SESTOMESECNI (JULSKI-AVGUSTOVSKI-SEPTEMBARSKI-OKTOBARSKI-NOVEMBARSKI-DECEMBARSKI) 2003 IZVESTAJ O STANJU LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI I CRNOJ GORI

A.Predgovor

Na osnovu nasih saznanja o stanju ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori u drugih sest meseci ove godine, nastavlja se kakav takav trend izvesnih poboljsanja u raznim oblastima,ali sa zaljenjem konstatujemo da nema znacajnijih pomaka. Ponavljamo ono sto smo vec kazali, nova demokratska vlast nesumnjivo ima dobru volju i ulaze znacajne napore da izvede zemlju iz krize .Iako ima pomaka u pojedinim oblastima, nazalost ipak jos nema stvarnih promena na bolje sto se tice kljucnih pitanja postovanja ljudskih prava vecine gradjana.i njihovog zivotnog standarda .

Ono sto raduje je da jenjava ostrascenost u politickim rivalitetima , jaca osecaj solidarnosti da smo svi zajedno u krizi.,da smo ugrozeni kao pojedinci i kao nacija.Ali jos nema sloge u dovoljnoj meri.Pre svega mi sada po prvi put od 1945 godine imamo vlast u koju mozemo imati poverenje da nam nece ciniti zlo, zvanicnici su kompetentne i kulturne osobe. Ali vlada nije u ovom periodu bila u stanju da spreci zlo, delom iz objektivnih razloga, ali ima i subjektivnih propusta.

Mi smo se prikljucili Savetu Evrope, ulazimo u Partnerstvo NATO za mir, poboljsava se saradnja sa Haskim sudom, sankcije vise nisu aktuelne, vracamo se u strukture medjunarodne zajednice, liberalizuje se rezim putovanja viza, dobijamo humanitarnu pomoc, ima izvesne konsolidacije na jugu Srbije, ima nekih mada minimalnih pomaka kada se radi o Kosovu, nema vise policijskih grubosti, pokrenute su brojne reforme, dolazi do depolitizacije vojske, IMIDz milicije i MUP-a je poboljsan, MUP je efikasniji, ima i kadrovskih promena, penzije i plate se isplacuju redovnije, ima nekih pomaka u isplati devizne stednje, nema drasticnih gusenja medija, hapsenja i progona neprijatelja,. Drzava je pokrenula koliko toliko neke energicnije akcije protiv organizovanog kriminala.

Ali nazalost ,uprkos svega ovoga, vecina gradjana nije nasla svoju pravdu i svoj mir.

U ovome periodu nije doslo do osetnijih promena kada se radi o privatnoj .svojini.Nastavljaju se nelegalne privatizacije, provalne kradje i nezakonita otudjivanja tudje svojine. Ono sto je ranije oduzeto se jos ne vraca vlasnicima. Nije doslo do poboljsanja u oblasti prava na rad. Tranzicija u Srbiji je vrlo bolan proces. Opstaje vrlo visoka stopa nezaposlenosti, niske i neredovne plate, losa zakonska regulativa, nepostovanje prava zaposlenih i samovolja direktora i mocnika,korupcija i kriminal.Nema znakova da ce da zazivi pravicno sudstvo i pravna drzava. Sudovi odlazu u beskraj odluke, cesto su pristrasni, nastavljaju se dalja masovna krsenja zakona i ljudskih prava, kriminal i mafije nisu suzbijeni. Razvlasceni su se konsolidovali i povezali medjusobno sa sadasnjom vlascu, kriminalcima i kao takvi blokiraju pomake i prevazilazenje krize, na radost svih onih u zemlji, okruzenju i svetu kojima odgovara sirenje haosa i konfuzije u zemlji. Doneti su novi izborni zakoni o preregistraciji stranaka i broju potpisa koji oznacavaju politicku diskriminaciju za one politicke stranke koje nemaju finansijere.Ovome treba dodati da jos nije raszreseno pitanje otvaranja dosijea, lustracije, pomirenja.,.Nasi celnici i aktivisti su i dalje zrtve svakodnevnih ataka i provokacija, uznemiravanja ,pretnji, ugrozavanja licne bezbednosti i imovinske sigurnosti. Sto se vidi iz daljih priloga. Vecina gradjana nase zemlje jos nisu nasli njihovu pravdu.Ima i dalje ugrozavanje prava na privatnost.Ima manje samovoljnih pritvaranja.U oblasti slobode izrazavanja ima osetnih pomaka ali ne ozbiljnih. Medija se tesko i sporo oslobadjaju decenijskog tutorstva svakojakih mocnika i klanova. Celnicima nase organizacije je onemoguceno da komuniciraju sa javnoscu, kao i ranije. Ima manje nasilnickih praksi.i vise slobode mirnog okupljanja Ali se sporo resavaju raniji slucajevi ubistava, ali ima i novih usmrcivanja i sumnjivih samoubistava .Srpska pravoslavna crkva igra sve znacajniju ulogu u drustvu. SPC postaje snazan stub nacionalnog preporoda. Iako je 1990 godine zaveden visepartijski sistem i doslo do znacajnih promena u svetu i u nasoj drzavi, narod nase zemlje jos nije uspeo da sebi izabere vladu po zelji. Jos ne vladaju oni koje narod zeli, nego neki drugi.Nazalost, od 1990 godine su iskljucene iz politicke utakmice i izbora najradikalnije i najautenticnije nacionalne snage.U nasoj zemlji jos uvek nema ravnopravnosti, i dalje caruju svakojake diskriminacije .Pre svega su diskriminisani i liseni sudske i druge pravne zastite vecina gradjana SCG od strane svakojakih mocnika i grupa klanova.Na udaru su i razne verske i etnicke manjine.U klimi sveopsteg stradanija se traze zrtveni jarci krivci za sveopstu tragediju, to su obicno najranljivije kategorije stanovnika, najslabiji ,najsiromasniji, razne manjine, zene, izbeglice, bez zastite, itd.

