

dovoljne pomenutim ministrima da podnesu ostavke, nego jos besomucnije

kroje nove kriminalisticke afere zbog kojih Srbija u svetu gubi i ono

malo kredibiliteta koje je stekla prilikom rusenja diktatora Slobodana

Milosevica. Verovatno ministri Batic i Mihajlovic ne mogu otici bez

slicnog kraja koji je doziveo Slobodan Milosevic ali treba takodje da

budu sigurni pomenuti ministri pa i citava Vlada Srbije da taj dan nije

bas tako daleko. Zbog toga je podnosenje ostavke Batica i Mihajlovica

pre svega u njihovom interesu a zatim i u interesu srpskog Naroda, rekao

je Bulatovic a prenosi Informativna sluzba PZNS-a.(kraj)

MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE

47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France

Tel/Faks:+33 14 82 92 672

E-mail: pzns@hotmail.com

SUDIJE KRITIKOVALE BATI?A

NEUTEMELJENI STAVOVI MINISTRA PRAVDE

Kako prenosi B92, sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivoševi? ogor?en je

izjavama ministra Vladana Bati?a, ali i na?inom na koji se u javnosti komentariše

odluka suda o puštanju Dejana Milenkovi?a na slobodu:

– Ja bih rekao da i novine mogu biti izložene ozbiljnoj kritici. Ja sam jutros

?uo izveštaj na nekoj televiziji: ?ovek koji odgovara za pokušaj ubistva

predsednika Vlade pušten je iz pritvora. Taj ?ovek uopšte ne odgovara za pokušaj

ubistva. On odgovara za falsifikat neke isprave. Molim vas, ako tu vest saopštite

kako ona glasi u stvarnosti, to izgleda sasvim obi?no i zašto neko drugi, a ne

onaj ko treba, ne sudi o tome. Ne može ministar da odlu?uje i da sudi o odluci

suda.

Predsednik Okružnog suda u Beogradu Predrag Popovi? smatra da je

je stav ministra Bati?a o lustraciji u pravosu?u ishitren i neutemeljen:

– Okružni sud u Beogradu je u prošloj godini rešio oko 32.000 predmeta. Vi

pominjete tri predmeta. Pominjanje lustracije i odluka suda je politi?ki vrlo

osetljiva stvar. Postoje konkretni predmeti, konkretne sudije i eventualno o

odgovornosti tog sudije treba razgovarati, a ne lustracija celog pravosu?a. Svaka

država ide na to da pravi autoritet svom sudstvu, a ne da ga ruši.

Na pitanje da li sudovi sopstvenim odlukama ruše svoj autoritet, Predrag

Popovi? odgovara:

– Naprotiv, ja mislim da nekim odlukama sudstvo baš izgra?uje autoritet, to

je poslednja odluka, ube?en sam u to. Doneta je odluka u vezi sa krivi?nom

prijavom koja glasi: oduzimanje vozila. Kakve tu veze ima odjednom nešto što se

naslu?uje ili sumnja? Sasvim je mogu?e da ?injeni?ni osnov postoji, me?utim, to

treba procesuirati. To nije stvar suda, to je stvar policije, stvar tužilaštva, da oni

pokrenu postupak zbog pokušaja ubistva i onda bi sud u okviru toga odlu?ivao

podneo krivi?nu prijavu za jednu stvar, a u javnosti se pravi utisak da se radi o

ne?em drugom.

PREDSEDNIK DSS OCENIO:

NIJE U?INJEN NI PRVI KORAK U BORBI SA KRIMINALOM

Dobro je što su Albanci u Bujanovcu i Preševu mirno demonstrirali. Ohrabruje

održavanje lokalnih izbora, na koje su izašle sve nacionalne zajednice, kao i

stvaranje multietni?ke policije

Predsednik DSS Vojislav Koštunica izjavio je, povodom odlaska lidera

radikala Vojislava Šešelja u Hag, da sa tim sudom mora da se sara?uje, ali da ne

mogu organi Srbije i Crne Gore da budu puka ispostava Haškog tribunala.

– O?igledno da Haški tribunal nije pri kraju svog rada, a propuštena je prilika

posle 5. oktobra da se u Srbiji sudi za ratne zlo?ine – kazao je lider DSS za

Radio B92.

On je dodao da je potrebno kazniti krivce sa svih sukobljenih strana u

ratovima na prostorima bivše Jugoslavije.

Na pitanje da li bi pozvao bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladi?a

da se preda Haškom tribunalu, Koštunica je odgovorio da državni organi treba da

se staraju o sprovo?enju Zakona o saradnji sa tim sudom, i dodao da nikakvi

drugi pozivi tu nemaju smisla.

Predsednik SRJ je osudio teroristi?ki napad na jugu Srbije kada je poginuo

jedan pripadnik žandarmerije, istakavši da država mora oprezno da rešava tu

krizu.

– Porozne granice izme?u Kosova i ostatka Srbije su takve da su pogodne

za organizovani kriminal, za ekstremizam i terorizam, i sa tim se nije lako izboriti,

ali se stvari moraju smirivati.

On je rekao da je dobro što su Albanci u Bujanovcu i Preševu mirno

demonstrirali, dodavši da ohrabruje održavanje lokalnih izbora, na koje su izašle

sve nacionalne zajednice, kao i stvaranje multietni?ke policije.

Povodom saobra?ajnog incidenta sa vozilom premijera Srbije Zorana ?in?i?a,

Koštunica je izjavio da se radi o spletu neobi?nih okolnosti, ali da u Srbiji nije

u?injen ni prvi korak u borbi sa organizovanim kriminalom.

– Krajem godine je dignuto u vazduh postrojenje u Zemun Polju. Jedno od

sedišta organizovanog kriminala, prema policijskim podacima, nalazi se u

Sur?inu, a pri tom nije u?injen ni prvi korak u borbi protiv organizovanog kriminala

– izjavio je Koštunica.

On je rekao da njegovim odlaskom sa funkcije saveznog predsednika ne?e

nestati popularnost politi?kih ideja DSS.

gra?ana je za zajedni?ku državu, svi žele normalne odnose sa svetom, ali ne i

ponižavaju?e odnose – ocenio je predsednik DSS.

Govore?i o ustavnom pitanju, Koštunica je istakao da ustavi koji nastaju

na partijskim pogodbama ne mogu biti dugove?ni, uz konstataciju da Ustavna

povelja Srbije i Crne Gore, a posebno Zakon o njenom sprovo?enju, kao i cela

kadrovska politika i dogovori, podse?aju na prošla vremena.

Podsetivši da je Brionski ustav bio rezulatat pogodbe republi?kih centralnih

komiteta Saveza komunista, da je Ustav iz 1992. godine nastao pogodbom

Demokratske partije socijalista Crne Gore i Socijalisti?ke partije Srbije, Koštunica

je za novosadski "Dnevnik" rekao da je Ustavna povelja nastala pogodbom krnjeg

DOS i DPS.

makar bilo i prigušeno, a ne glasno manifestovano, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, ono što ?ujemo u medijima jeste graja ili dreka

strana?kih lidera i politi?kih vo?a, a ne glas naroda. Lider DSS ocenio je da

njegova stranka sada ima vrlo jasnu poziciju i status opozicione, jer ne u?estvuje

u vlasti ni na saveznom ni na republi?kom nivou, a ni na pokrajinskom nivou u

Vojvodini.

Ocenjuju?i da je DSS daleko najja?a politi?ka stranka, a da je u opoziciji i da

bi u saradnji sa drugima mogla da formira vladu, Koštunica je konstatovao da je

sve što se zasniva na rezultatima izbora u decembru 2000. godine danas sporno i

trošno.

Komentarišu?i ustavni položaj Vojvodine, on je naglasio da je važno da se još

koji polaže pravo na autonomiju, na regionalnu samoupravu, i drugi deo koji je

centralizovan.

Protokol o saradnji devet opština na severu Vojvodine, s ve?inskim

ma?arskim stanovništvom, Koštunica je ocenio kao poguban pokušaj

prenagljivanja da se reši pitanje pojedinih delova pre nego što se reši status

celine, sa krajnje antidemokratskom tendencijom.

Petak, 21. 2. 2003

Tema:

Advokat Miroslav Todoroviæ o, na brzinu obeæanoj demokratiji

Okrivljeni be¾e, osuðeni "nestaju"

Dragoljub Milanoviæ u bekstvu, a Branislav Uskokoviæ "nestao"

BEOGRAD - Bekstvo Dragoljuba Milanoviæa, bi¹eg direktora RTS osuðenog na deset godina zatvora, kao i "nestanak"Branislava Uskokoviæa, biv¹eg direktora Elektrodistribucije Beograd, protiv koga æe uskoro biti podignuta optu¾nica, samo su poslednji u nizu primera koji dovode u pitanje sposobnost, a mo¾da i volju, ionako slabaèke dr¾ave da se suoèi sa kriminalom i procesom prevladavanja pro¹losti. Ako ovo postane praksa d¾aba æe biti i svi propisi doneti radi borbe protiv organizovanog kriminala.

- Na¹a zabluda je da preko noæi i na brzinu mo¾emo postati demokratsko dru¹tvo. U te¾nji da se to uèini i¹lo se i na nagle I prebrze promene na¹eg procesnog zakonodavstva, pa je tako regulisano i pitanje pritvora. Poznata odredba Zakona o kriviènom postupku o obaveznom pritvoru za krivièna dela gde je zapreæena kazna preko deset godina zatvora, koja je propisivala i zadr¾avanje iza re¹etaka zbog famoznog uznemirenja javnosti, prerano je oti¹la u pravnu istoriju i otklonjena iz pravnog poretka. Ovom odredbom se, dodu¹e, u prethodnom periodu èesto manipulisalo, pa su mnogi zadr¾avani u pritvoru bez potrebe. Ali, i brzo odricanje od ovog re¹enja dovelo je do novih problema. Ovu odredbu trebalo je modifikovati, kako nam se ne bi de¹avale veæ pomenute situacije - izjavio je za "Glas" advokat Miroslav Todoroviæ.

Na¹i ljudi skloni su, obja¹njava Todoroviæ, da izbegavaju i druge zakonske obaveze, kao ¹to je plaæanje poreza, uredna promena adrese, prijava prebivali¹ta, i slièno.

Jednostavno, takav smo narod, a pri tome jo¹ nismo toliko razvijeno dru¹tvo da bi pritvor mogao da se tretira kao u visoko razvijenim sistemima. Mo¾da bi ova odredba koja u Zakoniku o kriviènom postupku i dalje postoji trebalo da se primenjuje sa mnogo vi¹e pa¾nje.Pored toga, jo¹ jedan od razloga da se neko zadr¾i u pritvoru, po sada¹njem propisu je moguænost uticaja na svedoke,prikrivanje dokaza i opasnost da bi okrivljeni ili osuðeni mogao ponoviti isto krivièno delo. Opasnost od bekstva, kao uslov za odreðivanje ili produ¾enje pritvora, nije predviðena zakonom, ali ni uno¹enjem ove odredbe ne bi bili re¹eni svi problemi. Jer, sud bi morao da ceni i procenjuje liènost svakog ko se naðe pred sudom, ¹to je maè sa dve o¹trice. Smatram da ni institut jemstva, odnosno, kaucije ne bi bio

delotvoran u na¹im uslovima, kada su te¹ka krivièna dela u pitanju, jer bi neko mogao otkupiti slobodu za mnogo manje novca,nego ¹to je visina ¹tete koju je poèinio. Ubistvo, te¹ko razbojni¹tvo, nasilje, otimaèina i bogaæenje za koje je zapreæena kazna od najmanje 10 godina zatvora, jesu gresi koji se ne

mogu okajati novcem - istièe Todoroviæ.

Sluèajevi bekstva, izbegavanja pritvora, a naroèoti kada se radi o medijski propraæenim sluèajevima, pojaèavaju nepovrernje graðana u pravnu dr¾avu, napomenuo je Todoroviæ. On istièe da ni mera oduzimanja paso¹a, obaveza da se okrivljeni javlja povremeno sudu i zabrana napu¹tanja mesta boravka u srpskim prilikama nisu mnogo delotvorni.

- Danas nije nikakav problem promeniti identitet, èak i doæi do dr¾avljanstva, doæi do dve-tri putne isprave. Postoje grupe, pa i u kom¹iliku, u Republici Srpskoj, koje za pristojnu svotu mogu èoveku u besktvu obezbediti sve ovo. Naravno, ne bi trebalo kriviti iskljuèivo sud za ovo ¹to nam se de¹ava, veæ i zakonodavca, pa i policiju. Omoguæiti ljudima da imaju "kaznu bez kazne" je veoma opsano.

Sa druge strane, kada bi se sudije dr¾ale rokova i donosile presude u drugom stepenu u roku, ceo postrupak okonèanja suðenja i upuæivanja na izdr¾avanje kazne bio bi skraæen. Tako se neki koji èekaju na presudu du¾e nego ¹to je neophodno ne bi upu¹tali u besktvo, ili bi im bar bio ogranièen manevarski prostor. Sa druge strane, de¹avalo se da ljudi budu osloboðeni optu¾bi, ali takoðe, sa zaka¹njenjem provodeæi dugo vremena u pritvoru i to nezaslu¾eno. Osim po¹tovanja rokova va¾no bi bilo i mo¾da, èe¹æe nego ¹to je to sada zakonompredviðeno,preispitivati odreðeni pritvor - rekao je Todoroviæ.

Ni poternice nisu u pomenuta dva primera dale naroèiti rezultat, bar za sada. Milanoviæ je u bekstvu, a za Uskokoviæem jeraspisana poternica jo¹ pre nekoliko meseci, o èemu je obave¹ten i MUP Crne Gore. Pritom, oni koji su dopali zakona zbog mnogo sitnijih prestupa su na sigurnom - u pritvoru, ili u zatvoru.

I. Stojkoviæ

Nastavljaju se progoni gradjana i nasih aktivsita. Djordja Prudnikova, slikara iz Beograda zele da izbace iz stana. Progon i duga omraza se nastavljaju. Vera Vukcevic iz Cente koja je 25 avgusta 2002 godine bila premlacena i izvrsen je pokusaj ubistva je i dalje izlozena pretnjama I nasrtajima pocinitelja koje sud ne provodi pravdi. Marica Ivkov iz Curuga je osudjena na uslovnu kaznu zato sto je nosila revolver plasljivac.

IV Opstinski sud u Beogradu je opet odlozio presudu Stevi Miljusu.:

Na rocistu pred IV opstinskim sudom u Beogradu odrzanom dana 20

februara u 12 casova okrivljeni Stevo Miljus je dosao i bila su i tri

tuzioca, medju njima i Aleksandra Pesic Krsmanovic. Stevo Miljus je

A.Pesic-Krsmanovic uzeo na prevaru 8.000 DEM i odbija da vrati. Povrh

svega joj preti smrcu.

Ovaj sudski proces traje vec vise od dve godine, sve je jasno, ali ovaj

sud odbija da donese pravicnu presudu, da Miljusa provede pravdi i da ga

obaveze da obesteti zrtve. Sada je rociste ponovo odlozeno na

neodtredejno vreme da se navodno obavi razgovor sa nekim covekom koji

zivi u Kanadi.

I ovaj sudski proces pokazuje da je sudsvo povezano sa kriminalcima i

policijom, i da stiti kriminalca Stevu Miljusa.

Stevo Miljus je varao gradjane i Hrvatskoj, odakle je, i to nastavlja da

cini i ovde . Prevario je bio i predsedniika nase organizacije ing.

Slobodana Racica, i mnoge druge gradjana u Beogradu i Srbiji.

Slobodan Petrovic

Haski sud tokom ceel godine opstaje tema broj 1.

©ef "Veritasa" Savo ©trbac sumnja u nalaz ha¹kih lekara u sluèaju Bobetko

Hag i Hrvatska imaju neki "dil"

Bobetkov primer mogli bi da slede i ostali ha¹ki optu¾enici sa prostora biv¹e Jugoslavije

BANJALUKA (Srna) - ©ef "Veritasa" Savo ©trbac smatra da bi odluka ha¹kih lekara da hrvatskog generala Janka Bobetka proglase nesposobnim za suðenje pred Ha¹kim tribunalom bacila sumnju na ispravnost njihovog leèenja i moguænost postojanja raznih "dilova" izmeðu hrvatske vlade i Tribunala.

"Èudno je da se sve to de¹ava optu¾enim Hrvatima i da oni mogu da se sakrivaju koliko ¾ele", izjavio je ©trbac Srni, komentari¹uæi informacije hrvatskih medija da su ha¹ki eksperti ocenili da bi transfer Bobetka iz Zagreba u Hag,zbog lo¹eg zdravstvenog stanja, bio rizièan po njegov ¾ivot. ©trbac napominje da bi, u tom sluèaju, Bobetkov primer mogli da slede i ostali ha¹ki optu¾enici sa prostora biv¹e Jugoslavije, ¹to "svakako ne bi i¹lo u prilog radu Ha¹kog tribunala".

"Takav razvoj dogaðaja u potpunosti bi i¹ao u prilog tezi srpske strane da je Tribunal sud koji je iskljuèivo osnovan da sudi samo Srbima", rekao je ©trbac.

Prema njegovim reèima, u sluèaju da ha¹ki lekari donesu odluku da Bobetko nije sposoban za transfer u Hag,taj krivièni postupak ide u stanje mirovanja u trajanju od tri meseca, posle èega bi ha¹ki lekari ponovo trebalo da utvrde Bobetkovo zdravstveno stanje. "U sluèaju da se Bobetkovo zdravlje popravi, on bi bio transportovan u ©eveningen. U suprotnom, tako æe ostati do njegove smrti, ¹to bi bio spas za Raèanovu vladu", zakljuèio je ©trbac.

Lustracija je jedna od gorucih tema.

Pres klub pod nazivom "Kontroverze lustracije" .Domacin Pres kluba Milan Milosevic razgovaraao je sa Zoranom Ivosevicem Drustva sudija, i Mirjanom Stefanovski i Jovicom Trkuljom s Pravnog fakulteta.

ZAKON ZA CISTKU

Najnoviji Predlog Zakona o lustraciji, Centra za unapredjenje pravnih studija, podnet je Skupstini na razmatranje, dok sama tema i dalje izaziva kontroverze u strucnoj javnosti.

"Ovaj Zakon bi onemogucio bi pristup javnim funkcijama ljudima koji su se ogresili o prava svojih sugradjana i predstavlja vrstu diskvalifikacije preventivnog karaktera, a njegovo moralno politicko znacenje razlicito je od pravnog" rekao je Jovica Trkulja dodajuci da smisao lustracije smatra "pravnim savladavanjem zla autoritarne proslosti".

Zoran Ivosevic je naveo da bi po Zakonu odgovornost utvrdjivala Komisija, organ od devet clanova - sudija Vrhovnog, Ustavnog i stalnih sudova. Postupci bi bili prethodni za buduce kandidate ili naknadni za nosioce funkcija. Po njegovim recima ovakva pravna mera "ne pripada drustvenoj patologiji, vec higijeni drustvene odgovornosti".

"Predlog Zakona zamisljen je da omoguci veoma siroku politicku cistku u drzavnim i javnim organima, sudovima, sredstvima javnog informisanja i na univerzitetima" rekla je Mirjana Stefanovski dodajuci "da se takva namera zaodeva u formu pravnih paragrafa".

"Zakon je los jer ostavlja mnogo mogucnosti za arbitrarno odlucivanje, sadrzi dosta finalnih definicija i protivan je Ustavu koji ne poznaje nacelo retroaktivne sankcije, a teret dokazivanja stavlja na optuzenog" zakljucuje Mirjana Stefanovski.

SUDIJE KRITIKOVALE BATIÆA

NEUTEMELJENI STAVOVI MINISTRA PRAVDE

Svaka država ide na to da pravi autoritet svom sudstvu, a ne da ga ruši

Kako prenosi B92, sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivoševiæ ogorèen je

izjavama ministra Vladana Batiæa, ali i naèinom na koji se u javnosti komentariše

odluka suda o puštanju Dejana Milenkoviæa na slobodu:

– Ja bih rekao da i novine mogu biti izložene ozbiljnoj kritici. Ja sam jutros

èuo izveštaj na nekoj televiziji: èovek koji odgovara za pokušaj ubistva

predsednika Vlade pušten je iz pritvora. Taj èovek uopšte ne odgovara za pokušaj

ubistva. On odgovara za falsifikat neke isprave. Molim vas, ako tu vest saopštite

kako ona glasi u stvarnosti, to izgleda sasvim obièno i zašto neko drugi, a ne

suda.

Predsednik Okružnog suda u Beogradu Predrag Popoviæ smatra da je

je stav ministra Batiæa o lustraciji u pravosuðu ishitren i neutemeljen:

pominjete tri predmeta. Pominjanje lustracije i odluka suda je politièki vrlo

osetljiva stvar. Postoje konkretni predmeti, konkretne sudije i eventualno o

odgovornosti tog sudije treba razgovarati, a ne lustracija celog pravosuða. Svaka

država ide na to da pravi autoritet svom sudstvu, a ne da ga ruši.

Na pitanje da li sudovi sopstvenim odlukama ruše svoj autoritet, Predrag

Popoviæ odgovara:

– Naprotiv, ja mislim da nekim odlukama sudstvo baš izgraðuje autoritet, to

je poslednja odluka, ubeðen sam u to. Doneta je odluka u vezi sa kriviènom

prijavom koja glasi: oduzimanje vozila. Kakve tu veze ima odjednom nešto što se

nasluæuje ili sumnja? Sasvim je moguæe da èinjenièni osnov postoji, meðutim, to

treba procesuirati. To nije stvar suda, to je stvar policije, stvar tužilaštva, da oni

pokrenu postupak zbog pokušaja ubistva i onda bi sud u okviru toga odluèivao

podneo kriviènu prijavu za jednu stvar, a u javnosti se pravi utisak da se radi o

neèem drugom.

Izostao je u 2003 godini obracun sa kriminalom.

PREDSEDNIK DSS OCENIO:

NIJE UÈINJEN NI PRVI KORAK U BORBI SA KRIMINALOM

Dobro je što su Albanci u Bujanovcu i Preševu mirno demonstrirali. Ohrabruje

stvaranje multietnièke policije

Predsednik DSS Vojislav Koštunica izjavio je, povodom odlaska lidera

radikala Vojislava Šešelja u Hag, da sa tim sudom mora da se saraðuje, ali da ne

mogu organi Srbije i Crne Gore da budu puka ispostava Haškog tribunala.

– Oèigledno da Haški tribunal nije pri kraju svog rada, a propuštena je prilika

posle 5. oktobra da se u Srbiji sudi za ratne zloèine – kazao je lider DSS za

Radio B92.

On je dodao da je potrebno kazniti krivce sa svih sukobljenih strana u

ratovima na prostorima bivše Jugoslavije.

Na pitanje da li bi pozvao bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladiæa

da se preda Haškom tribunalu, Koštunica je odgovorio da državni organi treba da

se staraju o sprovoðenju Zakona o saradnji sa tim sudom, i dodao da nikakvi

drugi pozivi tu nemaju smisla.

Predsednik SRJ je osudio teroristièki napad na jugu Srbije kada je poginuo

jedan pripadnik žandarmerije, istakavši da država mora oprezno da rešava tu

krizu.

– Porozne granice izmeðu Kosova i ostatka Srbije su takve da su pogodne

za organizovani kriminal, za ekstremizam i terorizam, i sa tim se nije lako izboriti,

ali se stvari moraju smirivati.

On je rekao da je dobro što su Albanci u Bujanovcu i Preševu mirno

demonstrirali, dodavši da ohrabruje održavanje lokalnih izbora, na koje su izašle

sve nacionalne zajednice, kao i stvaranje multietnièke policije.

Povodom saobraæajnog incidenta sa vozilom premijera Srbije Zorana Ðinðiæa,

Koštunica je izjavio da se radi o spletu neobiènih okolnosti, ali da u Srbiji nije

uèinjen ni prvi korak u borbi sa organizovanim kriminalom.

– Krajem godine je dignuto u vazduh postrojenje u Zemun Polju. Jedno od

sedišta organizovanog kriminala, prema policijskim podacima, nalazi se u

Surèinu, a pri tom nije uèinjen ni prvi korak u borbi protiv organizovanog kriminala

– izjavio je Koštunica.

On je rekao da njegovim odlaskom sa funkcije saveznog predsednika neæe

nestati popularnost politièkih ideja DSS.

ponižavajuæe odnose – ocenio je predsednik DSS.

Govoreæi o ustavnom pitanju, Koštunica je istakao da ustavi koji nastaju

na partijskim pogodbama ne mogu biti dugoveèni, uz konstataciju da Ustavna

povelja Srbije i Crne Gore, a posebno Zakon o njenom sprovoðenju, kao i cela

kadrovska politika i dogovori, podseæaju na prošla vremena.

Podsetivši da je Brionski ustav bio rezulatat pogodbe republièkih centralnih

komiteta Saveza komunista, da je Ustav iz 1992. godine nastao pogodbom

Demokratske partije socijalista Crne Gore i Socijalistièke partije Srbije, Koštunica

je za novosadski "Dnevnik" rekao da je Ustavna povelja nastala pogodbom krnjeg

DOS i DPS.

makar bilo i prigušeno, a ne glasno manifestovano, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, ono što èujemo u medijima jeste graja ili dreka

stranaèkih lidera i politièkih voða, a ne glas naroda. Lider DSS ocenio je da

njegova stranka sada ima vrlo jasnu poziciju i status opozicione, jer ne uèestvuje

u vlasti ni na saveznom ni na republièkom nivou, a ni na pokrajinskom nivou u

Vojvodini.

Ocenjujuæi da je DSS daleko najjaèa politièka stranka, a da je u opoziciji i da

bi u saradnji sa drugima mogla da formira vladu, Koštunica je konstatovao da je

sve što se zasniva na rezultatima izbora u decembru 2000. godine danas sporno i

trošno.

Komentarišuæi ustavni položaj Vojvodine, on je naglasio da je važno da se još

koji polaže pravo na autonomiju, na regionalnu samoupravu, i drugi deo koji je

centralizovan.

Protokol o saradnji devet opština na severu Vojvodine, s veæinskim

maðarskim stanovništvom, Koštunica je ocenio kao poguban pokušaj

prenagljivanja da se reši pitanje pojedinih delova pre nego što se reši status

celine, sa krajnje antidemokratskom tendencijom.

Ubistvo Djindjica u martu je jasan znak da nije postojala pravna drzava.Zavodjenje vanrednog stanja je pokusaj da se ozivi pravna drzava..

Mi tome dajemo nas doprinos:

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 24.3.2003 godine

Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70, 11090-Beograd

Tel/faks-3911829; Mob.tel-064-1693893; Pokret@eunet.yu

ISIL, USA-www.isil.org

ISIL, Srbija i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

Agencijama i komisijama za zloupotrebe i korupciju i za borbu protiv kriminala.

Drzavnim organima

Nasa organizacija poseduje najsveziju ogromnu bazu podataka iz cele Srbije, delmicno i Crne Gore, koja se tice vrlo velikog broja gradjana. koji su zrtve nezakonitih postupaka i zloupotreba od strane kriminalnih grupa. i koju vama zelimo da stavimo na raspolaganje, kao i svedoke. I da se zajedno borimo da suzbijamo bezakonje i krminal. Neke od ovih osoba su vam se vec obratile , ali ogromna vecina to nije ucinila.i zeli da to uradi nasim posredstvom. U prilogu PETICIJA koja se sirom

zemlje potpisuje sa predlogom da ja budem OMBUDSMAN.

Zelimo da vas podrzimo u borbi protiv kriminala i da saradjujemo sa vama na tome planu.

Postovana gospodo! Osobe koje se ovde spominju su spremne da dodju da svedoce i da donesu sva potrebna dokumenta. Mi cemo nastaviti da vam dostavljamo podatke za vrlo veliki broj gradjana nase zemlje, napominjemo da je vecina gracjana u raljama kriminialaca, razume se neko manje a neko vise.

Ocekujemo vasu podrsku. Zelimo sa vama da saradjujemo.Mozemo vam biti vrlo korisni. Imamo istinsku riznicu sa podacima o ogromnom broju osoba zrtava kriminalaca.

Ubice Djndjica su samo vrlo mali vidljivi delic ogromnog ledenog brega cije se koordinate ne znaju dovoljno kao ni struje koje ga guraju. Sledeci trag koji mi mozemo dati nasim podacima moze se stici do izvesnih nivoa odakle stizu direktive od zakona odmetnutoj bazi da pribegava zloupotrebama i kriminalu..

Sada se treba obracunati sa kriminalom u zemlji.koji je se rasirio na svim nivoima.

Obracam vam se ovoga puta podacima koji se odnose na moju porodicu i mene licno, i jos nekoliko aktivista nase organizacije, i dokaz su nezakonitih postupaka i zloupotreba koje cine kriminogene strukture, kako nezavisne grupe kriminalaca, tako i njihovi zastitnici ili saradnici u sudstvu pre svega, a zatim i u policiji.

Zatm cemo nastaviti da vam saljemo podatke i za druge.

U prilogu ovoga puta podaci za :

1.Licni slucaj

2. moj sin Milan Krsmanovic i njegova majka, moja bivsa supruga Aleksandra Pesic -Krsmanovic, Pohorska 9, Novi Beograd

3.Olivera Vukcevic, Nikole Tesle, Centa

4.-Milan Zivkovic, Arandjelovac

5.Dusanka Bekker-Isakovic, Holandija

6.dr.Jovan Gucic, Avde Karabegovica 2, Beograd

Spreman sam da vam dostavim sukcesivno podatke za vrlo veliki broj gradjana. Predocavam da je vecina gradjana ugrozena od strane onih struktura van zakona i zvanicnog poretka koje krse zakon , posezu za tudjim pravima i pribegavaju zloupotrebama.

Molim vas ujedno da se zauzmete da budemo zasticeni i nasa prava budu najzad ispostovana i da nam se omoguci zivot u miru, da budemo obesteceni i rehabilitovani i da pocinioci budu izvedeni pred lice pravde.

Analizirajuci ove vrlo detaljne podatke, i razgovarajuci licno sa ovim osobama-svedocima, ce se doci do pocinioca zlodela i zloupotreba i omoguciti da oni budu identifikovani i obavljene provere, i da budu privedeni pravdi. Tako cineci cemo poceti da suzbijamo kriminal.

.

Kriminal je se rasirio i pustio svoje korene u sve pore drustva, i najvece je zlo i faktor broj 1 koji onemogucava stabilizaciju, te je zbog toga kao takav predmet narocite paznje svih onih snga van zemlje i u njoj koje nam nisu naklonjene, koje ga na sve moguce nacine pothranjuju i jacaju, da bi tako nasu zemlju sprecavale da izadje iz krize.

Sada je vrlo pogodan momenat da se svi udruzimo i zadamo snazan udarac onima koji pribegavaju kriminalu i da nasu zemlju i naciju tako cineci spasemo. Ukoliko to sada ne ucinimo, posledice ce biti krajnje opasne i razorne.

Svesni smo velike slozenosti i delikatnosti ovoga problema. Znamo dobro da je tranzicija vrlo slozen i delikatan proces, da se razvlasceni bore i povezuju da se tako spasu, da su razvlasceni povezani sa novom vlascu po klanovskom, partijskom, interesnom( biznis), rodjackom, zemljackom i tribalistickom osnovu, da je otuda tesko se boriti protiv kriminalnih pojedinaca i struktura. Zna se da su se mnogi razvlasceni infiltrirali u novu vlast.,ili jednostavni postali opozicija, da bi se od gubitnika

pretvorili u pobednike.

Novo i Staro su nazalost povezani brojnim i snaznim vezama.

Nama su sada potrebni ogromna mudrost i diplomatski takt. Moramo pronaci najbolja resenja. Sasvim je normalna zelja razvlascenih da prezive i sacuvaju svoje pozicije, nije logicno ocekivati od njihovih podrzavalaca iz nove vlasti da se sa njima zestoko obracunaju, oni ce pokusati da ih zastite gde god mogu.

Dodatnu slozenost unose medjunarodni faktor i strah uglednih i jos uvek mocnih pocinilaca da budu poslati u Haski sud, politicke borbe, borbe medju klanovima za privatiizacije, rastrzani odnosi medju republikama i regijama, pitanje vracanja oduzete imovine od 1945 godine, borbe za mrvice vlasti i privilegija.

U ovakvoj nategnutoj i krajnje slozenoj situaciji, kriminogene strukture zaslepljene svojim licnim interesima zloupotrebljavajuvi vakkum vlasti, i oslabljenost nacije i drzave, uz vrlo disakretnu ali odlucnu podrsku onihi snaga koje zela da nastave slabljenje nacije i drzave, posezu za tudjim pravima da bi punili svoje dzepove, i kriminal cveta i dalje, a ne vide da tako samourusavaju svoju drzavu i naciju. . I tako se nastavlja ubrzano propadanje nase nacije i drzave..

Smatramo da resenje koje treba da zagovaramo nije nimalo idealistiicko nego je realno. i sadrzano je u razumu, umerenosti i odmerenosti, popustanju, pomirenju, prastanju, i osvescenju onih koji su cinili zloupotrebe i krsili prava gradjana. Svi mi treba da se nagodimo. Samo tako cemo se osloboditi nagona samounistenja.

Nazalost, ima jos mnogo onih koji su ranje cinili zloupotrebe i sada umesto da se osveste oni to nastavljaju ostrasceno da cine i dalje.

Mi ne zagovaramo revansizme, ostrascena resenja, nego odmerenost i prizemljenost. Smatramo da svima onima koji su bili ranije i sada su i dalje na pozicijama moci treba dati sansu da ostanu tamo ukoliko se osveste i pokaju, uvide ranije svoje pogreske i pocnu da postuju zakon i prava drugih.

Ali nazalost, uvidjamo da jos uvek ima podosta onih, koji ne zele da se pokaju i osveste, i da se okrenu postovanju zakona i prava drugih, nego nastavljaju , neki cak i ostrasenije nego li ranije, da pribegavaju kriminialnim radnjama i da prikracuju prava drugih. Da bi to ostvarili i sacuvali iluziju svemoci i vlasti, oni se povezuju, pokusavaju da konsoliduju, sire pipke u neformalnim centrima moci, kriminalnim gangovima u sudstvu, policiji, i svim drugim sektorima. I sve to cine zahvaljujuci

nasledjenoj moci, infrastrukturi, vezama, bogatstvu, i raznim koincidencijama, i tako postaju drzava u drzavi.

Ove nedovoljno razvlascene strukture su stvorile sirom zemlje ogromnu mrezu kriminalnih grupa i pojedinaca koja je sastavljena od vrha do dna od osoba koje cine kriminalne radnje po sistemu paravojne ilii policijske mafijaske strukture, na vrhu se nalaze usmerivaci i vodje, koji najcesce kontrolisu celu strukturu. U ovu strukturu ulaze primitivni kriminlaci, lopovi, dileri, svreceri, pa sve do sudija i plicajaca, i drugih zvanicnih i nezvanicnih struktura.

Ovoga dinosaurusa otuda nije tesko usmeravati da rusi pravni sistem i drzavu i naciju.

Smatramo da treba povesti snaznu i vrlo metodicnu borbu protiv kriminala, i u nju ukljuciti sto veci broj gradjana i pojedinaca. Svesni smo da se i u telima koja se bore protiv kriminalaca i prekrsitelja mogu naci njihovi srodnici, ili povezani na neki bilo koji nacin sa njima. Svesni smo da su clanovi ovih tela iskreni i da zele da se obracunaju sa krimninalcima. Ali da ce ipak biti otuda ponekad nedovoljno energicni.u obracunu sa kriminalcima.

Pozivamo na razum i mudrost. Kriminal mora biti zaustav ljen. Ili ce nasa nacija i drzava biti pretvoreni u nerazvijieni africki protektorat.

Ja sam u prethodnom rezimu J.B.Tita i S.Milosevica bio zrtva teskih progona. ( videti moju licnu

prezentaciju-http://solair.eunet.yu/~tom1is/ ). Nadao sam se da ce sa pobedom demokratije doci do poboljsanja i da cu ziveti u slobodi. To se uopste nije desilo. Ja sam ,kao i moja porodica i dalje zrtva svakodnevnih uznemiravanja i prikracivanja mojih prava.

Slicno je sa vrlo velikim brojem gradjana i porodica.

Na delu je sabotaza i zloupotreba pocinitelja od strane onih koji zele ovde da nastave unutrasnje samoistrebljenje i slabljenje nacije.

Ovo je delo kriminogenih struktura koje to cine izvan zvanicne vlasti, preko svojih pipaka i ogranaka u gangovima kriminalaca, u sudstvu pa nazalost i u policiji..To cine iz iracionalnih pobuda politicke ostrascenosti i osvete, da bi tako manifestovali svoju vlast i moc, i povezuju se i jacaju da sacuvaju svoje pozicije i moc, privilegije, da izbegnu odgovornost za svoje greske.

Dalje navodim detaljne podatke:

I.Licni slucaj.

Od strane rezima J.B.Tita i S.Milsoevica sam bio izlozen zestokim progonima,kao i cela moja porodica uz lazne kvalifikacije da sam "neprijatelj",sto uopste nije odgovaralo cinjenicnom stanju.Mojoj porodici su komunisticke vlasti oduzele 1945 godine imovinu vrednu nekoliko miliona dolara koja jos nije vracena. Ja licno sam u vise navrata pljackan i bio stalno izlozen eksploataciji i progonima. Ocekivao sam da ce zavodjenjem visestranacja 1990 godine i narocito posle

pobede demokratije oktobra 2000 godine doci do poboljsanja, sto se nazalost nije dogodilo.

Iz prilozenih podataka, dokumenata koje cu vam staviti na uvid, iz moga licnog svedocenja i od drugh svedoka, se moze videti da sam ja i dan danas uprkos pobede demokratije i smene vlasti , izlozen dobro organizovanom nadzoru i prikracivanju mojih prava, diskriminacijama i represiji,i to ne od strane zvanicnog poretka nego od strane gangova kriminalaca i njihovih podrzavalaca pre svega u sudstvu,a zatim nazalost i u policiji. Ove represivne mere oznacavaju pokusaj integralne kontrole moga zivota, i mojih srodnika, posezanje za mojom imovinom, zloupotreba sudstva, blokada

javnih nastupa, nadzor u stanu, nadzor mojih telekomunikacija pa sve do intimnih sfera privatnog zivota.Nazalost, zvanicni poredak se nije pokazao dovoljno energican da me uzme u zastitu. Sto samo ohrabruje pocinioce. Do nalogodavaca i vrha kriminalnih gangova se moze doci ispitivanjem navedenih sudeonika sa ciljem da se sazna ko im je dao nalog da cine dalje opisane kriminalne radnje.

A. Otimacina nase arhive od strane kriminalca Dragana Zdravkovica iz Beograda.

&! nbsp;

a..Uvod. Do danasnjeg dana kriminogene strukture u Prvom i Cetvrtom opstinskom sudu i policiji stite dogovorno provalnika Dragana Zdravkovica iz Beograda koji je zaplenio pocetkom aprila 2000 godine nasu stranacku arhivu neprocenjive moralne vrednosti, i knjige vrednosti 20.000 DM , i rukopise mojih 20 knjiga spremnih za stampu, kao i na hiljade dosijea zalbi na krsenja ljudskih prava, koji se nalazio dve godine bespravno u nasim prostorijama i koji je bespravno prisvojio nasu svojinu. Iako smo jos aprila 2000 godine podneli sve potrebne podneske policiji i sudovima, ,

arhiva jos nije vracena i pravda nije ispostovana, pocinioci nisu privedeni pravdi. Tj.Prvi opstinski sud je doneo neblgovremeno neke odluke u nasu korist, ali nama nije jos vracena nasa oduzeta imovina, jer IV Opstinski sud to ne sprovodi u delo, i pocinioc nije kaznjen za svoja nedela. Dakle sudski ucinak za nas je ravan nuli. Povrh svega policija nije preduzela potrebne radnje. na delu je spona kriminala i vlasti, sto se vidi zi prilozenih podataka. Dragan Zdravkovic je meni

pretio ubistvom povrh svega.

b.Kratak opis dogadjaja. .Pocetkom aprila 2000 godine Zdravkovic Dragan iz Beograda, se uselio u podrumske prostorije u ul. Visokog Stevana br.11, ciji je pravni titular Nole Lekaj iz Beograda,clan saveta Pokreta za zastitu ljudskih prava koji nam je ustupio dve sobice, pored njegovog stana, u suterenu da u njima cuvamo nasu arhivu. On je tom prilikom zaplenio svu nasu arhivu u kojoj je bilo vise hiljada dosijea zalbi gradjana na krsenja prava, na razne drzavne i sudske organe, i

organe vlasti, i drzavne rukovodioce, kao i 2.000 novih knjiga vrednosti oko 20.000 DM, i rukopise mojih 20 knjiga koje su cekale da budu publikovane, kao i sve moje naucne i strucne clanke objavljene u raznim casopisima, neobjavljene naucne radove, moju prepisku, itd.

Pozvao sam u vise navrata policiju MUP Stari Grad iz Majke Jevrosime koji su najzad dosli 4 aprila i izvrsili uvidjaj.

6 aprila 2000 godine sam podneo Prvom opstindskom sudu u Beogradu TUZBU ZA OMETANJE

POSEDA(XXP22082/2000) koja je bila dopunjena 19.4.2000 godine.

Takodje 6 aprila 2000 sam podneo Prvom opstinskom sudu u Beogradu TUZBU ZA POVRACAJ IMOVINE (XXP 2083/2000), koja je zatim bila dopunjena 20.4.2000 godine,sa zahtevom za privremenom merom.

Takodje sam 6 aprila 2000 godine podneo Krivicne prijave , i to : Prvom opstinskom javnom tuzilastvu u Beogradu, GSUP-u Grada Beograda, i MUP-u Stari grad.

Skoro godinu dana Prvi opstinski sud i Prvo javno tuzilastvo nisu nista preduzeli ,iako je stvar vrlo urgentna jer je Zdravkovic izjavio da zeli da rasproda nase stvari kao staru hartiju, iako smo mi to naveli u prilozenim spisima, oni nisu nista ucinili, da nam nase stvari budu vracene. Umesto da postupe po zakonu i zastite nasa prava ovi sudski organi su stitili pocinioca, odlagali rocista i odbijali pod razlicitim izgovorima da donesu pravicnu presudu. Za to vreme je Zdravkovic nezakonito

posedao tudji prostor i nije nam vracao nasu imovinu, i povrh svega nam pretio telefonom. Na kraju je Prvi opstinski sud neblagovremeno, doneo sudske odluke da se Zdravkovic iseli i da nam vrati otetu imovinu. On se iselio ali nama nije vraceno nista od onoga sto je Zdravkovic zaplenio.jer je sada IV Opstinski sud taj koji odbija da odluku sprovede u delo.

Ocigledno je da je na delu sudski postupak sa politickom pozadinom i da ovi sudski organi ne sude po zakonu, nego na nasu stetu i da stite onoga ko je prekrsio zakon.Na delu je zaplena arhive, sa ciljem da se ukriju tragovi nezakonitih postupaka pojedinih zvanicnika bivseg rezima.i da nasa organizacija bude produzeno sikanirana od strane razvlascenih struktura koje nazalost jos uvek ocigledno poseduju izvesnu moc.

c.. .Evo hronologije dogadjaja:

-, TUZBA ZA OMETANJE POSEDA(XXP22082/2000),podneta 6.4.2000 godine-

- dopunjena 19.4.2000 godine.

-Resenje Prvog opstinskog suda u Beogradu od 5.5.2000 godine da se uredi tuzba

-Tuzba za izvrsenje cinidbe od 10.5.2000 g

-Prvo rociste je zakazano tek 20.9.2000 godine, zatim i rocista 10.11.2000, 10.1.2001 i nijednom nije dosao Zdravkovic

Dragan , sa obrazlozenjem da sudski pozivar ne moze da mu uruci poziv. A za celo to vreme Zdravkovic je tamo svaki dan, tamo spava, i nas sprecava da uzmemo nasu imovinu.

-Predsedniku suda, Prvi opstinski sud u Beogradu, 28.12.2000 g

-Urgencija Predsedniku suda od 5.1.2000 godine

-Krivicna prijava protiv sudije u sporu Vukovic Dragana od 14.2.2001 godine

-Podnesak tuzioca i predlog za obezbedjenje privremenom merom od 19.2.2001 godine

-Rociste zakazano za 15.3.2001 godine nije odrzano jer je predmet dat sudiji Stojiljkovic ali koja je vec na bolovanju.

-Predsedniku suda u vezi neodrzavanja rocista i prenosa na drugog sudiju koji je na bolovanju ,20.3.2001 godine

-Posle mnogo odlaganja i razvlacenja Prvi opstinski sud donosi odluku 25.5.2001 godine da Zdravkovic vrati sto je zaplenio, Odluka je pravosnazna 17,9.2001 godine, podnet je zahtev za izvrsenje IV Opstinskom sudu, ali Zdravkovic jos nije vratio nasu imovinu.

Dakle, Prvi opstinski sud je rastezao i odbijao da zastiti nasa prava i stiti pocinioca, a IV Opstinski sud odbija da sprovede u delo odluku navedenog suda..

, TUZBA ZA POVRACAJ IMOVINE (XXP 2083/2000),od 6.4.2000 g

- koja je zatim bila dopunjena 20.4.2000 godine, sa zahtevom za privremenom merom

-skoro godinu dana nije bilo odrzano rociste iako je stvar HITNA.Na kraju odrzano Rociste dana bez prosustva Zdravkovica i doneta Resenje koje se ceka da bude pravosnazno. Ali se ne odnosi na povracaj stvari. Zdravkovic se iselio ali nije vratio stvari.

Krivicne prijave , i to : Prvom opstinskom javnom tuzilastvu u Beogradu, GSUP-u Grada Beograda, i MUP-u Stari grad.

-Krivicna prijava protiv Colic Gordane -od 14.2.2001 godine

-Javnom tuziocu od 4.1.2001 g

-Dopis Prvog opstinskog javnog tuzilastva od 13.2.2001 g

-Krivicna prijava protiv Bjeletica inspektora MUP-a Stari Grad od 15.2.2001 g

-OPTUZNI PREDLOG Prvom opstinskom javnom tuzilastvu od 25.2.2001 g

-Opstinskom javnom tuziocu od 20.3.2001 godine

-Krivicna prijava Prvom opstinskom javnom tuzilastvu od 18,21,2002 godine protiv sudije Vesne Dzeletovic-Cucic i drugih u postupajucih sudija u predmetu XXP 2083/00;sudije Dragana Vukovica i drugih postupajucih sudija u predmetu XIX P 2082/00 , pretsednika Prvog opstinskog suda Radomira Milikica; zamenika javnog tuzioca Prvog opstinskog suda u Beogradu Gordane Calic i tadasnjeg javnog tuzioca zbog nepostupanja u predmetu KTR 195/00 i KTR 251/00 kao i

tadasnjeg Okruznog javnog tuzioca iz istih razloga, inspektora OUP-a Stari Grad Bjeletica; sudija i zamenika javnog tuzioca u predmetima XXVII P 249/00 i KTR 251/00, sudije Cetvrtog opstinskog suda Mirjane Glavcic Krstevski i drugih postupajucih sudija u predmetu I-I 101/01. Na ovu Krivicnu prijavu nisam dobio nikakav odgovor, a moja svojina mi nije vracena i Zdravkovic je na slobodi

-Krivicna prijava protiv Dragana Vukovica sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu u predmetu broj 2082/200 od 14.2.2000 godine

-Okruzno javno tuzilastvo odbacuje ovu Krivicnu prijavu dana 8.11.2001 godine(KT-275/01)

-Okruzni sud u Beogradu je 5.2.2002 godine (ki.br.1125/2001 i kv.br.153/2002 doneo Resenje da nema mesta sprovodjenju istrage protiv Vukovica

-Zalba na resenje Okruznog suda od 5.2.2002 godine koju sam poslao 18.2.2002 godine

-Prvo opstinsko javno tuzilastvo me je obavestilo 14.8.2001 KTR br.140/2001 da je odbacilo moju Krivicnu prijavu protiv Bjeletica jer navodno nema krivicnih dela.

-podneo sam protiv Dragana Zdravkovica vise krivicnih prijava :

Zahtev za sprovodjenje istrage Okruznom sudu u Beogradu od 22.11.2001 godine;Optuzni predlog Prvom oipstinskom sudu u Beogradu od 25.2.2001 godine;Krivicnu prijavu Prvom opstinskom javnom tuzilastvu od 6.4.2000 godine

-5.Predmeti kod IV Opstinskog suda u vezi izvrsenja:Posl broj I-I-101/01; I-V-46177/2001;

-6. podnesci Ministarstvu pravde. 2 aprila 2001 godine sam dostavio dopis dr.Vladanu Baticu

-podnesak Ministarstvu pravde Srbije od 25.2.2002 godine -Ministarstvo pravde me je obavestilo 23.8.2001 godine (071-00-4097/2001-02)da je moja prituzba na rad Prvog i Cetrvrtog opstinskog suda prosledjena Vrhovnom sudu Srbije

Na kraju je sud doneo odluku i Zdravkoviic se iselio ali jos nije vratio ono sto je uzeo.jer je IV Opstinski sud zatajio.

Iz prilozenih podnesaka se vidi da ovi sudski organi odbijaju da rade po zakonu i da drasticno krse zakonske propise i da stite kriminalca. Ocigledna je spona izmedju Zdravkovica- Bjeletica-MUP-a i navedenih sudija. Prema izjavi Noleta Lekaja u ovu otimacinu bi mogao biti umesan i njegov poznanik Miroslav Novakovic, Tadeusa Koscuskog iz Beograda.