U ovih sest meseci dolazi do pogorsanja na Kosmetu, ubistava, pretnji, ugrozavanja sigurnosti, cak i ubijanja dece u Gorazdevcu, rusenja crkvi, paljenja kuca, iseljavanja Srba iz njihovih stanova, ranjavanja,itd. UNMIK i medjunarodna zajednica ne sprecavaju u dovoljnoj meri terorizam albanskih ekstremista. Cak je krajem godine stavljena na neki nacin na dnevni red revizija Rezolucije 1244. Odrzani su razgovori u Solunu i Becu kojom prilikom je delegacija Albanaca sa Kosova pokazala neodmerenost zahteva i ekstremizam.Nastavljaju se rasprave o odnosima Srbije I Crne Gore,I polarizacija na snage koje se zalazu za zajednicku drzavu dok su drugi za otcepljenje.Poremeceni su odnosi i dve crkve .Ekonomska situacija nastavlja da bude teska i losa. Cak se situacija pogorsava. Finannsijska ulaganja u Srbij su vrlo rizicna, privatizacije su cesto nelegalne, proizvodnui kapaciteti zastareli, nema trzista ni kapitala, osuli su se u znacajnoj meri i kadrovski resursi., nema adekvatne sudske zastite.prava zaposlenih.,dolazi do osetnog pada vrednosti dinara.,pada industrijska proizvodnja I nastavlja se opsti privredni kolaps.U VJ se nastavljaju reforme,ali ima i otpora. Kada se radi o torturi,

,tortura se ne svodi samo na onu otvorenu fizicku, mucenja, premlacivanja, nego se javlja i u mnogm suptilnijim, ali ne manje opasnim formama. Danas vecina gradjana zivi u nemastini, mnogi gladuju, u strahu od kriminalaca, sudova, i td. Zdravlje nacije je vrlo lose, gradjani SCG su jedni do najstarijih i najbolesnijih u svetu .Porodice se raspadaju, Srbi su posle Japanaca najstariji narod na svetu, jedan od najbolesnijih naroda na planeti, vlada Bela kuga, prema procenama Srbi bi u Srbiji za par decenija mogli biti manjina, a za pet decenija da nestanu.Odnosi Dijaspora-Matica jos nisu razreseni na pravi nacin.Dijaspora je i dalje iskljucena, nema pravo da glasa, da investira, privatizuje, Matica se prema njoj odnosi na macehinski nacin.Nasa organizacija je i dalje iskljucena i drzana u izolaciji, njeni aktivisti sirom zemlje izlozeni nadzoru i blokadama, ima i dalje istinskih progona.Mi smo bez prostorija, infrastrukture, podrske.Nastavljaju se napori reformista da nasa zemlja udje u EEZ, i Nato pakt, I u isto vreme otpori konzervativnih snaga. Odrzani predsednicki izbori nisu uspeli jer nije izaslo dovoljno glasaca. Vanredni parlamentarni izbori 28 decembra su pokazali kao i oni za predsednika Srbije, da su ojacale pozicije SRS , nacionalista i levice, ali ipak dve trecine glasova je dobio reformski blok stranaka u kome se nalaze DSS,DS, G17 I SPO. SRS i SPS dva koaliciona partnera nece moci da naprave vecinsku vladu, u isto vreme navedene reformske stranke ce morati da pokazu vecu diplomaticnost i takt da prevazidju razlike i da se sloze. Jacanje nacionalista i radikalnih vidjenja.oznacava nastavak nestabilnosti i rastakanja zemlje. Sem ukoliko navedene stranke ne nadju snage da se sloze i pariraju SRS i SPS.Predstoji period nestabilnosti i potraga koalicionih partnera i stranackih prepucavanja. Moguci su opet neki novi vanredni prevremeni izbori.Razlozi politicke nestabilnosti su vrlo brojni. Isticemo jedan:iz politicke izborne utakmice su iskljucene najautenticnije i najradikalnije opozicione i politicke struje, stranke i licnosti. I svi sadasnji politicki izborni akteri o tome cute sramno i nemoralno. Dok se ta nepravda ne izmeni, nema pravih izbora i nema snaznih politicara i politickih stranaka.U drugom delu ove godine ima izvesnih poboljsanja,ali ne znacajnijih.Vecina gradjana jos nije nasla svoja prava.

Sustina problema je postojaje neformalnih centara moci i mafija koji iz zamracenosti njihovih funkcija programiraju haos I nered, i u pravom smislu sabotiraju napore legalne i formalne vlasti.

Jednom recju nje doslo do diskontinuiteta, narod zakljucuje da je isto kao i ranije. Zbog cega je vrlo nezadovoljan i razocaran i u novu vlast.

Caruju i dalje lose procene, zavade, nesloga i zakulisane borbe medju klanovima mocnika. Umesto pomirenja, sloge , bujaju nove lose procene i ostrascenosti.

Jos nije sazrela svest da su nepostovanja ljudskih prava nacionalni problem br. 1, da su ona u proslosti vodila slabljenju i iznurivanju nacije i drzave, i da se stanje u ovoj oblasti ne popravlja na zadovoljavajuci nacin, sto uzrokuje dalja nazadovanja u razlicitim oblastima

Postoje razliciti pristupi tematici ljudskih prava, nesloge medju NGO I organizacijama za zastitu ljudskih prava koje imaju znacajne resurse, ali nema zajednicke akcije otuda nema dovoljne efikasnosti.

B.Rezime.

-Privatna svojina:U ovome periodu nije doslo do promena kada se radi o pravu na posedovanje privatne svojine.Pravda i postovanje prava jos nisu ostvareni u ovoj oblasti.Nastavljaju se nelegalne privatizacije, provalne kradje I nezakonita otudjivanja tudje svojine. Ono sto je ranije oduzeto se jos ne vraca vlasnicima.

-Prava iz radnog odnosa: Tranzicija u Srbiji je vrlo bolan proces. Vrlo visoka stopa nezaposlenosti, niske i neredovne plate, losa zakonska regulativa, nepostovanje prava zaposlenih i samovolja direktora i mocnika, nelegalne privatizacije, zastareli i neiskorisceni proizvodni kapaciteti, slabo organizovani i razjedinjeni sindikati, korupcija i krminal, nedostatak kapitala i trzista, i strucnih i motivisanih zdravih kadrova, su samo neki od problema koji se ticu prava iz radnog odnosa.

- U drugoj polovini godine nema znakova da ce da zazivi pravicno sudstvo i pravna drzava. Sudovi odlazu u beskraj odluke, cesto su pristrasni, nastavljaju se dalja masovna krsenja zakona i ljudskih prava, kriminal i mafije nisu suzbijeni. Razvlasceni su se konsolidovali i povezali medjusobno sa sadasnjom vlascu, kriminalcima i kao takvi blokiraju pomake i prevazilazenje krize, na radost svih onih u zemlji, okruzenju i svetu kojima odgovara sirenje haosa i konfuzije u zemlji. Sa zaljenjem konstatujemo da geo-okruzenje podstice mafiju i kriminal na razna nacine, jedan je ocigledan, putem sverca. Kasni donosenje Ustava, regulisanje statusa republika i pokrajina, nisu suzbijene brojne afere, sporo napreduju reforme drzavnog aparata, vojske i policije, medija jos nisu postala slobodna, ima slucajeva torture, progona, bezakonja, zrtve prethodnog bezakonja nisu obestecene, vecina gradjana i dalje zivi u strahu, sudske takse su enormne, advokati su skupi a cesto nemocni, gradjani su izgubili poverenej u pravni sistem. Jos nije razjasnjeno ubistvo Djindjica, policija se nedovoljno brzo energicno obracunava sa nasledjem losih navika iz proslosti. Haski tribunal je poseban problem i mi kao drzava i nacija ne pokazujemo dovoljno sposobnosti da ovo pitanje razresimo na pravi nacin. Doneti su novi izborni zakoni o preregistraciji stranaka i broju potpisa koji oznacavaju politicku diskriminaciju za one politicke stranke koje nemaju finansijere.Ovome treba dodati da jos nije raszreseno pitanje otvaranja dosijea, lustracije, pomirenja.,.Nasi celnici i aktivisti su i dalje zrtve svakodnevnih ataka i provokacija, uznemiravanja ,pretnji, ugrozavanja licne bezbednosti i imovinske sigurnosti. Sto se vidi iz daljih priloga. Vecina gradjana nase zemlje jos nisu nasli njihovu pravdu.

-Ugrozavanje prava na privatnost: SPO se zali da su stanovi njihovih funkcionera i stranacke prostorije i dalje nadzoravani i prisluskivani.i da je BIA sluzba koju sacinjavaju kadrovi iz ere Milosevica i cak I Tita., I da su neki jos I unaperdeni posle 5 oktobra. I da je optuzniac za ub istvo Djnindjica zaobisla neke celnike BIA. Spo dalje tvrdi da su “Crvene beretke”bile izvrsi eskadron smrti, ali epicentar zlocina je bio u vrhu Drzavne bezbednosti.I ovaj eskadron je prema SPO ostao netaknut osle 5 oktobra.

• Samovoljno pritvaranje:U ovoj oblasti ima znacajnih pomaka na bolje.Ali ima jos pojedinaca koji padaju pod udar onih koji su navikli u proslosti da na taj nacin prikracuju tudja prava

-Sloboda govora I izrazavanja:U ovoj oblasti ima osetnih pomaka ali ne ozbiljnih. Medija se tesko i sporo oslobadjaju decenijskog tutorstva svakojakih mocnika i klanova. Jos uvek ima tabu tema, pitanje ljudskih prava jos uvek nije stavljeno na dnevni red, vesto se ukriva od javnosti i dalje, postoje osobe kojima je I dalje sistematski onemoguceno da preko medija saopste svoja vidjenja. Na medijma se i dalje obrcu pojedinci kojima je to bilo omoguceno jos u ranijim politickim vremenima.Celnicima nase organizacije je onemoguceno da komuniciraju sa javnoscu, kao i ranije.

-Primena nedozvoljene sile: I u ovoj oblasti ima pomaka,ali i recidiva ranijih nasilnickih praksi.On sto zabrinjava je sto ogromna vecina ovakvih prekrsaja nikad i ne izadje na sud javnosti, ostaje neotkriveno.SPO je ostro osudio fizicki napad na Davida Babica koordinatora Odbora za borbu protiv nadgradnje na Konjarniku.

- Sloboda mirnog okupljanja:Nazalost,policija je rasturila silom ulicni protest sindikalista.