Nasa organizacia se zalaze za ispravne procene, pomirenje, prastanje i slogu. Oni koji su krsili nasa prava treba da uvide svoje zablude I da okrenu list, da se prema nama odnose na drugaciji nacin u duhu postovanja zakona. MI smo u tom slucaju spremni da im oprostimo, a oni za uzvrat da svojim nevinim zrtvama pomognu da se usprave.Mi prastamo njima,ali oni uzvracaju mrznjom i revansizmima. Znaci, oni su nepopravljivi, I takvi ekstremisti su nacionalni problem broj 1, pre svega ima ih najvise u sud stvu, policiji I pre svega i narocito u raznim neformalnim centrima moc tajnim sluzbama bezbednosti.odakle seju lose procene, haos i nered..Njih zloupotrebljavaju da guraju naciju u dalju dekadenciju.

Mi smo spremni da im oprostimo, ako se pokaju. Nasi celnici su podneli krivicne prijave protiv nekih od njih i spremni su da ih povuku ako se ti krivicni pocinioci ograde od ranijih zlodela.Umesto da se tako desi, Dragan Tomic (bisi predsednik skupstine Srbije) inicira nove pakosti I Dragana Zdravkovica( ubijenu decembru u ulici Dz Vasingtona u Beogradu).Krsmanovic je uputio Tomicu dopis za pomirenje i poravnanje, umesto toga faraon Tomic je poceo da se sveti Krsmanovicu.

B... Krivicne prijave protiv onih koji su krsili moja prava u vreme vladavine komunizma:

1. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine, protiv dr.T.Sedmaka,dr.Milorada Damnjanovica, -psihijatara zavoda za mentalno zdravlje, NN ovlascenih lica sluzbenika Pravne sluzbe Zavoda za mentalno zdravlje, dr.Tomaseka psihijatra PB padinska skela, NN lekara PB Guberevac, Dragana Tomica, sudije za prekrsaje Opstine Rakovica C.Maljkovica, NN saradnika GSUpa- Beograd, i protiv vise drugih sudija i lica koje su ucestvovale u zloupotrebi psihijatrije

koja je nada mnom sprovedena u junu 1975 i nadalje;

2. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine protiv vise sudija koje su ucestvovale u krsenju mojih prava

3. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine protiv Poste i PTT preduzeca od 15.3.2002 godine

4. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine protiv drzavnih funkcionera koji s krsili moja prava

5. Prvom opstinskom suidu u Beogradu protiv novinara i medija koji su krsili moja prava od 15.3.2002 godine

&!

nbsp; Sve ove prijave su opstruirane i nema nastavka na moje podneske.

C.. Obavestavam vas o drasticnom onemogucavanju moga prava na upotrebu telefona, faksa, interneta i prepiske koje se sprovodi otvoreno i drsko i dalje kao za vreme Slobodana Milosevica.a sto sprovode nadlezne drzavne sluzbe a sa ciljem da blokiraju aktivnosti nase organizacije. Ove smetnje su takvog opsega i intenziteta ,da sam ja drzan, kao i ranije u istinskoj telekomunikacionoj blokadi i izolaciji .

Ove smetnje su istinska svakodnevna tortura i rad sa PC, telefonom i faksom je vrlo stresan i podrazumeva gubljenje vremena, novca i energije.

Tako sam ja u dobroj meri onemogucen da komuniciram sa saradnicima, srodnicima, prijateljima, raznim organizacijama i sa javnoscu.

Upozoravam da nam se mnogi gradjani zale na slicne blokade i zloupotrebe.

1.Telefon broj 3911829koji je proveren i ispravan, kao i mobilni telefon broj 064-1693893. Cesto ne mogu koristiti telefon, koji je blokiran, linije zauzete, drugi mi se cesto zale da ne mogu da me dobiju, da nisam kod kuce a ja sam u to vreme bio u mome stanu, ne cuje se , susti, mnoge ljude ne mogu nikako da dobijem, treba dugo okretati broj da se dobije veza, prekida se, ima i pretnji ubistvom i na druge nacine, uznemiravanja nocu.Telekom je postavio lovca i ustanovio je da je bilo pretnji

uznemiravanja ali da navodno ne mogu da ustanove identitet pocinioca. Kupio sam mobilini telefon, (o64-1693893) ali nije doslo do poboljsanja, ja sam i dalje drzan u telefonskoj blokadi.jer jer me mnogi obavestavaju da ne mogu da me dobiju ni na mobilini telefon. Cesto je bilo u proslosti da je Telekom isporucivao preuvelicane racune za telefon, sto se i meni ranijih meseci desavalo( sada je to u granicama normale), nedavno je mome sinu i njegovoj majci isporucen netacan astronomski

visok racun za telefon( preko 1.000 DEM) .

2.Faks. ,koji je na istom broju telefona, proveren je i ispravan je.Imam slicne teskoce sa upotrebom faksa- teskoce slanja faks poruka, ne moze da se dobije veza, prekida se na pola, necitko, drugi salju a ja ne dobijam.

3..Internet i PC.Poseban i krajnje mucan i tezak problem je rad sa PC i interenetom koji je povremeno veliki stres i istinska tortura: upadi u sistem, usporavanja, teskoce ucitavanja, teskoce dobijanja veze sa provajderom EUNT-Yu., slanje virusa, prekidi, recetovanja, kradje vremena, uzimanje prostora na hard discu, nestajanje fajlova, (poslednji put 22 oktobra 2001 kada je nestao Inbox sa 600 vrlo vaznih poruka),poruke ne stizu do nas ili do destinatora, izmena sadrzaja poruka, izazivanja

kvarova, blokada rada misa, ataci hakera,poseban problem je rad sa nasom diskusionom grupom LJUDSKA PRAVA na kojoj ima preko 400 ucesnika, od kojih vecina uopste ne dobija poruke itd. Sto sve uzima vreme, energiju, novac i nervira. Rad sa PC je svakodnevna zebnja i stres. Oni koji to cine u isto vreme prete i telefonom i kazu da mi to cine. Mome sinu

Milanu( 1981) je preceno da ce mu unistiti PC sto se i desilo, PC se zapalio odmah posle telefonske pretnje Milanu ozbiljno je ostecen.

4.Prepiska. Pismo poslato od UNESCO Paris dana 8.11.2002 godine uopste nije stiglo do mene nego mi je poslato ponovo faksom uz napomenu da je vec posltao postom, nikada nije stiglo.

Vi trebate da ustanovite identitet. pocinioca i da ih privedete pravdi i meni omogucite pravo na slobodu komuniciranja...

Poslednjih meseci sam se obracao Telekomu, Srbija., npr.15.11.2001 godine broj 60663 u vezi preuvelicanog racuna za telefon( stotine hiljada gradjana se zale na preuvelicane racune za telefon),Eunetu,sudovima i MUP-u, bez rezultata.,odgovor MUP-a Srbije od 26.10.2001 br.4474/2001-3 je da nema opisanih uznemiravanja.i smetnji. Ministarstvu saobracaja i

telekomunikacija Srbije dana 25.10.2001 njighov odgovor od 7.2.2001 godine da nije ustanovljeno da postoje zloupotrebe. Provajder Eunet. me upucuje na nadlezne drzavne organe, Andrej Bednarek, iz Mininistarstva saobracaja i telekomunikacija, Sektor za telefonski saobracaj, upucuje na MUP u Telekom, , Drugom opstinskom javnom tuzilastvu u Beogradu ktn.br.1052/2000 od 2.5.2001 godine, Krivicna prijava Odeljenju unutrasnjih poslova Rakovica od 15.2.2001 godine, .dana 15.3.2002 sam podneo Krivicnu prijavu Prvom opstinskom sudu u Beogradu u vezi krsenja ovih prava od

1975 godine do danas zahtevajuci obestecneje i kaznjavanje pocinioca na sta nisam dobio odgovor a zloupotrebe se pojacavaju.

obratio Prvom optinskom sudu u Beogradu 26.2.2001 godine i ovaj sud je ponovo odbacio moju Tuzbu i zahtevao da mu se da broj predmeta sto je vec ucinjeno. Prvi opstinski sud je odbacio moju naknadnu Tuzbu.Onda sam ponovo podneo Tuzbu 18.3.2002 godine u skladu i shodno zahtevima suda. Prvi opstinski sud donosi novo resenje (XX P.br.1982/02 od 10.4.2002 godine da je opet odbacio moju tuzbu navodeci nepostojece razloge. 5 jula 2002 godine sam podneo Zalbu

Okruznom sudu u Beogradu na ovakve postupke suda..

F.Peticija

U toku je prikupljanje potpisa sirom zemlje za predlog da Tomislav Krsmanovic bude ombudsman .

Do sada prikupljeno 280 potpisa.

PETICIJA

Predmet: Predlazemo Tomislava Krsmanovica, predsednika Pokreta za zastitu ljudskih prava za funkciju"OMBUDSMAN"

Skupstina Srbije

dr.Vojislav Kostunica, predsednik SRJ

dr.Zoran Djindjic, predsednik Vlade Republike Srbiije

dr.Vladan Batic, Ministar pravde

Mi dole potpisani gradjani, Vam se obracamo predlogom da Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih

prava bude naimenovan na funkciju OMBUDSMANA, narodnog pravobranitelja.

Obrazlozenje

1.Tomislav Krsmanovic je vec nezvanicno skoro trecinu veka borac za prava gradjana ispred njegove organizacije, i kao

takav je poznat od gradjana nase zemlje.. On to radi besplatno, sa jedinim ciljem da podrzi zrtve bezakonja, da obznani

stanje ljudskih prava, i da unapredi postovanje zakonitosti. I to u krajnje teskim uslovima. Uprkos objektivnih ogranicenja

Krsmanovic je pomogao mnogima, svakome se trudio da izadje u susret svestan da je vrlo tesko ostvariti pravdu, doprineo

je raskrinkavanju zloupotrebe psihijatrije i medicine, i upoznao je gradjane sa teskim stanjem ljudskih prava i potstakao

milione da se bore za njihova prava.

2.On nije pravnik, ali je zavrsio Ekonomski fakultet u Beogradu i post-diplomske studije iz drustvenih nauka u Brislu Belgija,

i pripremio doktorat tamo, imao je predmet "pravo", boreci se vec decenijama on je stekao velika znanja iz oblasti pravnih

nauka, ima ogromno iskustvo .Dakle, on ima potrebne strucne kvalifikacije za tu funkciju.

3.On je vrsni poznavalac materije i postupaka zalbi, zalioca, njihovih navika i psihologije, sa njima zivi i saradjuje vec vrlo

dugo vremena., uziva njihovo veliko poverenje.

4.On je posten i beskompromisan borac, sam je bio zrtva bezakonja vrlo dugo, i on ce taj zadatak obavljati na opste

zadovoljstvo i efikasno. Vreme je da mu se pruzi mogucnost da da svoj doprinos. Necemo dozvoliti da na tu funkciju dodju

oni koji su ranije ziveli lagodno, ili cak krsili tudja prava, OMBUDSMAN treba da bude onaj ko je sam bio ugrozen i ko zeli

energicno da se obracuna sa svima onima kojima krse zakon. Jer"Sit gladnog ne razume". A to je Krsmanovic. Upravo zbog

svoga beskompromisnog zalaganja za stvar ljudskih prava on je vec dugi niz godina zrtva kampanja i intriga sa ciljem da

bude kompromitovan i diskreditovan kao licnost i borac za ljudska prava.

Napominjemo da je narod s'pravom nezadovoljan i odbija da izadje da glasa, jer smatra da je izneveren, bezakonje se

nastavlja. Sustina danasnje krze su nepostovanja ljudskih prava koja se nastavljaju.

U nadi da cete uslisiti nas zahtev i naimenovati Krsmanovica na tu funkciju i ispostovati nacelo"PRAVI COVEK NA

PRAVO MESTO"..Krsmanovic ce , budite uvereni, pomoci zaliocima i da u nasoj zemlji najzad pocnu da se postuju zakon

i ljudska prava. To je u interesu svih nas.

Potpisnici:

1.-.Djordje Jovicic, Sarasota, Florida 34229 2.-Dejan Vuksanovic, Predsednik Mesnog Odbora-Srbian National Defense

in america Chicago, Illinois USA3.-Natalija Zivkovic, Lole Ribara 37, Arandjelovac

4.-Djalovic Ivan, Bukovik, Arandjelovac 5.-Djalovic Dobrica , Bukovik6.-Djalovic Vesela, "

7.--Milutin Calic, advokat, Nis, Sindikalniih stanova br.16 8.- Cvijeta Jeremic, Bajina Basta.R.Tadica br.22

9.-Savo Bakic, Popinci, Sr.Mitrovica 10.-Vera Bakic " 11.-Slavica Bakic " 12.-Zorica Bakic "

13,-Ljilja Nenadov, Beograd, Roze Luksemburg br. 11 14,--ing Slobodan Racic, Ozrenska 13, Beograd

15.-Dara Racic " 16.-Miodrag Racic " 17.-Miladin Racic "

18. -MIlan Zivkovic, Lole Ribara 37, Arandjelovac 19.-ing.Mihajlo Pavlica,Krajiskih brigada 62, Banatski

Despotovac20.-Mile Dimitrijevic, Kladurevo, Pozarevac 21.-Zvezdan Milivojevic, Mose Pijade 6, Lazarevac 22.-Tomislav

Gluvic, Ripanj 23. --Mila Pavlovic, Ljube Vuckovica 11, Beograd

24. -Olivera Vukcevic, Nikole Tesle 6, Centa 25, -Ljubica Dimitrijevic, Nikole Spasica 3, Beograd

26, -dr Branislav Pavlovic, predsednik Napredne stranke 27, -Ljilja Sivcevic, Milutina Blagojevica 4, Beograd28. -Nada

Jonovic, Milutina Bojica 7, Beograd 29. -MIladin Salovic, Jurija Gagarina 75, Novi Beograd30. -Blazo Popovic,

predsednik Udruzenja podstanara Jugoslavije31. -Slobodan Petrovic, predsednik Udruzenja ostecenih deviznih stedisa

Srbije 32. -Milosav Aleksic, Kijevo, 17 oktobra 80

33. -dr.Obren Cicovic, Zlatiborska 4, Beograd34. -Petar Bjelanovic, Valentina Vodnika 3, Beograd

35. -dr.Jovan Gucic Avde Karabegovica 2, Beograd 36. -Dusan Grujic, Grahovska 5, Beograd

37. -Mladen Dimitrijevic, predsednik Radikane stranke ujedinjenja-38. -Miroslav Kostic, predsednik Svesrpskog saveza39.

-Danilo Krstajic., clan Udruzenja Golootoacana 40. -Nole Lekaj, predsednik Demohriscanske stranke

Jugoslavije41.-Velizar Markovic, Styevana Supljikca 145, Pancevo

42.-Milica Bogdanovic Saracevic, Partizanska 79,Beograd 43.-Ranko Milovanovic, predsednik Stranke zanatlija44.-MIlan

Mladenovic, predsednik Konzervativne stranke45.-dr.Jovan Marjanovic, profesor Fakulteta politickih nauka46.-ing

Momcilo Oparnica, Sarajevska br , Beograd47.-Vidoje Jeremic, R. Tadica 22, Bajina Basta 48-Milovan Milanovic, JMBG

1605937791014, Bajina Basta

49.-Gorgina Milanovic "50.-Ljiljana Milanovic "51.-Mitar Milanovic "52,-Gorica "53.-Marica Kondic ,

JMBG-2801950795014, Baina Basta54.-Danica Gagic, bajinia Basta 55.-Veselin Trumbic, Bajina Basta

56.-Stojadin Cvetanovic, Bajina Basta 57.-dr.N.Rasulic, Proleterske solidarnosti 49 58.-Jovan Savic, Janka Lisjaka 29

59.-Slavoljub Djukic, Panciceva 12 60.-Milovan Radisavljevic, Leposave MIhajlovic 14

61.-Goran ’" 62.-Vukosava " 63..Marinko Brcic, Ruzveltova 11, Beograd 64. Mile Markovic, Ustanicka 224

65,.Zoran Pantovic " 66.-MIlan Pantovic " 67.-Zagorka Mladenovic " 68.-Marica Ivkov, Curug, Nikole Pasica 53

69.-dr.Zivorad Vukovic, Predsednik sindikata Nezavisnost Nuklearni institut Vinca

70.-dr.MIhajlo Dragic, predsednik, Stranke deviznih stedisa 71.-Rade Micic, glavni i odgovorni urednik lista DRZAVA

-72.Danica Bozovic, Hadzi Mustafina 6,Beograd 73.--D. Bekker-Isakovic, Emmen, Nizozemska 74.Sfera Paun Vrsac,

Sterijina 111, Vrsac 73.-Ilona V uksanovic, Alberta , Kanada

74.-Sfera Paun Sterijina 111, Vrsac 75.-Jovan Jovanovic, Sabac, Zike Popovica 37 76.-Ljiljana Jovanovic " 77-Slobodan

Jovanovic, Sabac, 7 jula 2 78-Nevenka Jovanovic " 79-Nikola Poznic, Banatsko Plandiste 80-Milan Poznic,

"81.Milorad Dimitrijevic, Kladurevo 82.Savka " "83.Seka Veselinovic, "84.Goran Zaric, Ranovac

85.Zoran Jovanovic, Petrovac na Mlavi 86.dr.Rakicevic Bogoljub, zubar, Petrovac na Mlavi 87.dr.Dragan

Stanojevic, "88.Krinulovic Dragoljub, Ranovac

89.Krinulovic Milena "90.Krinulovic Sonja "91.Jankovic Sava "92.dr.Desanka Krstic. Kanada

93.Ruzica Jovanovic, Popinci 94.Ivan Jovanovic"95.Rada Marjanovic "96.Aleksandra Pesic, Pohorska 9, Novi

Beograd97.VIda Ilic, Beograd, Trise Kanclerovica 10 98.Lazic Petar, Vrbnica,99.Slavica Djordjevic, Veliki Popovac,

Petrovac na Mlavi 100.Zivorad Djordjevic "101.Bozidar Floranovic, Ranovac 102.Milica Floranovic " 103.Miroslav

Lackovic, Bukovska reka, Kucevo 104.Dana Miljkovic, Melnica, Petrovac na Mlavi 105.Tomisilav "106.Aleksandar Rajic,

Ranovac 107.Jelisaveta "108.Dragisa "109.Radivoj Maksic, Bul. Veljka Vlahovica 26, Zrenjanin 110.Slavica

Dragin, " 111.Goran Gruzling "112.Slavica Vencev Bul.V.Vlahovica 61,Zrenjanin 113.Miroslav Paunovic Bul.

V.Vlahovica 15,Zrenjanin 114.Slavica Colakovic Bul. V.Vlahovica 44, Zrenjanin 115.Ljubisa Velisavljev, Tamiska 47,

Botos 116.Sucu Ana, Banatski Despotovac 117.--Olivera Pavlovic, Beograd 118.-Desimir Kriscanovic, Bukovicka reka,

Kucevo 119.-Zoran Markovic, "120.-Dragisa Filipovic "121.-Negomir Mihajlovic "

122.-Velja Karabasevic "123.-Velibor Makujevic "124.-Milan Poznic , Banatsko Plandiste

125-Dragica Gucic, Avde Karabegovica 2, Beograd 126.Olga Jeftic, Zidarska 2, Beograd

127.Jovan Jeftic, Sabac 128.Dragica Vesic "129.Dragana Pantic "130.Goran Colic "131.Zeljko Dragosavac

"132.Jadranka Jankovic "133.-Svetlana Filipovic "134.Svetlana Lukic "

135.Miljan Drazic "136.Dragica Jankovic "137.Branko "138.Gordana Nikolic "139.Biljana Pajic "

140.Nenad Isakovic "141.Miroslav Petkovic "142.Mirjana Tumbasevic "143.Ana Vasiljevic "

144.Goca Vesic "145.Milorad Pavlovic, Zdrelo, Petrovac na Mlavi146.Mirjana Ivanovic, Kaona, Kucevo

147.Perdrag "148.Ivica Birovljevic "149.Nenad "150Djurdjevka Sordjan, Kucevo151.Radisa Petrovic "

152.dr.OBren Cicovic, Beograd153.Ljubo Cicvara, Beograd154.Bozo Todorovic, Cacak155.Milos Bogdanovic,

Beograd156.JOavn Andjelkovic, Beograd157.Dusan Grujic, Beograd158.Dragoslav Glisic, Beograd159.dr.NIna

Drndarski, Beograd160.Dusan Djuric, Beograd161.Slavoljub Djukic, Beograd

162.Vera Eftova, Beograd163.Slobodan Zivkovic, Beograd164.Verica Zivkovic, Beograd

165.Arsenijevic Ranka, Beograd166,Alempijevic Aleksandar, Beograd167.Milos Bogdanovic, Beograd

168.Uros Bukumira, Berane169.Slobodan Vasic, Svedska170.Milan Veselinovic, Beograd

171.Rade Vasic, Beograd172.-Dragoslav Glisic, Beograd173.Blagoje Dumeljic, Beograd

174.Milo Djukanovic, Novi Beograd175.Jovo Djuric, Beograd176.Vojislav Eminovski, Beograd

177.Radmila Zivanovic, ZAJECAR178.Marija Zlatkovic, Beograd179.ladjana Ignjatovic Beograd,

180.Slobodan Radulovic, Beograd181.Nadezda Jonovic, Beograd182.Mirko Jelic, Beograd

183.Milosav Jeremic, Beograd 184.Olga Jeftic.,Beograd 185.Gradimir Jovanovic, Beograd

186.Miroslav Kostiic, Beograd 187.Dana Kostic, Beograd 188,Tomislav kudzija. Beograd

189.Simo Krsmanovic, Beograd 190.Dragan Krsmanovic, Beograd 191.Jovo Jakovljevic, Uzovnica, Ljubovija

192.-Dobrica Djalovic, Opstina Arandjelovac 193.Vesna Jovanovic "

194.Ivan Djalovic " 195.Branka Djalovic " 196.Sasa Djalovic " 197.Zoran Djalovic " 198.Milivoje Campar "

199.-Miljan C ampar "200.-Dragan Veljovic "201.Radisa Djukic "202.Danko Vasic "

202.Zorica Vasic " 204.-Dragan Mitrovic "205. Mirjana Mitrovic 206.Nebojsa Mitrovic "

207.Milun Jokanovic " 208.Milivoje Pavkovic " 209.Zoran "210.Dragica "211.Milovan Milojevic "

212.Dostana "213.Sandra Pavlovic "214.Vukica Kuc "215.Dragica "216.Radivojka Velickovic "

217.Ljiljana "218.Biljana Samarzdic "219.Dobroslav Banovic "220.Radenko "221.Desanka "

222.-Arsen Ivanov "223,Olivera "224.-Kosta "225.Milomir Milenkovic "226.Milanka "

227.Radoslav "228.Ljubinko Veljovic "229.Slavko Bojovic "230.Vera "231.Bora Bozic "

232.Vukadin Obradovic "233.Radoman Djalovic "234.Danka "235.Mile "236.Boro Bulatovic "

237.Kosta "238.Vesna "239.240.Vesna "241.Milun Markovic "242.Slobodan Joksic "-243.Goran Curovic

"244.Gordana "245.Ljubinko Pavlovic "246.Marija "247. Djordje Milovanovic "248.Radmila "

249.Petar Compar "250.Tomislav Milenkovic ":251Milutin OBradovic "252.Milica "

253.Ljiljana Radivojevic "254.Nata Kovacevic "255.Ruza Antonijevic "256.Radomir Stojanovic "

257.KOsana "258.Milenko Obradovic "259.-Manoilo Milosevic "260.Dragan Vasiljevic "

- 261.Milanka "262.-Mihailo "263.Zoran Stanojlovic "264.-Aleksandar Kolakovic "

- 265.-Radmila "266.-JOvan Zekovic "267.Zivan Aleksiic, Beograd268.Jovanka aNDRIC, BeogrAD

269.Aca Arsenovic, Beograd270.Ljubisa Blagojevic, Beograd271.Stanislava Brezic, Beograd

272.Darinka Bogdanovic, Beograd273.Petar Bosnic, Beograd274.Golub Bakic , Beograd

275.Milica Saracevic, Beograd 276.Olja Bakic, Beograd277.Stevan Bizic, Beograd

278.Bozidar Todorovic, Cacak279.-Slobodan Vasic, Svedska 280- Jovan Andjelkovic, Beograd

2. Moj sin Milan Krsmanovic i njegova majka, moja bivsa supruga Aleksandra Pesic -Krsmanovic, Pohorska 9, Novi Beograd

A.Uvod.

Aleksandra Pesic-Krsmanovic(1946) ekonomista u penziji, moja bivsa supruga potice iz imucne gradjanske porodice koja je bila proganjana od titoistickog o Milosevicevog rezima,i opljackana ogromna imovina njene porodice od strane komunista 1945 godine( vise kompleksa zgrada u Krunskoj ulici u Beogradu, i velika rezidencija vila na Dedinju u Puskinovoj ulici).

Stupili smo u brak 1978 godine koji se rasturio u uslovima teskih progona i tenzija koje su se lose odrazili na bracnu zajednicu. Sa Aleksandrom imam sina Milana(1981) studenta Megatrenda. Posle zavodjenja visestranacja i posle oktobra 2000 godine nije doslo do poboljsanja, naprotiv jos je gore nego li ranije.Nastavljaju se represija i pljacke.

Na delu je dobro programirana revanistiscka akcija iz jednog centra koja ukljucuje gangove kriminalaca, organe sudstva i policije. Pre svega tu se radi o Stevi Miljusu, iz Zemuina, koji operise u grupi kriminalaca koji varaju gradjane uzimaju im novac i na druge nacine., i koji ima zastitu sudija I V Opstinskog suda i pojedinaca iz MUP-a.

B. Stevo Miljus iz Zemuna, Save Kovacevica br. 32 je uzeo od Aleksandre Pesic-Krsmanovic iz Beograda, i aktiviste nase organizacije, dana 15.1.2000 godine 3.500 nemackih maraka, zatim 1.9.2000 jos 1.600 DEM, i jos jednu sumu, ukupno 5.500 DEM, sve na ime nabavke vize za odlazak za Kanadu nje i njenog sina Milana.Aleksandra je prodala stan za jeftinu cenu da bi otisal u kanadu, i on je prevario, ona ostala bez viza, novca i stana. On do danas nije obezbedio vize niti je vratio

novac. On vara na razne nacine gradjane vec desetak godina, tako je uzeo novac i Srdjanu Miladinovicu i Dunji Miladinovic iz Beograda,jos dok je boravio u Hrvatskoj bio je osnovao Fond"Nikola Tesla" i prevario mnoge lakoverne pojedince. Prema nasim procenama prevario je samo poslednjih nekoliko godina u Beogradu stotinak gradjana. Medju njima i potpredsednika nase organizacije ing. Slobodana Racica iz Beograda ,Ozrenska 13, kome je bio uzeo na prevaru 2.500

DEM.

Aleksandra je jos sa jednom grupom prevarenih gradjana podnela Krivicnu prijavu MUP-u Srbije jos 2001 godine, tuzila Miljusa IV Opstinskom sudu (KP .797/01 ) za krivicno delo iz clana 171/st.1 KZ S. sudija Aleksandar Veljic., javni tuzilac Mirjana Putnikovic. Evo vec vise od dve godine traje sudjenje, Miljus je na slobodi, sve je jasno, postoje dokazi i svedoci, dokumenti, ali IV opstinski sud odbija da donese pravicnu odluku i stalno odlaze rocista.

S.Miljus je u par navrata pretio Aleksandri i mome sinu likvidacijom ako budu trazila natrag svoj novac. Ona je u nejasnim okolnostima nedavno teze povredjena u zgradi MUP-a Novi Beograd., sin Milan(1981) student je lakse povredjen na pesackom prelazu od automobiliste dok je vozio bicikl , pokusana je otmacina njegovog mobilnog, prete im. Milan je na regrutaciji 1999 godine bio optuzen javno pred drugim regrutima od zene iz regrutne komisije da je strani placenik, zatim je

bio poslat na medicinska ispitivanja u Drugu hirursku kliniku gde je bio mucen. od tadasnjih julovskih lekara.

.

Na rocistu pred IV opstinskim sudom u Beogradu odrzanom dana 20 februara 2003 godine u 12 casova okrivljeni Stevo Miljus je dosao i bila su i tri tuzioca, medju njima i Aleksandra Pesic Krsmanovic. Sada je rociste ponovo odlozeno na neodredejno vreme da se navodno obavi razgovor sa nekim covekom koji zivi u Kanadi. IV Opstinski sud prolongira i stiti pocinioca..

Ovaj sudski proces traje vec vise od dve godine, sve je jasno, ali ovaj sud odbija da donese pravicnu presudu, da Miljusa provede pravdi i da ga obaveze da obesteti zrtve I ovaj sudski proces pokazuje da je sudsvo povezano sa kriminalcima i policijom, i da stiti kriminalca Stevu Miljusa.

C. Preko svojih ljudi u Telekomu , ova grupa kriminalaca je vec dve godine terorisala moga sina i njegovu majku nkisporucujuci im netacne i enormno preuvelicane racune za telefon, da bi ih tako sikanirali i ja sam jedva uspeo da dokazem telekomu da sve to nije tacno, tako da je to zasada mirno. Posle nasih intervencija i datih argumenata Aleksandra je bila ostavljena na miru skoro godunu dana, da bi poslednjih dana Telekom se ponovo okomio na nju, IV Opstinski sud je doneo presudu da plati 30.000, 00 dinara u roku od petnaest dana u suprotnom bice izvrsena prinudna naplata. Navodi se da su sa njenog telefona obavljani razgovori sa Australijom, Kanadom, itd, sto je smesno. Ona je penzioner sa penzijom od oko 125 eura mesecno i izdrzava i svoga sina. Povrh svega ona je u tri navrata pre nekoliko godina bila opljackana od kriminalaca koji su joj odneli predmete vredne oko 10.000 DEM, zatim je opljackana od Steve Miljusa koji joj je uzeo oko 8.000 DEM( i koji je to ucinio mnogim gradjanima), i jos nije vratio jer ga stiti IV Opstinski sud, a on njoj preti smrcu. Taj isti sud

sada njoj nalaze da plati nepocinjeni racun i kamate . Aleksandri je narezano da plati takodje 300.000 neki izmisljeni nepostojeci porez.Aleksandra je celni aktivista nase organizacije i bila je zrtva progona ranije, siromasna i loseg zdravlja, na delu je naruceni politicki obracun. Ovako cineci Telekom ugrozava egzistenciju Aleksandre i njenog sina, i njeno zdravlje jer sprovodi nad njima opsadu i teror, oni zive u strahu od telefonskih netacnih racuna, i pretnji isjkljuicivanjem telefona i ukidanjem telefonske linije, da ce im stvari biti popisane.

Ova stvar je zasada sa Telekomom razresena i on vise zasada ne uznemirava Aleksandru..

D.Aleksandra je u nekoliko navrata opljackana od strane kriminialaca dok je stanovala u Beogradu u ul.Vojvode Stepe 68/II Ula, I sprat. zbog cega je 4.6.1995 godine po clanu 168 KZSrbije , i 23.5.1996 godine podnela Krivicnu prijavu MUP-u Beograda, br. KV-13566/95. U cetvrtak 23 maja 1996 godine su oko 9 casova i 30 minuta dva mladica sa revolverima usli u stan Aleksandre u Vojvode Stepe 68 , uperili revolvere u nju, oborili je na pod, obavili premetacinu, i odneli sve sto je vredno u vrednosti oko 10.000 DEM.GSUP je niej zastitio niti ohrabrio nego su je obeshrabili govoreci joj

da je mogla biti ubijena i da ne trazi privodnjenje njih pravdi. Zatim su obavljene i druge kradje i proavle u stan. Dosada Aleksandra niie obestecena za ovo, MUP zna ko su pocinioci i nisu preduzete mere da budu privedeni pravdi i da Aleksandra bude obestecena.

Zahtevam od vas da preduzmete mere da Miljus bude priveden pravdi, i njegova kriminalna grupa osujecena da siri teror i nasilje, .da vrati novac, i da MUP i sudovi privedu pravdi i obestete one koji su Aleksandru opljackali.

3. Vera Vukcevic, Centa, Nikole Tesle broj 19.je istaknuti borac za ljudska prava i clan saveta nase organizacije , njen otac je bio renomirani sudinja koji je zbog zalaganja za postovanje zakona jos u vreme J.B.Tita pao u politicku nemilost. Zbog

njege je cela porodica bilo zrtva politickih progona, ukljucujuci i Veru. Uprkos pobede demokratije progoni su nastavljeni i

nad Verom i njenom porodicom i ona je zrtav programirane akcije iz jednog centra, izlozena pretnjama, uznemiravanjima,

pretnjama na javnim mestima, preko telefona, i na razne druge nacine. Ona je nepromisljeno se zblizila sa Markovic Vasom

iz Cente ne znajuci ko je on. Ustanovila je da su Markovic Vasa i njegova grupa kriminalci koji se bave pljackama,

podvodjenjem, svercom, mozda cak i ubistvima i kidnapovanjima.

Vera je tesko povredjena na dan 19 avgusta od strane Gorana Markovica, Alaska 20 ,Centa i Stevana (cije prezime je

nepoznato) i jos jednog Rumuna nepoznatog imena i prezimena,a po nalogu Vase Markovica iz Cente, koji su je presreli na

ulici u Centi i odvukli u stan u Alaskoj 20 i u vremenu od 17 do 19 casova je tukli kojom prilikom je zadobila teske telesne

povrede i to:

-prelom pet rebara

-prelom nosa

-povrede oba plucna krila

-kontuziju glave

-potres mozga

i jos neke druge teze povrede( nalazi Klinickog centra Srbije i Bolnice Zrenjanin koje cemo priloziti)

Odmah su obavesteni MUP Zrenjanin i Hitna pomoc, Vera je bila u Urgentnom centru .Grudno odeljenje II sprat, MUP

Zrenjanin je izvrsio uvidjaj, i pritvorio pocinioce i podneo protiv n jih krivicne prijave.

Ocenjeno je da je na delu pokusaj ubistva.,sa teskim telesnim povredama.

Vera nije dala nikakav povod za ovakvu agresiju na njen zivot.

Ona je bila zrtva progona i provela je i godnu dana u zatvoru gde je bila smestena po politickoj kazni na montiranom

sudskom procesu u prethodnoj komunistckoj eri.

Ona je u poslednje vreme , kao i ranije, bila izlozena pretnjama i ucenama zbog njenog produzenog angazmana u odbrani

ljudskih prava, na delu je obracun i kazna od nekih neformalnih mocnika. Ujedno smatramo da je ovaj pokusaj ubistva i

masakra nad nevinom zenom programirano daljinskkim upravljacem od snaga mraka kriminalaca koje tako seju strah i

haos, i konfuziju, i ruse pravnu sigurnost i pravni sistem. i seju lose procene i zavadjaju Srbe medjusobno.

Opstinski sud u Zrenjaninu i Okruzni sud u Zrenjaninu (Broj VI Su br.42/02-60).

Vera je se obratila Okruznom javnom tuzilastvu u Zrenjaninu 10.2.2003 godine Krivicnom prijavom protiv pocinioca koji su

na slobodi iako su pokusali da je ubiju, kojo joj prete, ulaze u stan, kvare instalacije, ona je starija i bolesna nezasticena

zena, njih stiti zrenjnainski sud i MUOP ne predzuima prava mere ad je zastiti od sledzija.

OKRUZNO JAVNO TUZILASTVO ZRENJANIN

KRIVICNA PRIJAVA

Podnosilac prijave: Olivera Vukcevic, Nikole Tesle 17, 23266 Centa.

Protiv okrivljenih :

1. Narucioca fizickog obracuna Markovic Vase, Alaska 20

2. Miljkovic Goran, Emila Zole br.6/1, Cukarica, Beograd

3. Janus Steva , Nikole Tesle br.10, Centa

4. Emilijan, Rom, rumunski drzavljanin( tacne podatke o njegovom identitetu poseduje Prvi opstinski sud Zrenjanin, i MUP

Zrenjanin)

5. Radojkovic Suzana, Centa( tacnu adresu poseduje MUP Zrenjanin i Prvi opstinski sud u Zrenjaninu)

6. Drakulic Bosa, Pupinova 22, Centa

7. Djura , nevencani muz Bose ( tacne podatke ima takodje MUP Zrenjanin i Prvi opstinski sud u Zrenjaninu)

sto su ucestvovali svi zajedno na razlicite nacine u fizickom obracunu nada mnom kojom prilikom su mi nanete teske telesne

povrede opasne po zivot, kojom prilikom je pokusano i silovanje. Sto se desilo 19.8.2002 godine u Centi od 11 do 17

casova, na adresi Nikole Tesle broj 10, Centa

OBRAZLOZENJE

Isla sam ulicom Zarka Zrenjanina u Centi i ispred prodavnice u ovoj ulici prisao mi je pomenuti Djura ( okrivljeni br.7) oko

11 casova 19.8.2002 godine i pozvao me je na slavu kod okrivljenog Janus Steve u ul. Nikole Tesle br 10. Okrivljenog

Djuru poznajem oko godinu i po dana kao komsiju i prijatelja Necakov Zive . Necakov Ziva se stara o nasoj kuci kada

nismo u Centi. Imala sam poverenje u Djuru kao u ozbiljnog porodicnog coveka i komsiju koji se prema meni odnosio kako

treba. i otisla sam u kucu.doticnog Januz Steve Nikole Tesle 10.

Januz Stevu sam znala oko tri meseca preko strica Markovic Vase iz Cente, sa Vasom sam se zabavljala cetiri godine

.Kada sam usla unutra su tamo sedeli okrivljeni:Miljkovic Goran, Radojkovic Suzana ,sa maloletnim detetom, Januz Steva,

da bi odmah zatim usao vlasnik kuce Mateja.koji je samo popio pice i otisao. Zatim je dosla Drakulic Bosa, po svog

supruga Djuru pa izasla da kupi nesto u prodavnici. U medjuvremenu je Radojkovic Suzana pokusala da uzme protiv

njegove volje novac od Djure da kupi gajbu piva. Zatim je se vratila Drakulic Bosa i odvela svoga supruga Djuru sa

sobom. Miljkovic Gorana sam tada po prvi put srela i saznala da je on brat do tetke Markovic Vase. Suzanu Radojkovic

znam iz vidjenja i njenog druzenja sa drugim okrivljenim. Drakulic Bosu znam preko Zive Necakov.

Prvo me je fizicki napao Janus Steva koji me je ujeo za misicu bez povoda sa moje strane, da bi mi posle troga krenuo

rukama ka grudima, u cemu sam ga sprecila udarcem noge u osetljivo mesto.Odmah sam krenula da izadjem da bi tog

momenta dosao Miljkovic koji je pola sata pre toga izasao , i doveo okrivljenog Emilijana, da bi me zatim sva trojica( Janus

Steva, Miljkovic Goran i Emilijan koga sam tada po prvi put videla u zivotu) uhvatili ii ubacili u kupatilo , zatvorivsi vrata od

kupatila, bacili me u praznu kadu, i dok su me Emilinja i Steva drzali vukuci odecu da je strgnu sa mene, Miljkovic me je

pesnicom udario u predelu glave slomivsi mi nos, i nanevsi laski potres mozga, da bi kada je krv linula, pustio hladnu vodu sa

tusem na mene, dok su me ova dvojica dalje drzala pokusavajuci da mi strgnu garderobu, kojom prilikom su mi pocepali

pantalone, i dok sam grcevito stezala garderobu, ne dozvolivsi im da me razgolite, Miljkovic je uzeo neku prljavu krpu i

poceo da mi gura u usta, pustavsi ponovo vodu i davivsi me sa krpom. Uspela sam da se otmem, i da ga udarim i tom

prilikom je o zid ocesao lakat, zatim je Emilijan pocepavsi mi pantalone izvukao uckur od pantalona i pokusavali su da mi

svuku pantalone. Sto nisu uspeli, Onda je usledio udarac noge, Miljkovica u predelu grudi i stomaka, pa zatim me je drzao

Miljkovic i Emilijan dok me je Janus sutirao takodje u predelu grudi i stomaka, a onda me je udarao i Emilijan.Otrgla sam se

i u samoodbarni udarila Januza i gurnula Miljkovica i Emilijana i tako istrcala u dvoriste kuce i vid ela sam Radojkovic

Suzanu koja je sedela i pila. Stigli su me na polovni dvofrista i ponovo je usledio udarac u glavu Miljkovica od koga sam pala

da bi ponovo pocelo od svih dranaje i kidanje garedorobe,.Pocela s am da vristimi, i da se branim,imali su nozeve kod

sebe, i Miljkovic je predloziio da me ubiju i bace u kanal. Oba su prihvatili. U medjuvremenu moju vrisku je cuo Ipe Bogdan

sused iz Nikole Tesle , na sta su Miljkovic i Emilijan pobegli .Tom prilikom me je Ipe pitao sta se deres. Pre negos to sam

izasla radojkovic Suzana je sipala na mene onako krvavu litar rakije da mi sanira povrede i sipala mu oci, mogla je da me

oslepi. Ipe je otisao ja sam izasla. Sve je ovo trajalo od 11 do 17 casova i 30 minuta.

Cim sam dosla u stan zvala sam Tomislava Krsmanovica, predsednika Pokreta za zastitu ljudskih prava i brata Bosnjak

Srboljuba. koji su pozvali Hitnu pomoc i MUP Zrenjanin. U medjuvremenu su me pocinioci stalno zivkali telefonom i

provocirali.

Kojom prilikom su mi naneli teske telesne povrede opasne po zivot:slomljen nos, laksi potres mozga, cetiri slomljena rebra

na dva mesta, levo plucno krilo naprslo, povreda slezine., da bi u bolnici bio izvrsen jedan operativni zahvat sa drenazom

zbog jakih krvnih podliva, i druge povrede. U Klinickom centru Srbije sam bila lecena od 21,8.2002 do 30.8.2002 a 19-20

avgusta sam bila u Zrenjaninskoj bolnici

DOKAZI:

-Medicinska dokumentacija izdata od Klinickog centa Srbije i Bolnice Zrenjanin od br. 1 do broja .

-ispitivanje pocinioca

-svedocenja svih navedenih

-svedocenje suseda Ipa Bogdana-

-svedocenje Tomislava Krsmanovica i Srboljuba Bosnjaka

-svedoci saradnici MUP-a Zrenjanin koji su dosli na mesto uvidajaja sa medicinskim tehnicarom Zdravstvene staniice u

Centi i doktorom, milicioner MUP-a Zrenjanin Blaziic

-svedok doktor Nenad Tomic, Zdravstvena stanica Centa

-svedok medicinski tehnicar Nedja "

-svedoci lekari Zrenjaninke bolnice dr.Djelic i Klinickog centra Srbije pr.dr.Jakovic, dr.Maja Ercegovac, dr. Moskovljevic

-Prvi opstinski sud Zrenjanin( KI-474/02 podneta od MUP-a Zrenjaniin)

-Okruzni sud Broj: VI Su br.42/02-60

Narucilac ovoga pokusaja ubistva je okrivljeni Markovic Vasa sa kojim sam se zabavljala cetiri godina i sa kojim sam

odlucila da prekinem vezu jer je vrsio pritisak na mene da mi uzima novac, predlagao mi podvodjenje za novac, sto nije

uspeo, sklon je alkoholu, pokazivao je znake patoloske ljubomore, tukao me je i 12.10.2000 godine me je premlatio i teze

povredio., jer sam odlucila da prekinem vezu sa njim. On je organizovao ovo premlacivanje ., i glavni je krivac iako nije bio

prisutan, a pocinioci su njegovi srodnici i najbolji prijatelji.

Iako je od ovoga pokusaja ubistva proslo vec vise od 5 meseci, okrivljeni nisu privedeni pravdi, nalaze se na slobodi,

provociraju me na sledece nacine: zivkanje telefonom, dobacivanja njihovih prijatelja na javnim mestima, otvaranje vrata ,

ubacivanje raznoraznih stvari , ubacivanje mrtvih zivotinja, ulazenje u stan kad nisam u njemu, pomicanje stvari, blokada

telefona sto je dokaz da se radi o sponi ovih kriminalaca sa oragnizovanim kriminalom, cupanje ruza., pretnje na ulici, slanje

dece i uvrede na moj racun, moj zivot je pretvoren u kosmar. Oni su i dalje na slobodi. Njih stiti neko.

Zahtevam od suda da postupi po zakonu i pocinioce privede pravdi, da ih osudi za pokusaj ubistva i silovanja, za nanete

teske telesne povrede, da ih odmah stavi u pritvor da se predupredi njihov teror nada mnom., i da ja budem obestecena.

u Beogradu, 10.2.2003 godine Olivera Vukcevic

Zahtevamo do vas da preduzmete mere da Vera bued zasticena i da ova grupa kriminalaca bude privedena pravdi

4. Milan Zivkovic, Arandjelovac, Ive Lole Ribara 37, poznatog borca za ljudska prava predstavniika Pokreta za zastitu

ljudskih prava za taj deo Srbije,

Milan Zivkovic(1933) penzioner iz Arandjelovca, predsednik MO Pokreta za zastitu ljudskih prava za Arandjelovac, jedan

od osnivaca nase organizacije, bio vise puta kandidat za poslanika, poznati borac za ljudska prava iz regiona Sumadija, je

bio za vreme ere titoizma i komunizma zrtva progona, sto se pogorsalo za vreme vladavine S.Milosevica, bio je zrtva

teroristickih napada u vise navrata , na njegovu kucu su bacali bombe, bio je napadan i povredjivan nozem, pritvaran, sudjen

i osudjivan, i proganjan i jegovi srodnici.

Ocekivao je da ce posle pobede DOS-a oktobra biti bolje, ali su se njegove nade izjalovile.

31 12.2000 godine je bio napadnut u njegovoj kuci od 4 policajca i teze povredjen. Razlog je sto je Zivkovic obelodanio u

novinama preprodaju velikih kolicina oruzja, koje je bilo namenjeno i za Albance na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.,

malverzacije sa sumama, i razne druge zloupotrebe, krsenja ljudskih prava.,pljackama, razbojnistvima, stanju u sudstvu,

policiji, itd.

On je podneo krivicnu prijavu ali je ona odbijena i agresori su na slobodi i zive i rade kao i ranije.

Zivkovic ej zbog svoga zalaganja za stvar ljudskih pfava bio napadnut i tesko povredjen dana 31.XII.2000 godine u

njegovom stanu od strane organa MUP-a :Racic Bore, Joksimovic Dejana, Todorovic Dragana, Mitic Sase, Djurovic

Dragana, svi radnici MUP-a Arandjelovac, koji s neovlasceno usli u njevgov stan i tesko ga fizicki povredili. Sud je

oslobodio svih pet policajaca odgovornosti oni su na slobodi.( Tuzebeni predmet 93/2002 od 18.4.2002 godine).

Prema Zivkovicu u Arandjelovcu i okolini operisu grupe kriminalaca i dan danas koje cine razbojnistva, pljacke, ucene,

bezakonje, i sve u sponi sa policjom i sudijama.

5.Dusanka Bekker Isakovic,Holandija. Ona je iz Kragujevca ali zivi sa porodicom u Holandiji vec trideset godina..

U prilogu teskt iz novina:

Ispovest Dusanka Bekker-Isakovic

Dušanka Isakovi?-Bekker iz Holandije traži da bude prvi klijent prvog specijalnog tužioca Srbije za organuizovani kriminal

Ve? dve godine moj muž i ja mu?imo se da objasnimo sudu u Kragujevcu i medijima u Srbiji kako smo oplja?kani, kako

Kragujevcu.

Trideset godina živim i radim u Holandiji. Zovem se Dušanka Isakovi?-Beker. Željna sam života u Srbiji i zato sam sa

mojim suprugom, ina?e Holandjaninom, postigla dogovor da se 2002. godine vratim mojoj pravoj ku?i. Da bismo ostvarili

taj moj san odlu?ili smo da podignemo ku?u u Kragujevcu, u ?iju izradnju smo uložili svu našu uštedjevinu _ tako piše

Duška Isakovi?- Beker iz Holandije, koja ve? mesecima pokušava da dodje do pravde u Srbiji.

Šta se zapravo dogodilo objasnila nam je u svojoj ispovesti:

- U prole?e 2000. godine potpisali smo Ugovor o izgradnji porodi?ne ku?e sa Projetnim biroom Zaljevski, koji je potpisao

Mihajlo Zeljavski, vlasnik ove agencije. U ugovoru je stavljena klauzula da ku?a mora biti gotova 1. oktobra 2000. i useljiva

po sistemu ''klju? u ruke''. Da bi nam ku?u ''završio na vreme'' vlasnik firme je zahtevao novac unapred. Novac je i dobio

pošto smo mi od ranije poznavali njegovu partnerku Mirjanu Petrovi?, koja radi u Auto banci Kragujevac.

Projektni biro iz Grocke kod Beograda dao nam je predra?un da naša ku?a može da se uradi za 80.000 maraka. Mi smo

naše ugovorne obaveze ispoštovali u potpunosti, i više od toga, jer smo gospodinu Mihajlu Zaljevskom dali avans od

100.000 DEM u kešu. Dok smo se obavezali da mu ?itavu sumu od 110.000 maraka isplatimo kada primimo klju? u ruke.

U ugovoru je, takodje, napisana kaznena klauzula u iznosu od 5.000 DEM, ukoliko nam ku?a ne bude predata na vreme,

što je to bila Ugovorna obaveza okrivljenog Zaljevskog. Platili smo jer smo verovali u preporuke koje smo dobili i

poslovnost Mihajla Zaljevskog i njegovog biroa.

Kragujeva?ki pakao

Pred naš dolazak u Kragujevac da preuzmemo ku?u po ugovoru graditelj nam je poslao faka slede?e sadržine:

''Ku?a vam je pravilno postavljena i vi sada lagano mo?ete sami da je završavate i bez mog prisustva''.

Kada smo posle 6 meseci gradnje došli u Kragujevac do?ekalo nas je veliko iznenadjenje. Zaljevski je ku?u postavio samo

kasko. Nije završio ?ak ni zidarske radove, ni odžake, kamin, roštilj, hidro i termo izolaciju.

Niti smo dobili ku?u koju smo naru?ili, niti je ista bila završena barem do pola. Po nalazu veštaka gradjevinca uradjeno je

samo 25 odsto ugovorenih radova.

Mihajla Zaljevaskog. A potom smo predali i krivi?nu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu zbog prevare i

plja?ke.

Po?etkom marta 2001. smo pozvani na glavnu raspravu po gradjanskoj parnici u Opštinski sud u Kragujevac. Vlasnik firme

Zaljevski je pred istražnim sudijom izgovori mnoge laži. Ispri?a nam je kako je on prevaren. Govorio je:

- Davana su mi mnoga obe?anja. Nudjeno mi je još mnogo para da završim posao. Proširio sam tavan, uradio šahte. Na

kraju sam nameravao da tu ku?u kupim za sebe!

Nije pri?ao šta nije uradio i kako smo mi prevareni. Posle nekoliko jalovih rasprava dobila sam obaveštenje od mog

advokata Jovice Kosi?a iz Beograda da je zakazano saslušanje svedoka veštaka za 28. mart 2002. Obradovali smo se toj

vesti jer je kona?no krenula ta spora pravda.

Ubrzo posle sklapanja ugovora, okrivljeni Zaljevski nije hteo više ni da ?uje za ugovorne obeveze i zna?enje pojma ''klju? u

ruke''. Izjavio je da nije znao da sam ja od njega o?ekivala useljivu ku?u za upotrebu, a on li?no je taj ugovor osmišljavao i

potpisao.

Umesto da nas obavesti da ku?a nije gotova, i objasni zašto nije gotova, on na licu mesta u oktobru 2000. godine, smišlja

izgovore, naduvava uradjeno i ne pominje šta nije uradjeno, što je bila njegova ugovorna obaveza.

Mi smo kao naru?ioci i investitori objekta došli tako do uverenja i zaklju?ili da je Mihajlo Zaljevski sasvim svesno i smišljeno

prestao sa radovima po prijemu poslednje rate novca i da je on nas namerno hteo da stavi pred svršen ?in kako bi od nas

izvukao još više novaca, pa onda još više i sve tako dok on ne udovolji u potpunosti sopstvenu strast prema tudjem novcu.

Njegova ra?unica je bila da nas uceni i da na nam izvu?e još najmanje 300.000 maraka i tako se brzo obogati.

Batinanje advokata

Jer, kada smo odbili da potpišemo dokumenta, koja nisam htela ni da ?itam, a koja je na prepad u oktobru 2000.g. doneo

prestajale ni kasnije.

Ali, ne leži vraže, tu tek po?inje drama i pakao. Uo?i saslušanja svedoka i veštaka, dobijamo obaveštenje da je naš

napala tri mladja razbojnika pri ?emu su mu polomili desnu ruku. U ku?i je nastala tuga i beznadje. Pozivam advokata da ga

pitam kako je i da li ga mnogo bole povrede koje je zadobio?

- Eh, draga gospodjo, od svega najviše boli pitanje zašto? – odgovorio je tužnim tonom.

Svake nedelje, od dana kada je napadnut moj advokat, gospodin Jovica Kosi?, pisala sam vrhu vlasti u Beogradu, štampi,

nevladinim organizacijama i svima koga sam se setila da je izvršen teror nad nedužnim advokatom Jovicom Kosi?em, koje

je samo obavljalo svoj posao zastupnika pravde. Nijedno slovo od tih napisa nije izašlo u srpskoj demokratskoj javnosti.

Zašto?

prevarant Zaljevski. A njegova namera je da nas zastraši i demoralizuje.

Ja sada kada sam ostala bez advokata ne znam gde mi se nalazi predmet?! Nemam pravnog zastupnika niti mogu da

dobijem drugog jer sada niko nece da rizikuje zivot!

Iz kabineta premijera Djindji?a sam samo upu?ena u Ministarstvo pravde. Strahujemo da dolazimo u zemlju jer nam je poslat

Ja sam nosilac jugoslovenskog državljanstva, posedujem i li?nu kartu kao i prijavljenu adresu u Srbiji. Tražim da se moj

da se utvrdi istina i kazni prevarant koji je oplja?kao mene i moju porodicu. Znam da konkretno holandski investitori sve više

odustaju od ulaganja u Srbiju upravo zbog takvih kriminalaca i prevaranata, iako su imali konkretne projekte upravo da

ulažu u Srbiju.

Mi smo u Kragujevcu o?ekivali svetlost, a dobili smo tamu šumadijskog blata - završila je svoju pri?u Dušanka

Isakovi?-Beker iz Holandije.

Mafija i kriminalci vrsljaju i u Kragujevcu, kao i u drugim gradovima i mestima u Srbiji.

6.dr.Jovan Gucic, fizicar proifesor univerziteta, Avde Karabegovica 2, Beograd.

dr.Gucic( 1932) potice iz vrlo imucne beogradske porodice kojoj su komunisticke vlasti 1945 godine oduzeli imovinu velike

vrednosti, ukljucujuci i sadasnji Hotel"Ekscelzior" u ul. Kneza Milosa. ON je prosao kroz razne oblike progona , ukljucujuci

i isterivanja iz posla, sudjenje i drzanja u zatvorima, nadao se da ce posle pobede demokratije doci sloboda i postovanje

ljudskih prava. To se uopste nije desilo.

Progoni se nastavljaju, sada jos gori i podmukliji. Na njega su se okomila mafijai i kriminalci.

Njegovi roditelji su bili vlasnici velike porodicne zgrade u ul. Avde Karabegovica 2 u Beogradu, koja je bila nacionalizovana

pa delimicno i vracena, posle smrti njegive majke je prodao njen stan u zgradi izvesnoj Svetlani Zivanovic, on je ostao u

svome stanu. Ona je pocela da uzurpira neovlasceno i nezakoniti njegov prostor, da ga koristi za poslovni prostor za

proizvodnju cigareta sa narkoticima, kada se suprotstavio ona je sa svojim saradnicima pocela da se fizicki obracunava sa

njim, i bio je povredjen od njih. Ona sve to radi u sponi sa sudijama i ljudima iz policije. On je se obracao Savetu za

korupciju( br.71/02 8.8.2002); Republickom javnom tuzilastvu(KTP br.83/03 ); Okruznom javnom tuzilastvu(

KTP-349/03);Okruzni sud u Beogradu-Kz.br.260/03), zalio se Savetu za borbu protiv korupcje,(23.1.2003); itd.

Postovana gospodo! Osobe koje se ovde spominju su spremne da dodju da svedoce i da donesu sva potrebna dokumenta.

Mi cemo nastaviti da vam dostavljamo podatke za vrlo veliki broj gradjana nase zemlje, napominjemo da je vecina gracjana

u raljama kriminialaca, razume se neko manje a neko vise.

Ocekujemo vasu podrsku. Zelimo sa vama da saradjujemo.Mozemo vam biti vrlo korisni. Imamo istinsku riznicu sa

podacima o ogromnom broju osoba zrtava kriminalaca.

April ne donosi nikakve promene, kriminalci divljaju dalje.

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

2.4..2003 godine

> Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70, 11090-Beograd

> Tel/faks-3911829; Mob.tel-064-1693893; Pokret@eunet.yu

> ISIL, USA-www.isil.org

> ISIL, Srbija i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

> Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

>

>

> Podaci o kriminalcima

>

> 1.Dusan Jovanovic (47), iz Sapca.

>

> D.Jovanovic je poznati sabacki bogatas poreklom iz sela Draginje cuvenog po svercu deviza.

Bavio se bankarskim poslovima, imao je privatnu stedonicu,

> vlasnik preduzeca, ima svoje lokale sirom Srbije, vise kuca, bavio se sticungom deviza,

nedozvoljenom trgovinom nafte, i kafe, uzurpacijom tudje

> imovine( tako je bio nasilno prisvojio kucu naseg predstavnika za Sabac i kandidata za

poslanika Pokreta za zastitu ljudskih prava biznismena Jovana

> Jovanovica iz Sapca).

>

> Dusan Jovanovic je bio blizak sa pokojnim Kundakom i rukovodiocima "Jugopetrola"( ciji

direktor je bio Dragan Tomic koji je progonio T.Krsmanovica,

> naseg predsednika i njegovu suprugu, i koji odbija korektan stav Krsmanovica da se vansudski

nagode, znaci nepopravljiv je, preti Krsmanovicu umesto

> da prihvati pruzenu ruku pomirenja). D.Jovanovic je prema nasim izvorima iz Sapca finansirao

dva poslednja putovanja dr.Mire Markovic, supruge

> S.Milosevica, u Kinu.

>

> D.Jovanovic je poznat organima MUP-a i pravosudja. Pogodan je momenat da se privede pravdi.

>

> Ponavljamo ono sto smo ranije vec kazali. :mnogi drzavni organi vlasti nisu u proslosti

sticajem okolnosti odoleli iskusenjima vlasti, i

> privilegijama. Zaboravimo to, taj moralni snovrat je slozen fenomen(ne samo moralni nego, i

psiholoski, indoktrinacija, pranje mozga i modifikacija

> liicnosti tih ljudi). Pozivamo na smirenost, razum, pomirenje i prastan je , slogu. Samo tako

cemo opstati. Nazalost, ima podosta onih koji ne zele

> mirenje nego zele da nastave po starom. Njih treba privesti pravdi. Ako to ne ucinimo

nastavice se ubrzano propadanje nacije i drzave.

>

> Blazo Popovic

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 2.4..2003 godine

Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70, 11090-Beograd

Tel/faks-3911829; Mob.tel-064-1693893; Pokret@eunet.yu

ISIL, USA-www.isil.org

ISIL, Srbija i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

Podatak o grupi kriminalaca.

Bracni par Smiljanic Zoran i Vesna zrtve kriminalaca.Aleksandra Rapajica i drugih.

Bracni par Smiljanic Zoran i Vesna su najblizi srodnici nase istaknute aktivstkinje Olivere Vukcevic iz Cente koja je nedavno

bila zrtva pokusaja ubistva od grupe kriminalaca o cemu smo vas obavestili.( Uz napomenu da sud iz Zrenjanina jos nije

pocinioce priveo pravdi koji su organizovana grupa, koji Oliveru svakodnevno provociraju u Centi i van nje, i koji su moguci

pocinioci i drugih brojnih teskih krivicnih dela-podvodjenje, otmice, ubistva, itd, sto mozemo saznati i obavestiti vas o

tome),

Smiljanici drze kiosk u ulici Dusana Vuksanovica na Novom Beogradu, oni su ovaj kiosk otkupilii od kuce "Politika"vredno i

samopregorno rade, ali plodove njihovog rada neometano otimaju kriminalci koji su dosada vise puta otimali pazar, novac,

robu, tri puta sa revolverima uz batinanje i povrede, a poslednji put pre dva dana 1 marta 2003 godine.

Jedan od kriminalaca koji to cini je ozloglaseni Aleksandar Rapajic, sudjenje je zakazano za sutra u Okruznom sudu u

Beogradu, ali se sudski proces oteze u nedogled, sto ohrabruje Rapajica i njegovu organizovanu grupu koja je bas pred

sudjenje pre dva dana ponovo opljackala kiosk Smiljanica. Ocigledno je da sudije ohrabruju pocinioce.

Ova najnovija pljacka Smiljanica najblizih srodnika Olivere Vukcevic koincidira vrlo jasno sa najnovijim provokacijama nad

njom od strane kriminalne grupe iz Cente, ona je ponovo ugrozena. Sto ukazuje na mogucu povezanost ova dva klana

kriminalaca.

Upozoravamo drzavne organe da se ne koncentrisu samo na nekoliko klanova kriminalaca nego na sve, prepoznatljivo je da

je klan iz Cente u vezi sa klanom Rapajica koji pljacka i terorise Smiljanice, to tvrdi i Olivera. i da je na delu dogovor da tako

kaznjavaju Oliveru. i drze je u strahu.

Olivera Vukcevic je nasa istaknuta aktivistkinja i bila je zrtva progona, i njeni rodietlji postene sudije, koji sada kao

razvlasceni zele da nastave politicke progone iako je zavedena nova demokratska vlast.

Perdocavamo vam da je prepoznatljivo da razvlasceni koji sada deluju preko grupa kriminalaca i preko sudija, delaju iz

ilegale, iz jednog centra ili nekoliko centara i tako koordniraju kriminalne atake na nase saradnike, da je na delu produzena

politicka osveta i zavera protiv nase organizacije.

Stevo Miljus, Vasa Markovic, Dragan Zdravkovic, Dragan Tomic, Dusan Jovanovic i drugi, sprovode

obracune i napade na nase clanove, i jasno je da medju njima postoji spona. i koordnirana akcija.

Pozivam vas da me odmah pozovete na razgovor da otkrijemo ove grupe kriminalaca. Otkricemo novi svet podzemlja i tako

neutralisati one koji stvaraju gangove i krse zakon.

Sudije i javni tuzioci su glavni generator kriminala jer ih oni podrzavaju, i stite i jacaju, da bi tako delili plen sa njima i njih

usmeravali na one koje zele da kazne. Sudije treba da budu obelezene kao najveci organizovan klan u zemlji, jer su

izvanredno povezani , znaju se godinama, ogrezli su u bezakonju i privilegijama, samovlascu, delaju po principu paravojne

formacije, sa izvanrednim komunikacijama( telefon, prepiska, faks, nternet),uz podrsku SPS, JUL, SRS , i MUP treba da ih

nadzorava uhvati u deliktu, i privede pravdi. Ponavljamo, sudije i javni tuzioci su najveci organizovani klan kriminalaca, i

njega treba demontirati. Dok se to ne ucini nema pobede nad kriiminalcima.

Sigurno da ima i postenih sudija, i njima treba dati sansu da ostanu na pozicijama. Oni koji su bili opijeni privilegijama imaju

sansu da se isprave i da im se povrati izgubljena ljudskost. A one koji zele da nastave po starom treba ukloniti energicno i

brzo.

Ne smemo dozvoliti da nam geo-politicko okruzenje jaca kriminalce da bi nas tako slabilo, nasu drzavu i naciju. To je tako

jasno.

> Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 28.3.2003

godine

> Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70, 11090-Beograd

> Tel/faks-3911829; Mob.tel-064-1693893; Pokret@eunet.yu

> ISIL, USA-www.isil.org

> ISIL, Srbija i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

> Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

>

>

> U prilogu novi podaci o kriminalcima i njihovim gangovima i grupama. i njihovim zrtvama.

Napominjemo da su sve dole navedene osobe i sada zrtve pomenutih kriminalaca.

>

> Pozivamo vas da STO PRE pozovete Tomislava Krsmanovica na razgovor da vam pomognemo u borbi

za lociranje i identifikaciju grupa kriminalaca. Ponavljamo, posedujemo podatke o grupama

kriminalaca u celoj zemlji, sve do najmanjih naselja.

>

> Pozivamo vas da preduzmete najenergicnije mere da se kriminal obuzda. Ubistvo Zorana

Djindjica je nacionalna tragedija, ali to je samo simptom jedne vrlo teske boljke. Privesti

pravdi samo njegove ubice bi bio simptomatski pristup lecenju boljke, kao kada neko boluje od

zapaljenja pluca a leci se samo kijavica, treba leciti zapaljenje pluca. Tako isto ne treba

privesti pravdi samo ubice Djindjica nego obuzdati kriminal koji se razvio u svim porama

drustva i nazalost pustio i svoje korene narocito u sudstvu, a onda i u policiji i drugim

sektorima drustva i nacije.

>

> Ukoliko ovoga puta kriminal ne suzbijemo i kriminalce ne privedemo pravdi , ukoliko se

postupi kampanjski to ce biti "drzi vodu dok majstori odu".Umesto toga treba ta borba da bude

svakodnevna i vrlo organizovana i drzava treba da ukljuci celu naciju u to.

>

> Znajmo, da nasi neprijatelji narocito nase geo-politicko okruzenje i njihovi lobiji na

Zapadu, ( ne kazemo Zapad, nego neciji lobiji tamo, i mi treba da imamo nase lobije na

Zapadu)se raduju bujanju kriminala svim silama ga pothranjuju i jacaju i zloupotrebljavaju

raspamecene da sprovode ovde destabilizaciju.

>

> Ne smemo dozvoliti onima koji su izgubili razum da nam ruse naciju i drzavu. Ovde se moraju

profilisati nacionalne zrele snage kadre da ovo zlo elminisu.

>

> Moramo biti kadri i mudri da preskocimo sadasnju preponu. Znamo da su kriminalci povezani sa

sadasnjim strukturama, da su razvlasceni takodje povezani, i to po rodjackoj, zemljackoj,

tribalnoj, interesnoj, klanovskoj i drugoj osnovi medjusobno, i sa sadasnjom vlascu i da je sve

izmesano i da je zbog ovoga takodje tesko iskoreniti kriminal. Svesni smo da je sadasnja vlast

nastala od kadrova koji su vecinom, ili njihovi roditelji, biila na vlasti u vreme komunizma. A

to znaci u tesnoj mnogostrukoj vezi sa rasvlascenima koji pribegavaju kriminalu da bi se

konsolidovali.

>

> Svesni smo da su u prethodnom poretku na pozicijama bili ljudi koji su vecinom zeleli dobro

svome narodu, ali da su sticajem okolnosti ponekad skrenuli u nedolicne postupke i opijenost

vlascu i privilegijama, i da su pravili greske..Treba razlikovati istinske kriminalce iz

redova prethodnog poretka i onu vecinu koja nije bila kriminalno orijentisana. ali je bila

privilegovana . Smatramo da kadrovima koji se nisu okaljali a to je veciina, treba dati sansu

za ispravku i osvescenje. I da ostanu na istim pozicijama ukoliko krenu stazom osvescenja,

prastanja i pomirenja. Nazalost, ima ih podosta koji ne zele da se isprave i nastavljaju sa

prethodnim zloupotrebaam i njih treba energicno kao nepopravljive ukloniti..

>

> Isticemo , da su sudije i javni tuzioci danas glavno uposriste i zastitnik kriminalaca, a to

cine jer dele plen sa njima, to im daje osecaj vlasti jer kriminalce mogu usmeriti na one koj

im smetaju.

>

> Nasa policija i milicija sada ispravljaju kicmu posle decenije ponizenja i upliva

kriminialaca. Policiji i miliciji treba dati dobre plate, mogucnosti da resavaju stambene

probleme, skolovanje i zaposljavanje dece. Zauzvrat oni treba da se oslobode nasledja Titove i

Miloseviceve ere.

>

> Dakle, mi se zalazemo za osvescenje, pomirenje, prastanje i pokajanje i slogu.i svakome treba

dati sansu da u ovome pravcu dela.

>

> Zato svi treba da radimo, pre svega da se udruzimo protiv onih koji zele da nastave da krse

zakon i uzurpiraju tudja prava i grade svoje bogatstvo na krvi i suzama vecine.

>

> Pozivamo vas da proverite ove navode i preduzmete mere protiv da zastitite navedene gradjane

i preduzmete mere protiv dole navedenih pocinilaca:

>

> 1..Marinko Brcic, Ruzveltova 11, Beograd

> 2.Pavic Zorica, Milovana Glisica 24, Kragujevac

> 3.Golub Bakic, Tosin bunar 110, Zemun

> 4. Snezana Nikolic ,Kostolacka br.8,11.000-Beograd

> 5 Anka Gracijana Boka, Mirijevski venac 37/6 Beograd,

> 6...Miodrag Milojevic, 11101 Post restant Beograd

> 7..Mile Dimitrijevic, Kladurevo, Petrovac na Mlavi

> 8. Slobodan Vasic

> 9.Ljiljana Nenadov

>

> Broj 1:MARINKO BRCIC

>

> Kriminalci Skrender i Ljilja Musovic iz Zemuna, kao i sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu

Brkic Petar i Krizanic Radmila koji stite Skendera i Ljilju Musovic. Oni sada terorisu Brcica

i njegovu porodicu.

>

> Marinko Brcic(1926) profesor u penziji iz Beograda, Ruzveltova broj 11 i njegov sin su

pozajmili Musovic Ljilji iz Zemuna, Bezanijska 21 iznos od 4.600 DEm to u dva navrata aprila i

septembra 1997 godine. a za sta postoje uredne priznanice. Do danasnjeg dana Musovic Ljilja

nije vratila dug Brcicu i ona i njen sin prete smrcu Brcicu ukoliko trazi svoj pozajmljeni

novac.i pretvorili su njihov zivot i strah od napada.

>

> Brcic se obratio miliciji, Prvom opstinskom (Ki.br.1160/2000) Cetvrtom opstinskom sudu u

Beogradu, dana 23.5.2001 godine Prvi opstinski sud sudije Brkic Petar i Krizanic Radmila su

donele presudu i oglasile krivom Musovic Ljilju ali odbijaju do danasnjeg dana da ucine

presudu pravsonaznom i Brcic jos nije dobio njegov novac, i izlozen je i njegova porodica

pretnjama zastrasivanjiima.ganga Musovica.

>

> Ljilja Musovic je osoba koja se bavi kriminalnim radnjama i povezana je sa grupama

kriminalaca., njen sin. Skender.

>

>

> Broj 2: Zorica Pavic iz Kragujevca . Milovana Glisica broj 24

>

> Kriminalac Zoran Petrovic, direktor Teatra "Joakim Vujkic" iz Kragujevca i sudije i njegov

klan u Kragujevcu i organi koji ga podrzavaju, zrtva Zorica Pavic. Zorica sada dozivljava teror

kragujevackih kriminalaca.

>

> Zorica je se zaposlila u Teatru"Joakim Vujic" u Kragujevcu 1986 godine na radnom mestu

rekvizitera. odakle je bila prebacena na radno mesto portira na nezakonit nacin ( odbila da

ode na pice sa njim u kafanu)od strane direktora Zorana Petrovica. Ona se zalila sudu, MUP-u

Kragujevac, inspekciji rada i na druge adrese. Prosla je kroz brojne progone zbog cega je imala

jak stres i morala da se obrati psihijatru.

>

> Izlozena je sada maltretiranjima direktora i sekretara pozorista Svetlane Borkovic ,radi na

mestu portira, izlozena pritiscima svakodnevnim provokacijama, ona obavestava o zloupotrebama

,korupciji i kriminalu u pozoristu i Kragujevcu i poziva MUP i druge organe da suzbiju kriminal

u pozoristu i Kragujevcu.

>

>

> 3.Golub Bakic, Izetbega Mujazinovica 25, Novi Beograd

>

> Kriminalci ubice njegovog sina i sudije Cetvrtog opstinskog suda u Beogradu Dusan Milenkovic

i Svetislav Nikolic, zrtve Golub Bakic, njegov pokojni sin Mihailo i porodica. Golub se svaki

dan bori da ubice njegovog sina budu privedene pravdi, njemu prete zbog toga.

>

> Mihailo Bakic( 1981 ) sin Goluba ,kao ucenik Srednje medicinske skole u Beogradu je 26.9.1999

godine poginuo u saobracajnoj nesreci u Zemunu Tosin bunar 110 u sumnjivim okolnostima .Golub

Bakic koji je jedan od osnivaca nase organizacije i bio je kandidat za poslanika na izborima je

dugogodisnji borac za ljudska prava i zbog toga je bio zrtva teskih progona i boravio u

zatvorima i mucen na razne nacine.

>

> G.Bakic tvrdi da su sudski organi nepravicni i da odbijaju da pocionioce privedu pravdi.

Tvrdi da je njegov sin ubijen, da je to politicko ubistvo, osveta njemu i njegovom sinu koji

je organizovao strajk ucenika njegove skole, i Golub je zrtva vec godinama od strane prethodnog

rezima. Tvrdi da je nadjen jedan od vozaca koji je povredio njegovog sina Burundzija Savan a

drugog navodno ne mogu da pronadju. G.Bakic je pokrenuo krivicnu prijavu jos 1999 godine,

sudija Dusan Milenkovic Cetvrti opstinski sud , istrazni sudija je Svetislav Nikolic, koji

rastezu ne sude pravicno.

>

>

>

> 4. Snezana Nikolic, Kostolacka br.8, 11.000-Beograd

>

> Kriminalci sused Blagoje Petrovic i njegov klan, sudija Petog opstinskog suda Cedomir

Pepic kao i bivsi nacalnik SUP-a Vozdovac , zrtva Snezana Nikolic. Snezana dozivljava sada

strah i izlozena je pretnjama i ucenama.

>

> Snezana Nikolic kao savestan i posten gradjanin, i uspesan poslovni covek. zivi na

pomenutoj adresi

> od smrti svoga oca 1984 godine, a u isti stan se uselila 1970 godine, kupovinom dela kuce

koja ima suvlasnicki status. U drugi deo kuce ,doselio se 1973 godine sadasnji suvlasnik

Blagoje Petrovic, na jedan nelegalan nacin, i ostao kao suvlasnik .

>

> Od 1980 godine je izlozena drasticnim uskracivanjima njenih zakonskih imovinskih prava u

zajednickoj kuci.

>

> Drugi suvlasnik Blagoje Petrovic, (64) pravnik, zaposlen u Zavodu za rekonstrukciju grada

Beograda

>

> Za celo ovo vreme ja izlozena raznim povredama svojih zakonskih prava , maltretiranjima.

pretnjama i ucenama, sto od njega, sto od njegovih stanara, a koji su svi zajedno podrzavani

protiv njenih interesa i prava, od strane pojedinih nivoa organa MUP-a,i opstinskih organa.

>

> Ona navodi kao odgovorne predesednika Petog opstinskog suda Cedomira Pepica kao i

nacalnika SUP-a Vozdovac koji je omogucio mnoge materijalne kradje u njenoj kuci i

kancelariji i stvorio mnoge probleme jer je izdao naredbu da se uvek druga strana podrzi cime

je najlakse dao u zadatak kako da se ponasaju milicioneri prema njoji time je svsrtao u svog

licnog disidenta.,cak i u nekim okolnostima van ovoga suvlasnistva.

>

> 2000 godine suvlasnik je prodao drustveni stan koji je otplatio i vratio se u zajednicko

suvlasnistvo. Sa njim vodi deobni postupak od 1980 godine, za deobu zgrade i nacina

koriscenja dvorista, .Deobni postupak zgrade je okoncan 1993 godine sa odredjenom manjkavoscu

koja se odnosila samo na mokri cvor, sto je isti regulisao odmah po tom izgradnjom novog mokrog

cvora i kupatila u svom delu zgrade dobivsi od mene saglasnost. Ali sud nece da okonca ovaj

predmet, i od 1993 godine nije zakazao rociste pravdajuci to bezbrojnim drugim predmetima. ,

raznim stetama i popravkama koje je vrsila na zgradi. koja joj nisu nikad placena niti ce se

zavrsiti na sudu, ali je to razlog da se navodno moraju okoncati ti predmeti, da bi se izvrsila

vanparnicna deoba.

>

> Zbog toga sto je onemogucena da napravi pregradnu ogradu, nema svoj mir i zasebnost, jer je

ostavljena da zivi sa njim u zajednickom dvoristu, koje je on napunio gradjevinskim

materijalom, pa nema slobodan pristup ni stanu ni kancelariji. ,njene stranke isteruje iz

dvorista ili ih tera da gaze preko cvetnjaka do njenih ulaznih prostorija, verbalno i fizicki

je napada, bila je i povredjena od njegovih stanara, .Neki njegovi problematicni poznanici,

cak je pljackaju i obijaju joj stan. Od strane njegovih poznanika i problematicnih komsija

koji dolaze kod njega opljackano joj je svo porodicno zlato, i novac iz kancelarijskog stola,

a da milicija skoro nista nije htela da uradi i preduzme. Zbog teske telesne povrede,od strane

njegovog stanara, za sta poseduje lekarsku dokumentaciju i podnela je sudu, sud nije doneo

nikada resenje.

>

> Njen poslovni magacin koji se nalazi u komsiluku takodje je opljackan i odneta je sva roba.u

vezi cega je podnela parnicnu Tuzbu , dok je krivicna tuzba odbijena jer navodno vec postoji

parnicna tuzba.

>

> Osobe koje su opljackale njen stan i kancelariju su poznate MUP-u ,oni su joj dali njihova

imena, a ona ih takodje upucivala na iste pocinioce, ali MUP nista nije konkretno uradio,

jer navodno nema dovoljno dokaza, kao da ocekuje potpisanu priznanicu od strane osumnjicenih.

>

>

> 5. Anka Gracijana Boka, Mirijevski venac 37/6 Beograd,

>

> Kriminalci Ana Zumbulovic, Kresimir Kapetanic i njihov klan i sudije Cetvrtog opstinskog

suda. Ankin zivot je sada pretvoren u svakodnevni strah i kosmar.

>

> Anka Gracijani Boka je Rumunka koja je dosla iz Rumunije u Jugoslaviju 1978 ,upoznala je tamo

svoga bivseg muza Jugoslovena koji je bio na studijama u Bukurestu. Sa njim ima dvoje dece.

>

> - Stanovala je sa muzom u stanu njegovih roditelja i razvela se 1982 godine.

> -

> - Uskraceno joj je pravo na drzavljanstvo SFRJ sve do 1985 godine i celo vreme je bila bez

jugoslovenskog drzavljanstva. a od 1982 do 1985 godine je bila apatrid jer je bila bez

rumunskog dtrzavljanstva. Prvi put se zaposlila 1981 godine u Francuskoj oglednoj skoli

"Vladislav Ribnikar"u Beogradu na radnom mestu profesora francuskog koje je radno mesto

izgubila na nezakonit nacin. uprkos predlogu Inspekcije za francuski jezik za stalno radno

mesto, i zadovoljstva sa njom kao strucnim profesorom. Od 1982 godine do 1988 godine je

stanovala kod drugarica i prijateljica, a stan dobila 1988 godine, u Dalmatinskoj ulici 33/IV

ulaz, preko Obrazovnog centa iz Obrenovca gde je bila zaposlena, to je dala Skupstina grada iz

Fonda Solidarnosti na intervenciju Rumunije. Adaptirala ga je , a 1991 godine je dozivela

nekoliko plajcki , sto je prijavljeno policiji. Pokusala je zamenu ovoga stana, mafija joj je

pretila i pod pritiscima je bila prinudjena kao Rumunka bez zastite !

da zameni

> ovaj stan za stan na periferiji u Mirijevu .Stan u Dalmatinskoj je bio 55 m 2, prizemlje, a

stan u Mirijevu ima 43 m2 ,prizemlje, periferija. , bila je pod progonima mafije i u strahu

pod pritiscima zamenila stan dala mnogo bolji za losiji. Ana Zumbulovic, Palmoticeva 12 koja je

preko Kresimira Kapetanica uspela da joj pljacka stan. i da je primora da napusti ovaj stan.

Obracala se sudovima, MUP-u, i na razne druge adrese, bez ikakvog rezultatra.Sudi se 12 godina,

imala tri plajcke dokumenata u sudu. Prvi opstinski sud je doneo jednu odluku vracanja u stan,

hitno, ali nije izvrsena, a IV Opstinski sud nije izvrsio iako je pravosnazna.od 1999 godine

dosada. Bila je zaposlena na odredjeno vreme u Baricu, pa na neodredjeno vreme u Baricu ali

sa 30 posto , nije imala upisan penzijski staz, radila u jako teskim uslovima. i zivela u

barickim selima od 1982 do 1988 godine., i u Obrenovcu..Onda se zaposlila u XII Beogradskoj

gimnaziji kao dopuna 1987 godine do 2000 godine!

kada je

> dobila invalidsku penziju. Osteceno joj je jako zdravlje, deca su pretrpela strresove sa

stetama za ceo zivot..Trazi da mi se vrati stan u Dalmatinskoj ulici,trazi ostetu za

pretrpljene progone i nanete stete zdravlju. Moli da doprinesete da pobedi pravda i da nadje

svoj mir.

>

>

> 6. Miodrag Milojevic(1949) iz Beograda.

>

> Kriminalci sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu( P-1-420/85/92/03 odnosno P-1-420/92) i

bivsi rukovodioci bivseg preduzeca "Jugomontaza"iz Beograda, Kosovska br.39. Zrtva Miodrag

Milojevic iz Beograda.i zaposleni firme"Jugomontaza". On pominje sudije Prvog opstinskog sud

a(sto treba proveriti uvidom u cinjenicno stanje) predsednik Vojkan Simic, Nikola Kitarovic, i

druge sudije iz njegovog predmeta.,Republickog javnog tuzioca Sinisu Simica, predsednika

Vrhovnog suda Leposavu Karamarkovic. Milojevicu svaki dan prete.

>

> Miodrag Milojevic je clan nase organizacije i poznati borac za ljudska prava koji je prosao

kroz razne oblike progona, ukljucujuci i drzanje u zatvorima i ludnicama.On je kao vrlo

savestan i strucan sluzbenik "Jugomontaze"zbog suprotstavljanja kriminalu prvo smenjen sa

viseg na nize mesto a onda na nezakonit nacin isteran iz radnog odnosa 4.12.1985 godine i

nasilno isteran iz prostorija uz pomoc policije.Od 1985 godine traje borba Milojevica koja se

sastoji u strajkovima gladju, javnim protestima., bio je hapsen i drzan dusevno normalan u

ludnicama, izlagan nasrtajima i pretnjama, prebijanjima, mucenjima, nadzoravan i prisluskivan

sto traje do danas, ometen u upotrebi telefona, faksa i prepiske, izlozen intrigama i uvredama

bez prava na demanti, uskraceno pravo na pravicno sudjenje. Obznanio je brojne zloupotrebe

rukovodioca njegove bivse firme, ukljucujuci i nelegalnu privatizaciju. Milojevic je ozbiljno

obolio bez stana , i sredstava za zivot, bez mogucnosti da se leci!

i zastiti.

7.Miodrag Dimitrijevic( 1956 ) radnik bez zaposlenja iz Kladureva

>

> Kriminalci dole navedeni organi policije, milicije, sudije i javni tuzioci, lekari , zrtva

Miodrag Dimitrijevic. Isti ovi povezani sa razvlascenima ucenjuju i onemogucavaju

M.Dimitrijevica da ostvari svoja prava.i dan danas.

>

> Miodrag Dimitrijevic je clan Saveta nase organizacije i poznati borac za ljudska prava bio

je u nekoliko navrata kandidat za poslanika . zbog cega je izlozen progonima. Bio je napadnut

26.6.1993 dok je vozio kola napadnut je i ranjen revolverom u Kostolcu, i teze povredjen, zato

sto je bio kandidat za poslanika nase organizacije.

>

> Cesto je bio zlostavljan, navodimo samo nekoliko takvih dogadjaja.

>

> 7.10.1993 godine M.Dimitrijevic je bio tucen u Novom Kostolcu od strane milicionara Ivice

Radenkovica, Nikole Save, Dragana Lazica, Djordjevic Malisa, Djordjevic Dobrica, Jovanovic

Aleksandar, Kovacevic Vojkan, Dragan Zdravkovic, Milan Krnetic, Rade Denic ,Najdan Jovic, Vita

policajac, Conja i drugi. 12.10.1993 godine oko 14 casova u Novom Kostolcu je dok je lepio

plakate napadnut od milicionara i bio mucen od Jugoslava Lestanina i Djordjevic Malise, i

pocepali plakate, pretili m da ce ga ubiti zato sto prikuplja potpise, zahtevali da podnese

zahtev za smenu T.Krsmanovica sa mesta predsednika i da promeni stranku. .5.8.1994 godine je

Dobrica Djordjevic milicioner iz Kostolca sa grupom milicionera opet maltretirao Mileta

>

> Javni tuzilac i sudije su odbile da zastite M.Dimitrijevica. Evo sudija i javnih tuzilaca

koji su odbili da postupe po zakonu:

> -sudije Opstinskog suda u Pozarevcu:Dragana Radulovic, Slavica Mitrasinovic, Danijela

Jankovic, Adelaida Andjelkovic, Gordana Mitic, Marija Marinkovic, Goran Milenkovic, zamenik

Opstinskog javnog tuzioca Miroslav Vojinovic, i Dragana Jovanovic-Gagovic.

>

> M.Dimitrijevica je maltretirao cesto i sef Mesne kancelarije u Kladurevu , Ljubisa Bogdanovic

>

> Bio mucen u bolnici posle ranjavanja od lekara julovaca.

>

> Bio je onemogucen je da se zaposli, pretili su mu.stalno.

>

> Neke od ovih osoba koje su ranije zlostavljale i diskrimnisale Dimitrijevica i uskracivale

njegova prava to nastavljaju i dan danas. Razvlascene strukture jos nisu lisene poluga uticaja

i moci. M.Dimitrijevic navodi da su oni se grupisali u kriminalnu grupu u regiji Petrovca na

Mlavi i Kostolca, kao da su povezani sa kriminalcima zi Pozarevca i drugih mesta

>

>

> 8.Slobodan Vasic(1950) bivsi bolnicar Psihijatrijske bolnica Laza Lazarevic u Padinskoj Skeli

>

> Zrtva Slobodan Vasic , kriminalci dr.Mirjana Markovic, supruga Slobodana Milosevica koja je

bila clan Upravnog odbora zloglasne P.B.Laza .Lazarevic poznate po tome sto je tamo blo mnogo

politickih neistomisljenika koji su tamo bili smestani po kazni, i direktor dr.Markovic

srodnik dr.Mirjane Markoviic. Stojimo na raspolaganju da vam dostavimo detaljne podatke za vise

osoba koje su bile po kazni u ovoj bolnici. S.Vasic je pod pretnjama ubistvom od strane ovih

osoba bio prinudjen da napusti zemlju i sada zivi u Svedskoj.

>

> S.Vasic je se usprotivio zloupotrebama u ovoj bolnici, zbog cega je bio isteran iz radnog

odnosa, lisen sredstava za zivot, izlagan progonima, zastrasivanjima, podsticanje porodice,

dece, blokada medicinske zastite.Ovaj vrsni strucnjak je bio prinudjen da napusti zemlju i sada

zivi u Svedskoj.sa porodicom.

>

> 9.Ljiljana Nenadov(1958) sluzbenica bez zaposlenja, Roze Luksemburg 11, Beograd

>

> Zrtva kriminalca Igora Petrovica i njegovog rakovickog klana obrijanih i svih onih koji ga

podrzavaju.

>

> Ona zivi sa majkom i sinom na pomenutoj adresi u porodicnoj kuci , u prizemlju koje pripada

drugom vlasniku, koji je taj deo iznajmio je uselio stampariju Igor Petrovic iz kojke dolazi

svakodnevno cesto do pozne kasne sate lupnjava masina, zagusljiv gas, Petrovic je uzurpirao

dvoriste i ogradio ga i ne dozvoljava nenadovima da ga koriste iako su njegovi vlasnicii,

blokira telefonsku liniju, ( telefon dvojnik), koristi ogromne kolicine vode a na placa je,

zagusljiv gas prod ire kroz WC i gusi stanare, Petrovic dolazi na vrata i preti Nenadovima

obracunom i svakodnevno ih uznemirava i pretvorio im je zivot u svakodnevni strah i stres.

Zalili su se Opstini Rakovica, inspekcijama, bez ikakvog rezultata.

>

> Pozivamo vas da preduzmete mere protiv ovih kriminalaca, da otkrijete njihovu povezanost, i

da ove osobe zastitite. Ocekujuemo vas poziv da vam odamo druge brojne grupe kriminalaca u

zemlji.

>

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

ponedeljak, 17.3.2003 godine

Nasa organizacija se zalila medjunarodnim organizacijama, bez rezultata, cime su lokalni prekrsitelji zakona enormno ohrabreni, nahuskavani protiv nas.Posledica je dalja destabilizacja zemlje,podrska kriminalcima I dalje udaljavanje nase zemlje od evropskih integracija. Na radost prof. dr Rugove( idejnog projektanta slabljenja Srbije iznutra) Pristine, i ne samo nje.

Predstavnik Vlade nase zemlje u Unesco osporio nasu prituzbu

Tomislav Krsmanovic, predsednik nase organizacije se obratio Unesco, Paris 6 juna 2001 godine prigodno

dokumentovanom prituzbom na krsenja njegovih prava sto se tice zaplene njegove arhive od strane agenta SDB Dragana

Zdravkovica aprila 2000 godine koja je sadrzavala rukopise njegovih dvadeset neobjavljenih knjiga, licnu prepisku i

stranacku arhivu, zbog odbijanja sudova da postupe po zakonu sto se trice njegovog ostetnog zahteva zbog progona koje je

pretrpeo, pljacki i otimacina, povodom pretnji ubistvom, fizickih napada obracuna, smetnji u upotrebi telekomunukacija,

kao i zbog drasticnih krsenja prava njegovog sina i njegove majke.

Posle razmene pisama i dokumenata Unesco je svojom faks porukom od novembra prosle godine( uz napomenu da pismo

koje je poslato postom uopste nije stiglo do primaoca) obavestio Krsmanovica da je na sednici Unesco u Parizu 10

septembra prosle godine predstavnik Vlade SRJ tj.Ministarstva inostranih poslova opovrgao njegove navode sa

obrazlozenjem da Krsmanovic nije iscrpeo sve interne mogucnosti zalbe, da njegova zalba nije u skladu sa pravilima

Unesco, da se nije obracao sudovima i da nije dolazio na rocista, da uopste nije ni trazio svoje stvari od Zdravkovica, da

ga nista ne sprecava u postizanju pravde, i da su stoga dakle njegove zalbe zlonamerne i neosnovane.

Krsmanovic je odgovorio u januaru ove godine Unesco pobijajuci neosnovane tvrdnje predstavnka Vlade isticuci da je

iscrpeo od aprilia 2000 godine sve interne mogucnosti zalbe kod MUP-a, kod sudova, drzavnih organa, biroa za prituzbe i

zalbe, politicara, medija, itd, i to bez stvarnog rezultata. Besmislena je tvrdnja da on nije trazio svoje stvari od Zdravkovica i

da nije dolazio na rocista i da se nije obracao sudovima kada je poznato da je on sve to cinio neprestano od aprila 2000

godine i to cini i dan danas i zato se obratio Unesco. Ispada da Krsmanovica niko nije sprecavao da se bori za svoja prava,

pa gde su onda njegova prava za koja se on zalaze? Opaska predstavnika Vlade SRJ da zalba Krsmanovica nije u skladu sa

propisima Unesco, ne samo da nije neosnovana nego je i cudna, jer je Unesco nadlezan za povrede prava iz oblasti kulture,

obrazovanja, informacije i nauke, a upravo se Krsmanovic kao sto se vidi zali na takve povrede Unescu..

Ostro protestvujemo protiv dezinformacije predstavnika Vlade SRJ , Krsmanovic je saradjivao vrlo uspesno jos pre dve

decenije sa Unesco i dobijao je od Unesco priznanja kao borac za ljudska prava. Ovakve izjave predstavnika Vlade SRJ

obaraju ugled zemlje u svetu i ohrabruju one koji krse ljudska prava i kriminalce. Umesto da se Vlada SRJ zauzme za prava

Krsmanovica proverenog i dugodisnjeg borca za ljudska prava koji je i dan danas zrtva bezakonja, predstavnik Vlade se

svrstava na stranu onih koji krse zakon., isto onako kao sto je cinila Vlada J.B.Tita i S.Milosevica.

Unesco ce odgovoriti Krsmanovicu i doneti pravicnu i legalnu odluku. No , bez obzira na to, zahtevamo da Vlada nase

zemlje ispita zalbe Krsmanovica na povrede njegovih prava i njergove porodice, i da preduzme mere da ona budu

ispostovana. Zahtevamo da Vlada postupi u okviru svojih ovlascenja i stavi u akciju institucije pravne drzave, obezbedi

licnu bezbednost i imovinski sigurnost gradjana, stupi u obracun sa kriminalcima, i obezbedi postovanje ljudskih prava posle

skoro sest decenija tiranije i pljacki.

ing. Slobodan Racic, potpredsednik

2.SRBIJA - IZVANREDNO STANJE LOV NA KRIMINALCE: GLAVNOOPTU®ENI SU JO© U BIJEGU, POLICIJA

UPALA U ©IPTAROV OBJEKT

Bageri u sjedi¹tu klana

Vojska sprema ugu¹iti moguæu pobunu Crvenih beretki

BEOGRAD - Jake policijske i ¾andarmerijske snage juèer su u Zemunu prvo pretra¾ile, a potom poèele bagerima ru¹iti

stambeno-poslovni objekt koji je sagradio Du¹an Spasojeviæ ©iptar, a u kojem se okupljao zemunski klan,optu¾en za atentat

na premijera Zorana Ðinðiæa.

Do zakljuèenja ovog izdanja, uni¹teno je stakleno prizemlje kuæe, ali jo¹ nije bio u potpunosti sru¹en objekt. Razlog ru¹enja

je, kako je reèeno - gradnja bez potrebnih graðevnih dozvola. Do juèer rasko¹na zgrada, osigurana videokamerama i

stra¾arskim kuæicama, nalazi se u naselju obiteljskih kuæa u Schillerovoj ulici i prema navodima susjeda, veæ je nekoliko

dana prazna, kao i parkirali¹te na kojemu se obièno bili parkirani skupi automobili. Policija je èuvala objekt od srijede, kad je

Ðinðiæ ubijen.

Prije dva mjeseca policija je tu napravila raciju i prona¹la nekoliko kilograma heroina, te automatsko oru¾je.Mediji su pisali

da Spasojeviæ u svome zdanju ima i privatni zatvor.

Policija je juèer priopæila kako je uhiæeno jo¹ nekoliko osumnjièenih na temelju dojava graðana, ali nisu

objavljene ni brojke ni imena. Objavljeni su i brojevi telefona na koje graðani mogu dojavljivati informacije o

glavnooptu¾enima Miloradu Lukoviæu Legiji, Du¹anu Spasojeviæu ©iptaru i Milanu Lukiæu Kumu. Nije bilo nikakvih indicija

smatra li policija da su oni jo¹ u Srbiji ili su pobjegli u inozemstvo.

Iz BiH je stigla informacija da ministarstva unutarnjih poslova RS i Federacije

jo¹ od èetvrtka tragaju za trojicom naoru¾anih mu¹karaca, od kojih je jedan

izravno povezan s atentatom na premijera Srbije Zorana Ðinðiæa.

Prema opisu u tjeralicama koje su raspisane na cijelom prostoru BiH, rijeè je o

vi¹im i razvijenijim osobama, koje uza se imaju dva snajpera i jedan pi¹tolj.

Ravnatelj Ureda Interpola u BiH Brane Peæanac potvrdio je informaciju kako je

odmah nakon atentata beogradski Ured Interpola poslao podatak sarajevskom

Uredu da se osoba za kojom se traga sasvim sigurno nalazi na teritoriju BiH, a

prvobitna provjera odnosila se na sarajevsku zraènu luku. Ubrzo su s tom

èinjenicom upoznati i u Dr¾avnoj graniènoj slu¾bi, policiji obaju entiteta te

Distrikta Brèko. - Zasad nema nikakvih rezultata - rekao je Peæanac.

Usprkos tome, bosanskohercegovaèki premijer Adnan Terziæ u Zagrebu je

kazao da vlasti BiH ne raspola¾u sliènim informacijama te da dr¾avna granièna

slu¾ba uspje¹no kontrolira cijelu granicu.

- Za¹to bi se bilo tko od njih skrivao u BiH kad mogu bez problema prijeæi u

Crnu Goru gdje nije na snazi izvanredno stanje? - upitao se.

Vlada Crne Gore priopæila je pak juèer da nema informacija o boravku Legije i

©iptara u Crnoj Gori.

Meðu novinarima pojavila se neslu¾bena informacija da je policija na informativni razgovor privela suprugu Milorada

Lukoviæa.

Lokalna policija odbacila je novinske napise da se biv¹i zapovjednik Crvenih beretki Legija mo¾da skriva u Kuli,gdje je

sjedi¹te te jedinice.

Zapovjedni¹tvo jedinice odbilo je bilo kakvo izja¹njavanje u javnosti.

Istodobno, potpredsjednik vlade Neboj¹a Èoviæ izjavio je da je vojska sprema skr¹iti svaki otpor "ako se pojavi neka

neposlu¹na jedinica". Na pitanje novinara misli li da æe se Crvene beretke pubuniti i izaæi na ulice, Èoviæ je izbjegao odgovor.

Crvene beretke posljednji su se put pobunile u studenom 2001.

Tada su, nakon najava da æe neki pripadnici jedinice biti optu¾eni za ratni zloèin, zauzeli autocestu kod Sava centra u

Novom Beogradu. Iako u to vrijeme formalno nije bio zapovjednik Crvenih beretki, tvrdilo se da je upravo Legija organizirao

pobunu.

BEOGRAD - Jake policijske i ¾andarmerijske snage juèer su u Zemunu prvo pretra¾ile, a potom poèele bagerima ru¹iti

stambeno-poslovni objekt koji je sagradio Du¹an Spasojeviæ ©iptar, a u kojem se okupljao zemunski klan,optu¾en za atentat

na premijera Zorana Ðinðiæa.