• Verske slobode:Srpska pravoslavna crkva igra sve znacajniju ulogu u drustvu. Uvodi se verska nastava, grade novi hramovi, sve je veci broj poslenika na Bozijoj njivi, verski nastupi na medijima su cesci, uticaj vere na zivot mladih narocito je sve znacajniji, jednom recju SPC postaje snazan stub nacionalnog perporoda. SPC se zalaze za dobre odnose sa drugim verskim zajednicama.Ima neugodnosgti sto se tice odnosa u okviru SPC sto se tice relacija Srbija –Crna Gora I Srbija-Makedonija.

-Pravo gradjana da promene vladu: Iako je 1990 godine zaveden vise partijski sistem I doslo do znacajnih promena u svetu I u nasoj drzavi, narod nase zemlje jos nije uspeo da sebi izabere vladu po zelji. Jos ne vladaju oni koje narod zeli, nego neki drugi.Nazalost, od 1990 godine su iskljucene iz politicke utakmice i izbora najradikalnije i najautenticnije nacionalne snage

U nasoj zemlji jos uvek nema ravnopravnosti, i dalje caruju svakojake diskriminacije .Pre svega su diskriminisani i liseni sudske i druge pravne zastite vecina gradjana SCG od strane svakojakih mocnika i grupa klanova.Na udaru su i razne verske i etnicke manjine.U klimi sveopsteg stradanija se traze zrtveni jarci krivci za sveopstu tragediju, to su obicno najranljivije kategorije stanovnika, najslabiji ,najsiromasniji, razne manjine, zene, izbeglice, bez zastite, itd.

-Kosovo: U ovih sest meseci dolazi do pogorsanja na Kosmetu, ubistava, pretnji, ugrozavanja sigurnosti, cak I ubijanja dece u Gorazdevcu, rusenja crkvi, paljenja kuca, iseljavanja Srba iz njihovih stanova, ranjavanja,itd. UNMIK i medjunarodna zajednica ne sprecavaju u dovoljnoj meri terorizam albanskih ekstremista. Cak je krajem godine stavljena na neki nacin na dnevni red revizija Rezolucije 1244. Odrzani su razgovori u Solunu i Becu kojom prilikom je delegacija Albanaca sa Kosova pokazala neodmerenost zahteva i ekstremizam.

-Odnosi u federaciji: Nastavljaju se rasprave o odnosima Srbije I Crne Gore,I polarizacija na snage koje se zalazu za zajednicku drzavu dok su drugi za otcepljenje.Poremeceni su odnosi I dve crkve

-VJ: U VJ se nastavljaju reforme,ali ima i otpora. Tezi se da VJ postane moderna armija, uklopljena u medjunarodne standarde, da udje u Partnerstvo za mir i Nato pakt..

-Tortura, necovecni postupci, ponizavanja: Protivimo se pogresnom pristupu pitanju postojanja torture u SCG. Tortura se ne svodi samo na onu otvorenu fizicku, mucenja, premlacivanja, nego se javlja i u mnogm suptilnijim, ali ne manje opasnim formama. Danas vecina gradjana zivi u nemastini, mnogi gladuju, u strahu od kriminalaca, sudova, i td.Ima i slucajeva policijske torture.o cemu govori FHP u svojim izvestajima. I ovome podatku treba prici na racionalan nacin. Nije ni policiji lako u vreme kada je kriminal masovan, kad nema adekvatne sudske zastite, kada ima mnogo asocijalnih i dusevno ostecenih, koji povrh svega krse zakon, ( I prete policiji, moguce je videti i u centru Beogada slogane na zidovima-SMRT POLICIJI). Otuda i policajci

• Zdravlje:zdravlje nacije je vrlo lose, gradjani SCG su jedni do najstarijih i najbolesnijih u svetu
• Porodica:Porodice se raspadaju, Srbi su posle Japanaca najstariji narod na svetu, jedan do najbolesnijih naroda na planeti, vlada Bela kuga, pream procenama Srbi bi u Srbiji za par decenija mogli biti manjina, a za pet decenija da nestanu.

Profesor dr.Marko Mladenovic:U ime celog srpskog naroda, u ime predaka koje smo izneverili, u ime potomaka koji se ne?e roditi, u ime savremenika koji od vas o?ekuju da spasete Srbe od ''bele kuge'' i od nestanka sa Balkana i sa cele planete, podnosim ovu

-Sport:Nasi sportisti postizu u pojedinim granama sporta dobre ili cak I odlicne rezultate. Ne kao ranije ali i|ak dobre.Slabiji rezultati u sportu su posledica krize zemlje.i nacije. Mi smo jedna do najstarijih

najbolesnijih i najsiromasnijih zemalja sveta. A to nisu dobre okolnosti za razvoj vrhunskih sportista. Uprkos svega nastavljaju se u pojedinjim granama odlicni rezultati.O cemu se ovde radi? Sve to izaziva cudjenje? Najstariji, najbolesniji,najsiromasniji, najnerazvijeniji siromasna i zaostala zemlja, pri dnu

svih pokazatelja u Evropi i svetu, a ovamo zeli da bude gigant sportu? To cudi svet. I ne shvataju o cemu se radi? Ima i zluradosti zapadnih kucnih pmocnica:navikli, ne mogu da se odviknu, trose energiju i vreme, nagone bolesne da se dopinguju, usmeravaju se u pogresnom pravci i dalje kao ranije,itd.

Zasto kako?

U svakom slucaju je vrlo pozitivno da budemo vrhunski sportisti. Ali zasto samo vrhunski sportisti.Ako mozemo da budemo odlicni sportisti zast ne mozemo da budemo odlicni bankari, ekonomisti, biznismeni, da razvijemo nasu zemlju da bude bogata i narod zdrav i poletan.Jer sport

nije samo snaga nego i inteligencija.

Dake, dobijmo motiv ne samo za sport nego i za svestrani razvoj zemlje.Sigurno da kao sto mozemo biti odlicni sportisti mozemo biti i odlicni u svim drugim oblastima. Potrudimo se.

Ovako je smesno i cudno, u svem najgori a hocemo samo u sportu da budemo odlicni.

Napred u sport ali jos vise napred u svestrani razvoj.

-Medjunarodni polozaj: nastavljaju se napori reformista da nasa zemlja udje u EEZ, iNato pakt, I u isto vreme otpori konzervativnih snaga.

-Izbori:Odrzani predsednicki izbori nisu uspeli jer nije izaslo dovoljno glasaca. Vanredni parlamentarni izbori 28 decembra su pokazali kao i oni za predsednika Srbije, da su ojacale pozicje SRS , nacionalista I levice, ali ipak dev trecien glasova je dobio reformski blok stranaka u kome se nalaze DSS,DS, G17 I SPO. SRS I SPS dva koaliciona partnera nece moci da naprave vecinsku vladu, u isto vreme navedene reformske stranke ce morati da pokazu vecu diplomaticnost i takt da prevazidju razlike I da se sloze. Jacanje nacionalista I radikalnih vidjenja.oznacava nastavak nestabilnosti i rastakanja zemlje. Sem ukoliko navedene stranke ne nadju snage da se sloze i pariraju SRS I SPS.

Predstoji period nestabilnosti i potraga koalicionih partnera i stranackih prepucavanja.

Moguci su opet neki novi vanredni prevremeni izbori.

Razlozi politicke nestabilnosti su vrlo brojni. Isticemo jedan:iz politicke izborne utakkkmice su iskljucene najautenticnije i najradikaknije opozicione iI politicke struje, stranke i licnosti. I svi sadasnji politicki izborni akteri o tome cute sramno I nemoralno. Dok se ta nepravda ne izmeni, nema pravih izbora i nema snaznih politicara I politickih stranaka.

• Zakljucak:U drugom delu ove godine ima izvesnih poboljsanja,ali ne znacajnijih.Vecina gradjana jos nije nasla svoja prava.

II.Pravo na posedovanje privatne svojine-

1.Devizna stednja

Kada se radi o deviznoj stednji nije bilo znacajnijih promena u ovome periodu.

2.Penzije i plate, socijalna davanja

Penzije, plate i socijalna davanja se primaju redovno,.ali jos nisu isplaceni svi dugovi i ova primanja su u proseku mizerna.

3.Privatizacije i koncesije

Najavlja se i obavlja ubrzana privatizacija, i u isto vreme ponovo se kao i ranijih godina umnozavaju dokumentovane optuzbe da se nasa zemlja prodaje u bescenje, da se obavljaju nelegalne privatizacije, da paket akcija grabe za sebe za bagatelu mocnici.

Jasno je da bez funkcionisanja efikasnih instrumenata pravne drzave ne moze biti prave

privatizacije, jer je privatizacija prevashodno pravna transakcjia.A upravo od 1989 godine privatizacija se obavlja u zemlji koja se raspadala, bila u ratu, sa rekordnom stopom inflacje, pod sankcijama, bombardovana, od tada su uzeli maha korupcija, crno trziste, sverc, kriminal i mafija, doslo je do raspada pravnog sistema. Ubistvo Z.Djindjica ,stanje u sudstvu, opstajanje kriminala , bezakonje, jos nije vraceno sto je oduzeto, nepostoji garancija licne bezbednosti i imovinske sigurnosti- su samo neki jasni indikatori da pravna drzava jos ne funkcionise.

Dakle, nema neophodnih pravnih preduslova da se obavi privatizacija. A to znaci da se

nastavljaju nelegalne privatizacije. Sto treba zaustaviti.

U Jugoslaviji je dolaskom komunista na vlast 1945 godine bio zaveden u izvesnoj meri

sovjetski model svojine, a posle politickog raskida sa SSSR-om ,Jugoslavija se opredelila za tzv.Samoupravljanje i fabrike su bile predate na upravljanje radnicima, koji su tako postali vlasnici sredstava. za proizvodnju.Tako je bila stvorena tzv."drustvena proizvodnja" Na papiru su bili vlasnici radnici ,ali su ustvari njome upravljali etatisticki centri moci.Privatizacija drustvene svojine u Jugoslaviji kao centralni proces tranzicije socijalisticke u kapitalisticku privredu je zapocela, slicno bivsim socijalistickim drzavama Istocne Evrope , jos 1989 godine. Privatizacija je inaugurisana i

Ustavom iz 1992 godine i edificirano je vise zakona te je ovaj proces krenuo i u nasoj zemlji.Od pobede DOS-a 2000 godine sve se vise orijentise na privatizaciju

Privatizacija se sve do danasnjih dana odvijala u slozenim i delikatnim okolnostima.Na delu su

bile ceste nelegalne privatizacije, sto se nastavlja I sada, kojom prilikom su bivsi direktori i politicki mocnici kupovali bivse samoupravne fabrike za bagatelu, na prevaru . Radnici i vecina zaposlenih

cesto nisu bili ravnopravni ucesnici , nisu bili kako treba obavesteni, procedure privatizacije su bile jako komplikovane i nejasne ,transformacije su bile zaklonjene od uvida javnosti , bez dovoljnog oglasavanja i ucesca Srba iz inostranstva.i stranaca. Postoji averzivnost stranih investitora, mnogi

zaziru da investiraju u zemlju gde ne funkcionise pravni sistem ( nije jos vraceno ono sto je

oduzimano po raznim osnovama od 1945 godine,privatizuje se tudja imovina)-bez garancija za investirani kapital, zaposleni su bili vrlo niske kupovne moci da bi mogli kupovati akcije. Upravljacki sloj je bio u preimucstvu , kao bogatiji i bolje organizovan, koji je u opstoj konfuziji, na brzinu i

prevaru prisvajao za bagatelu bivse narodne fabrike .I fabrikama su nastavili da upravljaju oni koji nisu u stanju da nabave svez kapital, da uvedu moderan menadzment, dovedu sposobne menadzere, te su vecinu ovih firmi doveli u nazadovanja i gubitke.