Do zakljuèenja ovog izdanja, uni¹teno je stakleno prizemlje kuæe, ali jo¹ nije bio u potpunosti sru¹en objekt.Razlog ru¹enja

je, kako je reèeno - gradnja bez potrebnih graðevnih dozvola. Do juèer rasko¹na zgrada, osigurana videokamerama i

stra¾arskim kuæicama, nalazi se u naselju obiteljskih kuæa u Schillerovoj ulici i prema navodima susjeda, veæ je nekoliko

dana prazna, kao i parkirali¹te na kojemu se obièno bili parkirani skupi automobili. Policija je èuvala objekt od srijede, kad je

Ðinðiæ ubijen.

Prije dva mjeseca policija je tu napravila raciju i prona¹la nekoliko kilograma heroina, te automatsko oru¾je.

Mediji su pisali da Spasojeviæ u svome zdanju ima i privatni zatvor.

Policija je juèer priopæila kako je uhiæeno jo¹ nekoliko osumnjièenih na temelju dojava graðana, ali nisu

objavljene ni brojke ni imena. Objavljeni su i brojevi telefona na koje graðani mogu dojavljivati informacije o

glavnooptu¾enima Miloradu Lukoviæu Legiji, Du¹anu Spasojeviæu ©iptaru i Milanu Lukiæu Kumu. Nije bilo nikakvih indicija

smatra li policija da su oni jo¹ u Srbiji ili su pobjegli u inozemstvo.

Iz BiH je stigla informacija da ministarstva unutarnjih poslova RS i Federacije jo¹ od èetvrtka tragaju za trojicom naoru¾anih

mu¹karaca, od kojih je jedan izravno povezan s atentatom na premijera Srbije Zorana Ðinðiæa.

Prema opisu u tjeralicama koje su raspisane na cijelom prostoru BiH, rijeè je o vi¹im i razvijenijim osobama, koje uza se

imaju dva snajpera i jedan pi¹tolj. Ravnatelj Ureda Interpola u BiH Brane Peæanac potvrdio je informaciju kako je odmah

nakon atentata beogradski Ured Interpola poslao podatak sarajevskom Uredu da se osoba za kojom se traga sasvim sigurno

nalazi na teritoriju BiH, a prvobitna provjera odnosila se na sarajevsku zraènu luku. Ubrzo su s tom èinjenicom upoznati i u

Dr¾avnoj graniènoj slu¾bi, policiji obaju entiteta te Distrikta Brèko. - Zasad nema nikakvih rezultata - rekao je Peæanac.

Usprkos tome, bosanskohercegovaèki premijer Adnan Terziæ u Zagrebu je kazao da vlasti BiH ne raspola¾u sliènim

informacijama te da dr¾avna granièna slu¾ba uspje¹no kontrolira cijelu granicu.

- Za¹to bi se bilo tko od njih skrivao u BiH kad mogu bez problema prijeæi u Crnu Goru gdje nije na snazi izvanredno

stanje? - upitao se.

Vlada Crne Gore priopæila je pak juèer da nema informacija o boravku Legije i ©iptara u Crnoj Gori.

Meðu novinarima pojavila se neslu¾bena informacija da je policija na informativni razgovor privela suprugu Milorada

Lukoviæa.

Lokalna policija odbacila je novinske napise da se biv¹i zapovjednik Crvenih beretki Legija mo¾da skriva u Kuli,gdje je

sjedi¹te te jedinice.

Zapovjedni¹tvo jedinice odbilo je bilo kakvo izja¹njavanje u javnosti.

Istodobno, potpredsjednik vlade Neboj¹a Èoviæ izjavio je da je vojska sprema skr¹iti svaki otpor "ako se pojavi neka

neposlu¹na jedinica". Na pitanje novinara misli li da æe se Crvene beretke pubuniti i izaæi na ulice, Èoviæ je izbjegao odgovor.

Crvene beretke posljednji su se put pobunile u studenom 2001. Tada su, nakon najava da æe neki pripadnici jedinice biti

optu¾eni za ratni zloèin, zauzeli autocestu kod Sava centra u Novom Beogradu. Iako u to vrijeme formalno nije bio

zapovjednik Crvenih beretki, tvrdilo se da je upravo Legija organizirao pobunu.

ZORANA BAJT, ROBERT SOLDO

3.Leposava Karamarkovic, predsednica Vrhovnog suda Sbije

Sama cu odluciti o prestanku funkcije

Beograd - Sama cu odluciti da li cu i kada podneti zahtev da mi prestane sudijska odnosno predsednicka funkcija. Na

neprimeren zahtev da podnesem ostavku, necu odgovoriti, pogotovo sto tako nesto nije ni predvidjeno u zakonu - istice se u

saopstenju Leposave Karamarkovic, predsednice Vrhovnog suda Srbije.

U saopstenju predsednice Vrhovnog suda navodi se da je na sednici Odbora za pravosudje njegov predsednik Dragor

Hiber izjavio "da sam odbila da dostavim Skupstini spisak sudija Vrhovnog suda Srbije kojima je istekao radni vek".

- Odgovorna prema javnosti ukazujem da su predsednik i clan (Ritic) pomenutog Odbora propustili da obaveste javnost o

stavu Kolegijuma Vrhovnog suda Srbije. Prema clanu 73. tacka 10. Ustava Srbije, sudije bira Narodna skupstina. Zato je

clanom 1 stav 1 Zakona o radnim odnosima u drzavnim organima odredjeno da imaju status izabranih lica. Na izabrana lica se,

po clanu 1. stav 3. Zakona o radnim odnosima u drzavnim organima, shodno primenjuju propisi o radnim odnosima, ukoliko se

odnose na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu posebno uredjena - kaze se u saopstenju i dodaje da "do 1. januara 2002.

godine pitanje produzenja radnog veka sudije nije bilo posebno uredjeno, pa je primenjivana odredba clana 110. stav 2

Zakona o radnim odnosima, po kojoj je radni vek mogao biti produzen do navrsenih 67 godina zivota", sto je "bilo u skladu sa

clanom 3. stav 1.

Ustava Srbije da je slobodno sve sto nije Ustavom zabranjeno".

Karamarkovic u saopstenju napominje da od 1. januara 2002. godine, kada je stupio na snagu Zakon o sudijama, postoji

poseban propis o zabrani radnog veka sudijama, ciji clan 53. stav 1 glasi "radni vek sudiji ne moze biti produzen", ali da ova

odredba nema povratno dejstvo, "pa se ne moze primeniti na sudije kojima je radni vek produzen pre zabrane".

Odbor za pravosudje Skupstine Srbije prihvatio je na sednici u utorak zahtev Ministarstva pravde Srbije da prestane

sudijska funkcija za 35 sudija, medju kojima je i sedam sudija Vrhovnog suda Srbije. Te sudije ispunili su uslove za penziju time

sto su napunili 65 godina starosti ili 45 godina radnog staza.

4. KONFERENCIJA ZA NOVINARE MINISTRA PRAVDE

Uvodi se konfiskacija

Batiæ: Istragom obuhvaæena jo¹ neka lica iz pravosuða i tu¾ila¹tva

– Ovo je vanredno stanje za kriminalce i ono æe za kriminalce u Srbiji biti i stalno i trajno. Policija æe dobiti ovla¹æenje da

mo¾e da reaguje protiv organizovanog kriminala. Vlada, na¾alost, nikad nije bila kompaktnija i nikada graðani ove zemlje

nisu imali veæi stepen poverenja u Vladu nego sada. Graðanima se ni¹ta lo¹e ne de¹ava, odr¾avaju se sportske i kulturne

manifestacije, ali reda u Srbiji mora biti – rekao je, pored ostalog, dr Vladan Batiæ, republièki ministar pravde na juèera¹njoj

konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Podsetio je da su nedavni tragièni dogaðaji potvrdili njegova svojevremena upozorenja o stanju u pravosuðu, a zbog èega je

bio, kako ka¾e, izlo¾en neprimerenoj osudi kako ljudi iz sudstva tako i nekih politièkih stranaka i medija. U pravosuðu je

neophodan drastièan rez, rekao je ministar pravde, to nije me¹anje izvr¹ne u rad sudske vlasti, veæ poku¹aj da se povrati

poverenje graðana u pravosuðe.

– Pored zamenika javnog tu¾ioca Milana Sarajliæa, istraga se vr¹i i nad jo¹ nekim ljudima iz pravosuða, jer je oèito da su

pojedinci iz tu¾ila¹tva i sudstva bili blisko povezani sa delovanjem organizovanog kriminala, a tome se mora stati na put –

primetio je Batiæ.

Sada predstoje i izmene nekih zakona, a uskoro æe biti formirana i radna grupa za izmene Zakona o

kriviènom postupku.

Pribeæi æe se izmenama propisa u skladu sa onim ¹to postoji u drugim zemljama, koje se suoèavaju sa

organizovanim kriminalom, a to je "pro¹irena nadle¾nost tu¾ilaca i na neki naèin ukidanje institucija istra¾nih sudija".

Predviðeno je vraæanje nekih starih, odnosno uvoðenje novih instituta, kao ¹to su konfiskacija, odnosno privremena

konfiskacija imovine ¹to bi omoguæilo da se vidi kako je u nekim spornim sluèajevima taj imetak steèen.

Od vi¹e od 2500 privedenih lica do sada je u pritvoru zadr¾ano oko hiljadu osoba, a vojska zajednièke

dr¾ave pru¾a znatnu pomoæ, pa je tako ustupila i vojne zatvore u Beogradu i Ni¹u.

Ministar Batiæ je podsetio da nije samo pitanje dobre volje graðana da prijavljuju uèinioce kriviènih dela, veæ je to i njihova

zakonska obaveza. Oni koji imaju takvih saznanja, a ne prijave krivièna dela, odnosno njihove uèinioce, po èlanu 203.

Kriviènog zakonika rizikuju kaznu do tri godine, primetio je ministar. U sluèajevima prikrivanja poèinilaca te¹kih kriviènih dela,

odnosno tragova, "jatake" bi mogla zadesiti i kazna do 10 godina zatvora.

Za sve do sada preduzete mere vlasti Srbije po, reèima ministra pravde, imaju punu podr¹ku OEBS-a, Saveta Evrope, SAD i

drugih meðunarodnih èinilaca koji su svesni da je to borba protiv velike po¹asti kakva je organizovani kriminal.

Suspendovan Sini¹a Simiæ

Juèera¹nji susret sa novinarima ministar Batiæ je zapoèeo obave¹tenjem da je privremeno suspendovan sa

du¾nosti republièki javni tu¾ilac Sini¹a Simiæ. Nije reè o subjektivnoj odgovornosti Simiæa, naveo je ministar pravde, veæ o

njegovoj objektivnoj odgovornosti, jer je njegov zamenik poèinio te¹ko krivièno delo, a postoje indicije da su i neki drugi ljudi

iz sudstva ume¹ani u vr¹enje te¹kih kriviènih dela. Imajuæi na umu da je Milan Sarajliæ priznao svoje veze sa zemunskim

klanom, a da je izostala ostavka koja bi bila moralna u ovakvim okolnostima, Batiæ je odluku o suspenziji Simiæa, ocenio kao

logièan potez.

Na mesto v. d. republièkog tu¾ioca imenovan je Ðorðe Ostojiæ, dosada¹nji naèelnik MUP-a u Novom Sadu, koji je pre toga

radio u tu¾ila¹tvu i "imao izvanredne rezultate u radu".

Naredbom o posebnim merama u pravosuðu, namesto v. d. predsednika Vrhovnog suda imenovana je Sonja Brkiæ,

dosada¹nja predsednica Okru¾nog suda u Novom Sadu.

Batiæ je potvrdio da se pritvoreni zamenik javnog tu¾ioca, Milan Sarajliæ svojevremeno prijavio za rad u

specijalnom tu¾ila¹tvu, meðu nekoliko lica koji su izrazili spremnost da rade na tim poslovima.

U toku su i informativni razgovori sa ljudima iz Èetvrtog op¹tinskog suda u Beogradu a na koje je Sarajliæ vr¹io pritisak u

sluèaju Bagzi. Èudno je, rekao je Batiæ, da je sednica Kriviènog veæa koje je ukinulo pritvor Dejanu Milenkoviæu odr¾ana u

pet po podne, a predsedavao je predsednik koji nije sudija krivièar veæ parnièar.

M. Petriæ

5. IZ JAVNOG TU®ILA©TVA U ©APCU

Ostavka zamenika tu¾ioca

©abac, 21. marta

Zamenik okru¾nog javnog tu¾ioca u ©apcu Du¹an Vladiæ zatra¾io je da bude razre¹en ove funkcije,

potvrdila je danas "Politici" okru¾ni tu¾ilac Marija ©u¹njeviæ. Ona nije htela da komentari¹e razloge ovog (ne)oèekivanog

poteza, nagla¹avajuæi da se radi o liènom èinu.

Du¹ana Vladiæa je proteklih dana javno "prozivao" Narodni pokret "Otpor", navodeæi da je za vreme biv¹eg re¾ima, kao

ranije op¹tinski tu¾ilac u Loznici, zata¹kavao pojedine zloupotrebe. Na konkursu za reizbor zamenika OJT Vladiæ nije dobio

saglasnost Visokog saveta za pravosuðe, ali je pro¹ao nedavno, u "drugom krugu", kada su popunjavana dva upra¾njena

mesta.

M. M.

6. Dru¹tvo sudija Srbije podr¾ava Vladine mere

Efikasno pravosuðe garancija sigurnosti graðana Dru¹tvo sudija Srbije podr¾alo je juèe mere Vlade Srbije u borbi protiv

organizovanog kriminala, uvereno da æe svi organi koji sprovode ove mere postupati zakonito i odgovorno.

Dru¹tvo sudija Srbije æe nastaviti da aktivno uèestvuje u stvaranju efikasnog, uglednog pravosuða, koje

garantuje pravnu sigurnost graðana, navodi se u saop¹tenju Upravnog odbora u Dru¹tvu.

(Tanjug)

7. Ðeliæ: Paralelna borba

Ministar finansija i ekonomije Bo¾idar Ðeliæ ocenio je sinoæ da se srpska vlada i dru¹tvo moraju paralelno boriti s

organizovanim kriminalom i za sreðivanje stanja u tu¾ila¹tvu i sudstvu.

U izjavi RTS-u, Ðeliæ je podsetio da je Ministarstvo finansija u 2002. godini podnelo vi¹e kriviènih prijava protiv biv¹ih

funkcionera vlasti, ukljuèujuæi i ministre zbog zloupotrebe slu¾benog polo¾aja, ali da su ljudi u tu¾ila¹tvu, poput uhap¹enog

zamenika republièkog javnog tu¾ioca Milana Sarajliæa, tvrdili da su kriviène prijave nepotpune i nekvalitetne.

Ðeliæ je podsetio na optu¾be Sarajliæa u jednom beogradskom dnevniku da Ministarstvo finansija vr¹i

pritisak na rad tu¾ila¹tva i ocenio da bi "naplata ekstraprofita mo¾da bila efikasnija da Vrhovni sud Srbije nije poni¹tio

nekoliko re¹enja".

Srpski ministar finansija je najavio preispitivanje naèina na koji je obavljena dokapitalizacija pojedinih firmi, poput DDOR-a

"Novi Sad".

(Tanjug)

8. Sudski rasplet

Meðunarodna priznanja i rezultati rada Vrhovnog suda Srbije nisu pomogli – Leposava Karamarkoviæ

podnela je ostavku na mesto predsednika te institucije "zbog grubih politièkih i medijskih pritisaka". U

kratkom saop¹tenju navela je da "sa ogorèenjem i ¾aljenjem" napu¹ta pravosuðe. Tako je okonèan poslednji u nizu sukoba

sudske, izvr¹ne i zakonodavne vlasti – parlamenta.

Upravo iz redova poslanika stigao je javni poziv Leposavi Karamarkoviæ da sama podnese ostavku, inaèe

æe biti preduzete mere koje bi dovele do istog epiloga. Izvr¹na vlast, olièena u ministru pravde Vladanu

Batiæu, davno je rekla ¹ta misli o promenama u sudstvu i njegovoj efikasnosti. Sudije nisu æutale, ali njihovi struèni stavovi

nisu mogli u javnosti da nadjaèaju kritike na njihov raèun.

S druge strane, sudstvo je samo sebe nametalo kao temu u javnosti. Posebno posle nekih te¹ko shvatljivih

poteza poput, praktièno, pu¹tanja biv¹eg direktora RTS-a da pobegne uprkos tek izreèenoj desetogodi¹njoj

kazni zatvora. Jo¹ je u seæanju odluka o pu¹tanju osam ubica iz Okru¾nog zatvora u Beogradu na slobodu,

zbog ishitrenog tumaèenja Zakona o kriviènom postupku. Sudstvo je bilo na udaru i zbog sluèajeva Bagzi i

Ibarska magistrala, mada je njihova pozadina slo¾enija, ali ipak ostaje pitanje da li je tu moglo ne¹to vi¹e da se uradi.

Sudska, izvr¹na i zakonodavna vlast su se sukobile i zbog, svi se sla¾u, neophodnih kadrovskih promena.

Sudijama je prebacivano da se meðusobno ¹tite, ne ostavljajuæi prostor novim ljudima. Meðutim, oni su

ubeðeni da je odgovornost na izvr¹noj vlasti, jer je Veliko personalno veæe u blokadi od pro¹log leta, kada je neustavnom

izmenom odgovarajuæih zakona promenjen naèin izbora èlanova tog tela. Naime, Ustavni sud Srbije poni¹tio je sporna re¹enja

predlo¾ena ba¹ od izvr¹ne i zakonodavne vlasti.

Iz parlamenta veæ se èuju glasovi da æe odlazak grupe sudija "otvoriti prostor za reforme u pravosuðu". Da li æe nove, i

kako se nagla¹ava, mlade sudije uspeti da odgovore na velike izazove pokazaæe se vrlo brzo.

M. T.

Sudstvo I pravosudje su u previranju I zestokim sukobima.

.SAOPSTENJE ODBORA ZA PRAVOSUDE DSS, 21.03.2003

UZURPACIJA NADLEZNOSTI

Zakon je prekrsen i time sto je na mesto v.d. predsednika Vrhovnog

suda postavljena dosadasnja predsednica Okruznog suda u Novom Sadu,

umesto neki od sudija Vrhovnog suda

Predsednica Narodne skupstine i vrsilac duznosti predsednika Srbije

Natasa Micic danas je sebi poverila i ulogu opste sednice Vrhovnog suda

Srbije,

koja po zakonu jedina moze da postavi v.d. predsednika Vrhovnog suda.

Zakon je prekrsen i time sto je na mesto v.d. predsednika Vrhovnog suda

postavljena dosadasnja predsednica Okruznog suda u Novom Sadu, umesto

neki od sudija Vrhovnog suda. Jedino Narodna skupstina ima pravo da

sudiju nizeg suda izabere u visi sud.

Ustav je danas prekrsen, a nadleznosti Narodne skupstine uzurpirane, i

time sto je Natasa Micic suspendovala republickog javnog tuzioca i na

njegovo

mesto postavila dosadasnjeg nacelnika policije u Novom Sadu, dakle

licnost koja uopste ne pripada pravosudu. Neko moze da postane javni

tuzilac samo ako ispunjava zakonske uslove i ako ga izabere Narodna

skupstina.

Danasnja uzurpacija nadleznosti sudske i zakonodavne vlasti ne moze se

okarakterisati drugacije nego kao razbijanje ustavnog poretka Srbije.

Ustav Srbije takve postupke ne dopusta, cak ni u vreme ratnog stanja u

kome su

dozvoljena odstupanja od nekih zakona, daleko veca nego u vanrednom

stanju.

Informativna sluzba

Demokratske stranke Srbije

10.TRAZE ODGOVORNOST SUDIJE

Porodice 16 radnika RTS, poginulih u NATO bombardovanju, zatrazile su juce da se preispita odgovornost sudije Radmile

Dicic, koja je prema njihovoj oceni omogucila bekstvo bivseg direktora nacionalne televizije Dragoljuba Milanovica. Milanovic

je osudjen na 10 godina zatvora zbog ugrozavanja opste sigurnosti, odnosno odgovornosti za pogibiju 16 radnika RTS-a u

NATO bombardovanju

23. aprila 1999. godine. Nakon presude, Milanovic je oslobodjen do upucivanja na izdrzavanje kazne, ali je pobegao. Beta

(Glas javnosti)

Vrh strane

Vanredno stanje koje je bilo zavedeno posle ubistva Z.Djindjica je korisceno za borbu protiv kriminalaca ali je bilo mnogo primedbi.

NAREDBA O POSEBNIM MERAMA KOJE SE PRIMENJUJU ZA VREME VANREDNOG STANJA:

1. Ovom naredbom ograni?avaju se odre?ene slobode i prava ?oveka i gra?anina utvr?ene Ustavom Republike Srbije i

utvr?uju posebne nadležnosti državnih organa za vreme vanrednog stanja.

2. Lice koje ugrožava bezbednost drugih gra?ana ili bezbednost Republike, Ministarstvo unutrašnjih poslova može

prinudno dovesti i zadržati u službenim prostorijama do 30 dana. O primeni mere dovo?enja i zadržavanja donosi se

rešenje, na koje se može izjaviti žalba ministru unutrašnjih poslova. Lice iz stava 1. ove ta?ke nema pravo na branioca u

smislu Zakonika o krivi?nom postupku. Ministarstvo unutrašnjih poslova ?e obavestiti porodicu iz stava 1. ove ta?ke o

primeni mera odvo?enja i

zadržavanja, ukoliko je to mogu?e.

3. Ministar unutrašnjih poslova može privremeno da ograni?i ili zabrani kretanje lica na javnim mestima ili odre?enim

podru?jima, kao i da naredi pojedinim licima da borave u mestu prebivališta, odnosno boravišta sa obavezom javljanja.

Ministar unutrašnjih poslova može da naredi da se izvrši zatvaranje svih prilaza odre?enom prostoru ili objektu, i

onemogu?i napuštanje tog prostora ili objekta bez odobrenja.

4. Direktor Bezbednosno-informativne agencije može prema odre?enim ili pravnim licima da preduzme odre?ene mere

5. Ovlaš?eno službeno lice sme u?i u tu?i stan i druge prostorije, i bez odluke nadležnog suda, ako je to neophodno

dela i predmeta važnih za krivi?ni postupak.

6. Zabranjuje se pravo na štrajk.

7. Zabranjuje se sazivanje i održavanje zborova i drugih javnih okupljanja gra?ana koji podležu prethodnoj prijavi

Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa Zakonom.

8. Zabranjuje se politi?ko, sindikalno i drugo delovanje ?iji je cilj ometanje i spre?avanje primene mera za vreme

vanrednog stanja.

9. Zabranjuje se javno obaveštavanje, rasturanje štampe i drugih obaveštenja o razlozima za proglašavanje vanrednog

se Ministarstvo kulture i javnog informisanja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Vršilac dužnosti predsednika Republike Nataša Mi?i?. (Beta)

12. 26.03.2003.

Odluka Vlade Srbije o raspuštanju Jedinice za specijalne operacije (JSO) za Srbiju zajedno

predstavlja pravi potez u beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala.Pripadnici ove

jedinice,koju su formirali Slobodan Miloševi?,Jovica Staniši? i Franko Simatovi?,za desetak

godina od svog postojanja,bili su pre svega specijalna,super opremljena i autoritarno

koga,veoma ?esto i protiv sopstvenog naroda i gra?ana Srbije.Ta paravojna formacija

regrutovala je u svoje redove brojne kriminalce,batinanjala je i zastrašivala demonstrante koji

su se suprotstavljali režimu Slobodana Miloševi?a.Pripadnici ove jedinice izvršili su zlo?in na

Ibarskoj magistrali,njen komandant Milorad Lukovi?-Legija poznat je ve? duže vreme po

surovim ispadima na javnim mestima,kona?no ova jednica osnovano je osumnji?ena za ubistvo

premijera Zorana ?in?i?a i mnoge druge zlo?ine po?injene poslednjih godina u Srbiji.

13.10.03.2003.

Imenovanje Jovana Priji?a za specijalnog tužioca u obra?unavanju sa organizovanim

kriminalom predstavlja za Srbiju zajedno najve?u bruku koju je postoje?a vlast mogla prema

sebi u?initi.Postaviti na tako zna?ajno,odgovorno,i javnosti veoma izloženo mesto

doju?erašnjeg ?lana JUL-a,koji je anonimus u pravnim krugovima,nepoznat me?u

policajcima,moralno kompromitovan jer je pripadao ne politi?koj stranci (JUL),nego organizaciji

koja je u bliskoj prošlosti bila upravo najviše povezana sa organizovanim kriminalom (JUL)

šamar je milionima gra?ana Srbije i dokaz da u vlasti ne postoji politi?ka volja za hvatanje u

koštac sa najve?im zlom srbijanske današnjice-kriminalom.

Srbija zajedno postavlja pitanje postoje?oj vlasti šta bi se dogodilo da su lideri DOS-a petog

oktobra 2000-te godine gra?anima Srbije obe?ali da ?e kad do?u na vlast za specijalnog

tužioca postaviti bivšeg ?lana JUL-a?Neko bi o tome kona?no morao da povede ra?una.

14. Profesor Vojin Dimitrijevic ..... Anonimne pretnje su verbalni terorizam ..... 25. mart 2003. .....

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijevic ocenio je danas da anonimne pretnje

nepoznate grupe "Patriota Srbije" profesorima Hemijskog i Filozofskog fakulteta, predstavljaju "verbalni

terorizam".>>>>>

Profesor Dragor Hiber ..... Nije lustracija, vec postovanje zakona ..... 19. mart 2003. .....

Predsednik Odbora za pravosudje Skupstine Srbije Dragor Hiber rekao je danas da predlog za razresenje

35 sudija nije lustracija niti kaznjavanje tih sudija, vec samo ispunjavanje zakonske obaveze o prestanku

sudijske funkcije. "Nema pravne drzave, nema vladavine prava, ako sud odluci da zakon ne primenjuje

na samog sebe", izjavio je Hiber na sednici parlamenta obrazlazuci predlog Odbora za razresenje

sudija, koji su ispunili starosni uslov za prestanak sudijske funkcije.>>>>>

U aprilu je ubistvo Zorana Djindjica pokrenulo akcije poretka da se obracuna sa organizovanim i svakim drugim kriminalom, i niko ne sumnja u dobre namere.vlasti. Ali su rezultati mrsavi, iako ih ima. Kriminal jos nije ugusen, kriminalci i dalje vrsljaju zemljom.Uzroci su brojni i slozeni, pre svega objektivne prirode ali ima i subjektivnih propusta.Nije lako i moguce preko noci eliminisati nesto sto se razvijalo decenijama. U prethodno vlasti u bil kadrov i koji su se bavili krinminalom, nova vlast nije u potpunosti ociscena od svih onih koji su krsili zakon, kriminalci su jos jvek prisutni ponegde, ili su povezani sa vlascu kolegijalnim zemljackim,, rodjackim, plemenskim, interesnim i drugim vezama. Najlakse je kritikovati vlast, umesto toga predlazemo slogu I zajednicki rad i saradnju. Nazalost, grupe organizovanih kriminalaca jos i dalje vrsljaju zemljom.

Bilo je mnogo zamerki na legalnost postupaka policije prilikom pritvaranje vise hiljada osoba zbog ubistva Djindjica.

Odajemo priznanje da je doslo do znacajnog napretka, u oblasti MUP.a, policije, organa bezbednosti., i da se sad moze reci da je to narodna vlast.Imidz milicje u ocima gradjana se menja na bolje.Mnistar Dusan Mihajlovic je kompetentan covek, dobronameran patriota, bez obzira sto je ranije bio kadar SKJ.U MUP-u ima kompetentnih kadrova, osnovana su nova tela.Milicija i policija su uctivi, obavljaju svoj posao savesno , rade vrlo odgovoran posao prepun opasnosti, za malu platu.

Ali je stanje u sudstvu i dalje kao ranije, sudije odlazu rocista, nepravicne su. Sudije su pored kriminalaca nacionalni problem broj 1.

Postojane tzv neformalnih centara moci,( sto istice vlast) oznacava cinjenicu da u zemlji postoje dve vlasti, zvanicna I nezvanicna. Sto je vrsta pobune i protuv ustavno.

U zatvorima ima onih koji su tamo smesteni na montiranim sudskim procesima, jedan od njih je Zivojin Zivkovic iz Ogladejnovca kod Valjeva , DSS pak tvrdi da je i Rade Bulatovic politicki zatocenik.

Zakonodavstvo koje regulise nasilnu hospitalizacju u psihjatrjske ustanove, kako po gradjanskom tako i po krivicnom postupku je nesredejno i u toj oblasti vlada istinski haos. Ovde ma mnogo zloupotreba. i dalje iza kojih se u pojedinim slucajevima radi o obracunu sa neistomisljenicima.Cinjenica je da se i dalje masovno krse prava gradjana( progoni). Ovde

postoje neke prerasude od ranije:postoji sklonost ne samo pojednaca mocnika, nego i pojedinih psihijatrara cim neko kaze da ga neko progoni da to kvalifikuju kao”paranoju” i da ga zato nasilno hospitalizuju. Zvezdan Milivojevic nas predstavnik za Lazarevac je tako proveo par meseci u psiijatrijskoj ustanovi gde je bo smesten nasilno i na enzakonit nacin, iza cega se krila

politcka osveta lazarevackih julovaca. On je u bolnici mucen lekovima i osteceno mu je zdravlje.

Ucestale su zalbe na ubistva saobracajkama i medicinom.

Gradjani nam se masovno zale na progone mocnika i kriminalaca.

Jos nije donet novi USTAV.

Izbori su svakodnevna tema.Oni su potrebni. Svi dosadasnji izbori su bili nelegalni, potrebno je stvoriti uslove da se obave prvi legalni izbori gde ce svi biti ravnopravni.

Doneti zakoni borbi protiv kriminala, korupcije,osnovane komisije ,sve je to zastalo.

Saradnja sa Haskim sudom je vrlo aktuelna tema, ukljucujuci i odlazak tamo V.Seselja i privodjenje V.Sljivancanina.

Medjunariodna zajednica je prigovorila Vladi za autoritarne mere prilikom obracuna sa kriminalcima. Bilo je i pritvaranja koja zasluzuju narocitu pravnu ekspertizu.

Nedelja, 13. april 2003. - Objavljeno 16:03 GMT

Ko¹tunica ponovo napao

pojednice iz vlade Srbije za

saradnju sa organizovanim

kriminalom

dok istraga traje, meðusobne optu¾be ne jenjavaju

Ðorðe Vlajiæ

dopisnik BBC-ija iz Beograda

Ra¹èi¹æavanje sa organizovanim kriminalom u

Srbiji kao da ima dva paralelna toka.

Prvi je hap¹enje kriminalaca povezanih sa

Zemunskim klanom, a drugi je politièki.

U ovoj, drugoj ravni sve zao¹treniji je sukob

vlade s jedne, i Ko¹tunièinih demokrata sa

druge strane.

Deo obraèuna sa organizovanim kriminalom, za

koji se tvrdi da je iza atentata na premijera

Ðinðiæa, javnost u Srbiji uglavnom odobrava.

Meðutim, politièka ravan izaziva najbla¾e

reèeno ozbiljnu pa¾nju.

Posebno, jer prema izvorima vlade istraga vodi

ka nekim politièkim liderima, a ponajvi¹e se,

posle hap¹enja biv¹ih savetnika, govori o

biv¹em jugoslovenskom predsedniku Ko¹tunici.

Prema izvorima vlade u zatvoru su, osim dva

pomenuta, Bulatoviæa i Tomiæa, jo¹ neki bliski

Ko¹tunièini sardanici.

S druge strane, Ko¹tunica i funkcioneri njegove

stranke gotovo svakodnevno negiraju veze sa

kriminalom.

Ko¹tunica je na dana¹njoj sednici glavnog

odbora stranke ustvrdio da je reè o politièkom

obraèunu i napadima bez presedana:

"Oni koji su nas, koliko juèe, optu¾ivali da

¹tetimo ugledu Srbije u svetu zbog toga ¹to

smo upozoravali na neobuzdano bujanje upravo

kriminala, ¹to ne bi bilo moguæe upravo bez

upori¹ta u vlasti, sada nas optu¾uju za veze

sa kriminalcima. Kao da su nama surèinci

poklanjali konje, kao da smo se mi brèkali u

bazenima u ©ilerovoj, kao da smo se mi

provodili na surèinskim, veternièkim ili ko zna

jo¹ kojim zabavama, kao da smo mi poseæivali

koncerte u Kuli", istakao je Vojislav Ko¹tunica.

Ko¹tunica tvrdi da su on i njegova stranka

èistih ruku, kako je rekao, i optu¾io ¹efa Biroa

za informisanje Vlade Srbije Vladimira Bebu

Popoviæa za kampanju protiv DSS-a.

S druge strane, svakodnevno iz

izvora Vlade sti¾u informacije

o istrazi koja, kako se tvrdi,

jeste sve bli¾a Ko¹tunici.

Meðutim, deo politièara u vlasti

ima rezerve prema moguænosti

da lider DSS ima neke veze sa

atentatom na Ðinðiæa i

organizovanim kriminalom.

Lider GSS i ¹eg diplomatije Srbije i Crne Gore

je, gostujuæi na jednoj lokalnoj televiziji, izjavio

da ne mo¾e da prihvati bilo èiju tvrdnju da æe

Ko¹tunica biti priveden ili uhap¹en:

"Mislim da je ipak preterano povezivati

doskora¹njeg predsednika sa jednim ubistvom.

ja bih lièno bio veoma iznenaðen ako bi se tako

ne¹to pokazalo u daljoj istrazi", ocenio je

Svilanoviæ.

Dragoljub Miæunoviæ, predsednik Skup¹tine

Srbije i Crne Gore, u intervuju jednom

beogradskom dnevniku izjavio je da ne veruje u

moguænost da policija privede Ko¹tunicu.

Meðutim, Miæunoviæ smatra da niko ne mo¾e

biti amnestiran od odgovornosti.

Prema njegovom mi¹ljenju, vanredno stanje

uvedeno je da se likvidira, kako je rekao,

organizovani kriminal, a ne zbog politièkih

obraèuna.

U svakom sluèaju, smatra se u Beogradu,

hap¹enje kriminalaca, povezanih sa ubistvom

premijera Ðinðiæa, i suzbijanje organizovanog

kriminala uglavnom je privedeno kraju.

Preostaje meðutim, onaj, ako ne te¾i, ono

osetljiviji deo posla u sferi biznisa i politike.

ZAMENIK TUZIOCA OGREZAO U KRIMINALU

Afera u pravosudju Srbije

Pise: Vojkan Kostic

Opaska da svaka drzava na svetu ima svoju mafiju a da je samo u Srbiji obrnuto, dobila je najbolju potvrdu

hapsenjem zamenika Republickog javnog tuzioca Milana Sarajlica. On je pritisnut snagom dokaza, priznao policiji svoju

pripadnost kriminalnom “zemunskom klanu” i niz krivicnih dela koja je pocinio kao placeni pripadnik te mafijaske organizacije.

U saopstenju Vlade Srbije izdatom nakon hapsenja, navodi se da je Sarajlic priznao da je bio “na platnom spisku”jednog od

glavnih osumnjicenih za organizovanje ubistva srpskog premijera Dusana Spasojevica Siptara, kao i da je “cesto odlazio po

instrukcije u Silerovu ulicu u Zemunu” kod vodja “zemunskog klana” Milorada Lukovic Legije i Mileta Lukovic Kuma.

Sarajlic je priznao i da je zemunskim kriminalcima, imao zadatak da dojavi prebivaliste zasticenog svedoka, da je opstruisao

istrage vodjene protiv njih, vrsio pritisak, pomogao u lobiranju i stvarajuci kontakte sa pojedincima u pravosudju omogucivsi

tako oslobadjanje Dusana Spasojevica i njegove grupe nakon hapsenja zbog otmice vlasnika kompanije “Delta” Miroslava

Miskovica.

Njemu se na teret stavlja i pustanje na slobodu Dejana Milenkovica Bagzija, za koga se sumnja da je pokusao ubistvo

premijera Zorana Djindjica, sredinom februara, na delu auto-puta koji prolazi kroz Novi Beograd. Imao je zadatak i da

izvestava grupu kriminalaca o detaljima sa postavljanjem specijalnog tuzioca i o detaljima sa sastanaka na kojima je bio prisutan

sa predstavnicima sudstva, tuzilastva, policije, Bezbednosno-informativne agencije i vlade.

Osim toga, priznao je i da mu je bila obecana ogromna novcana premija od milion evra ukoliko postane specijalni tuzilac a

ukoliko ne, novcana nadoknada za svaku informaciju dostavljenu iz tog tuzilasta, navodi se u saopstenju Vlade Srbije i dodaje

da je “od stepena vaznosti informacija zavisila i visina novcane nadoknade”.

Sarajlic je, konacno, priznao i da je bio zaduzen da opstruise sve istrage koje su vodjene posle 5. oktobra -

ubistvo novinara Slavka Curuvije, zlocin na Ibarskoj magistrali, ubistvo zamenika ministra unutrasnjih poslova Radovana

Stojcica Badze, ubistvo direktora JAT-a Zike Petrovica i desetine drugih.

U vreme dok je bio prvi zamenik okruznog javnog tuzioca u Beogradu, 11. decembra 2002. godine, Sarajlic je,odgovarajuci

na optuzbe da tuzilastvo koci istrage o finansijskim mahinacijama ljudi iz bivseg rezima, u intervjuu za “Nedeljni telegraf” rekao

da su krivicne prijave, njih 18 u kojima se vise od 40 ljudi tereti za zloupotrebu polozaja i nenamensko trosenje novca iz

republickog budzeta, “nepotpune i nekvalitetne”.

On se, takodje, zalio i da su prijave “negde zadrzavane”, ali je odbacio mogucnost da je to u tuzilastvu.

Osumnjiceni na slobodi

Krivicne prijave za malverzacije koje je jos pre godinu dana podnelo Ministarstvo finansija, dosle su do Sarajlica. Za

malverzacije su bili osumnjiceni bivsi ministar finansija Srbije Borislav Milacic, njegov zamenik Stojan Golic i generalni sekretar

Zivka Knezevic, bivsi ministri pravosudja Arandjel Markicevic i Dragoljub Jankovic, bivsa ministarka Leposava Milicevic, bivsi

ministar trgovine Zoran Krasic, direktor Direkcije za obnovu zemlje Milutin Mrkonjic i bivsi direktor Zavoda za zdravstveno

osiguranje Tomislav Jankovic.

Na spisku osumnjicenih bili su i direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Jovan Pejovic, bivsi ministar saobracaja i

veza Ratko Marcetic, direktor Fonda za trziste rada Slobodan Drobnjakovic, bivsi direktor Direkcije za robne rezerve Ljubisa

Vitic, bivsi ministar za omladinu i sport Zoran Andjelkovic, bivsi savezni poslanik i clan Direkcije JUL-a Slobodan Cerovic,

ministar za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu Jovan Babovic.

Niko od optuzenih sa dugog spiska nije osudjen za pripisana im krivicna dela, nijedan sudski proces nije okoncan, a neki i dalje

“tapkaju u mestu” jer se rocista ili ne zakazuju redovno ili ne odrzavaju iz tehnickih razloga kao sto su neodazivanje svedoka,

nepotpuna vestacenja, zahtevi za izuzece sudija i slicno.

Nakon saznanja o aktivnostima coveka koji umalo nije postavljen za specijalnog drzavnog tuzioca, mnogi javnosti poznati

detalji o propalim istragama protiv veoma opasnih ljudi, pustenih na slobodu zbog toga sto imaju “gladnu krmacu u toru” ili

“posao trgovackog putnika u Leskovcu”, dobijaju svoje objasnjenje.

To se narocito odnosi na slucajeve i procese pokrenute protiv istaknutih ljudi rezima bivseg predsednika Srbije i Jugoslavije

Slobodana Milosevica, koji, i pored cesto ubedljivih i obilatih dokaza, stoje u “nekoj fioci” ili osumnjiceni jednostavno, bivaju

oslobadjani.

Tako su, i dve i po godine nakon promene vlasti u Srbiji, brojni pocinioci najrazlicitijih krivicnih dela ostajali na slobodi, na

volseban nacin izbegavajuci suocenje sa licem pravde.

Kolegijum iznenadjen

Kolegijum Republickog javnog tuzilastva podrzao je, odmah nakon hapsenja, drzavne organe u borbi protiv

organizovanog kriminala, kao i odluku o uklanjanju sa duznosti zamenika Republickog javnog tuzioca Milana Sarajlica.

“Na Kolegijumu je data bezrezervna podrska svim organima koji su ukljuceni u borbu protiv organizovanog kriminala i

rasciscavanja sa svim njegovim oblicima, a svi clanovi Kolegijuma zahtevaju brzo istrazivanje i utvrdjivanje svih relevantnih

cinjenica o eventualnoj povezanosti Milana Sarajlica sa `zemunskim klanom`”, navodi se u saopstenju.

Ipak, Kolegijum republickog tuzilastva nije stigao da objasni kako je drugi covek tuzilastva, za samo nekoliko meseci koliko se

nalazio na funkciji, stigao da pocini vise krivicnih dela nego vecina pripadnika kriminalog “zemunskog klana” kojem je

pripadao, a da to niko nije primetio.

Kako je bilo moguce da, i pored jasnih signala da informacije sa vaznih sastanak “cure” ka drugoj strani, Kolegijum tuzilastva

ne reaguje i bar zatrazi istragu sa ciljem da se pronadje “trula jabuka”.

Taj neobavljeni posao, pre nekoliko dana, preuzela je policija koja je, pomocu saznanja dobijenih u istrazi u kojoj je uhapseno

preko 1.100 ljudi, uspela da sa poprista borbe protiv mafije, ukloni jednog veoma vaznog protivnika.

Dobijena prva runda

Prva runda borbe protiv organizovanog kriminala, hapsenjem bivseg zamenika Republickog javnog tuzioca Milana Sarajlica,

svakako je pripala policiji i drzavi. Sada je realno ocekivati da mnogi procesi protiv kriminalaca krenuocekivanim tokom.

“Usko grlo” u pravosudju ce tim hapsenjem biti otcepljeno, bar na neko vreme, dok organizovanikriminal u Srbiji ne nadje

nekog jednako mocnog zastitnika.

Dok se to ne desi, policija ce imati dovoljno vremena da ucvrsti svoju poziciju nastalu nakon sto je, u raznimhapsenjima i

akcijama pokrenutim nakon ubistva premijera, prvi put dosla u situaciju da ima inicijativu.

Mozda je talas hapsenja mafijasa, pokrenut nakon atentata na Djindjica, jasan signal da ce kriminal u Srbiji

konacno biti postavljen u “prihvatljive” okvire, ne vece nego u ostalim drzavama.

Ipak, mozda je “veliko prolecno spremanje Srbije” i dobra prilika da se slicna ciscenja “trulih jabuka” obave i u drugim vaznim

drzavnim institucijama kao sto je, na primer, policija.

Tako bi se mozda moglo doci do odgovora kako je bilo moguce da nekoliko stotina kriminalaca toliko ojaca da sebidozvoli da

ubije predsednika Vlade Srbije u sred bela dana u centru Beograda, u dvoristvu zgrade vlade.

Jos bitnije, mozda bi se konacno saznalo zbog cega je bilo nuzno da se to ubistvo dogodi, pa da vlast u Srbijikonacno,

nedvosmisleno i odlucno krene u borbu sa ljudima koji su vise od jedne decenije odlucivali o zivotu i

smrti.

U aprilu, maju i junu se ne registruju poboljsanja.

Pokret za zastitu ljudskih prava (http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 17.6..2003 godine

Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70, 11090-Beograd

Tel/faks-3911829; Mob.tel-064-1693893; Pokret@eunet.yu

ISIL, USA-www.isil.org

ISIL, Srbija i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

Medijima, politickim strankama, sindikatiima, NGO, agencijama i drzavnim telima za borbu protiv organizovanog kriminala.

NASTAVLJA SE TEROR KRIMINALACA

Zlouporeba kriminalaca od onih koji nastavljaju destabilizaciju zemlje.

Pozivamo nadlezne da najhitnije reaguju i pocnu da zavode red..Kriminal uopste nije obuzdan, on je jak kao i ranje, zemjom

neometano i nekaznjeno vrsljaju bande kriminalaca i neformalih centara moci, koji su paralena vlast. To je protiv ustavno i

protiv zakona.

Siri se pozar njihovih akcija i obracuna, tinja skriveni gradnaski rat i sudovi i policija ne sprecavaju, cak sudovi to metodicno

potpiruju.

Raspamaceni kriminalci se masovno obracunavaju, oni smatraju da to cine zbog raznh razloga:

-manifestuju da jos imaju vlast

.obracnavaju se sa svojim imaginarnim ili stvarnim neprijateljima

-bore se za svoje pozicije

-obracunavaju se sa nekim neprijateljima iz vremena komunizma, zele da kazu da su jos mocni, kinje ih muce, cime nastavljaju

projekat samourusenja nacije i drzave.Navodno se obracunavaju sa sektasima, drugim nacijama, mondijalistima, klasnim

neprijateljima, sa onima koji zele da ih tuze sto su ih opljackali ili progonili ranije, sa anti-komunistia sa onima koji su smestili

Miosevica u Hag, u ime Slovena i Rusa, u ime pritajene Kominterne, itd, itd, itd, itd.

Obavestavamo da se nastavljaju progoni ogromnog broja porodica pojedinaca, ne zvanicno nego od strane kriminalaca

subverzijom,sto je delo poluitickih neznalica koje zloupotreblavaju da dalje ruse naciju i derzavu. Srbi nestaju i za 20 godina ce

biti ovde manjina, i za 40 godna ce nestati. Ako to ne sprecimo.

Sve ovo je znak da svetski mocnici maju nameru da nastave unistenje nase nacije, ranije preko komunista, sada preko

kriminalaca, da nas pretvore u Afriku i roblje.

Ovakve raspamecene osobe zloupotrebljavaju oni iz geo-politickog okruzenja da seju konfuziju i haos ovde, potsticu

samourusenje, i da sabotiraju zvancnu vlast, seju mrznju proiv Vlade.Oni seju bezakonje a krivac je Vlada !

Pozivamo vlast da sto pre demontira paralelnu vlast i pobunu u zemlji.

Ovi kriminalci ,istinski monstrumi pararnoje seju pakao i pribegavaju subverziji, medicinskm sredstvima da se barcunavaju sa

neprijateljima.

Vec nekoliko meseci dostavljamo podatke u prilogui o grupama organizovanog kriminala. Oni nastavljaju da terorisu i

pljackaju navedene gradjane. Sudovi i policija ih nisu dosada zastititili. Ove organizovane grupe kriminalaca uzivaju podrsku

mocnika, oni prete navedenim zrtvama njihovog terora, otvoreno im

prete da ce im ostetiti zdravlje ako se budu zalili.

Olivera Vukcevic je i dalje izlozena nevidjenm teroru u Centi i od strane suda u Zrenjaninu i podrske organa vlasti, od strane

onih koji su pokusali da je ubiju, koji su na slobodi, koji joj svakodnevno dobacuju, upadaju u dvoriste, kvare instalacije,

blokiraju telefon, ima smetnje u blagovremenm dobijanju penzije,zivi u paklu provokacija, i njen brat Srba koj zivi u Beogradu,

u vise navrata s jo erkli “razbolecem o te”.Ona se tesko zatim razbolela, povracanje, otoci, .Njen brat se naglo onesvestio i i

tesko povredio, pose slicne pretnje.

Stevan Miljus preti Aleksandri Pesic i njenom zdravlju, perdvidja joj telefonom zdravstvene teskoce.

Milan Zivkovic iz Arandjelovca se zali da mu je nedavno brat umro u nejasnim okolnostima, i da mu preet zdravlju, supruga je

tesko obolela on je oboleo od premlacivanja i zloupotrebe medicine.

Zivojinu Buzankicu prete zdravlju takodje.

Olga Jeftic je izlozena strahovitom stresu od progonitelja koji sueej vec masakrirali ranije i sada joj prete totalnim razaranjem.

Zivojina Zivkovica su nevinog smestili u zatvor oni koji szu ga progonili za vreme Tita.

Momcila Oparnica koji je poreklom iz Bosne zeel ad uniste da ne moze tamo da se vrati da ostane drugim nacijama.

Marinko Brcic je bio zrta teskog teroristickog napada na njegovo zdravlje, preceno mu je da “ce ga razboliti”naglo je pao i

teze se povredio, bio duze u bolnici.

Miodragu Djordjevicu i Stanjinca truju stoku, zivinu, useve i povrce i voce, hranu, on i supruga se previjaju od bvolova i

oboljenja.

Ljiljani Nenadov iz Beograda prete , blokiraju telefon, zagadjuju vazduh, sin joj je bio u bolnici( 8 godina),oboljenje pluca od

loseg vazduha, (gas).

itd.itd.

Predmet:Podaci o kriminalcima-25 grupe organizovanog kriminala

Postovani saborci,

U prilogu podaci za 25 grupe kriminalaca. Nastavicemo da vam

prosledjujemo podatke.

Obavestavamo vas da nema promena na boje.Organizovani kriminal jos nje demontiran.

Zelimo da vam pomognemo u borbi protiv kriminalaca i za postovanje reda

i zakona. Imamo podatke za celu zemlju o vrlo velikom broju raznih

grupa kriminalaca koje cu vam ja sukcesivno dostavljati. Ocekujem da

saradjujemo i da me pozovete na razgovor po ovome pitanju sto pre.