Na delu je pokusaj cuvanja staus quo.Oni koji su se bogatili od tudje nelegalno prisvojene

imovine i skrivili sadasnji katastrofican ishod umesto da budu sankcionisani bivaju nagradjeni. Ujedno ovakve privatizacije oznacavaju dalju kriminalizaciju drustva, izvor su dodatnih podela i tenzija, ruse pravni sistem, i instrumentalizovane su u funkciji daljeg rusenja drzave i slabljenja nacije.

Ponavljamo ono sto smo govorili u vise navrata od kraja 1980-ih godina : Privatizacija nije

moguca bez funkcionisanja pravne drzave, privatizacije treba ukinuti sve dok ne zazivi pravna drzava. Svi mi znamo vrlo dobro da se i dalje zakon krsi masovno i drasticno, a da pravna drzava jos ne postoji..Sto omogucava dalje zloupotrebe i uzurpaciju firmi koje su stvarali svi. a ne samo mocnici.Zato zahtevamo da se sve obavljene privatizacije anuliraju, I zaustave dalje, i da se privatizacije obave onda kada zazivi pravna drzava..

Posto je jasno da su privatizacije nove kradje i konfiskacije,sto je omoguceno nefunkcionisanjem pravne drzave i sudstva, buduci da je privatizacija pre svega pravna transakcija koja zahteva zdrav pravni sistem, a buduci da pravne drzave nema, zahtevamo da se sve privatizacije i koncesije ODMAH obustave, i one koje su obavljene sve ANULIRAJU, i da se privatizacije obave kada zazivi pravna drzava.

Upozoravamo da se ovakve privatizacie zloupotrebljavaju od strane onih koji zele da nastave haos i rasulo, slabljenje drzave , da tako cineci ruse pravni sistem, i sprovode negativnu selekciju i nastave rusenje ekonomije, drzave i nacije.

Jos nije vraceno ono sto je oduzeto po raznim osnovma od 1945 godine do danas, a nastavljaju se nove masovne drasticne uzurpacie tudje imovine.Vrlo je cinicno da stranci uzimaju radnicke narodne firme za bagatelu, uz baksis nadleznim drzavnim funkionerima,.i tako prisvajaju nasu imovinu, a nama propovedaju o njihovoj navodnoj borbi za ljudska prava u nasoj zemlji., za postovanje privatne svojine i za vracanje oduzetog.

Strani lopovi ovde potsticu kriminal i kriminalce i tako destabilizuju zemlju. i jacaju dalja krsenja ljudskih pava, pod pastom navodne borbe za ljudska prava. Lisice u kokosarnicima, jarac u kupusu.

Slica misljenja o privatizacijama kao nelegalnim zauzimaju sindikati,Nvo, politicke stranke.

sa krupnim nedostacima do sada sprovedenih privatizacija,ovakva akcija je potpuno u skladu sa političkim delovanjem Srbije zajedno. Kao što je i zvanično objavljeno,na preko 700 sprovedenih postupaka,pristigle su argumentovane žalbe,a do dana današnjeg nijedna žalba nije razmatrana od

nadležnih republičkih organa.

PISMO VLADI I MINISTARSTVU ZA PRIVREDU I PRIVATIZACIJU

BEOGRAD, DECEMBAR 2003.

MINISTRU ZA PRIVREDU I PRIVATIZACIJU

U VLADI REPUBLIKE SRBIJE

03.12.2003.

PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

- GOSPODINU ZORANU ŽIVKOVIĆU -

- GOSPODINU ALEKSANDRU VLAHOVIĆU -

B E O G R A D

Poštovana gospodo,

Savez samostalnih sindikata Srbije, u protestnim aktivnostima «Za spas radništva i privrede Srbije», pored zahteva za smenu Vlade i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, imao je i zahtev da se obustavi proces privatizacije po sadašnjem modelu – do izbora nove Vlade Republike Srbije.

Potpuno je deplasirano ubrzavati proces privatizacije na način koji, prema našim ocenama i ocenama većine stranaka koje učestvuju na parlamentarnim izborima, nije ostvario postavljene ciljeve, a to su pre svega veća uposlenost, novi razvojni programi i oživljavanje proizvodnje.

Polazeći od napred iznetog, zahtevamo da se do konstituisanja nove Vlade Republike Srbije odustane od ubrzavanja procesa privatizacije i prepusti novoj Vladi Republike Srbije da izvrši najavljene izmene postojećeg modela privatizacije.

Gospodo,

što mi iskreno i ne želimo.

S poštovanjem,

PREDSEDNIK SAVEZA SAMOSTALNIH

SINDIKATA SRBIJE

Prof. Milenko Smiljanić

SPo i Nova Srbija pak zahtevaju donosenje novog Zakona o privatizaciji i ponistavanje svih vec obavljenih kriminalnih rasprodaja preduzeca i nacionalnih dobara u Srbiji.i da se zaposlenima daju deonice.

4.Provale, kradje, pljacke, ucene

Nastavljaju se provalne razbojnicke kradje, tokom ovog meseca je opljackano nekoliko firmi u centru Beograda.