Ne treba stati samo na ubicama Djindjica nego se obracunati sa svim

gangovima, jer ako se stane posle ovoga oni ce nastaviti po starom.

Mi smo vam dali ranije ove podatke, neme poboljsanja, ponegde je mnogo gore.

Ovde se nalaze konkretni podaci.. Molim pazljivo prouciti. . Prvo su

uopsteni podaci a onda sa konkretnim pociniocima. Cesto su gangovi

kriminalaca povezani medjusobno, znaci i sa zemunskim klanom.. Ima

indicija, mozda i dokaza da su ovi kriminalci iz razlicitih mesta

povezani medjusobno. .U prilogu nas prvi podnesak. Slede i drugi. Znamo

za vrlo veliki broj kriminalnih grupa sirom zemlje. Sve cemo vam reci.

Nasa organizacija poseduje najsveziju ogromnu bazu podataka iz cele

Srbije, delmicno i Crne Gore, koja se tice vrlo velikog broja gradjana.

koji su zrtve nezakonitih postupaka i zloupotreba od strane kriminalnih

grupa. i koju vama zelimo da stavimo na raspolaganje, kao i svedoke. I

da se zajedno borimo da suzbijamo bezakonje i krminal. Neke od ovih

osoba su vam se vec obratile , ali ogromna vecina to nije ucinila.i

zeli da to uradi nasim posredstvom. U prilogu PETICIJA koja se sirom

zemlje potpisuje sa predlogom da ja budem OMBUDSMAN.

Zelimo da vas podrzimo u borbi protiv kriminala i da saradjujemo sa vama

na tome planu.

Postovani prijatelji.! Osobe koje se ovde spominju su spremne da dodju

da svedoce i da donesu sva potrebna dokumenta. Mi cemo nastaviti da vam

dostavljamo podatke za vrlo veliki broj gradjana nase zemlje,

napominjemo da je vecina gracjana u raljama kriminialaca, razume se neko

manje a neko vise.

Ocekujemo vasu podrsku. Zelimo sa vama da saradjujemo.Mozemo vam biti

vrlo korisni. Imamo istinsku riznicu sa podacima o ogromnom broju osoba

zrtava kriminalaca.i o samim kriminalcima.

Ubice Djndjica su samo vrlo mali vidljivi delic ogromnog ledenog brega

cije se koordinate ne znaju dovoljno kao ni struje koje ga guraju.

Sledeci trag koji mi mozemo dati nasim podacima moze se stici do

izvesnih nivoa odakle stizu direktive od zakona odmetnutoj bazi da

pribegava zloupotrebama i kriminalu..

Sada se treba obracunati sa kriminalom u zemlji.koji je se rasirio na

svim nivoima.

Obracam vam se ovoga puta podacima koji se odnose na moju porodicu i

mene licno, i jos nekoliko aktivista nase organizacije, i dokaz su

nezakonitih postupaka i zloupotreba koje cine kriminogene strukture,

kako nezavisne grupe kriminalaca, tako i njihovi zastitnici ili

saradnici u sudstvu pre svega, a zatim i u policiji.

Zatm cemo nastaviti da vam saljemo podatke i za druge.

U prilogu ovoga puta podaci za :

1.Licni slucaj

2. moj sin Milan Krsmanovic i njegova majka, moja bivsa supruga

Aleksandra Pesic -Krsmanovic, Pohorska 9, Novi Beograd

3.Olivera Vukcevic, Nikole Tesle, Centa

4.-Milan Zivkovic, Arandjelovac

5.Dusanka Bekker-Isakovic, Holandija

6.dr.Jovan Gucic, Avde Karabegovica 2, Beograd

7..Zivojin Buzankic, Mokrinje, Negotin

8..Olga Jeftic, Beograd-Bogatic

9..Slobodan i Zivojin Zivkovic., Ogladjenovac, Valjevo

10..Ing Momcilo Oparnica, Beograd

11.. Teatar "Joakim Vujic", Kragujevac

12.Bracni par Smiljanic Zoran i Vesna.

13.Dusan Jovanovic,Sabac

14,.Marinko Brcic, Ruzveltova 11, Beograd

15.Pavic Zorica, Milovana Glisica 24, Kragujevac

16.Golub Bakic, Tosin bunar 110, Zemun

17. Snezana Nikolic ,Kostolacka br.8,11.000-Beograd

18. Anka Gracijana Boka, Mirijevski venac 37/6 Beograd,

19..Miodrag Milojevic, 11101 Post restant Beograd

20..Mile Dimitrijevic, Kladurevo, Petrovac na Mlavi

21.Slobodan Vasic, Beograd

22.Ljiljana Nenadov, Beograd

23.ing Mihajlo Pavlica, Banatski Despotovac

24.Radmila Zivanovic, Knjazevac

25.Miodrag Djordjevic, Knjazevac, Zajecar

Spreman sam da vam dostavim sukcesivno podatke za vrlo veliki broj

gradjana. Predocavam da je vecina gradjana ugrozena od strane onih

struktura van zakona i zvanicnog poretka koje krse zakon , posezu za

tudjim pravima i pribegavaju zloupotrebama.

Molim vas ujedno da se zauzmete da budemo zasticeni i nasa prava budu

najzad ispostovana i da nam se omoguci zivot u miru, da budemo

obesteceni i rehabilitovani i da pocinioci budu izvedeni pred lice

pravde.

Analizirajuci ove vrlo detaljne podatke, i razgovarajuci licno sa ovim

osobama-svedocima, ce se doci do pocinioca zlodela i zloupotreba i

omoguciti da oni budu identifikovani i obavljene provere, i da budu

privedeni pravdi. Tako cineci cemo poceti da suzbijamo kriminal.

.

Kriminal je se rasirio i pustio svoje korene u sve pore drustva, i

najvece je zlo i faktor broj 1 koji onemogucava stabilizaciju, te je

zbog toga kao takav predmet narocite paznje svih onih snaga van zemlje i

u njoj koje nam nisu naklonjene, koje ga na sve moguce nacine

pothranjuju i jacaju, da bi tako nasu zemlju sprecavale da izadje iz

krize.

Sada je vrlo pogodan momenat da se svi udruzimo i zadamo snazan udarac

onima koji pribegavaju kriminalu i da nasu zemlju i naciju tako cineci

spasemo. Ukoliko to sada ne ucinimo, posledice ce biti krajnje opasne i

razorne.

Svesni smo velike slozenosti i delikatnosti ovoga problema. Znamo dobro

da je tranzicija vrlo slozen i delikatan proces, da se razvlasceni bore

i povezuju da se tako spasu, da su razvlasceni povezani sa novom vlascu

po klanovskom, partijskom, interesnom( biznis), rodjackom, zemljackom i

tribalistickom osnovu, da je otuda tesko se boriti protiv kriminalnih

pojedinaca i struktura. Zna se da su se mnogi razvlasceni infiltrirali u

novu vlast.,ili jednostavno postali opozicija, da bi se od gubitnika

pretvorili u pobednike.

Novo i Staro su nazalost povezani brojnim i snaznim vezama.

Nama su sada potrebni ogromna mudrost i diplomatski takt. Moramo pronaci

najbolja resenja. Sasvim je normalna zelja razvlascenih da prezive i

sacuvaju svoje pozicije, nije logicno ocekivati od njihovih

podrzavalaca iz nove vlasti da se sa njima zestoko obracunaju, oni ce

pokusati da ih zastite gde god mogu.

Dodatnu slozenost unose medjunarodni faktor i strah uglednih i jos uvek

mocnih pocinilaca da budu poslati u Haski sud, politicke borbe, borbe

medju klanovima za privatiizacije, rastrzani odnosi medju republikama i

regijama, pitanje vracanja oduzete imovine od 1945 godine, borbe za

mrvice vlasti i privilegija.

U ovakvoj nategnutoj i krajnje slozenoj situaciji, kriminogene strukture

zaslepljene svojim licnim interesima zloupotrebljavajuci vakkum vlasti,

i oslabljenost nacije i drzave, uz vrlo diskretnu ali odlucnu podrsku

onih snaga koje zela da nastave slabljenje nacije i drzave, posezu za

tudjim pravima da bi punili svoje dzepove, i kriminal cveta i dalje, a

ne vide da tako samourusavaju svoju drzavu i naciju. . I tako se

nastavlja ubrzano propadanje nase nacije i drzave..

Smatramo da resenje koje treba da zagovaramo nije nimalo idealisticko

nego je realno. i sadrzano je u razumu, umerenosti i odmerenosti,

popustanju, pomirenju, prastanju, i osvescenju onih koji su cinili

zloupotrebe i krsili prava gradjana. Svi mi treba da se nagodimo. Samo

tako cemo se osloboditi nagona samounistenja.

Nazalost, ima jos mnogo onih koji su ranje cinili zloupotrebe i sada

umesto da se osveste oni to nastavljaju ostrasceno da cine i dalje.

Mi ne zagovaramo revansizme, ostrascena resenja, nego odmerenost i

prizemljenost. Smatramo da svima onima koji su bili ranije i sada su i

dalje na pozicijama moci treba dati sansu da ostanu tamo ukoliko se

osveste i pokaju, uvide ranije svoje pogreske i pocnu da postuju zakon

i prava drugih.

Ali nazalost, uvidjamo da jos uvek ima podosta onih, koji ne zele da se

pokaju i osveste, i da se okrenu postovanju zakona i prava drugih, nego

nastavljaju , neki cak i ostrasenije nego li ranije, da pribegavaju

kriminialnim radnjama i da prikracuju prava drugih. Da bi to ostvarili i

sacuvali iluziju svemoci i vlasti, oni se povezuju, pokusavaju da

konsoliduju, sire pipke u neformalnim centrima moci, kriminalnim

gangovima u sudstvu, policiji, i svim drugim sektorima. I sve to cine

zahvaljujuci nasledjenoj moci, infrastrukturi, vezama, bogatstvu, i

raznim koincidencijama, i tako postaju drzava u drzavi.

Ove nedovoljno razvlascene strukture su stvorile sirom zemlje ogromnu

mrezu kriminalnih grupa i pojedinaca koja je sastavljena od vrha do

dna od osoba koje cine kriminalne radnje po sistemu paravojne ilii

policijske mafijaske strukture, na vrhu se nalaze usmerivaci i vodje,

koji najcesce kontrolisu celu strukturu. U ovu strukturu ulaze

primitivni kriminlaci, lopovi, dileri, svreceri, pa sve do sudija i

plicajaca, i drugih zvanicnih i nezvanicnih struktura.

Ovoga dinosaurusa otuda nije tesko usmeravati da rusi pravni sistem i

drzavu i naciju.

Smatramo da treba povesti snaznu i vrlo metodicnu borbu protiv

kriminala, i u nju ukljuciti sto veci broj gradjana i pojedinaca.

Svesni smo da se i u telima koja se bore protiv kriminalaca i

prekrsitelja mogu naci njihovi srodnici, ili povezani na neki bilo koji

nacin sa njima. Svesni smo da su clanovi ovih tela iskreni i da zele da

se obracunaju sa krimninalcima. Ali da ce ipak biti otuda ponekad

nedovoljno energicni.u obracunu sa kriminalcima.

Pozivamo na razum i mudrost. Kriminal mora biti zaustav ljen. Ili ce

nasa nacija i drzava biti pretvoreni u nerazvijeni africki protektorat.

Ja sam u prethodnom rezimu J.B.Tita i S.Milosevica bio zrtva teskih

progona. ( videti moju licnu

prezentaciju-http://solair.eunet.yu/~tom1is/ ). Nadao sam se da ce sa

pobedom demokratije doci do poboljsanja i da cu ziveti u slobodi. To se

uopste nije desilo. Ja sam ,kao i moja porodica i dalje zrtva

svakodnevnih uznemiravanja i prikracivanja mojih prava.

Slicno je sa vrlo velikim brojem gradjana i porodica.

Na delu je sabotaza i zloupotreba pocinitelja od strane onih koji zele

ovde da nastave unutrasnje samoistrebljenje i slabljenje nacije.

Ovo je delo kriminogenih struktura koje to cine izvan zvanicne vlasti,

preko svojih pipaka i ogranaka u gangovima kriminalaca, u sudstvu pa

nazalost i u policiji..To cine iz iracionalnih pobuda politicke

ostrascenosti i osvete, da bi tako manifestovali svoju vlast i moc, i

povezuju se i jacaju da sacuvaju svoje pozicije i moc, privilegije, da

izbegnu odgovornost za svoje greske.

Dalje navodim detaljne podatke:

I.Licni slucaj.

Od strane rezima J.B.Tita i S.Milsoevica sam bio izlozen zestokim

progonima,kao i cela moja porodica uz lazne kvalifikacije da sam

"neprijatelj",sto uopste nije odgovaralo cinjenicnom stanju.Mojoj

porodici su komunisticke vlasti oduzele 1945 godine imovinu vrednu

nekoliko miliona dolara koja jos nije vracena. Ja licno sam u vise

navrata pljackan i bio stalno izlozen eksploataciji i progonima.

Ocekivao sam da ce zavodjenjem visestranacja 1990 godine i narocito

posle pobede demokratije oktobra 2000 godine doci do poboljsanja, sto se

nazalost nije dogodilo.

Iz prilozenih podataka, dokumenata koje cu vam staviti na uvid, iz

moga licnog svedocenja i od drugh svedoka, se moze videti da sam ja i

dan danas uprkos pobede demokratije i smene vlasti , izlozen dobro

organizovanom nadzoru i prikracivanju mojih prava, diskriminacijama i

represiji,i to ne od strane zvanicnog poretka nego od strane gangova

kriminalaca i njihovih podrzavalaca pre svega u sudstvu,a zatim nazalost

i u policiji. Ove represivne mere oznacavaju pokusaj integralne

kontrole moga zivota, i mojih srodnika, posezanje za mojom imovinom,

zloupotreba sudstva, blokada javnih nastupa, nadzor u stanu, nadzor

mojih telekomunikacija pa sve do intimnih sfera privatnog

zivota.Nazalost, zvanicni poredak se nije pokazao dovoljno energican da

me uzme u zastitu. Sto samo ohrabruje pocinioce. Do nalogodavaca i vrha

kriminalnih gangova se moze doci ispitivanjem navedenih sudeonika sa

ciljem da se sazna ko im je dao nalog da cine dalje opisane kriminalne

radnje.

A. Otimacina nase arhive od strane kriminalca Dragana Zdravkovica iz

Beograda.

a..Uvod. Do danasnjeg dana kriminogene strukture u Prvom i Cetvrtom

opstinskom sudu i policiji stite dogovorno provalnika Dragana

Zdravkovica iz Beograda koji je zaplenio pocetkom aprila 2000 godine

nasu stranacku arhivu neprocenjive moralne vrednosti, i knjige

vrednosti 20.000 DM , i rukopise mojih 20 knjiga spremnih za stampu,

kao i na hiljade dosijea zalbi na krsenja ljudskih prava, koji se

nalazio dve godine bespravno u nasim prostorijama i koji je bespravno

prisvojio nasu svojinu. Iako smo jos aprila 2000 godine podneli sve

potrebne podneske policiji i sudovima, , arhiva jos nije vracena i

pravda nije ispostovana, pocinioci nisu privedeni pravdi. Tj.Prvi

opstinski sud je doneo neblgovremeno neke odluke u nasu korist, ali nama

nije jos vracena nasa oduzeta imovina, jer IV Opstinski sud to ne

sprovodi u delo, i pocinioc nije kaznjen za svoja nedela. Dakle sudski

ucinak za nas je ravan nuli. Povrh svega policija nije preduzela

potrebne radnje. na delu je spona kriminala i vlasti, sto se vidi zi

prilozenih podataka. Dragan Zdravkovic je meni pretio ubistvom povrh

svega.

b.Kratak opis dogadjaja. .Pocetkom aprila 2000 godine Zdravkovic Dragan

iz Beograda, se uselio u podrumske prostorije u ul. Visokog Stevana

br.11, ciji je pravni titular Nole Lekaj iz Beograda,clan saveta Pokreta

za zastitu ljudskih prava koji nam je ustupio dve sobice, pored njegovog

stana, u suterenu da u njima cuvamo nasu arhivu. On je tom prilikom

zaplenio svu nasu arhivu u kojoj je bilo vise hiljada dosijea zalbi

gradjana na krsenja prava, na razne drzavne i sudske organe, i organe

vlasti, i drzavne rukovodioce, kao i 2.000 novih knjiga vrednosti oko

20.000 DM, i rukopise mojih 20 knjiga koje su cekale da budu

publikovane, kao i sve moje naucne i strucne clanke objavljene u raznim

casopisima, neobjavljene naucne radove, moju prepisku, itd.

Pozvao sam u vise navrata policiju MUP Stari Grad iz Majke Jevrosime

koji su najzad dosli 4 aprila i izvrsili uvidjaj.

6 aprila 2000 godine sam podneo Prvom opstindskom sudu u Beogradu TUZBU

ZA OMETANJE POSEDA(XXP22082/2000) koja je bila dopunjena 19.4.2000

godine.

Takodje 6 aprila 2000 sam podneo Prvom opstinskom sudu u Beogradu TUZBU

ZA POVRACAJ IMOVINE (XXP 2083/2000), koja je zatim bila dopunjena

20.4.2000 godine,sa zahtevom za privremenom merom.

Takodje sam 6 aprila 2000 godine podneo Krivicne prijave , i to : Prvom

opstinskom javnom tuzilastvu u Beogradu, GSUP-u Grada Beograda, i MUP-u

Stari grad.

Skoro godinu dana Prvi opstinski sud i Prvo javno tuzilastvo nisu nista

preduzeli ,iako je stvar vrlo urgentna jer je Zdravkovic izjavio da zeli

da rasproda nase stvari kao staru hartiju, iako smo mi to naveli u

prilozenim spisima, oni nisu nista ucinili, da nam nase stvari budu

vracene. Umesto da postupe po zakonu i zastite nasa prava ovi sudski

organi su stitili pocinioca, odlagali rocista i odbijali pod razlicitim

izgovorima da donesu pravicnu presudu. Za to vreme je Zdravkovic

nezakonito posedao tudji prostor i nije nam vracao nasu imovinu, i

povrh svega nam pretio telefonom. Na kraju je Prvi opstinski sud

neblagovremeno, doneo sudske odluke da se Zdravkovic iseli i da nam

vrati otetu imovinu. On se iselio ali nama nije vraceno nista od onoga

sto je Zdravkovic zaplenio.jer je sada IV Opstinski sud taj koji odbija

da odluku sprovede u delo.

Ocigledno je da je na delu sudski postupak sa politickom pozadinom i da

ovi sudski organi ne sude po zakonu, nego na nasu stetu i da stite onoga

ko je prekrsio zakon.Na delu je zaplena arhive, sa ciljem da se ukriju

tragovi nezakonitih postupaka pojedinih zvanicnika bivseg rezima.i da

nasa organizacija bude produzeno sikanirana od strane razvlascenih

struktura koje nazalost jos uvek ocigledno poseduju izvesnu moc.

c.. .Evo hronologije dogadjaja:

-, TUZBA ZA OMETANJE POSEDA(XXP22082/2000),podneta 6.4.2000 godine-

- dopunjena 19.4.2000 godine.

-Resenje Prvog opstinskog suda u Beogradu od 5.5.2000 godine da se uredi

tuzba

-Tuzba za izvrsenje cinidbe od 10.5.2000 g

-Prvo rociste je zakazano tek 20.9.2000 godine, zatim i rocista

10.11.2000, 10.1.2001 i nijednom nije dosao Zdravkovic Dragan , sa

obrazlozenjem da sudski pozivar ne moze da mu uruci poziv. A za celo to

vreme Zdravkovic je tamo svaki dan, tamo spava, i nas sprecava da uzmemo

nasu imovinu.

-Predsedniku suda, Prvi opstinski sud u Beogradu, 28.12.2000 g

-Urgencija Predsedniku suda od 5.1.2000 godine

-Krivicna prijava protiv sudije u sporu Vukovic Dragana od 14.2.2001

godine

-Podnesak tuzioca i predlog za obezbedjenje privremenom merom od

19.2.2001 godine

-Rociste zakazano za 15.3.2001 godine nije odrzano jer je predmet dat

sudiji Stojiljkovic ali koja je vec na bolovanju.

-Predsedniku suda u vezi neodrzavanja rocista i prenosa na drugog sudiju

koji je na bolovanju ,20.3.2001 godine

-Posle mnogo odlaganja i razvlacenja Prvi opstinski sud donosi odluku

25.5.2001 godine da Zdravkovic vrati sto je zaplenio, Odluka je

pravosnazna 17,9.2001 godine, podnet je zahtev za izvrsenje IV

Opstinskom sudu, ali Zdravkovic jos nije vratio nasu imovinu.

Dakle, Prvi opstinski sud je rastezao i odbijao da zastiti nasa prava i

stiti pocinioca, a IV Opstinski sud odbija da sprovede u delo odluku

navedenog suda..

, TUZBA ZA POVRACAJ IMOVINE (XXP 2083/2000),od 6.4.2000 g

- koja je zatim bila dopunjena 20.4.2000 godine, sa zahtevom za

privremenom merom

-skoro godinu dana nije bilo odrzano rociste iako je stvar HITNA.Na

kraju odrzano Rociste dana bez prosustva Zdravkovica i doneta Resenje

koje se ceka da bude pravosnazno. Ali se ne odnosi na povracaj stvari.

Zdravkovic se iselio ali nije vratio stvari.

Krivicne prijave , i to : Prvom opstinskom javnom tuzilastvu u Beogradu,

GSUP-u Grada Beograda, i MUP-u Stari grad.

-Krivicna prijava protiv Colic Gordane -od 14.2.2001 godine

-Javnom tuziocu od 4.1.2001 g

-Dopis Prvog opstinskog javnog tuzilastva od 13.2.2001 g

-Krivicna prijava protiv Bjeletica inspektora MUP-a Stari Grad od

15.2.2001 g

-OPTUZNI PREDLOG Prvom opstinskom javnom tuzilastvu od 25.2.2001 g

-Opstinskom javnom tuziocu od 20.3.2001 godine

-Krivicna prijava Prvom opstinskom javnom tuzilastvu od 18,21,2002

godine protiv sudije Vesne Dzeletovic-Cucic i drugih u postupajucih

sudija u predmetu XXP 2083/00;sudije Dragana Vukovica i drugih

postupajucih sudija u predmetu XIX P 2082/00 , pretsednika Prvog

opstinskog suda Radomira Milikica; zamenika javnog tuzioca Prvog

opstinskog suda u Beogradu Gordane Calic i tadasnjeg javnog tuzioca zbog

nepostupanja u predmetu KTR 195/00 i KTR 251/00 kao i tadasnjeg Okruznog

javnog tuzioca iz istih razloga, inspektora OUP-a Stari Grad Bjeletica;

sudija i zamenika javnog tuzioca u predmetima XXVII P 249/00 i KTR

251/00, sudije Cetvrtog opstinskog suda Mirjane Glavcic Krstevski i

drugih postupajucih sudija u predmetu I-I 101/01. Na ovu Krivicnu

prijavu nisam dobio nikakav odgovor, a moja svojina mi nije vracena i

Zdravkovic je na slobodi

-Krivicna prijava protiv Dragana Vukovica sudije Prvog opstinskog suda

u Beogradu u predmetu broj 2082/200 od 14.2.2000 godine

-Okruzno javno tuzilastvo odbacuje ovu Krivicnu prijavu dana 8.11.2001

godine(KT-275/01)

-Okruzni sud u Beogradu je 5.2.2002 godine (ki.br.1125/2001 i

kv.br.153/2002 doneo Resenje da nema mesta sprovodjenju istrage protiv

Vukovica

-Zalba na resenje Okruznog suda od 5.2.2002 godine koju sam poslao

18.2.2002 godine

-Prvo opstinsko javno tuzilastvo me je obavestilo 14.8.2001 KTR

br.140/2001 da je odbacilo moju Krivicnu prijavu protiv Bjeletica jer

navodno nema krivicnih dela.

-podneo sam protiv Dragana Zdravkovica vise krivicnih prijava :

Zahtev za sprovodjenje istrage Okruznom sudu u Beogradu od 22.11.2001

godine;Optuzni predlog Prvom oipstinskom sudu u Beogradu od 25.2.2001

godine;Krivicnu prijavu Prvom opstinskom javnom tuzilastvu od 6.4.2000

godine

-5.Predmeti kod IV Opstinskog suda u vezi izvrsenja:Posl broj

I-I-101/01; I-V-46177/2001;

-6. podnesci Ministarstvu pravde. 2 aprila 2001 godine sam dostavio

dopis dr.Vladanu Baticu

-podnesak Ministarstvu pravde Srbije od 25.2.2002 godine

-Ministarstvo pravde me je obavestilo 23.8.2001 godine

(071-00-4097/2001-02)da je moja prituzba na rad Prvog i Cetrvrtog

opstinskog suda prosledjena Vrhovnom sudu Srbije

Na kraju je sud doneo odluku i Zdravkoviic se iselio ali jos nije vratio

ono sto je uzeo.jer je IV Opstinski sud zatajio.

Iz prilozenih podnesaka se vidi da ovi sudski organi odbijaju da rade po

zakonu i da drasticno krse zakonske propise i da stite kriminalca.

Ocigledna je spona izmedju Zdravkovica- Bjeletica-MUP-a i navedenih

sudija. Prema izjavi Noleta Lekaja u ovu otimacinu bi mogao biti umesan

i njegov poznanik Miroslav Novakovic, Tadeusa Koscuskog iz Beograda.

B... Krivicne prijave protiv onih koji su krsili moja prava u vreme

vladavine komunizma:

1. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine, protiv

dr.T.Sedmaka,dr.Milorada Damnjanovica, -psihijatara zavoda za mentalno

zdravlje, NN ovlascenih lica sluzbenika Pravne sluzbe Zavoda za mentalno

zdravlje, dr.Tomaseka psihijatra PB padinska skela, NN lekara PB

Guberevac, Dragana Tomica, sudije za prekrsaje Opstine Rakovica

C.Maljkovica, NN saradnika GSUpa- Beograd, i protiv vise drugih sudija i

lica koje su ucestvovale u zloupotrebi psihijatrije koja je nada mnom

sprovedena u junu 1975 i nadalje;

2. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine protiv vise

sudija koje su ucestvovale u krsenju mojih prava

3. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine protiv Poste i

PTT preduzeca od 15.3.2002 godine

4. Prvom opstinskom sudu u Beogradu od 15.3.2002 godine protiv drzavnih

funkcionera koji s krsili moja prava

5. Prvom opstinskom suidu u Beogradu protiv novinara i medija koji su

krsili moja prava od 15.3.2002 godine

Sve ove prijave su opstruirane i nema nastavka na moje podneske.

C.. Obavestavam vas o drasticnom onemogucavanju moga prava na upotrebu

telefona, faksa,i prepiske (nema visue problema kao ranije sa PC i internetom), koje se sprovodi otvoreno i drsko i dalje kao

za vreme Slobodana Milosevica.a sto sprovode nadlezne

drzavne sluzbe a sa ciljem da blokiraju aktivnosti nase organizacije.

Ove smetnje su takvog opsega i intenziteta ,da sam ja drzan, kao i

ranije u istinskoj telekomunikacionoj blokadi i izolaciji .

Ove smetnje su istinska svakodnevna tortura i rad sa telefonom i

faksom je vrlo stresan i podrazumeva gubljenje vremena, novca i

energije.

Tako sam ja u dobroj meri onemogucen da komuniciram sa saradnicima,

srodnicima, prijateljima, raznim organizacijama i sa javnoscu.

Upozoravam da nam se mnogi gradjani zale na slicne blokade i

zloupotrebe.

1.Telefon broj 3911829koji je proveren i ispravan, kao i mobilni telefon

broj 064-1693893.Mobilni teelfon nedavno ukraden an Adi Ciganliji). Cesto ne mogu koristiti telefon, koji je blokiran, linije

zauzete, drugi mi se cesto zale da ne mogu da me dobiju, da nisam

kod kuce a ja sam u to vreme bio u mome stanu, ne cuje se , susti, mnoge

ljude ne mogu nikako da dobijem, treba dugo okretati broj da se dobije

veza, prekida se, ima i pretnji ubistvom i na druge nacine,

uznemiravanja nocu.Telekom je postavio lovca i ustanovio je da je bilo

pretnji uznemiravanja ali da navodno ne mogu da ustanove identitet

pocinioca. Kupio sam mobilini telefon, (o64-1693893) ali nije doslo do

poboljsanja, ja sam i dalje drzan u telefonskoj blokadi.jer jer me mnogi

obavestavaju da ne mogu da me dobiju ni na mobilini telefon. Cesto je

bilo u proslosti da je Telekom isporucivao preuvelicane racune za

telefon, sto se i meni ranijih meseci desavalo( sada je to u granicama

normale), nedavno je mome sinu i njegovoj majci isporucen netacan

astronomski visok racun za telefon( preko 1.000 DEM) .

2.Faks. ,koji je na istom broju telefona, proveren je i ispravan je.Imam

slicne teskoce sa upotrebom faksa- teskoce slanja faks poruka, ne moze

da se dobije veza, prekida se na pola, necitko, drugi salju a ja ne

dobijam.

3..Ima poboljsanja sa internetom, ovde ima poboljsanja, i ove smetnje nisu vise aktuelne.

Dosada je bilo ovako:Internet i PC.Poseban i krajnje mucan i tezak problem je rad sa PC i

interenetom koji je povremeno veliki stres i istinska tortura: upadi u

sistem, usporavanja, teskoce ucitavanja, teskoce dobijanja veze sa

provajderom EUNT-Yu., slanje virusa, prekidi, recetovanja, kradje

vremena, uzimanje prostora na hard discu, nestajanje fajlova, (poslednji

put 22 oktobra 2001 kada je nestao Inbox sa 600 vrlo vaznih

poruka),poruke ne stizu do nas ili do destinatora, izmena sadrzaja

poruka, izazivanja kvarova, blokada rada misa, ataci hakera,poseban

problem je rad sa nasom diskusionom grupom LJUDSKA PRAVA na kojoj ima

preko 400 ucesnika, od kojih vecina uopste ne dobija poruke itd. Sto sve

uzima vreme, energiju, novac i nervira. Rad sa PC je svakodnevna zebnja

i stres. Oni koji to cine u isto vreme prete i telefonom i kazu da mi to

cine. Mome sinu Milanu( 1981) je preceno da ce mu unistiti PC sto se i

desilo, PC se zapalio odmah posle telefonske pretnje Milanu ozbiljno je

ostecen.

4.Prepiska. Pismo poslato od UNESCO Paris dana 8.11.2002 godine uopste

nije stiglo do mene nego mi je poslato ponovo faksom uz napomenu da je

vec posltao postom, nikada nije stiglo.

Vi trebate da ustanovite identitet. pocinioca i da ih privedete pravdi

i meni omogucite pravo na slobodu komuniciranja...

Poslednjih meseci sam se obracao Telekomu, Srbija., npr.15.11.2001

godine broj 60663 u vezi preuvelicanog racuna za telefon( stotine

hiljada gradjana se zale na preuvelicane racune za telefon),Eunetu,sudovima i MUP-u, bez rezultata.,odgovor MUP-a Srbije

od

26.10.2001 br.4474/2001-3 je da nema opisanih uznemiravanja.i smetnji.

Ministarstvu saobracaja i telekomunikacija Srbije dana 25.10.2001

njighov odgovor od 7.2.2001 godine da nije ustanovljeno da postoje

zloupotrebe. Provajder Eunet. me upucuje na nadlezne drzavne organe,

Andrej Bednarek, iz Mininistarstva saobracaja i telekomunikacija, Sektor

za telefonski saobracaj, upucuje na MUP u Telekom, , Drugom opstinskom

javnom tuzilastvu u Beogradu ktn.br.1052/2000 od 2.5.2001 godine,

Krivicna prijava Odeljenju unutrasnjih poslova Rakovica od 15.2.2001

godine, .dana 15.3.2002 sam podneo Krivicnu prijavu Prvom opstinskom

sudu u Beogradu u vezi krsenja ovih prava od 1975 godine do danas

zahtevajuci obestecneje i kaznjavanje pocinioca na sta nisam dobio

odgovor a zloupotrebe se pojacavaju.

D..P>E..OSTETNI ZAHTEV. Podneo sam jos pre nekoliko godina OSTETNI ZAHTEV u

vezi nasilnih i nezakonitih smestaja u ludnice i mucenja koja sam tamo

pretrpeo, kao i zbog brojnih drugih visegodisnjih progona, i to Prvom

opstinskom sudu u Beogradu. Manipulacijama pre smene vlasti ovaj sud je

odbijao da uzme u razmatranje moj Ostetni zahtev. Ponovo sam se obratio

Prvom optinskom sudu u Beogradu 26.2.2001 godine i ovaj sud je ponovo

odbacio moju Tuzbu i zahtevao da mu se da broj predmeta sto je vec

ucinjeno. Prvi opstinski sud je odbacio moju naknadnu Tuzbu.Onda sam

ponovo podneo Tuzbu 18.3.2002 godine u skladu i shodno zahtevima suda.

Prvi opstinski sud donosi novo resenje (XX P.br.1982/02 od 10.4.2002

godine da je opet odbacio moju tuzbu navodeci nepostojece razloge. 5

jula 2002 godine sam podneo Zalbu Okruznom sudu u Beogradu na ovakve

postupke suda..

F.Peticija

U toku je prikupljanje potpisa sirom zemlje za predlog da Tomislav

Krsmanovic bude ombudsman .

Do sada prikupljeno 280 potpisa.

PETICIJA

Predmet: Predlazemo Tomislava Krsmanovica, predsednika Pokreta za

zastitu ljudskih prava za funkciju"OMBUDSMAN"

Skupstina Srbije

dr.Vojislav Kostunica, predsednik SRJ

dr.Zoran Djindjic, predsednik Vlade Republike Srbiije

dr.Vladan Batic, Ministar pravde

Mi dole potpisani gradjani, Vam se obracamo predlogom da Tomislav

Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih prava bude naimenovan

na funkciju OMBUDSMANA, narodnog pravobranitelja.

Obrazlozenje

1.Tomislav Krsmanovic je vec nezvanicno skoro trecinu veka borac za

prava gradjana ispred njegove organizacije, i kao takav je poznat od

gradjana nase zemlje.. On to radi besplatno, sa jedinim ciljem da podrzi

zrtve bezakonja, da obznani stanje ljudskih prava, i da unapredi

postovanje zakonitosti. I to u krajnje teskim uslovima. Uprkos

objektivnih ogranicenja Krsmanovic je pomogao mnogima, svakome se trudio

da izadje u susret svestan da je vrlo tesko ostvariti pravdu, doprineo

je raskrinkavanju zloupotrebe psihijatrije i medicine, i upoznao je

gradjane sa teskim stanjem ljudskih prava i potstakao milione da se bore

za njihova prava.

2.On nije pravnik, ali je zavrsio Ekonomski fakultet u Beogradu i

post-diplomske studije iz drustvenih nauka u Brislu Belgija, i pripremio

doktorat tamo, imao je predmet "pravo", boreci se vec decenijama on je

stekao velika znanja iz oblasti pravnih nauka, ima ogromno iskustvo

.Dakle, on ima potrebne strucne kvalifikacije za tu funkciju.

3.On je vrsni poznavalac materije i postupaka zalbi, zalioca, njihovih

navika i psihologije, sa njima zivi i saradjuje vec vrlo dugo vremena.,

uziva njihovo veliko poverenje.

4.On je posten i beskompromisan borac, sam je bio zrtva bezakonja vrlo

dugo, i on ce taj zadatak obavljati na opste zadovoljstvo i efikasno.

Vreme je da mu se pruzi mogucnost da da svoj doprinos. Necemo dozvoliti

da na tu funkciju dodju oni koji su ranije ziveli lagodno, ili cak

krsili tudja prava, OMBUDSMAN treba da bude onaj ko je sam bio ugrozen i

ko zeli energicno da se obracuna sa svima onima kojima krse zakon.

Jer"Sit gladnog ne razume". A to je Krsmanovic. Upravo zbog svoga

beskompromisnog zalaganja za stvar ljudskih prava on je vec dugi niz

godina zrtva kampanja i intriga sa ciljem da bude kompromitovan i

diskreditovan kao licnost i borac za ljudska prava.

Napominjemo da je narod s'pravom nezadovoljan i odbija da izadje da

glasa, jer smatra da je izneveren, bezakonje se nastavlja. Sustina

danasnje krze su nepostovanja ljudskih prava koja se nastavljaju.

U nadi da cete uslisiti nas zahtev i naimenovati Krsmanovica na tu

funkciju i ispostovati nacelo"PRAVI COVEK NA PRAVO MESTO"..Krsmanovic ce

, budite uvereni, pomoci zaliocima i da u nasoj zemlji najzad pocnu da

se postuju zakon i ljudska prava. To je u interesu svih nas.

Potpisnici:

1.-.Djordje Jovicic, Sarasota, Florida 34229 2.-Dejan Vuksanovic,Predsednik Mesnog Odbora-Srbian National Defense in

america Chicago,Illinois USA3.-Natalija Zivkovic, Lole Ribara 37, Arandjelovac

4.-Djalovic Ivan, Bukovik, Arandjelovac 5.-Djalovic Dobrica ,Bukovik6.-Djalovic Vesela, "7.--Milutin Calic, advokat,

Nis, Sindikalniih stanova br.16 8.- CvijetaJeremic, Bajina Basta.R.Tadica br.22

9.-Savo Bakic, Popinci, Sr.Mitrovica 10.-Vera Bakic "11.-Slavica Bakic " 12.-Zorica Bakic "

13,-Ljilja Nenadov, Beograd, Roze Luksemburg br. 11 14,--ing SlobodanRacic, Ozrenska 13, Beograd

15.-Dara Racic " 16.-MiodragRacic " 17.-Miladin Racic "

18. -MIlan Zivkovic, Lole Ribara 37, Arandjelovac 19.-ing.Mihajlo Pavlica,Krajiskih brigada 62, Banatski

Despotovac20.-Mile Dimitrijevic,Kladurevo, Pozarevac 21.-Zvezdan Milivojevic, Mose Pijade 6, Lazarevac22.-Tomislav

Gluvic, Ripanj 23. --Mila Pavlovic, Ljube Vuckovica 11,

Beograd24. -Olivera Vukcevic, Nikole Tesle 6, Centa 25, -Ljubica Dimitrijevic,Nikole Spasica 3, Beograd26, -dr Branislav

Pavlovic, predsednik Napredne stranke 27, -LjiljaSivcevic, Milutina Blagojevica 4, Beograd28. -Nada Jonovic,

MilutinaBojica 7, Beograd 29. -MIladin Salovic, Jurija Gagarina 75, Novi Beograd30. -Blazo Popovic, predsednik Udruzenja

podstanara Jugoslavije31. -Slobodan Petrovic, predsednik Udruzenja ostecenih deviznih stedisa Srbije 32. -Milosav Aleksic,

Kijevo, 17 oktobra 80 33. -dr.Obren Cicovic, Zlatiborska 4, Beograd34. -Petar Bjelanovic,

Valentina Vodnika 3, Beograd 35. -dr.Jovan Gucic Avde Karabegovica 2, Beograd 36. -Dusan Grujic,

Grahovska 5, Beograd 37. -Mladen Dimitrijevic, predsednik Radikane stranke ujedinjenja-38.

-Miroslav Kostic, predsednik Svesrpskog saveza39. -Danilo Krstajic.,clan Udruzenja Golootoacana 40. -Nole Lekaj,

predsednik Demohriscanske stranke Jugoslavije41.-Velizar Markovic, Styevana Supljikca 145, Pancevo 42.-Milica

Bogdanovic Saracevic, Partizanska 79,Beograd 43.-Ranko Milovanovic, predsednik Stranke zanatlija44.-MIlan Mladenovic,

predsednik Konzervativne stranke45.-dr.Jovan Marjanovic, profesor Fakulteta politickih nauka46.-ing Momcilo Oparnica,

Sarajevska br ,Beograd47.-Vidoje Jeremic, R. Tadica 22, Bajina Basta 48-Milovan Milanovic, JMBG 1605937791014,

Bajina Basta49.-Gorgina Milanovic "50.-Ljiljana Milanovic "51.-Mitar Milanovic"52,-Gorica "53.-Marica Kondic ,

JMBG-2801950795014, Baina Basta54.-Danica Gagic, bajinia Basta 55.-Veselin Trumbic, Bajina Basta 56.-Stojadin

Cvetanovic, Bajina Basta 57.-dr.N.Rasulic, Proleterske solidarnosti 49 58.-Jovan Savic, Janka Lisjaka 29 59.-Slavoljub

Djukic, Panciceva 12 60.-Milovan Radisavljevic, Leposave MIhajlovic 14 61.-Goran ’" 62.-Vukosava " 63..Marinko

Brcic, Ruzveltova 11,

Beograd 64. Mile Markovic, Ustanicka 224 65,.Zoran Pantovic "66.-MIlan Pantovic " 67.-Zagorka Mladenovic "

68.-Marica Ivkov,Curug, Nikole Pasica 53 69.-dr.Zivorad Vukovic, Predsednik sindikata Nezavisnost Nuklearni institut

Vinca 70.-dr.MIhajlo Dragic, predsednik, Stranke deviznih stedisa 71.-Rade Micic, glavni i odgovorni urednik lista

DRZAVA -72.Danica Bozovic,Hadzi Mustafina 6,Beograd 73.--D. Bekker-Isakovic, Emmen, Nizozemska74.Sfera Paun

Vrsac, Sterijina 111, Vrsac 73.-Ilona V uksanovic, Alberta , Kanada 74.-Sfera Paun Sterijina 111, Vrsac 75.-Jovan

Jovanovic, Sabac, Zike Popovica 37 76.-Ljiljana Jovanovic " 77-Slobodan Jovanovic, Sabac, 7

jula 2 78-Nevenka Jovanovic " 79-Nikola Poznic, Banatsko Plandiste 80-Milan Poznic, "81.Milorad Dimitrijevic,

Kladurevo 82.Savka " "83.Seka Veselinovic, "84.GoranZaric, Ranovac 85.Zoran Jovanovic, Petrovac na Mlavi

86.dr.Rakicevic Bogoljub, zubar, Petrovac na Mlavi 87.dr.Dragan Stanojevic, "88.Krinulovic Dragoljub, Ranovac

89.Krinulovic Milena "90.Krinulovic Sonja "91.Jankovic Sava "92.dr.Desanka Krstic. Kanada 93.Ruzica Jovanovic, Popinci

94.Ivan Jovanovic"95.Rada Marjanovic "96.Aleksandra Pesic, Pohorska 9, Novi Beograd97.VIda Ilic, Beograd,

Trise Kanclerovica 10 98.Lazic Petar, Vrbnica,99.Slavica Djordjevic,Veliki Popovac, Petrovac na Mlavi 100.Zivorad

Djordjevic "101.BozidarFloranovic, Ranovac 102.Milica Floranovic " 103.Miroslav Lackovic,Bukovska reka, Kucevo

104.Dana Miljkovic, Melnica, Petrovac na Mlavi

105.Tomisilav "106.Aleksandar Rajic, Ranovac 107.Jelisaveta"108.Dragisa "109.Radivoj Maksic, Bul. Veljka Vlahovica

26,Zrenjanin 110.Slavica Dragin, " 111.Goran Gruzling "112.Slavica Vencev Bul.V.Vlahovica 61,Zrenjanin

113.MiroslavPaunovic Bul. V.Vlahovica 15,Zrenjanin 114.Slavica Colakovic Bul.V.Vlahovica 44, Zrenjanin 115.Ljubisa

Velisavljev, Tamiska 47, Botos

116.Sucu Ana, Banatski Despotovac 117.--Olivera Pavlovic, Beograd118.-Desimir Kriscanovic, Bukovicka reka, Kucevo

119.-Zoran Markovic,"120.-Dragisa Filipovic "121.-Negomir Mihajlovic "

122.-Velja Karabasevic "123.-Velibor Makujevic "124.-Milan Poznic, Banatsko Plandiste

125-Dragica Gucic, Avde Karabegovica 2, Beograd 126.Olga Jeftic,Zidarska 2, Beograd127.Jovan Jeftic, Sabac

128.Dragica Vesic "129.Dragana Pantic"130.Goran Colic "131.Zeljko Dragosavac "132.Jadranka

Jankovic"133.-Svetlana Filipovic "134.Svetlana Lukic "135.Miljan Drazic "136.Dragica Jankovic "137.Branko

"138.GordanaNikolic "139.Biljana Pajic "140.Nenad Isakovic "141.Miroslav Petkovic "142.Mirjana Tumbasevic"143.Ana

Vasiljevic "144.Goca Vesic 145.Milorad Pavlovic, Zdrelo, Petrovac na Mlavi146.Mirjana Ivanovic, Kaona, Kucevo

147.Perdrag "148.Ivica Birovljevic "149.Nenad "150Djurdjevka Sordjan,Kucevo151.Radisa Petrovic "152.dr.OBren

Cicovic, Beograd153.Ljubo Cicvara, Beograd154.BozoTodorovic, Cacak155.Milos Bogdanovic, Beograd156.JOavn

Andjelkovic,Beograd157.Dusan Grujic, Beograd158.Dragoslav Glisic, Beograd159.dr.NIna Drndarski, Beograd160.Dusan

Djuric, Beograd161.Slavoljub Djukic, Beograd

162.Vera Eftova, Beograd163.Slobodan Zivkovic, Beograd164.Verica Zivkovic, Beograd

165.Arsenijevic Ranka, Beograd166,Alempijevic Aleksandar,Beograd167.Milos Bogdanovic, Beograd

168.Uros Bukumira, Berane169.Slobodan Vasic, Svedska170.Milan Veselinovic, Beograd

171.Rade Vasic, Beograd172.-Dragoslav Glisic, Beograd173.Blagoje Dumeljic, Beograd

174.Milo Djukanovic, Novi Beograd175.Jovo Djuric, Beograd176.Vojislav Eminovski, Beograd

177.Radmila Zivanovic, ZAJECAR178.Marija Zlatkovic, Beograd179.ladjana Ignjatovic Beograd,

180.Slobodan Radulovic, Beograd181.Nadezda Jonovic, Beograd182.Mirko Jelic, Beograd 183.Milosav Jeremic, Beograd

184.Olga Jeftic.,Beograd 185.Gradimir Jovanovic, Beograd

186.Miroslav Kostiic, Beograd 187.Dana Kostic, Beograd 188,Tomislav kudzija. Beograd

189.Simo Krsmanovic, Beograd 190.Dragan Krsmanovic, Beograd 191.Jovo Jakovljevic, Uzovnica, Ljubovija 192.-Dobrica

Djalovic, Opstina Arandjelovac 193.Vesna Jovanovic "

194.Ivan Djalovic " 195.Branka Djalovic " 196.Sasa Djalovic "

197.Zoran Djalovic " 198.Milivoje Campar " 199.-Miljan C ampar

"200.-Dragan Veljovic "201.Radisa Djukic "202.Danko Vasic "

202.Zorica Vasic " 204.-Dragan Mitrovic "205. Mirjana Mitrovic

206.Nebojsa Mitrovic " 207.Milun Jokanovic " 208.Milivoje Pavkovic " 209.Zoran

"210.Dragica "211.Milovan Milojevic " 212.Dostana "213.Sandra Pavlovic "214.Vukica Kuc "215.Dragica

"216.Radivojka Velickovic "

217.Ljiljana "218.Biljana Samarzdic "219.Dobroslav Banovic

"220.Radenko "221.Desanka "222.-Arsen Ivanov "223,Olivera "224.-Kosta "225.Milomir Milenkovic "226.Milanka

"227.Radoslav "228.Ljubinko Veljovic "229.Slavko Bojovic "230.Vera

"231.Bora Bozic "232.Vukadin Obradovic "233.Radoman Djalovic "234.Danka "235.Mile

"236.Boro Bulatovic "237.Kosta "238.Vesna "239.240.Vesna "241.Milun Markovic "242.Slobodan

Joksic "-243.Goran Curovic "244.Gordana "245.Ljubinko Pavlovic "246.Marija "247. Djordje Milovanovic "248.Radmila

"249.Petar Compar "250.Tomislav Milenkovic ":251Milutin OBradovic

"252.Milica " 253.Ljiljana Radivojevic "254.Nata Kovacevic "255.Ruza Antonijevic

"256.Radomir Stojanovic "257.KOsana "258.Milenko Obradovic "259.-Manoilo Milosevic "260.Dragan Vasiljevic "-

261.Milanka "262.-Mihailo "263.Zoran Stanojlovic "264.-Aleksandar

Kolakovic "- 265.-Radmila "266.-JOvan Zekovic "267.Zivan Aleksiic,Beograd268.Jovanka aNDRIC, BeogrAD 269.Aca

Arsenovic, Beograd270.Ljubisa Blagojevic, Beograd271.Stanislava

Brezic, Beograd 272.Darinka Bogdanovic, Beograd273.Petar Bosnic, Beograd274.Golub Bakic

, Beograd 275.Milica Saracevic, Beograd 276.Olja Bakic, Beograd277.Stevan Bizic,

Beograd 278.Bozidar Todorovic, Cacak279.-Slobodan Vasic, Svedska 280- Jovan

Andjelkovic, Beograd

2. Moj sin Milan Krsmanovic i njegova majka, moja bivsa supruga

Aleksandra Pesic -Krsmanovic, Pohorska 9, Novi Beograd

A.Uvod.

Aleksandra Pesic-Krsmanovic(1946) ekonomista u penziji, moja bivsa

supruga potice iz imucne gradjanske porodice koja je bila proganjana od

titoistickog o Milosevicevog rezima,i opljackana ogromna imovina njene

porodice od strane komunista 1945 godine( vise kompleksa zgrada u

Krunskoj ulici u Beogradu, i velika rezidencija vila na Dedinju u

Puskinovoj ulici). Stupili smo u brak 1978 godine koji se rasturio u

uslovima teskih progona i tenzija koje su se lose odrazili na bracnu

zajednicu. Sa Aleksandrom imam sina Milana(1981) studenta Megatrenda.

Posle zavodjenja visestranacja i posle oktobra 2000 godine nije doslo do

poboljsanja, naprotiv jos je gore nego li ranije.Nastavljaju se

represija i pljacke.

Na delu je dobro programirana revanistiscka akcija iz jednog centra koja

ukljucuje gangove kriminalaca, organe sudstva i policije. Pre svega tu

se radi o Stevi Miljusu, iz Zemuina, koji operise u grupi kriminalaca

koji varaju gradjane uzimaju im novac i na druge nacine., i koji ima

zastitu sudija I V Opstinskog suda i pojedinaca iz MUP-a.

B. Stevo Miljus iz Zemuna, Save Kovacevica br. 32 je uzeo od Aleksandre

Pesic-Krsmanovic iz Beograda, i aktiviste nase organizacije, dana

15.1.2000 godine 3.500 nemackih maraka, zatim 1.9.2000 jos 1.600 DEM, i

jos jednu sumu, ukupno 5.500 DEM, sve na ime nabavke vize za odlazak za

Kanadu nje i njenog sina Milana.Aleksandra je prodala stan za jeftinu

cenu da bi otisal u kanadu, i on je prevario, ona ostala bez viza, novca

i stana. On do danas nije obezbedio vize niti je vratio novac. On vara

na razne nacine gradjane vec desetak godina, tako je uzeo novac i

Srdjanu Miladinovicu i Dunji Miladinovic iz Beograda,jos dok je boravio

u Hrvatskoj bio je osnovao Fond"Nikola Tesla" i prevario mnoge lakoverne

pojedince. Prema nasim procenama prevario je samo poslednjih nekoliko

godina u Beogradu stotinak gradjana. Medju njima i potpredsednika nase

organizacije ing. Slobodana Racica iz Beograda ,Ozrenska 13, kome je bio

uzeo na prevaru 2.500 DEM.

Aleksandra je jos sa jednom grupom prevarenih gradjana podnela Krivicnu

prijavu MUP-u Srbije jos 2001 godine, tuzila Miljusa IV Opstinskom sudu

(KP .797/01 ) za krivicno delo iz clana 171/st.1 KZ S. sudija Aleksandar

Veljic., javni tuzilac Mirjana Putnikovic. Evo vec vise od dve godine

traje sudjenje, Miljus je na slobodi, sve je jasno, postoje dokazi i

svedoci, dokumenti, ali IV opstinski sud odbija da donese pravicnu

odluku i stalno odlaze rocista.

S.Miljus je u par navrata pretio Aleksandri i mome sinu likvidacijom ako

budu trazila natrag svoj novac. Ona je u nejasnim okolnostima nedavno

teze povredjena u zgradi MUP-a Novi Beograd., sin Milan(1981) student

je lakse povredjen na pesackom prelazu od automobiliste dok je vozio

bicikl , pokusana je otmacina njegovog mobilnog, prete im. Milan je na

regrutaciji 1999 godine bio optuzen javno pred drugim regrutima od zene

iz regrutne komisije da je strani placenik, zatim je bio poslat na

medicinska ispitivanja u Drugu hirursku kliniku gde je bio mucen. od

tadasnjih julovskih lekara.

.

Na rocistu pred IV opstinskim sudom u Beogradu odrzanom dana 20

februara 2003 godine u 12 casova okrivljeni Stevo Miljus je dosao i bila

su i tri tuzioca, medju njima i Aleksandra Pesic Krsmanovic. Sada je

rociste ponovo odlozeno na neodredejno vreme da se navodno obavi

razgovor sa nekim covekom koji zivi u Kanadi. IV Opstinski sud

prolongira i stiti pocinioca..

Ovaj sudski proces traje vec vise od dve godine, sve je jasno, ali ovaj

sud odbija da donese pravicnu presudu, da Miljusa provede pravdi i da ga

obaveze da obesteti zrtve I ovaj sudski proces pokazuje da je sudsvo

povezano sa kriminalcima i policijom, i da stiti kriminalca Stevu

Miljusa.

C. Preko svojih ljudi u Telekomu , ova grupa kriminalaca je vec dve

godine terorisala moga sina i njegovu majku nkisporucujuci im netacne i

enormno preuvelicane racune za telefon, da bi ih tako sikanirali i ja

sam jedva uspeo da dokazem telekomu da sve to nije tacno, tako da je to

zasada mirno. Posle nasih intervencija i datih argumenata Aleksandra je

bila ostavljena na miru skoro godunu dana, da bi poslednjih dana Telekom

se ponovo okomio na nju, IV Opstinski sud je doneo presudu da plati

30.000, 00 dinara u roku od petnaest dana u suprotnom bice izvrsena

prinudna naplata. Navodi se da su sa njenog telefona obavljani razgovori

sa Australijom, Kanadom, itd, sto je smesno. Ona je penzioner sa

penzijom od oko 125 eura mesecno i izdrzava i svoga sina. Povrh svega

ona je u tri navrata pre nekoliko godina bila opljackana od kriminalaca

koji su joj odneli predmete vredne oko 10.000 DEM, zatim je opljackana

od Steve Miljusa koji joj je uzeo oko 8.000 DEM( i koji je to ucinio

mnogim gradjanima), i jos nije vratio jer ga stiti IV Opstinski sud, a

on njoj preti smrcu. Taj isti sud sada njoj nalaze da plati nepocinjeni

racun i kamate . Aleksandri je narezano da plati takodje 300.000 neki

izmisljeni nepostojeci porez.Aleksandra je celni aktivista nase

organizacije i bila je zrtva progona ranije, siromasna i loseg zdravlja,

na delu je naruceni politicki obracun. Ovako cineci Telekom ugrozava

egzistenciju Aleksandre i njenog sina, i njeno zdravlje jer sprovodi nad

njima opsadu i teror, oni zive u strahu od telefonskih netacnih racuna,

i pretnji isjkljuicivanjem telefona i ukidanjem telefonske linije, da ce

im stvari biti popisane.

Ova stvar je zasada sa Telekomom razresena i on vise zasada ne

uznemirava Aleksandru..

D.Aleksandra je u nekoliko navrata opljackana od strane kriminialaca dok

je stanovala u Beogradu u ul.Vojvode Stepe 68/II Ula, I sprat. zbog cega

je 4.6.1995 godine po clanu 168 KZSrbije , i 23.5.1996 godine podnela

Krivicnu prijavu MUP-u Beograda, br. KV-13566/95. U cetvrtak 23 maja

1996 godine su oko 9 casova i 30 minuta dva mladica sa revolverima

usli u stan Aleksandre u Vojvode Stepe 68 , uperili revolvere u nju,

oborili je na pod, obavili premetacinu, i odneli sve sto je vredno u

vrednosti oko 10.000 DEM.GSUP je niej zastitio niti ohrabrio nego su je

obeshrabili govoreci joj da je mogla biti ubijena i da ne trazi

privodnjenje njih pravdi. Zatim su obavljene i druge kradje i proavle u

stan. Dosada Aleksandra niie obestecena za ovo, MUP zna ko su pocinioci

i nisu preduzete mere da budu privedeni pravdi i da Aleksandra bude

obestecena.

Zahtevam od vas da preduzmete mere da Miljus bude priveden pravdi, i

njegova kriminalna grupa osujecena da siri teror i nasilje, .da vrati

novac, i da MUP i sudovi privedu pravdi i obestete one koji su

Aleksandru opljackali.

3. Vera Vukcevic, Centa, Nikole Tesle broj 19.je istaknuti borac za

ljudska prava i clan saveta nase organizacije , njen otac je bio

renomirani sudinja koji je zbog zalaganja za postovanje zakona jos u

vreme J.B.Tita pao u politicku nemilost. Zbog njege je cela porodica

bilo zrtva politickih progona, ukljucujuci i Veru. Uprkos pobede

demokratije progoni su nastavljeni i nad Verom i njenom porodicom i ona

je zrtav programirane akcije iz jednog centra, izlozena pretnjama,

uznemiravanjima, pretnjama na javnim mestima, preko telefona, i na razne

druge nacine. Ona je nepromisljeno se zblizila sa Markovic Vasom iz

Cente ne znajuci ko je on. Ustanovila je da su Markovic Vasa i njegova

grupa kriminalci koji se bave pljackama, podvodjenjem, svercom, mozda

cak i ubistvima i kidnapovanjima.

Vera je tesko povredjena na dan 19 avgusta od strane Gorana Markovica,

Alaska 20 ,Centa i Stevana (cije prezime je nepoznato) i jos jednog

Rumuna nepoznatog imena i prezimena,a po nalogu Vase Markovica iz Cente,

koji su je presreli na ulici u Centi i odvukli u stan u Alaskoj 20 i u

vremenu od 17 do 19 casova je tukli kojom prilikom je zadobila teske

telesne povrede i to:

-prelom pet rebara

-prelom nosa

-povrede oba plucna krila

-kontuziju glave

-potres mozga

i jos neke druge teze povrede( nalazi Klinickog centra Srbije i Bolnice

Zrenjanin koje cemo priloziti)

Odmah su obavesteni MUP Zrenjanin i Hitna pomoc, Vera je bila u

Urgentnom centru .Grudno odeljenje II sprat, MUP Zrenjanin je izvrsio

uvidjaj, i pritvorio pocinioce i podneo protiv n jih krivicne prijave.

Ocenjeno je da je na delu pokusaj ubistva.,sa teskim telesnim

povredama.

Vera nije dala nikakav povod za ovakvu agresiju na njen zivot.

Ona je bila zrtva progona i provela je i godnu dana u zatvoru gde je

bila smestena po politickoj kazni na montiranom sudskom procesu u

prethodnoj komunistckoj eri.

Ona je u poslednje vreme , kao i ranije, bila izlozena pretnjama i

ucenama zbog njenog produzenog angazmana u odbrani ljudskih prava, na

delu je obracun i kazna od nekih neformalnih mocnika. Ujedno smatramo

da je ovaj pokusaj ubistva i masakra nad nevinom zenom programirano

daljinskkim upravljacem od snaga mraka kriminalaca koje tako seju strah

i haos, i konfuziju, i ruse pravnu sigurnost i pravni sistem. i seju

lose procene i zavadjaju Srbe medjusobno.

Opstinski sud u Zrenjaninu i Okruzni sud u Zrenjaninu (Broj VI Su

br.42/02-60).

Vera je se obratila Okruznom javnom tuzilastvu u Zrenjaninu 10.2.2003

godine Krivicnom prijavom protiv pocinioca koji su na slobodi iako su

pokusali da je ubiju, kojo joj prete, ulaze u stan, kvare instalacije,

ona je starija i bolesna nezasticena zena, njih stiti zrenjnainski sud i

MUOP ne predzuima prava mere ad je zastiti od sledzija.

OKRUZNO JAVNO TUZILASTVO ZRENJANIN

KRIVICNA PRIJAVA

Podnosilac prijave: Olivera Vukcevic, Nikole Tesle 17, 23266 Centa.

Protiv okrivljenih :

1. Narucioca fizickog obracuna Markovic Vase, Alaska 20

2. Miljkovic Goran, Emila Zole br.6/1, Cukarica, Beograd

3. Janus Steva , Nikole Tesle br.10, Centa

4. Emilijan, Rom, rumunski drzavljanin( tacne podatke o njegovom

identitetu poseduje Prvi opstinski sud Zrenjanin, i MUP Zrenjanin)

5. Radojkovic Suzana, Centa( tacnu adresu poseduje MUP Zrenjanin i Prvi

opstinski sud u Zrenjaninu)

6. Drakulic Bosa, Pupinova 22, Centa

7. Djura , nevencani muz Bose ( tacne podatke ima takodje MUP Zrenjanin

i Prvi opstinski sud u Zrenjaninu)

sto su ucestvovali svi zajedno na razlicite nacine u fizickom obracunu

nada mnom kojom prilikom su mi nanete teske telesne povrede opasne po

zivot, kojom prilikom je pokusano i silovanje. Sto se desilo 19.8.2002

godine u Centi od 11 do 17 casova, na adresi Nikole Tesle broj 10, Centa

OBRAZLOZENJE

Isla sam ulicom Zarka Zrenjanina u Centi i ispred prodavnice u ovoj

ulici prisao mi je pomenuti Djura ( okrivljeni br.7) oko 11 casova

19.8.2002 godine i pozvao me je na slavu kod okrivljenog Janus Steve u

ul. Nikole Tesle br 10. Okrivljenog Djuru poznajem oko godinu i po dana

kao komsiju i prijatelja Necakov Zive . Necakov Ziva se stara o nasoj

kuci kada nismo u Centi. Imala sam poverenje u Djuru kao u ozbiljnog

porodicnog coveka i komsiju koji se prema meni odnosio kako treba. i

otisla sam u kucu.doticnog Januz Steve Nikole Tesle 10.

Januz Stevu sam znala oko tri meseca preko strica Markovic Vase iz

Cente, sa Vasom sam se zabavljala cetiri godine .Kada sam usla unutra

su tamo sedeli okrivljeni:Miljkovic Goran, Radojkovic Suzana ,sa

maloletnim detetom, Januz Steva, da bi odmah zatim usao vlasnik kuce

Mateja.koji je samo popio pice i otisao. Zatim je dosla Drakulic Bosa,

po svog supruga Djuru pa izasla da kupi nesto u prodavnici. U

medjuvremenu je Radojkovic Suzana pokusala da uzme protiv njegove volje

novac od Djure da kupi gajbu piva. Zatim je se vratila Drakulic Bosa i

odvela svoga supruga Djuru sa sobom. Miljkovic Gorana sam tada po prvi

put srela i saznala da je on brat do tetke Markovic Vase. Suzanu

Radojkovic znam iz vidjenja i njenog druzenja sa drugim okrivljenim.

Drakulic Bosu znam preko Zive Necakov.

Prvo me je fizicki napao Janus Steva koji me je ujeo za misicu bez

povoda sa moje strane, da bi mi posle troga krenuo rukama ka grudima, u

cemu sam ga sprecila udarcem noge u osetljivo mesto.Odmah sam krenula da

izadjem da bi tog momenta dosao Miljkovic koji je pola sata pre toga

izasao , i doveo okrivljenog Emilijana, da bi me zatim sva trojica(

Janus Steva, Miljkovic Goran i Emilijan koga sam tada po prvi put videla

u zivotu) uhvatili ii ubacili u kupatilo , zatvorivsi vrata od kupatila,

bacili me u praznu kadu, i dok su me Emilinja i Steva drzali vukuci

odecu da je strgnu sa mene, Miljkovic me je pesnicom udario u predelu

glave slomivsi mi nos, i nanevsi laski potres mozga, da bi kada je krv

linula, pustio hladnu vodu sa tusem na mene, dok su me ova dvojica dalje

drzala pokusavajuci da mi strgnu garderobu, kojom prilikom su mi

pocepali pantalone, i dok sam grcevito stezala garderobu, ne dozvolivsi

im da me razgolite, Miljkovic je uzeo neku prljavu krpu i poceo da mi

gura u usta, pustavsi ponovo vodu i davivsi me sa krpom. Uspela sam da

se otmem, i da ga udarim i tom prilikom je o zid ocesao lakat, zatim je

Emilijan pocepavsi mi pantalone izvukao uckur od pantalona i pokusavali

su da mi svuku pantalone. Sto nisu uspeli, Onda je usledio udarac noge,

Miljkovica u predelu grudi i stomaka, pa zatim me je drzao Miljkovic i

Emilijan dok me je Janus sutirao takodje u predelu grudi i stomaka, a

onda me je udarao i Emilijan.Otrgla sam se i u samoodbarni udarila

Januza i gurnula Miljkovica i Emilijana i tako istrcala u dvoriste kuce

i vid ela sam Radojkovic Suzanu koja je sedela i pila. Stigli su me na

polovni dvofrista i ponovo je usledio udarac u glavu Miljkovica od koga

sam pala da bi ponovo pocelo od svih dranaje i kidanje

garedorobe,.Pocela s am da vristimi, i da se branim,imali su nozeve kod

sebe, i Miljkovic je predloziio da me ubiju i bace u kanal. Oba su

prihvatili. U medjuvremenu moju vrisku je cuo Ipe Bogdan sused iz Nikole

Tesle , na sta su Miljkovic i Emilijan pobegli .Tom prilikom me je Ipe

pitao sta se deres. Pre negos to sam izasla radojkovic Suzana je sipala

na mene onako krvavu litar rakije da mi sanira povrede i sipala mu oci,

mogla je da me oslepi. Ipe je otisao ja sam izasla. Sve je ovo trajalo

od 11 do 17 casova i 30 minuta.

Cim sam dosla u stan zvala sam Tomislava Krsmanovica, predsednika

Pokreta za zastitu ljudskih prava i brata Bosnjak Srboljuba. koji su

pozvali Hitnu pomoc i MUP Zrenjanin. U medjuvremenu su me pocinioci

stalno zivkali telefonom i provocirali.

Kojom prilikom su mi naneli teske telesne povrede opasne po

zivot:slomljen nos, laksi potres mozga, cetiri slomljena rebra na dva

mesta, levo plucno krilo naprslo, povreda slezine., da bi u bolnici bio

izvrsen jedan operativni zahvat sa drenazom zbog jakih krvnih podliva, i

druge povrede. U Klinickom centru Srbije sam bila lecena od 21,8.2002 do

30.8.2002 a 19-20 avgusta sam bila u Zrenjaninskoj bolnici

DOKAZI:

-Medicinska dokumentacija izdata od Klinickog centa Srbije i Bolnice

Zrenjanin od br. 1 do broja .

-ispitivanje pocinioca

-svedocenja svih navedenih

-svedocenje suseda Ipa Bogdana-

-svedocenje Tomislava Krsmanovica i Srboljuba Bosnjaka

-svedoci saradnici MUP-a Zrenjanin koji su dosli na mesto uvidajaja sa

medicinskim tehnicarom Zdravstvene staniice u Centi i doktorom,

milicioner MUP-a Zrenjanin Blaziic

-svedok doktor Nenad Tomic, Zdravstvena stanica Centa

-svedok medicinski tehnicar Nedja "

-svedoci lekari Zrenjaninke bolnice dr.Djelic i Klinickog centra Srbije

pr.dr.Jakovic, dr.Maja Ercegovac, dr. Moskovljevic

-Prvi opstinski sud Zrenjanin( KI-474/02 podneta od MUP-a Zrenjaniin)

-Okruzni sud Broj: VI Su br.42/02-60

Narucilac ovoga pokusaja ubistva je okrivljeni Markovic Vasa sa kojim

sam se zabavljala cetiri godina i sa kojim sam odlucila da prekinem vezu

jer je vrsio pritisak na mene da mi uzima novac, predlagao mi

podvodjenje za novac, sto nije uspeo, sklon je alkoholu, pokazivao je

znake patoloske ljubomore, tukao me je i 12.10.2000 godine me je

premlatio i teze povredio., jer sam odlucila da prekinem vezu sa njim.

On je organizovao ovo premlacivanje ., i glavni je krivac iako nije bio

prisutan, a pocinioci su njegovi srodnici i najbolji prijatelji.

Iako je od ovoga pokusaja ubistva proslo vec vise od 5 meseci,

okrivljeni nisu privedeni pravdi, nalaze se na slobodi, provociraju me

na sledece nacine: zivkanje telefonom, dobacivanja njihovih prijatelja

na javnim mestima, otvaranje vrata , ubacivanje raznoraznih stvari ,

ubacivanje mrtvih zivotinja, ulazenje u stan kad nisam u njemu,

pomicanje stvari, blokada telefona sto je dokaz da se radi o sponi ovih

kriminalaca sa oragnizovanim kriminalom, cupanje ruza., pretnje na

ulici, slanje dece i uvrede na moj racun, moj zivot je pretvoren u

kosmar. Oni su i dalje na slobodi. Njih stiti neko.

Zahtevam od suda da postupi po zakonu i pocinioce privede pravdi, da ih

osudi za pokusaj ubistva i silovanja, za nanete teske telesne povrede,

da ih odmah stavi u pritvor da se predupredi njihov teror nada mnom., i

da ja budem obestecena.

u Beogradu, 10.2.2003

godine Olivera Vukcevic

Zahtevamo do vas da preduzmete mere da Vera bued zasticena i da ova

grupa kriminalaca bude privedena pravdi

4. Milan Zivkovic, Arandjelovac, Ive Lole Ribara 37, poznatog borca za

ljudska prava predstavniika Pokreta za zastitu ljudskih prava za taj

deo Srbije,

Milan Zivkovic(1933) penzioner iz Arandjelovca, predsednik MO Pokreta za

zastitu ljudskih prava za Arandjelovac, jedan od osnivaca nase

organizacije, bio vise puta kandidat za poslanika, poznati borac za

ljudska prava iz regiona Sumadija, je bio za vreme ere titoizma i

komunizma zrtva progona, sto se pogorsalo za vreme vladavine

S.Milosevica, bio je zrtva teroristickih napada u vise navrata , na

njegovu kucu su bacali bombe, bio je napadan i povredjivan nozem,

pritvaran, sudjen i osudjivan, i proganjan i jegovi srodnici.

Ocekivao je da ce posle pobede DOS-a oktobra biti bolje, ali su se

njegove nade izjalovile.

31 12.2000 godine je bio napadnut u njegovoj kuci od 4 policajca i teze

povredjen. Razlog je sto je Zivkovic obelodanio u novinama preprodaju

velikih kolicina oruzja, koje je bilo namenjeno i za Albance na Kosovo i

Bosnu i Hercegovinu., malverzacije sa sumama, i razne druge zloupotrebe,

krsenja ljudskih prava.,pljackama, razbojnistvima, stanju u sudstvu,

policiji, itd.

On je podneo krivicnu prijavu ali je ona odbijena i agresori su na

slobodi i zive i rade kao i ranije.

Zivkovic ej zbog svoga zalaganja za stvar ljudskih pfava bio napadnut i

tesko povredjen dana 31.XII.2000 godine u njegovom stanu od strane

organa MUP-a :Racic Bore, Joksimovic Dejana, Todorovic Dragana, Mitic

Sase, Djurovic Dragana, svi radnici MUP-a Arandjelovac, koji s

neovlasceno usli u njevgov stan i tesko ga fizicki povredili. Sud je

oslobodio svih pet policajaca odgovornosti oni su na slobodi.( Tuzebeni

predmet 93/2002 od 18.4.2002 godine).

Prema Zivkovicu u Arandjelovcu i okolini operisu grupe kriminalaca i dan

danas koje cine razbojnistva, pljacke, ucene, bezakonje, i sve u sponi

sa policjom i sudijama.

5.Dusanka Bekker Isakovic,Holandija. Ona je iz Kragujevca ali zivi sa

porodicom u Holandiji vec trideset godina..

U prilogu teskt iz novina:

Ispovest Dusanka Bekker-Isakovic

JA SAM ŽRTVA MAFIJE

Dušanka Isakovi?-Bekker iz Holandije traži da bude prvi klijent prvog

Ve? dve godine moj muž i ja mu?imo se da objasnimo sudu u Kragujevcu i

medijima u Srbiji kako smo oplja?kani, kako smo zastrašeni, i o ?emu se

radi u predmetu P.III.2643/00 kao i Kt. br. 153/01 pred Okružnim javnim

tužilaštvom u Kragujevcu.

Isakovi?-Beker. Željna sam života u Srbiji i zato sam sa mojim suprugom,

ina?e Holandjaninom, postigla dogovor da se 2002. godine vratim mojoj

pravoj ku?i. Da bismo ostvarili taj moj san odlu?ili smo da podignemo

ku?u u Kragujevcu, u ?iju izradnju smo uložili svu našu uštedjevinu _

tako piše Duška Isakovi?- Beker iz Holandije, koja ve? mesecima pokušava

da dodje do pravde u Srbiji.

Šta se zapravo dogodilo objasnila nam je u svojoj ispovesti:

- U prole?e 2000. godine potpisali smo Ugovor o izgradnji porodi?ne ku?e

sa Projetnim biroom Zaljevski, koji je potpisao Mihajlo Zeljavski,

vlasnik ove agencije. U ugovoru je stavljena klauzula da ku?a mora biti

gotova 1. oktobra 2000. i useljiva po sistemu ''klju? u ruke''. Da bi

nam ku?u ''završio na vreme'' vlasnik firme je zahtevao novac unapred.

Novac je i dobio pošto smo mi od ranije poznavali njegovu partnerku

Mirjanu Petrovi?, koja radi u Auto banci Kragujevac.

Projektni biro iz Grocke kod Beograda dao nam je predra?un da naša ku?a

može da se uradi za 80.000 maraka. Mi smo naše ugovorne obaveze

ispoštovali u potpunosti, i više od toga, jer smo gospodinu Mihajlu

Zaljevskom dali avans od 100.000 DEM u kešu. Dok smo se obavezali da mu

?itavu sumu od 110.000 maraka isplatimo kada primimo klju? u ruke. U

ugovoru je, takodje, napisana kaznena klauzula u iznosu od 5.000 DEM,

ukoliko nam ku?a ne bude predata na vreme, što je to bila Ugovorna

obaveza okrivljenog Zaljevskog. Platili smo jer smo verovali u preporuke

koje smo dobili i poslovnost Mihajla Zaljevskog i njegovog biroa.

Kragujeva?ki pakao Pred naš dolazak u Kragujevac da preuzmemo ku?u po ugovoru graditelj nam

je poslao faka slede?e sadržine:

''Ku?a vam je pravilno postavljena i vi sada lagano mo?ete sami da je

završavate i bez mog prisustva''.Kada smo posle 6 meseci gradnje došli u Kragujevac do?ekalo nas je

veliko iznenadjenje. Zaljevski je ku?u postavio samo kasko. Nije završio

?ak ni zidarske radove, ni odžake, kamin, roštilj, hidro i termo

izolaciju.Doputovali smo ?ak iz Holandije gde živimo preko 30 godina da bismo

shvatili kako i u kojoj meri smo okruto prevareni. Niti smo dobili ku?u

koju smo naru?ili, niti je ista bila završena barem do pola. Po nalazu

veštaka gradjevinca uradjeno je samo 25 odsto ugovorenih radova.

I tad po?inje pakao za nas. Predali smo gradjansku tužbu Opštinskom sudu

u Kragujevcu, gde se nalazi sedište firme Mihajla Zaljevaskog. A potom

smo predali i krivi?nu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu

zbog prevare i plja?ke.

Po?etkom marta 2001. smo pozvani na glavnu raspravu po gradjanskoj

parnici u Opštinski sud u Kragujevac. Vlasnik firme Zaljevski je pred

prevaren. Govorio je:

- Davana su mi mnoga obe?anja. Nudjeno mi je još mnogo para da završim

posao. Proširio sam tavan, uradio šahte. Na kraju sam nameravao da tu

ku?u kupim za sebe!

Nije pri?ao šta nije uradio i kako smo mi prevareni. Posle nekoliko

jalovih rasprava dobila sam obaveštenje od mog advokata Jovice Kosi?a iz

Beograda da je zakazano saslušanje svedoka veštaka za 28. mart 2002.

Obradovali smo se toj vesti jer je kona?no krenula ta spora pravda.

Ubrzo posle sklapanja ugovora, okrivljeni Zaljevski nije hteo više ni da

?uje za ugovorne obeveze i zna?enje pojma ''klju? u ruke''. Izjavio je

da nije znao da sam ja od njega o?ekivala useljivu ku?u za upotrebu, a

on li?no je taj ugovor osmišljavao i potpisao.

Umesto da nas obavesti da ku?a nije gotova, i objasni zašto nije gotova,

on na licu mesta u oktobru 2000. godine, smišlja izgovore, naduvava

uradjeno i ne pominje šta nije uradjeno, što je bila njegova ugovorna

obaveza.

Mi smo kao naru?ioci i investitori objekta došli tako do uverenja i

zaklju?ili da je Mihajlo Zaljevski sasvim svesno i smišljeno prestao sa

radovima po prijemu poslednje rate novca i da je on nas namerno hteo da

stavi pred svršen ?in kako bi od nas izvukao još više novaca, pa onda

još više i sve tako dok on ne udovolji u potpunosti sopstvenu strast

prema tudjem novcu. Njegova ra?unica je bila da nas uceni i da na nam

izvu?e još najmanje 300.000 maraka i tako se brzo obogati.

Batinanje advokata

Jer, kada smo odbili da potpišemo dokumenta, koja nisam htela ni da

?itam, a koja je na prepad u oktobru 2000.g. doneo ujutro rano u 6 sati,

Mihajlo Zaljevski je zapretio kako ?e se vratiti sa buldožerom da sruši

našu ku?u. Te pretnje nisu prestajale ni kasnije.

Ali, ne leži vraže, tu tek po?inje drama i pakao. Uo?i saslušanja

svedoka i veštaka, dobijamo obaveštenje da je naš advokat Jovica Kosi?

grubo napadnut i pretu?en na vratima svoje kancelarije na Novom

Beogradu. Raznim oružjem su ga napala tri mladja razbojnika pri ?emu su

mu polomili desnu ruku. U ku?i je nastala tuga i beznadje. Pozivam

advokata da ga pitam kako je i da li ga mnogo bole povrede koje je

zadobio?

- Eh, draga gospodjo, od svega najviše boli pitanje zašto? – odgovorio

je tužnim tonom.

Svake nedelje, od dana kada je napadnut moj advokat, gospodin Jovica

Kosi?, pisala sam vrhu vlasti u Beogradu, štampi, nevladinim

organizacijama i svima koga sam se setila da je izvršen teror nad

nedužnim advokatom Jovicom Kosi?em, koje je samo obavljalo svoj posao

zastupnika pravde. Nijedno slovo od tih napisa nije izašlo u srpskoj

demokratskoj javnosti. Zašto?

Mi smo sve više ubedjeni u nemogu?nost sporenja sa teškim organizovanim

kriminalcima ?iju podršku o?ito uživa i prevarant Zaljevski. A njegova

namera je da nas zastraši i demoralizuje.

Ja sada kada sam ostala bez advokata ne znam gde mi se nalazi predmet?!

Nemam pravnog zastupnika niti mogu da dobijem drugog jer sada niko nece

da rizikuje zivot!

Iz kabineta premijera Djindji?a sam samo upu?ena u Ministarstvo pravde.

Strahujemo da dolazimo u zemlju jer nam je poslat jasan signal šta može

i prijavljenu adresu u Srbiji. Tražim da se moj predmet iz Kragujevca

prebaci u Beograd, da se angažuje novi specijalni tužilac za borbu

protiv organizovanog kriminala i da se utvrdi istina i kazni prevarant

koji je oplja?kao mene i moju porodicu. Znam da konkretno holandski

investitori sve više odustaju od ulaganja u Srbiju upravo zbog takvih

kriminalaca i prevaranata, iako su imali konkretne projekte upravo da

blata - završila je svoju pri?u Dušanka Isakovi?-Beker iz Holandije.

Mafija i kriminalci vrsljaju i u Kragujevcu, kao i u drugim gradovimai mestima u Srbiji.

6.dr.Jovan Gucic, fizicar proifesor univerziteta, Avde Karabegovica 2,

Beograd.

dr.Gucic( 1932) potice iz vrlo imucne beogradske porodice kojoj su

komunisticke vlasti 1945 godine oduzeli imovinu velike vrednosti,

ukljucujuci i sadasnji Hotel"Ekscelzior" u ul. Kneza Milosa. ON je

prosao kroz razne oblike progona , ukljucujuci i isterivanja iz posla,

sudjenje i drzanja u zatvorima, nadao se da ce posle pobede demokratije

doci sloboda i postovanje ljudskih prava. To se uopste nije desilo.

Progoni se nastavljaju, sada jos gori i podmukliji. Na njega su se

okomila mafijai i kriminalci.

Njegovi roditelji su bili vlasnici velike porodicne zgrade u ul. Avde

Karabegovica 2 u Beogradu, koja je bila nacionalizovana pa delimicno i

vracena, posle smrti njegive majke je prodao njen stan u zgradi

izvesnoj Svetlani Zivanovic, on je ostao u svome stanu. Ona je pocela

da uzurpira neovlasceno i nezakoniti njegov prostor, da ga koristi za

poslovni prostor za proizvodnju cigareta sa narkoticima, kada se

suprotstavio ona je sa svojim saradnicima pocela da se fizicki

obracunava sa njim, i bio je povredjen od njih. Ona sve to radi u sponi

sa sudijama i ljudima iz policije. On je se obracao Savetu za korupciju(

br.71/02 8.8.2002); Republickom javnom tuzilastvu(KTP br.83/03 );

Okruznom javnom tuzilastvu( KTP-349/03);Okruzni sud u

Beogradu-Kz.br.260/03), zalio se Savetu za borbu protiv

korupcje,(23.1.2003); itd.

7.. Zivojin Buzankic( 1951) sluzbenik iz Mokranja kod Negotina,

predstavnik Pokreta za zastitu ljudskih prava za Negotinsku Krajinu , i kandidat za poslanika

na izborima, je sada proganjan i ugrozen mu je ziv od od strane lokalne

> narko-mafije povezane sa Legijom i zemunskim klanom. Potice iz

porodice koja je bila proganjana od prethodnog komunistickog rezima, radio je nekoliko godina

u Sloveniji, on je vrlo obrazovan, intelektualac, prepoznaje nepravde i

> zloupotrebe. I njima se suprotstravlja, zbog cega je i dan danas pod

udarom klanova kriminalaca i prekrsioca zakona. On nas obavestava da je kriminal jos

uvek svugde duboko ukorenjen u Negotinskoj Krajini: sudovima, policiji,

> biznisu, opstini, obrazovanju, medijima, lokalnoj samoupravi (sefovi

mesnih kancelarija), obrazovnim ustanovama, ustanovama, itd. To su razvlascene strukture

bivseg SKJ, SPS, JUL i SRS koje su se povezale i ojacale i zele i dalje da

> drze narod u pokornosti, narocito u selima preko svojih sefova mesnih

kancelarija i opstinara. Tvrdi da je narod pobedio na izborima, smenio je masinovodju,

ali su svi ostali kadrovi vozne kompozicije i dalje na pozicijama

> :skretnicari, zeleznicari, kocnicari, otpremnici vozova, itd . Oni

setaju kompoziciju i vozaju je sporednim kolosecima i varaju drzavu i narod. Negotin je ostao

leglo narko-mafije zbog blizine dve granice sa Rumunijom i Bugarskom

> .Iza toga stoji grupa lokalnih mocnika od kojih je jedan glavni. Droga

je uzela maha, u skolama, kaficima, na ulici, a i dan danas posle atentata na

Djindjica niko ama bas nista jos nije preduzeo, sve isto., tvrdi da je ta mafija

> povezana sa Beogradom i Zemunom, navodi dr. Ljubomira Jovanovica iz

Mokrinja, penzionera SIP-a kao organizatora kriminalaca u tom kraju zemlje. Lj.Jovanovic

odavno progoni Buzankica, sada to pojacava. Jovanovic je bio Titov i

> Milosevicev kadar , sada pokusava da se ukrije da je pripadnik DOS-a

a ustvari zeli da sacuva ranije privilegije i nastavi nezakonite radnje. Jovanovic

upotrebljava za svoje svrhe sefa mesne kancelarije u Mokranju Radeta Petkovica,

> zamenika okruznog javnog tuzioca Ninic Voju, vodju sudske pisarnice

Tufegdzic Krstu, sudiju Okruznog suda Julijanu Mogos, uz pomoc organa MUP-a, sudije

Ljiljana Zaric, Velimir Sandulovic, Jelka Arandjelovic, Verica Djuric, Velibor

> Mihajlovic, sin Voje Ninica je carinski organ, na granicnom prelazu

Mokrinje se ne angazuju psi tragaci droge nema adekvatne kontrole da bi se lakse svercovalo,

Jovanovic saradjuje sa Legijom, Jovanovic je na dva dana pre ubistva

> Djindjica provocirao Buzankica, Jovanovic nije bio u selu nekoliko

dana pre ubistva Djindjica, za vreme ubistva Djindjica, isti dan je bio arogantan i

prepotentan prema Buzankicu, smejuci se pobednicki, .Jovanovic je vrlo bogat, ima

> veliki stan na Novom Beogradu, veliku vikendicu na periferiji

Beograda, ima kucu i vikendicu u Mokranju, zemlju, novac, pred njegovom kucom u

Mokranju se okupljaju nepoznate osobe, brojna luiksuzna i skupa vozila, .Ali od kada

> je zavedeno vanredno dstanje vise nema tih vozila pred njegovom kucom.

Ali je Jovanovic tamo i dalje. Jovanovic je zloupotrebljavao humanitarnu pomoc Crvenog

krsta, ucestvuje u trgovini zemljom i kucama, prisvaja zicanu ogradu

> seoskog stadiona, Ove grupe kriminalaca terorisu Buzankica, kao

"neprijatelja"i intelektualca koji sve vidi. Petkovic na nekoliko dana pre ubistva Djindjica puca i

ubija pored Buzankica njegovog psa., i to sa udaljenosti od desetak

> metara, sto je opasnost po Buzankica i upozorenje.. , pucao je iz

automobola, u njemu je prepoznao da je automobil vlasnistvo Naumovica iz Mokranja clana grupe

Jovanovica.Direktor skole i rukovodioc skole u Mokranju Radomir Matejevic

> i Dragoljub Tajnic su unistili Buzankicevu letinu,.Buzankic je danas

na nisanu kriminalaca njegov zivot je ugrozen. Buzankic je pozvan 6.4.2003 godine, neki dan u

Mesnu kancelariju gde je izlozen napadima, i pretnjama, i stavlja mu se

> na zn anje da je suvisan u selu. Sudovi, policija nisu preduzeli

adekvatne mere, Buzankic jos nije zasticen, zalio se i Vladi Srbije.Buzankic se zali Vladi da nacin

provera nije dobar, da OUP Negotin i Javno tuzilastvo Negotin Vladi ne

> prosledjuju ispravnu informaciju o njemu.Buzankic se zali da ga ove

osobe i instance progone i cine razne stete, ucenjuju ga i prete mu, ugrozavaju njegovu licnu

bezbednosti imovinsku sigurnost., zato sto je bio proganjan i od > komunista, jer prepoznaje kriminalce, i narocito zato jer je

clan Pokreta za zastitu ljudskihprava .

8.. Olga Jeftic( 1936)psiholog u penziji iz Beograda, poreklom iz

Bogatica, potice iz porodice koja je bila proganjana od komunista , njen otac je bio sreski

nacalnik u Kraljevni Jugoslaviji u Vladmircima, oduzeta imovina rdoditeljima,

> bila je proganjana na radnom mestu, i na druge nacine, ugrozena ej od

kriiminalne grupe mafijasa u Bogaticu, suseda, sudija i MUP-a..Njen sused Bogoljub

Davidovic u Bogaticu sa kojim vodi spor usled njegove otimacine njenog dvorista uz

> podrsku suda u Bogaticu, je napao fizicki 10.9.1992 godine i teze

povredio gvozdenom sipkom, tuzen je sudu( cl.53 KZ S-K.b.267/93)sudije Gordana Cmiljanic ,Radisav Luburic, Rade

Mijatovic,.Ponovo je tesko povredio 9.6.2000 godine,

> tuzila zvala SUP, nista nije preduzeto ni za prvi ni za drugi napad.

Izlozensa napadima druge osobe iz Bogatica iz klana Davidovica, podnela je tuzbe sudu(K-51/95 i

K-51/155),Uzeo joj je plac i kucu jos pre tridesetak godina, vodi > spor( K-314/95), sudije Miodrag Maletic, Gordana

Bogdanov ic.Napao je nedavno i povredio teze

i sused Conjagic Milivoje, sud i OUP nista nisu preduzeli.Njoj prete

kriminalci i njihovi saradnici i ugrozeni su njena licna bezbednost i

? imov unska sigurnost. Postoji veza bogaticskog i beogradskog klana.,

?

9...Slobodan(1952) i Zivojin(1945) Zivkovic iz sela Ogladjenovac kod

Valjeva, radnici,v poticu iz politicki proganjane porodice od 1945 godine do danas, sto

se pojacalo od 1970 –ih godina.Oba su bila na radu u Nemacoj imaju nemacke

> penzije. Sagradili su lepe kuce u selu. > Sto je jos vise povecalo zavist i netoleranciju vlasti. Nastala su hapsenja, drzanja u

zatvorima, premlacivanja, drzanja u ludnicama, onemoguc avanja

zaposljavanja, rasturanja porodica i brakova, oduziman ja pasosa, itd.

>

> Progoni traju i sada, posle pobede DOS-a i ubistva Djindjica. Evo

nekih od progonitelja:

> -Opstinski sud u Valjevu(K 435/77)-sudije Nikola Cenic, Nikola

Kotaros, Sekulic Marinko, -OJT Valjevo Kt.br.299/77 :javni tuzioc Drpic Ljubomir,

> -Okruzni sud u Valjevu ,P.br.105/77:sudija Zorica Petrovic, Andrija

Simovic, Vasilije Stojanov, > -Vrhovni sud Srbije gz.2201/77 :sudije Milka Jovanovic, Nikola Pesic,

Petar Radovic,

> -Opstinski sud u Valjevu, Ki.br.279/82:sudije-Vukajlo Nenadovic

> -Opstinski sud u Valjevu, K.1065/83 , sudija Miroslav Milakovic

> -Opstinski sud u Valjevu Ki.262/85 ,sudija-Miodrag Vicentijevic

> -Opstinsko javno tuzilastvo Valjevo 1041/85-sudija Miodrag

Vicentijevic > -zamenik javnog tuzioca Valjevo-Antonije Puric

> -Dragan Gavrilovic,milicionar SM Valjevska Kamenica protiv koga su

braca Zivkovic podneli krivicnu prijavu 3.7.1996 g zbog zloupotrebe polozaja, nasilja,

samovlasca, itd.> -Opstinski sud u Valjevu K,br.526/97 :sudije Sasa Obradovic,

Jelisaveta Bogdanovic, Nada Stefanovic,

> -Okruzni sud u Valjevu, Gz.br.868/98:sudije Nikola Rankovic, Lepa

Lalovic, Dusan Teodosic

> -Okruzni sud u valjevuGz-br.449/98:sudije Miroljub Obradovic, Mirko

Zeravcic, Dragomir Dzokovic

> -Javno tuzilastvo Valjevo 13.6.2000 g:sudija javni tuzioc Obren Jokic

> -sluzbenik MUP-a Beograd proiv koga su podneli krivicnu prijavu

4.1.2001 godine

>10...ing. Momcilo Oparnica, inzenjer, Stari Banovci, ul.Jovana Kocica

broj 10.

>

> Ing.M.Oparnica(1933) inzenjer elektrotehnike, je clan saveta Pokreta ,

je iz zapadne Bosne, clan Saveta Pokreta za zastitu ljudskih prava, bio je vise puta kandidat

za poslanika nase stranke, bio je zrtva diskriminacija i progona,

> isteran na nezakonit nacin iz radnog odnosa, lisen prava na stan koji

mu pripada, sada je penzioner i uprkos njegovih godina lisen je prava na stan sto je

produzena politicka diskriminacija.

> Bio zaposlen u Ivo Lola Ribar korporocija, organizaciona jedinica Lola

Inzinjering, od 1986 do 1998 godine na radnom mestu "vodeci inzinjer I razreda", i dobio

nezakonit otkaz 1996 godine navodno zbog prestanka potrebe za radom.To

> resenje je oboreno sa strane Inspekcije rada gde je nadjeno da je

otkaz dat zbog toga da bi mu bio otet stan. To su ucinili direktori i sudija Treceg optstinskog

suda sudija Dubravka Rogosic koja je to radila po necijem diktatu iz

> njegove firme koja joj placa da ide na letnju skolu prava na

Kopaoniku. Ovaj proces nije okoncan( broj P-I-119/03, P-I-96/96). Pokret za zastitu ljudskih prava

je intervenisao kod Treceg opstinskog suda predlogom da se postupak okonca

> na zakonit nacin, nije vredilo. > ing Oparnica je stekao pravo na stan, koje mu je osporeno od strane

direktora njegove firme Lola inzinjering i od strane Treceg optinskog suda u Beogradu-P-I-96/96,

II-I-15/99(sudije:Dubravka Rogosic, Rodoljub Arnautovic, Vladimir > Bojanovic) .Ing Oparnica je sada pod nadzorom grupe

neformalne vlastikoja blokira i daljenjegovu pravdu i progoni ga .

11..Teatar"Joakim Vujic" Kragujevac

.

Zoran Petrovic, direktor pozorista prema dobijenim obavestenjima je

privatizovao pozoriste i povezao se sa drugim kriminogenim strukturama u gradu. Smenjuje, salje

na neodgovarajuca radna mesta, smanjuje plate, protiv direktora je Goran

> Djordjevic podneo krivicnu prijavu za reket, i zbog privrednog

kriminala i sumnjivih radnjiv pozorista i omladinske zadruge "Evropa", zloupotrebljava se kafana i

novac deli od strane rukovodioca, .Inspektor privrednog kriminala kome su

> zloupotrebe prijavljene se u slobodnom vremenu druzi sa rukovodiocima

teatra koje treba da

goni.

12. Bracni par Smiljanic Zoran i Vesna zrtve kriminalaca.Aleksandra

Rapajica i drugih.

Bracni par Smiljanic Zoran i Vesna su najblizi srodnici nase istaknute

aktivstkinje Olivere Vukcevic iz Cente koja je nedavno bila zrtva pokusaja ubistva

od grupe kriminalaca o cemu smo vas obavestili.( Uz napomenu da sud iz

Zrenjanina jos nije pocinioce priveo pravdi koji su organizovana grupa, koji Oliveru

svakodnevno provociraju u Centi i van nje, i koji su moguci pocinioci i drugih

brojnih teskih krivicnih dela-podvodjenje, otmice, ubistva, itd, sto mozemo saznati i

obavestiti vas o tome),

Smiljanici drze kiosk u ulici Dusana Vuksanovica na Novom Beogradu,

oni su ovaj kiosk otkupilii od kuce "Politika"vredno i samopregorno rade, ali

plodove njihovog rada neometano otimaju kriminalci koji su dosada vise puta otimali

pazar, novac, robu, tri puta sa revolverima uz batinanje i povrede, a poslednji put

pre dva dana 1 marta 2003 godine.

> Jedan od kriminalaca koji to cini je ozloglaseni Aleksandar Rapajic,

Sudjenje je zakazano za sutra u Okruznom sudu u Beogradu, ali se sudski proces

oteze u nedogled, sto ohrabruje Rapajica i njegovu organizovanu grupu koja je bas pred

sudjenje pre dva dana ponovo opljackala kiosk Smiljanica. Ocigledno je da sudije

ohrabruju pocinioce.

>

> Ova najnovija pljacka Smiljanica najblizih srodnika Olivere Vukcevic

koincidira vrlo jasno sa najnovijim provokacijama nad njom od strane kriminalne grupe

iz Cente, ona je ponovo ugrozena. Sto ukazuje na mogucu povezanost ova dva klana

kriminalaca.

>

> Upozoravamo drzavne organe da se ne koncentrisu samo na nekoliko

klanova kriminalaca nego na sve, prepoznatljivo je da je klan iz Cente u vezi sa klanom

Rapajica koji pljacka i terorise Smiljanice, to tvrdi i Olivera. i da je na delu

dogovor da tako kaznjavaju Oliveru. i drze je u strahu.

>

> Olivera Vukcevic je nasa istaknuta aktivistkinja i bila je zrtva

progona, i njeni rodietlji postene sudije, koji sada kao razvlasceni zele da nastave

politicke progone iako je zavedena nova demokratska vlast.

>

13..Dusan Jovanovic (47), iz Sapca.

>

> D.Jovanovic je poznati sabacki bogatas poreklom iz sela Draginje

cuvenog po svercu deviza. Bavio se bankarskim poslovima, imao je privatnu

stedonicu, vlasnik preduzeca, ima svoje lokale sirom Srbije, vise kuca, bavio se

sticungom deviza, nedozvoljenom trgovinom nafte, i kafe, uzurpacijom tudje

imovine( tako je bio nasilno prisvojio kucu naseg predstavnika za Sabac i kandidata

za poslanika Pokreta za zastitu ljudskih prava biznismena Jovana

Jovanovica iz Sapca).

>

> Dusan Jovanovic je bio blizak sa pokojnim Kundakom i rukovodiocima

> "Jugopetrola"( ciji direktor je bio Dragan Tomic koji je progonio

T.Krsmanovica, naseg predsednika i njegovu suprugu, i koji odbija korektan stav

Krsmanovica da se vansudski nagode, znaci nepopravljiv je, preti Krsmanovicu umesto

da prihvati pruzenu ruku pomirenja). D.Jovanovic je prema nasim izvorima iz Sapca

finansirao dva poslednja putovanja dr.Mire Markovic, supruge S.Milosevica, u

Kinu.

> D.Jovanovic je poznat organima MUP-a i pravosudja. Pogodan je momenat

da se privede pravdi.

>

14.:MARINKO BRCIC

Kriminalci Skrender i Ljilja Musovic iz Zemuna, kao i sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu Brkic Petar i Krizanic Radmila

koji stite Skendera i Ljilju Musovic.