5.Takse ,i porezi, kamate ,kazne

U ovome periodu se nastavlja trend rasta poreza i taksi.

6..Inflacija

7. Vracanje konfiskovane imovine

Liga za zastitu imovne i ljudskih prava nastavlja upornu borbu za povracaj oduzete imovine po raznim osnovima od 1945 godine do danas. Ovde nema znacajnijih pomaka.

sednici. Na drugoj strani vlada Srbije ovom pitanju,koje godinama tišti stotine hiljada

koliko joj nije stalo do ispravljanja istorijskih nepravdi i st

8.Zakoni o prometu nepokretnosti i nasledjivanju

9.Razno

III.Prava iz radnog odnosa

Tranzicija u Srbiji je vrlo bolan proces. Vrlo visoka stopa nezaposlenosti, niske i neredovne plate, losa zakonska regulativa, nepostovanje prava zaposlenih i samovolja direktora i mocnika, nelegalne privatizacije, zastareli i neiskorisceni proizvodni kapaciteti, slabo organizovani i razjedinjeni sindikati, korupcija i krminal, nedostatak kapitala i trzista, i strucnih i motivisanih zdravih kadrova, su samo neki od problema koji se ticu prava iz radnog odnosa. U drugih sest meseci ove godine nema promena na bolje.

A sto se vidi i iz saopstenja u prilogu:

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

P R E D L O G

SOCIJALNO - EKONOMSKI UGOVOR I

POZICIONIRANJE SINDIKATA KAO RAVNOPRAVNOG SOCIJALNOG PARTNERA

1. uspostavljanjem ravnopravnog socijalnog dijaloga kroz institucionalno uredjivanje socijalno-ekonomskih saveta,

4. uspostavljanjem ravnopravnog socijalnog dijaloga sa sindikatima u budućoj reformi obrazovanja, zdravstva, uprave i drugih javnih službi, uz eliminisanje odnosa prema ovim delatnostima kao trošku države,

5. finansiranje iz budžeta i drugih izvora (donacije, kreditne podrške za restruktuiranje) zajedničkih programa i projekata na tripartitnoj osnovi koji imaju za cilj unapredjenje socijalno ekonomskog dijaloga, mirno rešavanje socijalnih konflikata, ublažavanje socijalnih posledica tranzicije, osposobljavanje za nove uslove tržišne ekonomije i druge zajedničke projekte.

II

SINDIKATA I POSLODAVACA;

1. zakonsko uredjivanje obaveznosti formiranja socijalno-ekonomskih saveta na svim nivoima socijalnog partnerstva: Republika, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava,

2. zakonsko definisanje nadležnosti socijalno-ekonomskih saveta, donošenje odluka na principu konsezusa socijalnih partnera i obaveznost sprovodjenja usvojenih odluka saveta,

3. obezbedjivanje mehanizama efikasne realizacije odluka socijalno-ekonomskih saveta,

5. stvaranje institucionalnih uslova za reperezentativne sindikate da učestvuju u radu skupštinskih tela, upućuju amandmane Narodnoj Skupštini na predloge propisa iz socijalne i ekonomske sfere i da imaju “jednu posmatračku - praznu stolicu” u parlamentu,

6. obezbedjivanje zakonskih uslova da do uspostavljanja reprezentativnih dobrovoljnih udruženja poslodavaca, ostvarivanje pregovaračke funkcije poslodavaca bude povereno privrednim komorama i njihovim udruženjima.

III

PRIVATIZACIJA

Savez samostalnih sindikata Srbije prihvata nužnost nastavka privatizacije kao osnovnog elementa sprovodjenja ukupne tranzicije, ali potpuno zakonite, kontrolisane, javne u svim fazama, uz realno socijalno prihvatljive posledice i zalaže seza mešovitu svojinsku strukturu (privatna, državna zadružna).

1. da kroz izmene Zakona o privatizaciji obezbedi standardizovanje minimalnih socijalnih elemenata kao buduće obaveze kupca i elemenata kupoprodajnih ugovora i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima. Minimalni socijalni elementi će biti utvrdjeni najmanje u visini Socijalnog programa Vlade RS za restruktuiranje velikih sistema,

3. da predstavnici izvršne vlasti zakonski budu isključeni iz sastava tenderskih komisija zbog sukoba interesa,

6. da obezbedi formiranje nezavisne revizijske institucije za kontrolu izvršenih privatizacija preduzeća,

8. da sačini plan privatizacije javnog sektora (EPS, NIS, PTT i železnica) i primarne poljoprivredne proizvodnje uvažavajući specifičnosti ovih delatnosti,

9. da se objekti društvenog standarda u preduzećima, gradjeni sredstvima fondova zajedničke potrošnje izuzmu iz privatizacije, i daju na upravljanje reprezentativnim sindikatima saglasno brojnosti članstva.