Marinko Brcic(1926) profesor u penziji iz Beograda, Ruzveltova broj 11 i njegov sin su pozajmili Musovic Ljilji iz Zemuna,

Bezanijska 21 izn os od 4.600 DEm to u dva navrata aprila i septembra 1997 godine. a za sta postoje uredne priznanice. Do

danasnjeg dana Musovic Ljilja nije vratila dug Brcicu i ona i njen sin prete smrcu Brcicu ukoliko trazi svoj pozajmljeni novac.i

pretvorili su njihov zivot i strah od napada.

Brcic se obratio miliciji, Prvom opstinskom (Ki.br.1160/2000) Cetvrtom opstinskom sudu u Beogradu, dana

23.5.2001godine Prvi opstinski sud sudije Brkic Petar i Krizanic Radmila su donele presudu i oglasile krivom Musovic Ljilju ali

odbijaju do danasnjeg dana da ucine presudu pravsonaznom i Brcic jos nije dobio njegov novac, i izlozen je i njegova porodica

pretnjama zastrasivanjiima.ganga Musovica.

Ljilja Musovic je osoba koja se bavi kriminalnim radnjama i povezana je sa grupama kriminalaca., njen sin. Skender.

Broj 15.Zorica Pavic iz Kragujevca . Milovana Glisica broj 24

Kriminalac Zoran Petrovic, direktor Teatra "Joakim Vujkic" iz Kragujevca i sudije i drzavni i njegov klan u Kragujevcu i organi

koji ga podrzavaju, zrtva Zorica Pavic.

Zorica je se zaposlila u Teatru"Joakim Vujic" u Kragujevcu 1986 godine na radnom mestu rekvizitera. odakle je bila prebacena

na radno mesto portira na nezakonit nacin ( odbila da ode na pice sa njim u kafanu)od strane direktora Zorana Petrovica. Ona

se zalila sudu, MUP-u Kragujevac, inspekciji rada i na druge adrese. Prosla je kroz brojne progone zbog cega je imala jak

stres i morala da se obrati psihijatru.

Izlozena je sada maltretiranjima direktora i sekretara pozorista Svetlane Borkovic ,radi na mestu portira, izlozena pritiscima

svakodnevnim provokacijama, ona obavestava o zloupotrebama ,korupciji i kriminalu u pozoristu i Kragujevcu i poziva MUP i

druge organe da suzbiju kriminal

u pozoristu i Kragujevcu.

16..Golub Bakic, Izetbega Mujazinovica 25, Novi Beograd

Kriminalci ubice njegovog sina i sudije Cetvrtog opstinskog suda u Beogradu, zrtve Golub Bakic, njegov pokojni sin Mihailo i

porodica.

Mihailo Bakic( 1981 ) sin Goluba ,kao ucenik Srednje medicinske skole u Beogradu je 26.9.1999 godine poginuo u

saobracajnoj nesreci u Zemunu Tosin bunar 110 u sumnjivim okolnostima .Golub Bakic koji je jedan od osnivaca nase

organizacije i bio je kandidat za poslanika na izborima je dugodosnji borac za ljudska prava i zbog toga je bio zrtva teskih

progona i boravio u zatvorima i mucen na razne nacine.

G.Bakic tvrdi da su sudski organi nepravicni i da odbijaju da pocionioce privedu pravdi. Tvrdi da je njegov si ubijen, ad je to

politicko ubistvo, osveta njemu i njegovom sinu koji je organizovao strajk ucenika njegove skole, i Golub je zrtva vec godinama

od strane prethodnog rezima. Tvrdi da je nadjen jedan do vozaca koji je povredio njegovog sina Burundzija Savan a drugog

navodno ne mogu da pronadju. G.bakic je pokrenuo krivicnu prijavu jos 1999 godine, sudija Dusan Milenkovic Cetvrti

opstinski sud , istrazni sudija je Svetislav Nikolic, koj rastezu ne sude pravicno.

17.Snezana Nikolic, Kostolacka br.8, 11.000-Beograd

Kriminalci sused Blagoje Petrovic i njegov klan, sudija Petog opstinskog suda Cedomir Pepic kao i bivsi nacalnik SUP-a

Vozdovac , zrtva Snezana Nikolic

Snezana Nikolic kao savestan i posten gradjanin, i uspesan poslovni covek. zivi na pomenutoj adresi

od smrti svoga oca 1984 godine, a u isti stan se uselila 1970 godine, kupovinom dela kuce koja ima suvlasnicki status. U drugi

deo kuce ,doselio se 1973 godine sadasnji suvlasnik Blagoje Petrovic, na jedan nelegalan nacin, i ostao kao suvlasnik .

Od 1980 godine je izlozena drasticnim uskracivanjima njenih zakonskih imovinskih prava u zajednickoj kuci.

Drugi suvlasnik Blagoje Petrovic, (64) pravnik, zaposlen u Zavodu za rekonstrukciju grada Beograda, otselio se u drustveni

stan koji je dobio od Fonda solidarnosti Opstine Vozdovac i tom prilikom je lazno predstavio cinjenicno stanje zgrade jer je

ustupio Opstini Vozdovac pravo koriscenja svog dela kuce za radnike opstine -stanare, kao da se radi o zasebnoj fizickoj

celini.,a ne o idealnom suvasnistvu. Opstina tu gresku nije ispravila jer Snezani nije dodelila takodje novi stan, kako bi preuzela

celu gradjevinsku celinu.vec je intervencijama na sudu i drugim organima vlasti stitila ovu nezakonitost.

Za celo ovo vreme ja izlozena raznim povredama svojih zakonskih prava , maltretiranjima. pretnjama i ucenama, sto od njega,

sto od njegovih stanara, a koji su svi zajedno podrzavani protiv njenih interesa i prava, od strane pojedinih nivoa organa

MUP-a,i opstinskih organa.

Ona navodi kao odgovorne predesednika Petog opstinskog suda Cedomira Pepica kao i nacalnika SUP-a Vozdovac koji je

omogucio mnoge materijalne kradje u njenoj kuci i kancelariji i stvorio mnoge probleme jer je izdao naredbu da se uvek druga

strana podrzi cime je najlakse dao u zadatak kako da se ponasaju milicioneri prema njoji time je svsrtao u svog licnog

disidenta.,cak i u nekim okolnostima van ovoga suvlasnistva.

2000 godine suvlasnik je prodao drustveni stan koji je otplatio i vratio se u zajednicko suvlasnistvo. Sa njim vodi deobni

postupak od 1980 godine, za deobu zgrade i nacina koriscenja dvorista, .Deobni postupak zgrade je okoncan 1993 godine sa

odredjenom manjkavoscu koja se odnosila samo na mokri cvor, sto je isti regulisao odmah po tom izgradnjom novog mokrog

cvora i kupatila u svom delu zgrade dobivsi od mene saglasnost. Ali sud nece da okonca ovaj predmet, i od 1993 godine nije

zakazao rociste pravdajuci to bezbrojnim drugim predmetima. , raznim stetama i popravkama koje je vrsila na zgradi. koja joj

nisu nikad placena niti ce se zavrsiti na sudu, ali je to razlog da se navodno moraju

okoncati ti predmeti, da bi se izvrsila vanparnicna deoba.

Takodje, vanparnicna deoba koriscenja dvorista je dobrim delom okoncana s tim sto je vestak malo pogresio deleci parcelu

dijagonalno izmedju kuca preko dvorista do ulice, cime joj je onemogucio postavljanje nove ulicne kapije, a po dogovoru sa

Petrovicem koji je to usmeno trazio na

sudu, a istovremeno joj suvlasnik vise ne dozvoljava ulaz sa svoje bocne strane parcele. Sud i pored njenog novog uplacenog

vestacenja ne obavlja uvidjaj. A za to vreme, suvlasnik mirno bez njene saglasnosti i gradjevinske dozvole dozidjava u dvoristu

vise objekata, kojima uzurpira njenu imovinu i njena zakonska prava, jer istovremeno njoj ne dozvoljava podizanje pregradne

zicane ograde, tako sto je jedan

takav njen je pokusaj, licno razrusio. Odsek za bespravnu gradnju Opstine Vozdovac kome se zalila izbegava da donese

zakonito resenje.

Zbog toga sto je onemogucena da napravi pregradnu ogradu, nema svoj mir i zasebnost, jer je ostavljena da zivi sa njim u

zajednickom dvoristu, koje je on napunio gradjevinskim materijalom, pa nema slobodan pristup ni stanu ni kancelariji. ,njene

stranke isteruje iz dvorista ili ih tera da gaze preko cvetnjaka do njenih ulaznih prostorija, verbalno i fizicki je napada, bila je i

povredjena od njegovih stanara, .Neki

njegovi problematicni poznanici, cak je pljackaju i obijaju joj stan. Od strane njegovih poznanika i problematicnih komsija koji

dolaze kod njega opljackano joj je svo porodicno zlato, i novac iz kancelarijskog stola, a da milicija skoro nista nije htela da

uradi i preduzme. Zbog teske telesne povrede,od strane njegovog stanara, za sta poseduje lekarsku dokumentaciju i podnela je

sudu, sud nije doneo nikada resenje.

Njen poslovni magacin koji se nalazi u komsiluku takodje je opljackan i odneta je sva roba.u vezi cega je podnela parnicnu

Tuzbu , dok je krivicna tuzba odbijena jer navodno vec postoji parnicna tuzba.

Osobe koje su opljackale njen stan i kancelariju su poznate MUP-u ,oni su joj dali njihova imena, a ona ih takodje upucivala na

iste pocinioce, ali MUP nista nije konkretno uradio, jer navodno nema dovoljno dokaza, kao da ocekuje potpisanu priznanicu

od strane osumnjicenih.

18.. Anka Gracijana Boka, Mirijevski venac 37/6 Beograd,

Kriminalci Ana Zumbulovic, Kresimir Kapetanic i njihov klan i sudije Cetvrtog opstinskog suda

Anka Gracijani Boka je Rumunka koja je dosla iz Rumunije u Jugoslaviju 1978 ,upoznala je tamo svoga bivseg

muzaJugoslovena koji je bio na studijama u Bukurestu. Sa njima ima dvoje dece.

Stanovala je sa muzom u stanu njegovih roditelja i razvela se 1982 godine.

Uskraceno joj je pravo na drzavljanstvo SFRJ sve do 1985 godine i celo vreme je bila bez jugoslovenskog drzavljanstva. a

od 1982 do 1985 godine sam bila apatrid jer je bila bez rumunskog dtrzavljanstva. -Prvi put se zaposlila 1981 godine u

Francuskoj oglednoj skoli "Vladislav Ribnikar"u Beogradu na radnom mestu profesora francuskog koje je radno mesto

izgubila na nezakonit nacin. uprkos predlogu Inspekcije za francuski jezik za stalno radno mesto, i zadovoljstva sa njom kao

strucnim profesorom. Od 1982 godine do 1988 godine je stanovala kod drugarica i prijateljica, a stan dobila 1988 godine,

u Dalmatinskoj ulici 33/IV ulaz, preko Obrazovnog centa iz

Obrenovca gde je bila zaploslena, to je dala Skupstina grada iz Fonda Solidarnosti na intervenciju Rumunije. Adaptirala ga

je , a 1991 godine je dozivela nekoliko plajcki , sto je prijavljeno policiji. Pokusala je zamenu ovoga stana, mafija joj je

pretila i pod pritiscima je bila

prinudjena kao Rumunka bez zastite da zameni ovaj stan za stan na periferiji u Mirijevu .Stan u Dalmatinskoj je bio 55 m 2,

prizemlje, a stan u Mirijevu ima 43 m2 ,prizemlje, periferija. , bila je pod progonima mafije i u strahu sam pod pritiscima

zamenila stan. Ana

Zumbulovic, Palmoticeva 12 koja je preko Kresimira Kapetanica uspela da joj pljacka stan. i da je primora da napusti ovaj

stan. Obracala se sudovima, MUP-u, i na razne druge adrese, bez ikakvog rezultatra.Sudi se 12 godina, imala tri plajcke

dokumenata u sudu. Prvi opstinski sud je doneo jednu odluku vracanja u stan, hitno, ali nije izvrsena, a IV Opstinski sud

nije izvrsio iako je pravosnazna.od 1999 godine dosada. Bila je zaposlena na odredjeno vreme u Baricu, pa na neodredjeno

vreme u Baricu ali sa 30 posto , nije imala upisan penzijski staz, radila u jako teskim uslovima. i zivela u

barickim selima od 1982 do 1988 godine., i u Obrenovcu..Onda se zaposlila u XII

Beogradskoj gimnaziji kao dopuna 1987 godine do 2000 godine kada je dobila invalidsku penziju. Osteceno joj je jako

zdravlje, deca su pretrpela strresove sa stetama za ceo zivot..Trazi da mi se vrati stan u Dalmatinskoj ulici,trazi ostetu za

pretrpljene progone i nanete stete zdravlju. moli da doprinesete da pobedi pravda i da nadje svoj mir.

19.. Miodrag Milojevic(1949) iz Beograda.

Kriminalci sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu( P-1-420/85/92/03 odnosno P-1-420/92) i bivsi rukovodioci bivseg

preduzeca "Jugomontaza"iz Beograda, Kosovska br.39. Zrtva Miodrag Milojevic iz Beograda.i zaposleni

firme"Jugomontaza".On pominje sudije Prvog opstinskog sud a(sto treba proveriti uvidom u cinjenicno stanje) predsednik

Vojkan Simic, Nikola Kitarovic, i druge sudije iz injegovog predmeta.,Republickog javnog tuzioca Sinisu Simica, predsednika

Vrhovnog suda

Leposavu Karamarkovic

Miodrag Milojevic je clan nase organizacije i poznati borac za ljudska prava koji je prosao kroz razne oblike progona,

ukljucujuci i drzanje u zatvorima i ludnicama.On je kao vrlo savestan i strucan sluzbenik "Jugomontaze"zbog suprotstavljanja

kriminalu prvo smenjen sa viseg na nize

mesto a onda na nezakonit nacin isteran iz radnog odnosa 4.12.1985 godine i nasilno isteran iz prostorija uz pomoc policije.Od

1985 godine traje borba Milojevica koja se sastoji u strajkovima gladju, javnim protestima., bio je hapsen i drzan dusevno

normalan u ludnicama, izlagan

nasrtajima i pretnjama, prebijanjima, mucenjima, nadzoravan i prisluskivan sto traje do danas, ometen u upotrebi telefona,faksa

i prepiske,izlozen intrigama i uvredama bez prava na demanti, uskraceno pravo na pravicno sudjenje. Obznanio je brojne

zloupotrebe rukovodioca njegove bivse firme, ukljucujuci i nelegalnu privatizaciju. Milojevic je ozbiljno obolio bez stana , i

sredstava za zivot, bez mogucnosti da se leci i zastiti.

20.Miodrag Dimitrijevic( ) radnik bez zaposlenja iz Kladureva

Kriminalci dole navedeni organi policije, milicije, sudije i javni tuzioci, lekari , zrtva Miodrag Dimitrijevic

Miodrag Dimitrijevic je clan Saveta nase organizacije i poznati borac za ljudska prava bio je u nekoliko navrata kandidat za

poslanika . zbog cega je izlozen progonima. Bio je napadnut dok je vozio kola 26.6.1993 dok je vozio kola napadnut je i

ranjen revolverom u Kostolcu, i teze povredjen, zato sto je bio kandidat za poslanika nase organizacije.

Cesto je bio zlostavljan, navodimo samo nekoliko takvih dogadjaja.

7.10.1993 godine M.dimitrijevic je bio tucen u Novom Kostolcu od strane milicionara Ivice Radenkovica, Nikole Sav

e,Dragana Lazica,Djordjevic Malisa, Djordjevic Dobrica, Jovanovic Aleksandar, Kovacevic Vojkan, Dragan Zdravkovic,

Milan Krnetic, Rade Denic ,Najdan Jovic,

Vita policajac, Conja i drugi. 12.10.1993 godine oko 14 casova u Novom Kostolcu je dok je lepio plakate napadnut

odmilicionara i bio mucen od Jugoslava Lestanina i Djordjevic Malise, i pocepali plakate, pretili m da ce ga ubiti zato sto

prikupljapotpise, zahtevali da podnese zahtev za

smenu T.Krsmanovica sa mesta predsednika i da promeni stranku. .5.8.1994 godine je Dobrica Djordjevic milicioner

izKostolca sa grupom milicionera opet maltretirao Mileta

Javni tuzilac i sudije su odbile da zastite M.Dimitrijevica. Evo sudija i javnih tuzilaca koji su odbili da postupe po zakonu:

-sudije Opstinskog suda u Pozarevcu:Dragana Radulovic, Slavica Mitrasinovic, Danijela Jankovic, Adelaida

Andjelkovic,Gordana Mitic, Marija Marinkovic, Goran Milenkovic, zamenik Opstinskog javnog tuzioca Miroslav Vojinovic, i

Dragana

Jovanovic-Gagovic.

M.Dimitrijevica je maltretirao cesto i sef Mesne kancelarije u Kladurevu , Ljubisa Bogdanovic

Bio mucen u bolnici posle ranjavanja od lekara julovaca.

Bio je onemogucen je da se zaposli, pretili su mu.stalno.

Neke od ovih osoba koje su ranije zlostavljale i diskrimnisale Dimitrijevica i uskracivale njegova prava to nastavljaju i dan

danas. Razvlascene strukture jos nisu lisene poluga uticaja i moci. M.Dimitrijevic navodi da su oni se grupisali u kriminalnu

grupu u regiji Petrovca

na Mlavi i Kostolca, kao da su povezani sa kriminalcima zi Pozarevca i drugih mesta

21..Slobodan Vasic(1950) bivsi bolnicar Psihijatrijske bolnica Laza Lazarevic u Padinskoj Skeli

Zrtva Slobodan Vasic , kriminalci dr.Mirjana Markovic, supruga Slobodana Milosevica koja je bila clan Upravnog odbora

zloglasne P.B.Laza .Lazarevic poznate po tome sto je tamo blo mnogo politickih neistomisljenika koji su tamo bili smestani po

kazni, i direktor dr.Markovic srodnik dr.Mirjane Markoviic. Stojimo na raspolaganju da vam dostavimo detaljne podatke za

vise osoba koje su bile po kazni u ovoj bolnici.

S.Vasic je se usprotivio zloupotrebama u ovoj bolnici, zbog cega je bio isteran iz radnog odnosa, lisen sredstava za zivot,

izlagan progonima,zastrasivanjima, podsticanje porodice, dece, blokada medicinske zastite.Ovaj vrsni strucnjak je bio

prinudjen da napusti zemlju i sada zivi u Svedskoj.sa porodicom.

22.Ljiljana Nenadov(1958) sluzbenica bez zaposlenja, Roze Luksemburg 11,

Beograd

Zrtva kriminalca Igora Petrovica i njegovog rakovickog klana obrijanih i svih onih koji ga podrzavaju.

Ona zivi sa majkom i sinom na pomenutoj adresi u porodicnoj kuci , u prizemlju koje pripada drugom vlasniku, koji je taj deo

iznajmio je uselio stampariju Igor Petrovic iz kojke dolazi svakodnevno cesto do pozne kasne sate lupnjava masina, zagusljiv

gas, Petrovic je uzurpirao dvoriste i ogradio ga i ne dozvoljava nenadovima da ga koriste iako su njegovi vlasnicii, blokira

telefonsku liniju, ( telefon dvojnik), koristi ogromne kolicine vode a na placa je, zagusljiv gas prod ire kroz WC i gusi stanare,

Petrovic dolazi na vrata i preti Nenadovima obracunom i svakodnevno ih uznemirava i pretvorio im je zivot u svakodnevni

strah stres. Zalili su se Opstini Rakovica, inspekcijama, bez ikakvog rezultata.

23. -Ing Mihajlo Pavlica( 47 godina) inzenjer iz Banatskog Despotovca, ul.Krajiska 32 je nas predstavnik za Srednji Banat, i

bio je nekoliko puta kandidat na izborima za poslanika Skupstine Srbije i Vojvodine, i za odbornika. Potice iz politicki

proganjane porodice ,njegovi pokojni roditelji su bili proganjani i on je prosao kroz razne oblike diskriminacije, ukljucujuci

isterivanje iz radnog odnosa, diskriminaciju u vezi zaposlenja, obrazovanja, u bavljenju literarnim i naucnim radom, sto se tice

prava na privatni biznis, obradu svoje zemlje, bio je zrtva svakojakih progona ukljuc ujuci drzanje u zatvoru, ludnici,

sudjenja,fizicke obracune, itd. Nekolko nasih saradnika i Banatskog Despotovca su izgubili zivote u nejasnim okolnostima.i on

je

nekolkiko puta za dlaku izbegao smrt.

Ing.Pavlica je sada bez zaposlenja, bez sredstava za zivot, onemogucen da dobije zaposlenje, svakodnevno nailazi na

svakojake blokade od strane razvlascenih strukt ura koje su jos uvek na kljuc nim pozicijama u njegovom malom mestu koje se

ostrvljuju na njega i tako manifestuju da su jos uvek mocni, oni vladaju kao i ranije ljudima i njihovim zivotima. Povezali su se , i

ojacalai, kako medjusobnm vezama, tako i sa susednim strukturama sirom Banata i cele zemlje, sa Zemunom i Beogradom,

preko opstinara, mesnih kancelarija, MUP-a, sudija, biznismena, i svakojakih svercera i kriminalaca.

Oni i dalje muce i progone Palvlicu i mnoge druge.Onemogucavaju ga da se zaposli, prete mu, prave kvarove, stete letinu i

kucu, onemogucavaju socijalnu pomoc, blokiraju sudske podneske, isporucuju preuvelicane racune za telefon, struju, poreze,

zaplenjuju prepisku, blokraju telefon, drze ga u izolaciji i strahu, izgladnjuju, itd. To je svakodnevna opsada i tortura koja traje

vec decenijama, i nastavlja se.

Pavlica tvrdi da je tako svugde sirom Banata i Vojvodine, da je na delu projekat destabilizacije, da nevidljiva ruka

zloupotrebljava razvlascne bande kriminogenih struktura, Vojvodina vri i slabi, rastace se, pozavadjana po politickoj osnovi,

izmedju Dinaraca dodjosa i starosedeoca, izmedju Srba i onih koji to nisu. Tvrdi da ove razvlascene strukture ne shvaatju dublji

kontekst i da su samo privid vlasti, faktor destabilizacije zemlje.I da se preko njih slabi Vojvodina da je tako odvoje od

Matice. Oni misle da su patrioti a ustvari su razbijaci svoje nacije i drzave.

Poslao je poruku sa daljim podacima koji se odnose samo na neke od zloupotreba nad njim u poslednje vreme:

-Krivicna prijava koju podnosi protiv Poste Zrenjanin i otpravnika Poste u Banatskom Despotovcu Topalovic Gorana i Seslije

Vojislava, iz Secnja,postara Zubic Nenada, i Mitric Koste, zbog zadrzavanja poste, uzimanja poste sto je imalo velike stetne

posledice po njega .Zato sto su zadrzali: izbornu dokumentaciju pismo Nikole Poznica naseg predstavnika za Banatsko

Plandiste i kandidata za poslanika, zbog cega N.Poznic nije mogao biti stavljen na listu za kandidata za poslanika na

republickim izborima (broj 651 Plandiste 26360 od 4.9.1997 godine), pismo sa Ovlascenjem za izbore 2000 godine br.2169

od 7.9.2000 godine iz Poste Beograd 11193 i pismo broj 1275 od 19.11.2002 godine iz poste 11102 Beograd koje je

uruceno 21.11.20-02 godine sa velikim zakasnjenjem , zaplenjeno je vise pisama sa knjizevnim porukama( Pavlica je pesnik)

cime je blokirana izdavacka delatnost Pavlice. Sva intimna prepiska se zaplenjuje, socijalna pomoc zadrzava. Vrsi se blokada

telefona, ne ljuti se da mu prislus kuju telkefon, to ne moze zabraniti ni dokazati, njemu smeta blokada telefona.

-Krivicna prijava protiv porodice iz njegovog mesta koja je brojna, on je sam, koja ga zloupotrebljava, koristi, zastrasuje,

pljacka, protiv Stane Vavan, Nedeljka Vavana, Krvopijic Dragice, Zelen Vukosave, Grubic Radojke, Trifuna Grubica, Zubic

Nenada, Marinka, Djordja i Nevenke, Manojlovic Dusana, i drugih, zbog unistavanja prinosa na njegovoj njivi,i na okucnici,i

zbog unistavanja i trovanja stoke, obijanja kuce, kvarenja tehnickih uredjaja, razbijanja prozora, sece prevodnika elejktricne

energije, skrnavljenja grobova njegovih pokojnih roditelja, ubijanje kerova, fizicki napadi, pretnje, ucene, itd.Sistemastko

ruiniranje imovine, sve sa obrazlozenje da je on"neprijatelj""izdajnik Srpstva", iako je cist srbin iskren patriota, ali je bio za

vreem komunbizma ocenjen kao"neprijatelj narod a" i sada to traje i dalje. Obracao se Opstinskom m sudu od 1996 godine,

Medjuopstinskom SUP-u 1998 godine, zalio se MUP-u Srbije i dobio odgovor ( br.1415/2002 od 11.9.2002 godine)kojim

se navodi d a je MUP Srbije dao nalog Stanici milicije da proveri njegove mnavode samo preko osoba an lkoje se on zali, i

sve je nastavljeno kao i ranije.

-Krivicna prijava protiv najuzeg rukovodstva SPS zbog politickih i kulturnih progona iz Opstine Zrenjanin koji su se neki

infiltrirali u DOS , i koji otuda krse njegova osnovna gradjanska prava, i to Zivanko Radovancev direktor Mlekoprodukta koji

je kao predsednik SPs obmanji vao pavlicu, varao ga, protiv predsednika regionalnog odbora SPS Bore Kovaca direktora

Fabrike carapa"Udarnik"zbog obmane takodje, Stanka Stenizana sekretara Opstinskog SPS kasnijre zamenika direktora

Elektrodistribucijie, Zrenjanin zbog sece i nevracanja elektricne energije, Bogdana Bogdanova zbog onemogucavanja

doskolovanja, Milana Mrksica zbog predsedniika sekretara Opstinske izborne komisije zbog maltretiranja i onemogucavanja

ravnopravnog ucesca na izborima , protiv Gorana Knezevica sadasnjeg predsednika Opstine Zrenjanin zbog onemogucavanja

dobijanjka sredstava za odbranu od poplava, i za popravku kuce, onemogucavanje zaposljavanja,

-vodi vise sporova sada : u vezi onemogucavanja zaposjavanja kod Saveznog suda Srbije,Opstinski sud Zrenjanin P1-927/98

sudiija Snezana Vidra, oduzeto mu je pravo na rad, svude gde konkurise stizu instrukcije da ne bude primljen.

-Krivicna prijava protiv Nikolic Mikice iz Botos a, zbog oduzimANJA I stete njegovoj svojini, (Opstinski sud Zrenjanin

Ki-239/93).

-Optuzni predlog Opstinskom sudu Zrenjaniin KTR-510/02 od 31.1.2003 godine protiv Milisic Marka iz Zrenjanina. zbog

prevare

-Upravni spor kod Centra za socijalnu pomoc u Zrenjani nu zbog odbijanja socijalne pomoci

-Upravni spor sa Republickom upravom javnih prihoda Opstine Zrenjanin, ersenje br.433-33/120880 od 7.11.2002 godine,

zbog gonjenja krivaca

itd.

Pavlica je zrtva zavere na svim nivoima. sada u aprilu 2003 godine je izolovan, proganjan,, potkradan, ruiniran, pljackan, bijen,

kao navodni"izdajnik" a on ej iskren patriota, do strane onih koji mis,e da to cine jer brane Srbe, i socijalizam, da progone

navodno strane agente, da brane Slovene.

24. Kriminalci-Zrtva porodica Radmile Zivanovic iz Knjazevca

Radmila Zivanovic , penzioner iz Knjazevca, Aliagiceva br.4, je zrtva progona vlasti od 1945 godine do danas. Do 1990

godine je bila zrtva komunizma od 1990 godine do danas je zrtva organizovanih kriminalaca. To je prica o reakcionarima i

drzavnim neprijateljima koje treba opljackati i unistiti. Na kraju se pokazalo da su vecina gradjana bili sumnjive licnosti i da je

vecina gradjana oslabljena i opljackana. Sto je rezultiralo da su Srbi pogubili drzave, teritorije, najstariji i najbolesniji su narod

na svetu. To je bilans obracuna sa neprijateljima.

Ovaj skriveni rat sa vecinom gradjana se nastavlja i dan danas, jedan do bezbrojnih zrtava toga gradjanskog rata je i sada

porodica Radmile Zivanovic. Nju sumnjice i danas, ko zna ko i zasto to sve lansira, ovde vlad aju i dalje haos i lose procene.

Suprug gospodje Zivanovic je bio pokojni dr.Ljubomir Zivanovic vrlo ugledni strucnjak hirurg koji je 1958 godine proglasen za

politickog neistomisljenika i na montiranom sudskom procesu stavljen u zatvor, gde je ubrzo umro u potpuno do danas

nerazjasnjenim okolnostma. Oduzimaju mu kucu, Radmila mora sa dvoje dece da se bori za svoju penziju, porodica je imala u

Beogradu veliku kucu u Milosa Pocerca br.28 od 450 m 2 sa dvoristem od 1050 m2 koja je bila nacionalizovana kao

visak.Nastali su svi moguci progoni, nasrtaji na preostalu imovinu, ucene, pretnje, u Minicevu vlasti joj od uzimaju zemljiste

koje je nasledila. Od oca je dobila u nasledje kucu u Nisu u koju se od 1990 godine useljavaju razni kriminalci i sudovi ne stite

pravog vlasnika. U prolece 1992 godiine Zvonmir Jovanovic , Zoran i Stefan Krajinski lome inventar u kuci u Nisu, milicija i

sud ne reaguju. Ona je tada bila izlozena pretnjama.I ranije, i danas.Podnosila je zahteve tuzilastvu(214/710 od 21.7.1992

g;214/674 od 14.6.1994v god; 214-1/956 od 16.12.1994 godine itd.

20 aprila 1986 godine u Beogradu ubijena njena kcerka Vesna student tehnike, dosada se ne zna ko je ubio, sudovi ukrivaju

pocinioca. Ima drugu kcerku koja zivi u Norveskoj po zanimanju je psihijatar.

Gospodja Zivanovic je danas stara i bolesna zena, koju grupe kriminalaca svakodnevno ugrozavaju, bez zastite sudova i

drzave.

Vecina gradjana zivi i dalje u strahu. Lopovi, ubice i kriminalci i dalje drze u kosmaru mnoge gradjane, i nastavljaju da rasturaju

drzavu i slabe naciju.

25.MIODRAG DJORDJEVIC.

Miodrag Djordjevic(1930) zemljoradnik iz sela Stanjinac kod Knjazevca je poznati borac za postovanje zakona i zrtva

prethodnog komunistickog rezima. On je zrtva konfiskacija i kaznjavanja od 1945 godine do danas. Nas je predstavnik za

Knjazevac, bio je u nekoliko navata nas kandidat na prethodnim izborima za skupstine. On je bio proganjan od prethodnog

titoistickog rezam i S.Milosevica kao navodni monarhista, zapadnjak, koji se zalaze za Kralja i Monarhiju i ulazak nase zemlje

u medjunarodne organizacije.

Prosao je kroz svakojake vrste progona, ukljucujuci zatvore, psihijatrijske bolnice, novcane kazne, policijska privodjenja,

fizicke obracune, konfiskacije, provale i pljacke i kradje. Uprkos svega je uspeo da skoluje decu ima sina i cerku, obadvoje

ugledni knjazevacki lekari.

On se sa nama bori od pre dvadesetak godina i ocekivao je kao i mi da dodje visepartijski rezim i sloboda, nazalost posle

zavodjenja visestranacja 1990 godine nije doslo do poboljsanja, ni kasnijih godina, ni posle oktobra 2000 godine.

Miodrag Djordjevic sada ima 73 godine izdaje ga i zdravlje posle decenija stresa i progona, njegove nade se nisu ostvarile, on

je i dan danas zrtva teskih svakodnevnih provokacija i progona, sto ce dalje biti opisano i dokumentovano.

Da navedeemo i to da je Djordjevic bio zrtva progona za vreme prethodnih izbora zato sto je ucestvovao na njima kao nas

kandidat, tako je npr. za vreme predizborne kampanje bio uhapsen 7 marta 1991 godine pri polasku na miting, bio je kasnije

smesten u ludnicu sa obrazlozenjem:” manija velicine, zeli da bude kanddat na izborima i da smeni aktuelnu vlast”.On je bi

kandidat nase stranke dake legalne organizacie. Da li je to znak manije velicine?

On je danas zrtva napada, provokacija, kradja, pljacki, uvreda pretnji, otudjivanja imovine, smetnji u upotrebi poseda, itd, sve

to od strane grupa organizovanih krimnalaca u njegovom selu i okolini, koji nazalost i dalje imaju svoje pipke u sudstvu javnim

tuzilastvima, i policiji, drzavnim ustanovama i pojedinim politickm strankama, i koji opstruiraju njegove podneske i zalbe.

Uprkos jasnih dokaza da je zrtva organizovani kriminalci koji mu pljackaju imovinu , sumu, koji ga kinje, to demantuju

pravdajuci se da je Djordjevic dusevno labilna osoba “koja uobrazava”.

Ove grupe kriminalaca su sastavjene od ostaka prethodnog titoitstickog i milosevicevskog rezima koji su ga progonili ranije, i

sada mu otvoreno prete:” Cinimo ti ovo sto si doprineo da S.Milosevic bude u Hagu”. Ove grupe kriminalaca vrsljaju sirom

Srbije i Crne Gore i progone mnoge gradjane i dalje, kao i ranije.Aktuelna vlast ne preduzima prave mere da ih u tome

onemoguci.

Djordjevic nas obavestava da su ove grupe kriminalaca bez dovoljnog kontakta sa realnoscu, ubedjene da je on izdajnik i

zapadni placenik,.misle da se komunizam pritajio i da ce se vratiti, da ove grupe iz okoline Knjazevca imaj veze sa kriminalcima

iz Bugarske, i sa ruskom mafijom koja ih manipulise da se bore za komunizam , i Kominternu i “Amerika i Engleska bice

zemlja proleterska”.

Djordjevic ukazuje na praznoglavost ovih formacija i da su one zlouporebljene daljinskim upravljacem od strane anti-srpskih

lobija iz lokalnog geo-politickog okruzenja da pomocu njih destabilizuju zemlju.

Ovde prilazemo samo neke detalje, to sve traje decenijama do danas.Navodimo dalje neke podatke o stradanjima

Djordjevica:

-podneo je krivicne prijave protiv Borislava Randjeloviac vojnog penzionera iz Stanjinca, Bozidara Golubovica, zbog obijanja

stale, zbog trovanja i ubistva krava,

-zbog pretnji protiv Miodraga Panajotovica, Slobodana Vucica, Branka Dimica, Toplice Vujicica, Miodraga Cirica, lokalnih

levicarskih bivsi funkcionera( neki su sada opozicija)

-protiv Novice Djordejvica iz Jalovika za ubisvo goveda, Djordja Djordejvica, Ljubisa Cvetkovic iz Vrtkovca, Novica

Puza,Pravdoljub Davidovic, Slavko Manojlovic, Jevrem Ignjatovic, Ljubinka Dinic, Ivko Dinic, zbog pretnji i ugrozavanja

bezbednosti

-njemu sada seku kradu sumu, svugde se zali, nema zastite, lopovi nastavljaju da to cine nekaznjeno, protiv Randjelovic

Srbislava, Mancic Svetomira, Vasilic Goran, Petar Velickov ic, Bozidar Golubovic, (Opstinski sud Knjazevac

K.br.33/03).Nije js dobio zastitu od suda koji prolongira.

itd itd.

Djordjevic se obracao sudovima, javnim tuzilastvima, drzavnim oranima, bez zastite dosada.

Organizovani kriminalci su jos uvek mocni, preko svoji ljudi sudstvu i javnim tuzilastvima, drzavnoj upravi, NGO i politickim

stankama, psihijatrijskim bolnicama, uspevaju da opstriraju njegove podneske-predstavljajuci ih kao neosnovane, manija

gonjenja.

Zahtevamo da njegov podnesci budu ispitani i da budu ispostovana njegova prava.

Pozivamo vas da preduzmete mere protiv ovih kriminalaca, da otkrijete njihovu povezanost, i da ove osobe zastitite.

Ocekujuemo vas poziv da vam odamo druge brojne grupe kriminalaca u zemlji.

Ponavljamo ono sto smo ranije vec kazali. :mnogi drzavni organi vlasti

nisu u proslosti sticajem okolnosti odoleli iskusenjima vlasti, i privilegijama.

Zaboravimo to, taj moralni snovrat je slozen fenomen(ne samo moralni

nego, i psiholoski, indoktrinacija, pranje mozga i modifikacija liicnosti tih

ljudi).

Pozivamo na smirenost, razum, pomirenje i prastan je , slogu. Samo

tako cemo opstati. Nazalost, ima podosta onih koji ne zele mirenje nego zele da

nastave po starom. Njih treba privesti pravdi. Ako to ne ucinimo nastavice se

ubrzano propadanje nacije i drzave.

Predocavamo vam da je prepoznatljivo da razvlasceni koji sada deluju

preko grupa kriminalaca i preko sudija, delaju iz ilegale, iz jednog centra ili

nekoliko centara i tako koordniraju kriminalne atake na nase saradnike, da je na delu

produzena politicka osveta i zavera protiv nase organizacije.

Pozivam vas da me odmah pozovete na razgovor da otkrijemo ove grupe

kriminalaca. Otkricemo novi svet podzemlja i tako neutralisati one koji stvaraju

gangove i krse zakon.

Sudije i javni tuzioci su glavni generator kriminala jer ih oni

podrzavaju, i stite i jacaju, da bi tako delili plen sa njima i njih usmeravali na one

koje zele da kazne. Sudije treba da budu obelezene kao najveci organizovan klan u

zemlji, jer su izvanredno povezani , znaju se godinama, ogrezli su u bezakonju i

privilegijama, samovlascu, delaju po principu paravojne formacije, sa izvanrednim

komunikacijama( telefon, prepiska, faks, nternet),uz podrsku SPS, JUL, SRS , i MUP

treba da ih nadzorava uhvati u deliktu, i privede pravdi. Ponavljamo, sudije i

javni tuzioci su najveci organizovani klan kriminalaca, i njega treba demontirati.

Dok se to ne ucini nema pobede nad kriiminalcima.

Sigurno da ima i postenih sudija, i njima treba dati sansu da ostanu

na pozicijama.

Oni koji su bili opijeni privilegijama imaju sansu da se isprave i da

im se povrati izgubljena ljudskost. A one koji zele da nastave po starom treba

ukloniti energicno i brzo.

Ne smemo dozvoliti da nam geo-politicko okruzenje jaca kriminalce da

bi nas tako slabilo, nasu drzavu i naciju. To je tako jasno.

Postovana gospodo! Osobe koje se ovde spominju su spremne da dodju da

svedoce i da donesu sva potrebna dokumenta. Mi cemo nastaviti da vam

dostavljamo podatke za vrlo veliki broj gradjana nase zemlje,

napominjemo da je vecina gracjana u raljama kriminialaca, razume se neko

manje a neko vise.

Ocekujemo vasu podrsku. Zelimo sa vama da saradjujemo.Mozemo vam biti

vrlo korisni. Imamo istinsku riznicu sa podacima o ogromnom

Moramo biti kadri i mudri da preskocimo sadasnju preponu. Znamo da su

kriminalci povezani sa sadasnjim strukturama, da su razvlasceni

takodje povezani, i to po rodjackoj, zemljackoj, tribalnoj, interesnoj,

klanovskoj i drugoj osnovi medjusobno, i sa sadasnjom vlascu i da je sve izmesano

i da je zbog ovoga takodje tesko iskoreniti kriminal. Svesni smo da je

sadasnja vlast nastala od kadrova koji su vecinom, ili njihovi

roditelji, biila na vlasti u vreme komunizma. A to znaci u tesnoj mnogostrukoj

vezi sa rasvlascenima koji pribegavaju kriminalu da bi se konsolidovali.

Svesni smo da su u prethodnom poretku na pozicijama bili ljudi koji su vecinom zeleli dobro svome narodu, ali da su sticajem

okolnosti ponekad skrenuli u nedolicne postupke i opijenost vlascu i privilegijama, i da su pravili greske..Treba razlikovati

istinske kriminalce iz redova

prethodnog poretka i onu vecinu koja nije bila kriminalno orijentisana.

ali je bila privilegovana . Smatramo da kadrovima koji se nisu okaljali a

to je veciina, treba dati sansu za ispravku i osvescenje. I da ostanu

na istim pozicijama ukoliko krenu stazom osvescenja, prastanja i

pomirenja.Nazalost, ima ih podosta koji ne zele da se isprave i nastavljaju sa

prethodnim zloupotrebaam i njih treba energicno kao nepopravljive

ukloniti..

Isticemo , da su sudije i javni tuzioci danas glavno uposriste i

zastitnik kriminalaca, a to cine jer dele plen sa njima, to im daje osecaj

vlasti jer kriminalce mogu usmeriti na one koj im smetaju.

Nasa policija i milicija sada ispravljaju kicmu posle decenije

ponizenja i upliva kriminialaca. Policiji i miliciji treba dati dobre plate,> mogucnosti da resavaju stambene probleme, skolovanje

i zaposljavanje dece.

Zauzvrat oni treba da se oslobode nasledja Titove i Miloseviceve ere.

Dakle, mi se zalazemo za osvescenje, pomirenje, prastanje i pokajanje

i slogu.i svakome treba dati sansu da u ovome pravcu dela.

Zato svi treba da radimo, pre svega da se udruzimo protiv onih koji

zele da nastave da krse zakon i uzurpiraju tudja prava i grade svoje

bogatstvo na krvi i suzama vecine.

Pozivamo vas da proverite ove navode i preduzmete mere protiv da

zastitite navedene gradjane i preduzmete mere protiv dole navedenih pocinilaca:

Tomislav Krsmanovic, predsednik

KO TO I DALJE ŠTITI LEGIJU-SPO

Sreda, 25. jun 2003.

Milorad Lukovi? - Legija i dalje je zašti?en od zakonske odgovornosti za zlo?in ?etvorostrukog

ubistva na Ibarskoj magistrali.

Specijalni državni tužilac, naime, odbija da preuzme krivi?no gonjenje Legije, Mihalja Kertesa,

Branka ?uri?a i Andrije Milutinovi?a protiv kojih su još 7. avgusta 2001. porodice ubijenih

podnele privatni zahtev za sprovo?enje istrage.

Specijalni tužilac to odbija, uprkos mnogim dokazima da su oni krivi za organizaciju, izvršenje i

prikrivanje zlo?ina. Kona?no, Vlada Srbije ozna?ila je u saopštenju od 12. marta ove godine

Legiju kao operativnog organizatora masakra, a pre dva dana je njegovo neposredno u?eš?e u

izvršenju zlo?ina potvrdio i potpredsednik Vlade ?edomir Jovanovi?, prilikom svog javnog

svedo?enja u parlamentu.

preuzme krivi?no gonjenje ili da podnese ostavku. Do ubistva predsednika Vlade Srbije, Legija

je bio pod specijalnom zaštitom Vlade i "crvenih beretki". Koje su boje beretke koje mu i sada

Pokret za zastitu ljudskih prava

Dragan Tomic-zasto je nedodirljiv i dalje?

Ubistvo Zorana Djindjica je pokrenulo pitanje licne odgovornosti zvanicnika rezima Slobodana

Milosevica., ne samo sro se tice ubistva, nego i za razne druge zloupotrebe i prekrsaje

zakona.

Nazalost, mnogi su postedjeni prozivke i poziva na odgovornost.i postaju nedodirljivi.

Jedan od njih je Dragan Tomic, bivsi predsednik Skupstine i jedan od najblizih saradnika

Slobodana Mlosevica. Poznato je da je on opstruirao rad Skupstine, izbile su na videlo

njegove afere, finansijske malverzacije, postoje brojne zalbe na njega dok je bio direktor

FGP"Rekord" i Jugopetrol", on je bio rezimski perjanik i progonio je nepodobne, medju njima i

Tomislava Krsmanovica i njegovu suprugu, on se obogatio.

Zahtevamo da se on stavi na proveru, da se ustanovi njegova uloga u poretku S.Milosevica, i

za vreme J.B.Tita, da se ispitaju zalbe na progone ljudi, da se ustanovi njegovo imovno

stanje i poreklo imovine, da se ispitaju zalbe na njegove malverzacije i finansijske

transakcije, sta je sve radio dok je bio u FGP"Rekord" i u "Jugopetrol"u.

Zahtevamo od SPC da na osnovu validno obavljenih provera ustanovi da li je njegov stvarni

moralni lik u skladu sa Priznanjem SPC za humanost "Gramat" koje je dobio pre desetak

godina. dok je kao direktor "Jugopetrol"-a delio humanitarnu pomoc( od tudhih para).

Mi se zalazemo za prastanje i pomirenje, razume se sa onima koji zele da uvide svoje

stranputice i da se vrate na put covecnosti . T.Krsmanovic koji je bio zrtva njegovih

pogroma mu se obratio predlogom za vansudsko poravnanje. Umesto pruzene ruke pomirenja

Dragan Tomic je inicirao poslednjih godina za vreme S.Milosevica, a nazalost i posle njega,

seriju obracuna, otimacinu nase arhive, blokadu telekomunuikacija, opstrukciju nasih sudskih

podnesaka, podsticanje protiv Krsmanovica njegovih imenjaka narkomana Dragana Zdravkovica i

P>

U CARA TROJANA KOZJE UŠI-SPO

Sreda, 18. jun 2003.

Današnje hapšenje Slavomira Ban?ura, stražara u beogradskom Centralnom zatvoru, zato što

je javno posvedo?io da je potpredsednik Vlade Srbije ?edomir Jovanovi? u zatvoru pose?ivao

teroriste Dušana Spasojevi?a i Mila Lukovi?a, jeste energi?na odluka, ali ona nije i dovoljna.

Preporu?ujemo Vladi i parlamentu da, po hitnom postupku, usvoje zakon o hapšenju svakoga

ko kaže bilo koju istinu koja se ne svi?a Vladi.

Niko u Srbiji ne sme da primeti da su u "u cara Trojana kozje uši".

O?ekujemo i da ?e, saglasno svojoj dosadašnjoj politici, Evropska unija podržati donošenje

ovakvog zakona i da ?e, kao nagrada, sti?i novi krediti za ubijanje Srbije.

SPO- Petak, 13. jun 2003.

Više je nego smešno objašnjenje Vlade Srbije da predlog teksta novog Ustava kasni zbog

nedavnog vanrednog stanja, jer ?lanovi Ustavne komisije nisu pripadnici specijalnih policijskih

jedinica i žandarmerije.

odloži ili spre?i vanredne izbore u Srbiji.

Sve je u ovoj zemlji danas podre?eno jednom i jedinom stvarnom programu Vlade: da što duže

SLOBODAN VU?ETI?, PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA SRBIJE

PROBLEMI SA USTAVOM

Skupštinska ve?ina iza koje sada stoji formalno DOS-Reforme sa 126, 128

poslanika, koja je po novom zakonu dovoljna za donošenje novog ustava,

nema uporište u ve?inskoj volji gra?ana Srbije

Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu?eti? ocenio je da je

atmosfera, pre svega politi?ka, u kojoj se obavljaju pripreme za donošenje novog

ustava krajnje nepovoljna, a najve?i nedostatak budu?eg ustava je nedostatak

legitimnosti, to jest skupštinske ve?ine koja ?e ga doneti.

– Skupštinska ve?ina iza koje sada stoji formalno DOS-Reforme sa 126,

128 poslanika, koja je po novom zakonu dovoljna za donošenje novog ustava,

nema uporište u ve?inskoj volji gra?ana Srbije – smatra Vu?eti?.

On je rekao da, prema svim istraživanjima, iza DOS-Reforme stoji jedva

dvadesetak odsto bira?kog tela.

– To je krajnji hendikep i veliki nedostatak budu?eg ustava i to je i veliki

problem u njegovom pripremanju i donošenju. Jer, ne samo što je opšta

politi?ka klima vrlo teška, dramati?na i nepovoljna, ve? ni oko klju?nih pitanja

pitanja koncepta regionalizacije i decentralizacije Srbije, pozicije Vojvodine –

ocenio je Vu?eti?.

predsednika Republike gde, s jedne strane, DOS-Reforme zastupa stav da on

treba da bude biran posredno u Skupštini, sa simboli?nim protokolarnim

ovlaš?enjima.

S druge strane, DSS, pa i G17 Plus zahtevaju sistem neposrednog izbora

od gra?ana i relativno zna?ajne, ne kao ranije, funkcije predsednika koji bi

trebalo da bude izvesna protivteža sada dominantnoj ulozi vlade Srbije,

zaklju?uje Vu?eti?.

GOVOR VOJISLAVA KOŠTUNICE NA GLAVNOM ODBORU DSS, 22.6.2003.

VLAST SE PLAŠI IZBORA

Nas, kao stranku koja je dve godine upozoravala na kriminal, na sprege vlasti i

mafije, na pranje novca i ?udne poslove sa egzoti?nim ostrvima, optuživali su

da pri?amo neosnovane pri?e, da nemamo dokaze, da kleve?emo i

podme?emo

Slu?aj je hteo da u sedmici koja je protekla od naše Skupštine do prve

sednice GO u ovom, novom sazivu imam prilike da se uverim i u to šta jeste

demokratija, i šta nije demokratija. Kao što znate, potpredsednik Aleksandar

Popovi? i ja boravili smo na samitu Evropske narodne partije u Gr?koj,

svojevrsnoj prethodnici solunskog samita EU. Tamo su se, na istom mestu,

našli predstavnici trenutno vladaju?ih i trenutno opozicionih partija. Nije mi

namera da ovde posebno isti?em kako su narodnjaci mahom vladaju?e stranke

na aktuelnoj evropskoj politi?koj sceni, ve? da istaknem nešto što je u celom

demokratskom svetu normalno, a samo se kod nas doživljava kao neprirodna

pojava. Vlast i opozicija – govorim, razume se, o strankama demokratske

programske orijentacije, dakle ne o onima koje su isklju?ive ili ksenofobi?ne -

ne samo da se jedni prema drugima ophode sa maksimalnim uvažavanjem,

nego svuda, kada je re? o najkrupnijim pitanjima, onima od opšteg državnog

interesa, nastoje da uspostave konsenzus. Normalno je da postoje razlike kada

je, recimo, re? o poreskim stopama ili stepenu budžetskih izdvajanja za ovu ili

što je ustavno ure?enje, regionalna organizacija, ulazak u me?unarodne

organizacije, politi?ke, finansijske ili bezbednosne, teži ako ne referendumu,

onda bar širokom nacionalnom konsenzusu. To nije nestrana?je i vanstrana?je,

to je nadstrana?je, kao sinteza.

S druge strane, potpuno je jasno i pravilo je politi?kog života da se partije

organizacija svakodnevice. To smenjivanje stranaka na vlasti zbilo se u svim

isto?noevropskim postkomunisti?kim državama. Ne?ete uostalom u Evropi više

na?i nijednu demokratsku zemlju u kojoj je neka partija na vlasti više od dva,

maksimum tri mandata. Izbori su ne samo normalnost, nego blagotvorna infuzija

za državu i društvo u demokratskom svetu.

Bar mi, koji imamo decenijsko iskustvo sa jednom jedinom, sveznaju?om i

sveprožimaju?om partijom dobro znamo koliko zla to donosi, koliko stagnacije i

Znamo kakva su besmislica decenijama bili izbori, lišeni svakog sadržaja. Bilo

je potpuno svejedno koga ?ete i da li ?ete uopšte nekoga zaokružiti.

oligarhijsku vlast koja strahuje od izbora više no i od ?ega drugog. Zašto: zato

što je svesna svog nejedinstva i ?injenice da je na okupu drži samo ravnoteža

straha i zato što je još svesnija nezadovoljstva naroda od ?ije snage strahuje i

zato pokušava da je obuzda.

Ne?u danas govoriti o socijalnim i ekonomskim temama, bavio sam se time

i na Skupštini i na prethodnom GO. Podseti?u da se o štrajku, recimo ovome u

Elektrodistribuciji, danas govori re?nikom ranih sedamdesetih, maltene kao o

kontrarevoluciji i delu protiv naroda i države. Oni koji su na samoupravljanju i

kroz samoupravljanje izgradili lepe karijere danas govore o sindikatima kao o

recidivima samoupravlja?kog mentaliteta. Re? je, me?utim, o golom opstanku, o

radni?kim pravima koja su poštovana u svim, pre svega onim najbogatijim

zemljama sveta, jer su u direktnoj korelaciji sa kvalitetom rada. Svestan je naš

gra?anin teško?a tranzicije, ali ne pristaje da se na tim teško?ama neko bogati,

još peru?i novac. Otud strah od izbora, od toga da se to nezadovoljstvo ne

pokaže na glasa?kim listi?ima. Ne vredi da iko više pominje pri?u o zabrinutosti

za uspeh reformi, ako jedan ministar koji mora biti svestan pravne težine

izgovorene re?i može da optuži drugog, pritom vrlo nadležnog ministra, da je

izjavio kako je NBS bankrotirala. Zaboravimo sada pri?u o reformama. Nisu

uspele, sem uglavnom na makrofinansijskom planu, i valja nam u mnogo ?emu

ispo?etka. A za to su opet potrebni izbori.

Strah od izbora manifestuje se na još jedan, zaista ?udovišan na?in. Kada

je mu?ki i zlo?ina?ki, ponavljam to ko zna koji put, ubijen premijer Zoran ?in?i?,

objavljen je, tek tada, zvani?no totalni, a zapravo vrlo selektivni, rat kriminalu.

Korupcija, naravno, nije tretirana kao društveno zlo. Nas su, kao stranku koja je

dve godine unazad upozoravala na kriminal, na sprege vlasti i mafije koje nisu

mogle biti slu?ajne, na pranje novca i ?udne poslove sa egzoti?nim ostrvima tipa

Kajmanskih i Devi?anskih, da ne nabrajam dalje, optuživali da pri?amo

neosnovane pri?e, da nemamo dokaze, da kleve?emo i podme?emo.

Kada smo upoznavali nadležne sa saznanjima do kojih smo dolazili,

recimo, o neobi?nom i krajnje monopolskom poslu asfaltiranja puteva po Srbiji,

re?eno je da kleve?emo uglednog biznismena, koji ?asno radi svoje

podizvo?a?ke poslove i sa kojim ni Vlada ni nadležno ministarstvo ama baš

nikakve veze nemaju. Da ne trošim re?i sada na to kakve su fakture za te

mašine i odakle ispostavljane, niti na bilo šta drugo u vezi sa tim gospodinom,

recimo, na budu?u ulogu koja mu je namenjena.

Kad smo se zalagali za zakone o finansiranju politi?kih stranaka, o

konfliktu interesa, antimonopolske zakone, proglašavani smo lažnim

moralistima i demagozima, ko?ni?arima i retrogradnim elementima. Sve opet

onaj isti stari re?nik iz Brozovog doba.

Paket pravosudnih zakona, za koji smo se s teškom mukom izborili, toliko

je iskasapljen i obesmišljen da je na taj na?in prakti?no sahranjena nezavisnost

sudstva. Kada smo ustali protiv srednjovekovnih pritvorskih rokova, re?eno je da

maltene branimo kriminalce. Dvojica ljudi, Rade Bulatovi? i general Aco Tomi?,

?ame kao politi?ki zatvorenici samo zato što su sara?ivali sa mnom. Tomi?

verovatno i zato što nije zatvorio o?i pred ne?im pred ?ime nijedan oficir na svetu

ne bi zatvorio o?i.

Pitanja koja smo postavljali Vladi Srbije, koja je cela javnost, zapravo

šapatom, postavljala, ali smo mi bili jedina stranka koja se usudila da ih glasno

izgovori, osu?ivana su kao zlonamerna i ometanje istrage. Opet su se ?ule

otrcane pri?e o dokazima. A onda, kada smo videli da se istina gura pod tepih,

umesto da se otkrije, povukli smo jedan stvarno dramati?an potez, organizovali

konferenciju za štampu u najvišem domu u jednom demokratskom društvu, i eto

nove nevolje. ?ovek koji se usudio da progovori odmah je proglašen

kriminalcem, i to poznatim, sve je iskrivljeno, pokrenuta je lavina najgnusnijih

besmislica. Sve je isto kao na ?uvenim brifinzima u Vladi Srbije u vreme

vanrednog stanja.

Tako jednostavno ne?e mo?i. Stvarno je dosta. Mi smo odavno upozoravali

da se tragedija Zorana ?in?i?a koristi za obra?un sa politi?kim

o?evici podebelih kriminalnih dosijea, pokajnici me?u okorelim kriminalcima, sve

je to ve? odavno vi?eno i ne?e nas zastrašiti. Kao ni pri?e o patriotskim

snagama koje navodno stoje iza atentata, o antihaškom bratstvu, o

povampiranom miloševi?izmu i šešeljizmu.

Još nešto: ta pri?a o atmosferi lin?a, o medijima koji su krivi. Verovatno ?e

uskoro i ?itaoci koji su kupovali nepo?udne novine mo?i da se na?u na

optuženi?koj klupi. I to je sve odavno vi?eno. Pri?a o javnoj re?i kao izvoru zla

ne postoji tek kod Staljina i Hitlera, zašto bismo, uostalom, Nerona i Kaligulu

zapostavljali, posebno kad je re? o vladavini aferama, izmišljotinama i

spletkama.

Ne?emo za?utati i ne?emo ustuknuti, ali ne?emo ni preuzimati ulogu koja

staraju da ti dokazi budu uverljivi, nadležni organi neka se potrude da bar pri?e

onih koji pripadaju jednom istom sektoru (ministar pravde – upravnik zatvora)

nepojamnih duševnih bolova, povreda ?asti i poslovnog ugleda, valjda

generacijama i u znoju lica svog sticanog.

Edvarda Kardelja. Ko god nešto malo zna o mojim politi?kim i životnim

stavovima, zna da smo udaljeni toliko da udaljeniji ne možemo biti. Ali, ovde

više nije re? ni o moralu, ni o uverenjima. Re? je o golom pragmatizmu. Tako na

plenumu CK KPJ 1951, posle one surove kampanje prisilne kolektivizacije, kada

donete 91.024 krivi?ne presude i 300.000 prekršajnih presuda, Kardelj kaže: «

Ako suviše olako hapsimo, kazna prestaje biti strah za ljude (i) na taj na?in

zatvor prestaje da bude sramota, nema nikakvog dejstva».

Sve je to jedna velika sramota i ponavljanje ne?ega ?emu smo bili svedoci

pre 23 godine, kada su naslednici Josipa Broza krenuli da se utrkuju u glasno

izraženoj ljubavi prema umrlom vo?i, iz svojih sitnih interesa. Zoran ?in?i?,

?ovek sa kojim sam decenijama sara?ivao, sa kojim sam se u pone?emu

slagao i u mnogo ?emu ne slagao, to nije zaslužio. Kao što nije smeo da bude

ubijen, morao je da bude sa?uvan. I nije ga ubila nikakva atmosfera lin?a koja

se sada podme?e svemu što ne misli kao Pink, BK i Biro za komunikacije.

Da je bilo solidnosti, da nije bilo javašluka, da je iole ozbiljno shva?eno

ni tu nisu sasvim usaglašeni – Zoran ?in?i? bi danas bio živ. Sporili bismo se,

naravno, žestoko, ?esto kao ljuti protivnici. On bi meni zamerao sporost, ja

njemu brzopletost. Ali se sigurno ne bismo vukli po sudovima. Za to je imao

previše dostojanstva i svesti o prolaznosti stvari. Ako se ne varam, kada je DS u

vreme prethodnog režima tužila po zloglasnom zakonu o informisanju, ?in?i? je

objašnjavao da se to radi da bi se pokazala apsurdnost zakona. Danas,

me?utim, tužbe pljušte radi pokušaja disciplinovanja, ponižavanja i dranja kože

s le?a. Tek to nema nikakvih šansi, pa makar celu Srbiju na trenutak pretvorili u

prokletu avliju.

Ono što želim posebno da naglasim, kada kažem da nas ništa ne?e

pokolebati ni naterati da ustuknemo, jeste to da su se, ako su hteli da nas

ozbiljno proglase zavereni?kom strankom i strankom koja je kriva za

destabilizovanost u državi, jednostavno prera?unali. Kasno je da sada

ljude kao svedoke, oni pokušavaju da prete nekim spisima sa kojih je iznenadno

skinuta oznaka tajnosti. Jasno je da te spise trenutno pokušavaju da

naštancuju, verovatno puštaju?i mašti na volju. Tako su, ne tako davno, usred

vanrednog stanja, objavili navodni stenogram navodnog razgovora navodne

dvojice ljudi, u kome je jedino konkretno bilo moje prezime. Sve ostalo je bilo

«ovaj» ili «onaj». Šta rade i kako rade, a pogotovo u kakvoj su panici, ne bi me

iznenadilo da me i direktno optuže. Jedino što bi tada trebalo i da javnost ubede

u istinitost svojih neistina.

Jedna je stvar ovde posebno važna, ne samo politi?ki, nego pravni?ki: ko

ima saznanja o ne?ijoj odgovornosti ili eventualnoj umešanosti u neko krivi?no

delo, dužan je da to saznanje iznese, ina?e je sau?esnik. Mi smo sva važna

dozom ozbiljnosti ili neozbiljnosti oni to uzimali. Nema naknadne pameti ni

naknadnog se?anja.

Na kraju, bez mnogo re?i i sasvim jasno. DSS je, svemu uprkos, namerna

da istraje i još dugo potraje, istinski menjaju?i Srbiju nabolje. Tih promena

nabolje, demokratske Srbije u ovom ?asu nema bez izbora.

SAOPŠTENJE – STAVOVI-SD

poslovanju nakon 1989.godine? Ko je odgovoran za selektivnu primenu Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i

ekstraimovinu i izuzetno malu naplatu tog poreza? Zašto je iz skupštinske rasprave juna 2001. godine povu?ena, tada na dnevni

red ve? stavljena Rezolucija o borbi protiv korupcije kojom su postavljane osnove nacionalne strategije u toj oblasti? Zašto je

to isto

u?injeno sa Preporukama Narodne skupštine koje se ti?u ponašanja funkcionera i drugih nosilaca javnih ovlaš?enja? Ko je juna

2001. godine stavio u ladicu ve? pripremljeni i na Predsedništvu ondašnjeg DOS-a prihva?eni Nacrt odluke Narodne skupštine

završio gotovo pre dve godine ura?eni prednacrt Zakona o ombudsmanu (narodnom advokatu) u koji su ugra?ena najbolja

iskustva

mnogih, pre svega skandinavskih zemalja? Socijaldemokratija je uverena da bi »slika« Srbije danas bila bitno druga?ija da su

pomenute mere i akcije, pokrenute u prvoj polovini 2001. godine, dovedene do kraja. Možda su i neki tragi?ni doga?aji i

procesi mogli biti izbegnuti. Zato SD traži da se to u?ini

aktivnosti o kojima je re?.

Beograd, 6. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE - STAVOVI

organizovanog kriminala brzo ne prebaci na taj teren, da proizvede nove eskadrone smrti i terora.

godine identifikovala sve klju?ne poslovne i finansijske “operacije” kojima su se služili glavni protagonisti plja?ke naroda,

poznati kao novokomponovani biznismeni i bogataši. Neki od njih su u me?uvremenu “avanzovali” i od vlasnika tipi?no

švercerskih firmi,“divljih” taksi voza?a i uli?nih preprodavaca dogurali do bogatstva na kojima im zavide i velike svetske

kompanije, pa i do najviših

privrednih i bankarskih funkcija u državnom aparatu.SD u vezi s tim traži da nadležni državni organi svoju sadašnju potragu

za klju?nim akterima naftne, še?erne i druge mafije prošire potragom i za onima koji su u vreme “vladavine” Boriše Vukovi?a i

Mihalja Kertesa preplavljivali Srbiju SONY televizorima i drugom

tehni?kom, ?esto falš robom.

Beograd, 11. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Dogodilo se ono od ?ega su gra?ani Srbije najviše strahovali: »Sablja« je ne samo otupela, ve? je, po svoj prilici, vra?ena u

korice i »obešena« o zid! Politi?ari su za?utali, verovatno i zbog toga što se stiglo do samih vrata nekih od njih. U defanzivi su i

svi neposredni nosioci borbe protiv organizovanog kriminala. Izgleda da im ponovo najviše smetaju javnost i novinari, a da

kleveta postaje najteže krivi?no delo.

S druge strane, nastavlja se beskrupulozna rasprodaja društvene i državne imovine. Zahvaljuju?i nakaradnom, ekonomski

Organizovani kriminal i dalje raspolaže ve?im parama od države. Zato je naša ekonomska i socijalna kriza sve dublja i bez

izgleda da se ovom vlaš?u prevazi?e.

Ostali su nedodirljivi mnogi mafijaški bosovi u bankama i privredi, ?ak i oni za koje i »vrapci na grani« znaju da su najobi?niji

prevaranti i kriminalci. Tržište narkoticima ponovo je uspostavljeno. O?ekuje se uspostavljanje novog tržišta poslani?kim

mandatima na kome »glavni igra?i« ne?e biti politi?ke stranke, ve? upravo šefovi podzemlja kojima je vitalni interes da se

sadašnje stanje zadrži.

SD po ko zna koji put upozorava da zastoj u borbi protiv organizovanog kriminala može imati pogubne posledice.

U Beogradu,

31.005.2003. godine

Informativna služba

Socijaldemokratije

Beograd, 31. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

U drugoj polovini godine nema znakova da ce da zazivi pravicno sudstvo i pravna drzava. Sudovi odlazu u beskraj odluke, cesto su pristrasni, nastavljaju se dalja masovna krsenja zakona i ljudskih prava, kriminal i mafije nisu suzbijeni. Razvlasceni su se konsolidovali i povezali medusobno sa sadasnjom vlascu, kriminalcima i kao takvi blokiraju pomake i prevazilazenje krize, na radost svih onih u zemlji, okruzenju i svetu kojima odgovara sirenje haosa i konfuzije u zemlji. Sa zaljenjem konstatujemo da geo-okruzenje podstice mafiju i kriminal na razna nacine, jedan je ocigledan, putem sverca. Kasni donosenje Ustava, regulisanje statusa republika i pokrajina, nisu suzbijene brojne afere, sporo napreduju reforme drzavnog aparata, vojske i policije, medija jos nisu postala slobodna, ima slucajeva torture, progona, bezakonja, zrtve prethodnog bezakonja nisu obestecene, vecina gradjana i dalje zivi u strahu, sudske takse su enormne, advokati su skupi a cesto nemocni, gradjani su izgubili poverenej u pravni sistem. Jos nije razjasnjeno ubistvo Djindjica, policija se nedovoljno brzo energicno obracunava sa nasledjem losih navika iz proslosti. Haski tribunal je poseban problem i mi kao drzava i nacija ne pokazujemo dovoljno sposobnosti da ovo pitanje razresimo na pravi nacin. Doneti su novi izborni zakoni o preregistraciji stranaka i broju potpisa koji oznacavaju politicku diskriminaciju za one politicke stranke koje nemaju finansijere.Ovome treba dodati da jos nije raszreseno pitanje otvaranja dosijea, lustracije, pomirenja.,

Nasi celnici i aktivisti su i dalje zrtve svakodnevnih ataka i provokacija, uznemiravanja ,pretnji, ugrozavanja licne bezbednosti i imovinske sigurnosti. Sto se vidi iz daljih priloga. Vecina gradjana nase zemlje jos nisu nasli njihovu pravdu.

U prilogu dajemo nekoliko analiza Fonda za humanitarno pravo i Helsinskog odbora Srbije.Mi smo organizacija koja ne zeli da se stavlja ni na ciju stranu, niti da bilo koga neosnovano kritikuje i stavlja na stub srama i optuzbi.Koristimo ovu priliku da istaknemo neke nase procene rada ove dve organizacije. Obe imaju vrsne pravnike, infrastrukturu, prostorije, sredstva, a nasa organizacija nema nista od toga. Isticemo da u pojedinim segmentima obavljaju vrlo korisne zadatke zastite ljudskih prava: prava manjina, Haski sud, izbeglice, pojedinacni slucajevi torture, itd. To rade strucno . Nasa dobronamerna sugestija bi im bila da uzmu u obzir da se ne sprovode samo drasticna krsenja ljudskih prava manjina i pojednaca, nego vecine gradjana Srbije i Crne Gore bez obzira na etnicku i versku pripadnost. Zahtevamo od ove dve organizacije, bez da ih kritikujemo, da iskoriste svoje znacajne resurse da unaprede prava svih. Srbi su isto tako zrtve krsenja ljudskih prava kao i drugi.

Iako smo postali clanica Evropskog saveta, nasa zemlja jos nije ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima nasi gradjani jos ne mogu da se zale ovome sudu, iako na to imaju pravo.

Nasa organizacija se zalaze za ispravne procene, za objektivnost, primenu naucnog metoda i nauke.Smatramo da su nasa nacija I drzava stradali i zapadali u neprilike upravo zato sto nisu jasno objektivno sagledavali neke bitne i sustinske drustvene pojave koje su bile presudne za njihov opstanak prezivljavanje. Dok su razvijenije evropske drzave i nacije se razvijale brzo i snazno tehnoloski, kulturno, ekonomski upravo zato sto su primenjivale nauku, ukljucujuci i drustvene nauke.

Balkanizacija je izraz da obelezi sukobe i trvenja pojedinih delova jedne celine koji se primenjuje za ove balkanske regije koje karakterise nerazvijenost, nedostatak komunikacija, neobrazovanje, lose procene i zbog toga tenzije i obracuni.

Nazalost greske proslosti se nastavljaju. Lose procene iz kojih rezultiraju nove omraze i pothranjuju se one nasledjene iz ranijih titoistickih i milosevicevskih perioda opstaju. Srbija bukti u tinjajucem gradjanskom ratu koji je vesto alimentiran iz redova centara tajnih sluzbi i svakojakih mafija.

MI se zalazemo za ispravne procene, svako od nas ima neku svoju istinu, nikome nije lako, niti je bilo lako u proslosti. Zalozimo se da ispravno shvatimo druge, pomirimo se,oprostimo jedni drugima, budimo slozni i saradjujmo.Samo tako cemo izaci iz krize i sunovrata. Suprotno, lose procene i svadje vode u nove kataklizme i definiivno propadanje drzave i nacije. Nazalost, ima jos podosta onih u policiji i sudstvu pre svega, koji zele da nastave po starom, umesto da se isprave, izvinu svojim zrtvama pomognu im da se usprave, oni i dalje nastavljaju sa zloupotrebama. Sto je vrlo lose i vodi daljem produbljivanju krize, i biva zloupotrebljavano od geo politickog okruzenja koje tako podstice nove asocijalne postupke.

Uvodnik: Stari konsenzus

Izveštaj Koraćeve Komisije jasno ukazuje na propuste i voluntarizam nove vlasti kada je u pitanju sličan način došle do svoje finasijske moći, pre svega, zbog svoje bliskosti sa režimom

Mediji su važna karika u stvaranju dodatne konfuzije, deluju kao produžena ruka dela političkog establišmenta kojem stanje opšte konfuzije i netransparentnosti odgovara.

Đinđića je ogroman gubitak za Srbiju, jer se pokazalo da on nema adekvatnu zamenu i da je stvaranje normalne države itekako kompleksan zadatak. Srbija tek treba da nauči da bude svoja, a odlaskom Zorana Đinđića je izgubila političara koji je među prvima počeo razumevati njenu suštinu.

velikosrpske ideje je, pak, današnje stanje u Srbiji: bez svih Srba u jednoj državi i bez države.

T.Krsmanovic:Sabotaza sa mojom knjigom DRINSKI RASOMON-UPISANE POGRESKE U PAUSE 1.10.2003 godine

Obavestavam javnost da su za to nadlezne sluzbe obavile sabotazu sa mojom knjigom DRINSKI RASOMON koja je ovih dana izasla iz stamparije., u tirazu od 500 primeraka , tako sto su bez moga znanja i skriveno, ubacili izvestan broj slovnih gresaka u pause koji su bil dati stampariji u Sapcu.

Ovo je uradjeno sa ciljem da se degradira moj rad.

Naime, ja sam proverio sve pause prethodno u vise navrata, i ustanovio izvestan vrlo mali broj gresaka i naveo ih u tekst ISPRAVKE GRESAKA na kraju knjige. Najednom, se kada je knjiga izasla iz stampe, pojavio znatno veci broj gresaka, koje ranije nisu bile konstatovane. Ocigledno je neko dodao te nove greske sa ciljem da umanji impakt moje knjge na citaoce.

Radi se o sabotazi diverziji i to je delo istih onih snaga koje sprovode siroku i metodicnu aktivnost sabotaza nacije na svim mogucim nivoima. Njima smeta kultura i afirmacija autenticnih srpskih

intelektualaca , plase se njihovog prodora u svet i medjunarodnog priznanja. Bez obzira na ovu kulturnu vulgarnu diverziju intelektualnih bogalja, knjiga DRINSKI RASOMON dozivljava velika priznanja i budi znacajan interes. Saboteri ne mogu blokirati intelektualnu energiju citaoca koji prepoznaju poruke istine i ljubavi. U pripremi je vise mojih knjiga koje ce vrlo brzo ici u stampu. Kultura je mocno sredstvo u borbi protiv primitivne etnicke, politicke i svake druge mrznje.

Tomislav Krsmanovic

Srpski pokret obnove ukazuje da krsenje Ustavne povelje koja je predvidela striktan rok-da se najkasnje do15 maja ove godine usvoji zastava drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.A ovaj zadatak kasni.

SPO saopstava da sudovi rastezu sudske odluke.Tvrdi se da policijske akcije “SABLJA” kao da nije ni bilo.Kriminal opstaje i dalje.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST- Dosijei sto pre, ali bez prethodne obrade

Demokratska alternativa zalaze se za sto skorije otvaranje policijskih dosijea ali uz ocekivanja da ti dosijei budu autenticni, da ih javnost upozna bez prethodne obrade i da se ne otvara trgovina i berza

dosijeima.

Trazimo, takodje, da se desifruju sva operativna imena policijskih dousnika, bez obzira na njihov identitet ili sadasnju drustvenu poziciju kao i da svi diskovi i dokumentacija tajne policije budu dostupni javnosti, i da to ne zavisi od volje pojedinca ili grupe.

Pokret za zastitu ljudskih prava (

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel/faks-3911829; Pokret@eunet.yu

16.7.2003 godine

NEZAVISNO SUDSTVO- NEPRAVICNOST I PRISTRASNOST.

Sudija nastavljaju samovolju i da odlazu rocista i donose nepravicne sudske presude.Slicno su postupale i u vreme komunizma, J.B.Tita I Slobodana Milosevica.

Sudski sudeonici se masovno zale na nezakonite postupke sudija, ali bezuspesno. Obracaju se zalbama na razne adrese, i Ministarstvu pravosudja, odgovor je svugde isti: SADA IMAMO NEZAVISNO SUDSTVO; DOSLA JE DEMOKRATIJA. SUDIJE SU SAMOSTALNE NEZAVISNE I NIKO NE MOZE UTICATI NA NJIHOVE ODLUKE..

Dakle, nastavlja se samovolja i pristrasnost nepravicnih sudija. Oni koji su ranije donosili nepravicne sudske odluke to cine i danas, a zrtve su iste koje su bile i ranije. Ranije u vreme jednopartijskog

sistema, Tita i Milosevica , oni su sudili nepravicno, ali po diktatu PARTIJE. Danas opet sude nepravicno, ali sada u ime NEZAVISNOG SUDSTVA.I njima niko ne moze nista.A opstaje haos i bezakonje.

Zahtevamo da se u sudstvu sprovedu korenite reforme, i da sudije koje ne sude po pravdi i zakonu budu privedene pravdi i uklonjene iz sudstva.Sudije su instrumentalizovane u svrhe stvaranja dalje destabilizacije i rusenja drzave i nacije.

ISIL, SAD-Srbija i Crna Gora 12.11.2003 godine

http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Dusan Mihailovic

Zahtevamo od Vas da odmah date nalog da prestanu uznemiravanja T.Krsmanovica, njegovog sina i bivse supruge, Olivere Bosnjak, Mileta Dimitrijevica, Milana I Slobodana Zivkovica iz Arandjelovca, i mnogih drugih gradjana Srbije.To im cine pripadnici MUP-a Srbije i grupe organizovanih kriminalaca. Ocekujemo do Vas da nas sto pre obavestite o tome sta ste preduzeli.

ISIL tim

VMA(Vojno medicinska akademija)-organizovala juce anti-teroristicku operaciju.

Beogradska medija su prenela vest VMA( Vojno medicinske akademije), da je zavedeno vanredno stanje �anti-teroristicke pripravnosti protiv mogucih teroristickih napada�.

Pruzamo punu podrsku VMA i drzavi , nasoj vojsci, policiji, u borbi protiv terorista i kriminalaca, mafija, koji nasrcu sa svih strana na sve tekovine, sve oblasti, ukljucujuci pre svega i najvise na zdravlje i vitalnost nacije.

Mi smo najstariji i najbolesniji narod (sa Rusima, i drugim slovenskim narodima)na svetu. To nije doslo samo od sebe nego je posledica uticaja i subverzije.Samo 5% gradjana je zdravo, Srbi ce ako se sve ovo ne predupredi, za 20 godina biti manjina u svojoj zemlji, a za cetiri decenije nestati.

Mirceta Bozovic

.

27.10.2003.

Srbija zajedno podseća da ni posle 6 meseci od prijema u Savet Evrope naša

zemlja nije ratifikovala evropsku konvenciju o ljudskim pravima.To praktično znači

da još uvek građani Srbije i Crne Gore nemaju pravo žalbe međunarodnom sudu za

evropskih država,članica Saveta Evrope.Do pomenute ratifikacije (obavezni smo

da je izvršimo do aprila meseca 2004. godine) građani naše zemlje će ''uživati u

perioda vladavine režima Slobodana Miloše

Saopštenje

Sud odlučio da se vrati stan glumcu Enveru Petrovciju

početka bombardovanja 1999. godine, kada je zbog straha napustio Beograd. U

junu 1999. godine, nekoliko dana pošto je napustio Kosovsku Mitrovicu, Mile

Nedeljković je nasilno ušao u prazan stan Envera Petrovcija, zamenio bravu i do

danas živi u ovom stanu na opštini Stari Grad. Petrovci od tada ne može da uđe u

svoj stan.

Advokati Fonda za humanitarno pravo zastupali su Envera Petrovcija u sudskom

odluke suda podnet je predlog za izvršenje sudske odluke kojom je Enveru

Petrovciju omogućeno da se vrati u svoj stan.

ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije i Poveljom o ljudskim i

manjinskim pravima i građanskim slobodama. U skladu sa međunarodnim i

domaćim standardima, država je dužna ne samo da reaguje u svakom slučaju u

kojem je ovo pravo povređeno, već i da u što kraćem roku omogući vlasniku

Beograd - Konferencija za štampu Fonda za humanitarno pravo (Napomena: prenosenje Sopstenja FHP ne znaci nase slaganja sa njegovim pojedinim stavovima).

Međunarodni Dan ljudskih prava

9. decembar 2003.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora postala je članica Saveta Evrope 3. aprila

2003. godine. Istovremeno, u skladu sa Rezolucijom (2003)3 Komiteta ministara,

demokratskih institucija, saradnje sa Haškim tribunalom, suočavanja sa prošlošću,

vladavine prava i ljudskih prava.

1. Izgradnja demokratskih institucija

1.1. Ustavne promene u Srbiji i Crnoj Gori

poveljom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima državne zajednice Srbije i Crne

Gore trebalo je da se završi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu

Ustavne povelje[1], 4. februara 2003.

Ustavna komisija u Srbiji prestala je sa radom u novembru 2003. godine sa

obrazloženjem da nema konsenzusa među članovima u vezi sa bitnim

ustavnim rešenjima.

U Crnoj Gori je pored postojeće Komisije za ustavna pitanja formiran i

amandmana, ali je rad na amandmanima još uvek u toku.

1.2. Izgradnja novih institucija državne zajednice

propisano da će se sve institucije biti konstituisane u roku od 30 dana od dana

stupanja na snagu Ustavne povelje.

Zakon o Sudu Srbije i Crne Gore stupio je na snagu 19. juna 2003. godine,

ali sudije još uvek nisu izabrane. Stupanjem na snagu ovog zakona prestali su

da važe Zakon o Saveznom ustavnom sudu i Zakon o Saveznom sudu.

Nerešeni predmeti čekaju na izbor sudija Suda SCG.

1.3. Republičke institucije

Treći neuspešni predsednički izbori održani su 16. novembra 2003. godine.

Zakon o izboru predsednika Republike i pored promena 2002. godine, nije

uzeo u obzir preporuke Odeljenja za izgradnju demokratskih institucija

OEBS o minimalnom broju birača čiji je izlazak potreban za uspeh izbora

Srbiji). U toku predizborne kampanje za predsedničke izbore u Srbiji je

raspuštena Skupština. Vanredni parlamentarni izbori raspisani su za 28.

decembar 2003. godine prema neizmenjenom zakonu.

U Crnoj Gori trenutno sve opozicione stranke bojkotuju rad Skupštine, što

međunarodnih organizacija nisu dali rezultate.

2. Odgovornost i istina o počinjenim zločinima

Jedan od osnovnih uslova koji je 03. aprila 2003. godine Savet Evrope postavio

Srbiji i Crnoj Gori je saradnja sa Haškim tribunalom i otvaranje javne debate o

nedelima u prošlosti.

Od 5. oktobra 2000, kada je preuzela vlast, tranziciona vlada Srbije je uhapsila i

predala Međunarodnom krivičnom tribunalu za prethodnu Jugoslaviju bivšeg

predsednika Slobodana Miloševića i još sedam pojedinaca koji su imali visoki

stepen odgovornosti. Ta hapšenja nisu bila praćena otvaranjem pitanja

države da sarađuje sa Haškim tribunalom, kao uslovom za dobijanje humanitarne

pomoći, donacija i kredita. Takav pristup Vlade Srbije značajno je doprineo

jačanju pozicije Miloševićevih branitelja unutar institucija i u društvu, što je dovelo

do ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003 godine.

U julu 2003, na predlog Vlade Skupština Srbije usvojio je Zakon o organizaciji i

nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Međutim,

umesto jasnog političkog stava o obavezi države da kazni pojedince, državljane

Srbije koji su počinili ratne zločine, Vlada je najavila da će se novoosnovano

Hrvatima i Muslimanima, kako bi iznela istinu o nedelima protiv Srba. U oktobru

2003, povodom objavljivanja optužnica Haškog tribunala protiv dvojice generala

policije je odbio da "uhapsi optužene generale koji su branili državu", a ostali

Tužilaštvo Haškog tribunala da ugrožava nacionalnu bezbednost Srbije i opstanak

koji već 13 godina negiraju zločine i odgovornost Srbije i njenih snaga za nedela u

prošlosti.

nedela starog režima, što je dovelo do značajnog povećanja uticaja Miloševićevih

branitelja u društvu, institucijama i medijima, i uporna samo-viktimizacija društva su

problemi koji mogu ozbiljno da ugroze plan UN da nacionalni sudovi preuzmu

odgovornost za pravdu i otkrivanje istine o nedelima u prošlosti. Naime, Savet

bezbednosti je, rezolucijom br. 1508 od 28. avgusta 2003. obavezao Haški

Ruandu. Prema toj strategiji, Haški tribunal će prestati sa istragama 2004. a sa

suđenjima 2008. godine. Preostali predmeti će biti predati nacionalnim sudovima u

BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. U postojećem političkom ambijentu u Srbiji, sa

sličnom situacijom u Hrvatskoj i BiH, nema garancije da će se suditi u predmetima

u kojima Haško tužilaštvo nije podiglo optužnice. Te garancije postoje samo za

Tribunal na osnovu svog primata mogao da povuče predemete ako utvrdi propuste

nacionalnih sudova.

Dodatna prepreka ostvarenju plana prenošenja odgovornosti za istinu i pravdu na

nacionalne sudove su problemi koji potiču iz činjenice da tranziciona vlada u Srbiji

(slično je i u Hrvatskoj, Crnoj Gori i u BiH) nije reformisala institucije, nego su na

odgovornosti za nedela. Iz pravosuđa, sudova i tužilaštva nisu udaljeni službenici,

vlasti na sudsku, negiranjem principa komandne odgovornosti, takođe predstavlja

problem koji će primoravati tužioce da se u optuživanju pridržavaju političkih

instrukcija a ne zakona. Postojeća suđenja za ratne zločine (dva) pokazuju da

individulanoj odgovornosti nadređenih. Svedoci, pripadnici policije štite optužene

zbog uverenosti da time štite srpski narod, ali i zbog pretnji koje dolaze iz same

policije i od komandanata i pripadnika demobilisanih policijskih jedinica.

2.1. Oslobađanje svedoka čuvanja državne i vojne tajne

svedoka dužnosti čuvanja državne i vojne tajne. Odluku donosi Savet ministara

SCG. U drugim državama u regionu, BiH i Hrvatskoj nema takve procedure.

Taj proces postoji samo u Srbiji i Crnoj Gori, svedoci moraju da prođu kroz

dugotrajnu proceduru dobijanja dozvole i garancija od vlasti, što utiče na

2.2. Neusklađenost zakona sa Statutom Haškog tribunala

Iako je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom izmenjen 14. aprila 2003, što

uključuje i brisanje člana 39. koji je zabranjivao predaju optuženih posle donošenja

zakona, postojeći zakon još uvek nije u skladu sa odredbama Statuta Haškog

tribunala.

Postojeći zakon je u suprotnosti sa članom 16 Ustavne povelje koja priznaje

da organi Haškog tribunala ne mogu na teritoriji SCG prilikom preduzimanja

istražnih radnji postupati na način koji bi mogao da šteti državnom

suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti. Ova odredba je u

suprotnosti sa članom 29. Statuta Tribunala kojim se državama nalaže da

sarađuju sa Haškim tribunalom u istrazi i krivičnom gonjenju lica optuženih za

teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Nadalje, u članovima 13.

koji se vodi pred domaćim sudom, daje se ovlašćenje veću Okružnog,

odnosno, Višeg suda kao i veću Vrhovnog suda da odlučuju o tome da li je

sa članom 9. Statuta Haškog tribunala, koji u stavu 2. kaže da Haški tribunal

zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ, kao i da Haški trbunal ima

ovlašćenje da službeno zatraži od nacionalnog suda ustupanje nadležnosti.

Haškom tribunalu, ovlašćuju se istražni sudija kao i veće nadležnog suda da

tribunala.

2.3.Ograničavanje pristupa Tribunala ključnim dokazima

Jedna od preporuka Saveta Evrope odnosi se na davanje pristupa arhivi,

uključujući i pristup vojnim dokumentima.

da Tužilaštvu uskrati sve ključne dokaze koji bi mogli da potvrde umešanost

bivšeg režima u zločine počinjene u BiH. Savet se poziva na interese

pravde i istine.

2.4. Masovne grobnice u Srbiji

U maju 2001. godine, MUP Srbije je izneo podatke da se na teritoriji Srbije nalaze

nekoliko masovnih grobnica u kojima su zatrpana tela preko 900 kosovskih

i preuzimanje odgovornosti. Nažalost, masovne grobnice su poslužile vladi kao alibi

za predaju Miloševića Haškom tribunalu. Posle njegove predaje, 28. juna 2001.

Vlada i njeni ministri su prestali da pominju masovne grobnice u Srbiji. Mimo

javnosti sproveden je proces ekshumacije i obdukcije tela iz masovnih grobnica u

Osim povremenih informacija o prebacivanju identifikovanih tela na Kosovo

(ukupno 130), vlasti nisu saopštile nijedan drugi podatak.

2.5. Istina o ratnim zločinima i odgovornosti starog režima

U Srbiji, vlasti i društvo negiraju zločine u vezi sa kojima Haški tribunal podiže

optužnice i donosi presude. Umesto istine o počinjenim zločinima, u Srbiji se javno

osporava odgovornost bivšeg režima, brane Miloševićevi generali i oštro kritikuje

uspostavljanje vladavine prava.

3. Vladavina prava

3.1. Pravosuđe u Srbiji

pravosudnih organa.

regulisano pitanje izbora i prestanak dužnosti predsednika sudova, ugrožena

je nezavisnost sudske vlasti, zbog čega je FHP pokrenuo postupak za ocenu

članu Zakona o sudijama predlaže izbor i razloge za razrešenje predsednika

Zakonom o uređenju sudova 2001. godine predviđeno konstituisanje

apelacionih sudova, kao novih vrsta sudova opšte nadležnosti i Upravnog

suda kao nove vrste posebnih sudova. Njihovo konstituisanje bilo je

predviđeno do 1. oktobra 2001. godine, a zatim je taj rok produžen do 1.

januara 2004. godine. Mesec dana pre isteka ovog roka, nema nagoveštaja

da će ovi sudovi biti formirani.

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu javne tužioce

bira Narodna skupština na predlog Vlade[5], a zamenike javnog tužioca

imenuje Vlada[6] na predlog ministra nadležnog za pravosuđe[7]. Zamenici

nekoliko puta bili podvrgnuti proceduri reizbora. Sve ovo dovodi u pitanje

Saveta Evrope koje se odnose na obezbeđivanje samostalnosti pravosudnih

organa.

zatraženo samo u retkim slučajevima. U postupku izmena zakona, vlasti

često ne uvažavaju preporuke i mišljenja pravnih stručnjaka. Nakon što je u

junu 2003. godine potpisan Memorandum razumevanja između Ministarstva

pravde i Saveta Evrope, nekoliko zakona je upućeno Savetu Evrope radi

ekspertske analize.

3.2. Pravosuđe u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je 2002. godine donet novi Zakon o sudovima kojim se predviđa

pravosudne reforme rasteretiti Vrhovni sud RCG, koji je do sada u svom

delokrugu imao poslove Upravnog suda. Vrhovni sud je rešavao u postupcima po

žalbama na presude viših i privrednih sudova. Prema odredbama novog zakona ove

postupke preuzimaju apelacioni sudovi. Vrhovni sud će rešavati samo po

pravna mišljenja. Ovim Zakonom o sudovima posebno je naglašena uloga Sudskog

Vlasti u Crnoj Gori su formirale radnu grupu za izradu nacrta novog Krivičnog

zakona je u toku.

3.3. Vojno pravosuđe

Ustavna povelja SCG predviđa[8] da se nadležnost vojnih sudova, tužilaštava i

Ustavne povelje, poseban zakon je trebalo da bude donet u roku od šest meseci

od dana stupanja na snagu Ustavne povelje[9]. Zbog toga vojni pravosudni organi i

dalje rade bez pravne osnove. Na sastancima predstavnika vojnog pravosuđa sa

Ministarstvom pravde Srbije i Vrhovnim sudom Srbije dogovoreno je da vojno

pravosuđe nastavi da funkcioniše[10].

3.4. Zakon o lustraciji

U Srbiji primena „Zakona o lustraciji“[11] nailazi na poteškoće, s obzirom da je

kratkom roku (60 dana od prijema zahteva) dužno da izvrši proveru ogromnog

zahteva. U Crnoj Gori još nije donet zakon o lustraciji.U vezi sa izbornim listama za

reagovala.

3.5. Zakon o policiji

Zakon o policiji, kao jedan od najvažnijh zakona koji se tiče ostvarivanja

ljudskih prava u Srbiji, još nije usvojen. Radna grupa Ministarstva

unutrašnjih poslova izradila je nacrt zakona, a stručnjaci Saveta Evrope dali

su svoje predloge. Povodom nacrta Zakona o policiji, krajem novembra

2003. je održana javna rasprava, gde su iznete brojne primedbe na postojeći

nacrt. Usvajanje ovog zakona je neizvesno zbog raspuštanja Narodne

skupštine Republike Srbije.

Nacrt Zakon o policiji u Crnoj Gori je napravljen ali je njegovo usvajanje

neizvesno.

4. Ljudska prava

4.1. Konvencije Saveta Evrope o ljudskim pravima

– Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju o sprečavanju

najavljeno za leto 2003. godine, ovo obećanje vlasti nije ispunjeno. Predstavnici

vlasti su u više navrata izjavljivali da će obe konvencije biti ratifikovane do kraja

Gora nekoliko puta su odbili da uvrste u dnevni red ratifikaciju ovih konvencija.

4.2. Reforma policije

U Srbiji je u junu 2003. ustanovljena institucija Generalnog inspektora policije sa

mandatom da vrši unutrašnja kontrolu rada pripadnika policije.

Generalnom inspektoru, ali do sada nije primio još nijedan odgovor.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije doneo je 15. aprila 2003.

godine Uputstvo o policijskoj etici i načinu obavljanja poslova policije.

Uputstvo sadrži obaveze policije da poštuje ljudska i građanska prava u

skladu sa Evropskim kodeksom policijske etike i Evropskom konvencijom o

ljudskim pravima.

U Crnoj Gori, Fond za humanitarno pravo je u 2003. godini registrovao više

slučajeva protivpravnog ponašanja policije[13]. Inspektor zadužen za

tačnost Fondovih navoda u tri slučaja. Konačna odluka o kažnajvanju

koji ovakvu odluku još nije doneo.

U materijalnom krivičnom zakonodavstvu Srbije i Crne Gore ne postoji krivično

regulišu ovu oblast.

4.3. Sloboda medija

Na osnovu Zakona o radiodifuziji[14] u Srbiji je počeo sa radom Savet republičke

Agencije za radio-difuziju. Na početku rada ugledni članovi Saveta postavili su

pitanje zakonitosti i legitimiteta ovog tela. Osnovne primedbe odnosile su se na

koje je predložila vlast od članova koje su predložili mediji i nevladine organizacije.

asocijacija, kao i nevladinih organizacija ali je Skupština Srbije izglasala poverenje

spornim članovima Saveta. Političari i visoki državni funkcioneri i dalje podnose

tužbe protiv medija i nevladinih organizacija.

U Srbiji i Crnoj Gori još uvek nije donet Zakon o dostupnosti informacija od

zainteresovanim građanima i organizacijama pruže sve informacije od javnog

interesa.

4.4. Nacionalne manjine

Postojeći Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina je okvirnog karaktera

i postoji potreba za donošenjem daljih zakonskih i podzakonskih akata da bi bio

sproveden u praksi. Nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su predviđeni ovim

zakonom su uglavnom formirani, ali način njihovog finansiranja još uvek nije

regulisan.

U Srbiji je propuštena prilika da se pred izbore zakazane za 28. decembar 2003.

izmene diskriminatorske odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika. Ovim

zakonom, za ulazak u skupštinu, predviđen je cenzus od 5%, tako da partije

nacionalnih manjina imaju zanemarljive šanse da imaju svoje predstavnike u

parlamentu.

ove nacionalne manjine žrtve su višestruke diskriminacije čiji je osnov rasna

zakona protiv diskriminacije. Posledica ovakvog stanja je postojanje diskriminacije

po raznim osnovama i evidentna nezainteresovanost države da se ozbiljnije posveti

ovom pitanju i da ga stavi na listu prioriteta.

4.5. Institucija ombudsmana

U Srbiji još uvek nije usvojen zakon o ombudsmanu. Odlukom o Pokrajinskom

ombudsmanu[15], u Vojvodini je prvi put obrazovan ovaj organ. Krajem

septembra 2003. godine izabran je prvi Ombudsman AP Vojvodine, ali je njegova

prava i prava žena.

U Crnoj Gori je Zakon o zaštitniku ljudskih prava i sloboda usvojen početkom jula

2003. godine, a zatim izabran i prvi zaštitnik ljudskih prava i sloboda. Ova

institucija još nije počela sa radom zbog nedostatka tehničkih uslova.

[1] Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, čl. 20. st.2.: Države članice uskladiće

svoje ustave s Ustavnom poveljom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima

snagu Ustavne povelje.

[2] Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično

počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, Objavljen u „Sl. listu

SRJ“, br. 18 od 11. aprila 2002 i „Sl. listu SCG“, br. 16/03.

Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava

[4] Ministar pravde, Predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, Predsednik

Narodna skupština

[5] Osnovnim tekstom je bilo predviđeno da tužioce i njihove zamenika predlaže

Visoki savet pravosuđa

[6] Ibid

[7] Član 56. Zakona o javnom tužilaštvu.

[8] Član 66. Ustavne povelje SCG.

[9] Član 24. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje:

povelje.

Zakon iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od šest meseci od dana stupanja na

snagu Ustavne povelje.

[10] Vesti B92, 22. novembra 2003. godine.

[11] Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, objavljen u „Sl. glasniku RS“

broj 58/03, 61/03.

[12] Prema rečima ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasima

Ljajića, ratifikacija Evropske konvencije za ljudska prava kao i Konvencije o

[13] videti: www.hlc.org.yu/Tortura/saopstenja

[14] Službeni glasnik Republike Srbije, br. 42, 19. ?ul 2002.)

[15] Objavljena u "Sl. listu APV", br. 23 od 31. decembra 2002.

Saopštenje

Inicijativa za ocenu ustavnosti člana 70 Zakona o sudijama

Beograd - Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Republike

Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti člana 70 Zakona o sudijama, koji reguliše

suprotne načelima nezavisnosti sudstva i podele vlasti.

Uloga predsednika sudova u funkcionisanju pravosuđa je ključna, te stoga njihova

sudijama te nezavisnosti nema, jer Veće za pitanja sudske uprave, koje predlaže

pod uticajem izvršne vlasti. Prema odredbama člana 70 Zakona o sudijama, Veća

pravosuđe, predsednik Vrhovnog suda Srbije, kao i četiri sudije okružnih i/ili viših

sudova koje sve bira Narodna skupština. S obzirom da odluke Vlade sprovodi

predsednika sudova.

Ovakvim zakonskim rešenjem se umanjuje prethodno dostignuti nivo samostalnosti

i nezavisnost predsednika sudova u Srbiji. Prema prethodnoj verziji Zakona o

sudijama, predsednik je biran po istom postupku kao i sudije.

Srbije i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. U slučaju Campbell i

Fell protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski sud za ljudska prava konstatovao je

da se prilikom odlučivanja da li je neko telo nezavisno, sud prvenstveno rukovodi

"načinom imenovanja, trajanjem mandata i odsustvom garancija protiv spoljnog

pritiska".

Fond za humanitarno pravo očekuje da Ustavni sud Srbije pokrene postupak za

ocenu ustavnosti i obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata preduzetih na osnovu

Skupštine Srbije i Crne Gore da što pre ratifikuje Evropsku konvenciju o ljudskim

ljudska prava