IV

RADNO-SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO

I SISTEMSKI PROPISI KOJI UTIČU NA POLOŽAJ ZAPOSLENIH

to:

Zakon o radu

Da se u ravnopravnom socijalnom dijalogu pripremi nov Zakon o radu u potpunosti uskladjen sa ratifikovanim konvencijama i preporukama MOR-a, standardima Evropske unije, kao i sa primedbama MOR-a na sada važeći Zakon i Amandmanima Saveza samostalnih sindikata Srbije. Do usvajanja novog Zakona o radu biće izvršene izmene i dopune

važećeg Zakona, i to:

a) izvršiti izmene dela Zakona koji se odnosi na kolektivne ugovore, u skladu sa amandmanima Saveza samostalnih sindikata Srbije na Predlog zakona o radu,

b) konkretizovati zaštitu predstavnika reprezentativnog sindikata kod poslodavca,

c) povećati broj članova sindikata za sticanje reprezentativnosti,

d) izvršiti dopunu odredaba Zakona koje se odnose na inspekcijski nadzor stvaranjem uslova da se inspekcijski nadzor vrši uz saradnju sa reprezentativnim sindikatima, u skladu sa ratifikovanim konvencijama MOR-a br. 81 i 129,

e) uvesti sankcije za kršenje obaveza poslodavca koje do sada nisu sankcionisane,

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

Izvršiti izmene odredaba zakona koje su u suprotnosti sa medjunarodnim konvencijama i stvoriti uslove da se prihodi od upravljanja javnim dobrima delom usmere na zapošljavanje

Propisi koji se odnose na pravosuđe:

Zakon o stečaju

Vlada je saglasna da se u predlog novog Zakona o stečaju ugradi pravo zaposlenih kod stečajnog dužnika da biraju svoje predstavnike u odbor poverilaca i pravo zaposlenih na prioretitetnu isplatu svih neisplaćenih zarada sa pripadajućim doprinosom za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Donošenje ostalih zakonskih propisa koji se odnose na sindikate i poslodavce

Vlada je saglasna da predlog Zakona o ekonomsko-socijalnim savetima, Zakona o štrajku i Zakona o mirnom rešavanju kolektivnih i individualnih radnih sporova, uputi u skupštinsku proceduru po postizanju saglasnosti (konsezusa) svih socijalnih partnera, uz prethodno razrešenje pitanja reprezentativnosti sindikata i poslodavaca, u skladu sa zakonom.

V

SOCIJALNA POLITIKA I ZAŠTITA ZAPOSLENIH U PROCESU TRANZICIJE

Vlada se obavezuje da će u vodjenju aktivne socijalne politike:

1. rešiti problem u vezi sa povezivanjem staža osiguranja zaposlenih,

2. visinu minimalne zarade utvrdjivati tromesečno, u okviru socijalnog dijaloga, u visini 60% prosečne neto zarade u Republici Srbiji,

3. subvencionisati samozapošljavanje,

4. poreskim olakšicama stimulisati poslodavce za novo zapošljavanje, a posebno zapošljavanje starijih radnika i invalida rada,

5. finansijski podržati osnivanje zaštitnih radionica i preduzeća za zapošljavanje invalida i starijih radnika,

6. pripremiti predlog novog Zakona o zapošljavanju invalidnih lica, u skladu sa medjunarodnim standardima i Preporukom MOR-a br. 168 o zapošljavanju invalida,

7. obezbediti finansiranje dodatnog obrazovanja i prekvalifikacije nezaposlenih,

10. obezbediti realizaciju jedinstvenog socijalnog programa za preduzeća koja se restrukturiraju, pripremaju za privatizaciju ili stečaj,

11. obezbediti realno prihvatljive uslove za rešavanje stambenih potreba zaposlenih i gradjana,

13. stalno voditi aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i rada na crno u cilju novog zapošljavanja, eliminisanja poreske utaje i jačanja socijalnih fondova.

VI

VII

REALIZACIJA UGOVORA

Vlada RS je saglasna da će sa Savezom samostalnih sindikata Srbije redovno šestomesečno sačinjavati bilanse realizacije ovog ugovora.

Vlade:

- brzinom ispunjavanja kriterijuma i standarda propisanih za pridruživanje Evropskoj uniji,

VIII

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Beograd, 14. oktobar 2003. godine

OTVORENO PISMO

POSLANICIMA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

UJEDINjENI GRANSKI SINDIKATI "NEZAVISNOST"

KONFEDERACIJA SLOBODNIH SINDIKATA

Poštovani narodni poslanici!

Smatramo da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nužnost koja se ne može i ne sme izbeći. Upućujući vam ovaj zajednički stav, podsećamo vas da smo od Vlade Republike Srbije tražili i dalje zahtevamo:

1. Da se hitno utvrdi strategija razvoja Srbije i usvoje odgovarajući socijalni programi;

3. Da se temeljno preispita i koriguje proces privatizacije zbog toga što:

- nisu doneti odgovarajući prateći zakoni (o denacionalizaciji, pravima malih akcionara, zaštiti stranih investicija, konfliktu interesa, antikorupcijski zakon …),

- iz privatizacije nisu isključeni svi oni koji kroz nju legalizuju “prljav novac”,

- u njemu nisu zaštićeni prirodni resursi i dobra od javnog interesa,

- ali i zbog toga što sindikati nisu na odgovarajući način zastupljeni u zaključivanju, praćenju i izvršavanju obaveza iz kupoprodajnih ugovora;

5. Da se sva prava zaposlenih koja proističu iz rada regulišu kolektivnim ugovorima;

7. Da se borba protiv korupcije i kriminala vodi do kraja, bez izuzetaka i kompromisa i da se od novca i oduzete imovine finansiraju socijalni programi.

Ukoliko ne dođe do realizacije naših zahteva i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora bićemo prinuđeni da primenimo sve legalne oblike sindikalne borbe.

Mi ne protestujemo da bi se vratilo staro, već da bi se ispravilo ono što sada ne valja. A toga je već previše!

Poslanici!

Smatramo da Vas ne treba da ubeđujemo da se u Srbiji loše živi. Živi se bez nade i bez perspektive, živi se od danas do sutra, a sve više je i očajnika koji podižu ruku na sebe ili druge. Nada koja je postojala u početku, polako se pretvorila u beznađe. Stanje ne vredi opisivati. Gospodo poslanici, to stanje treba menjati što brže i, naravno, na bolje.

Vlada koja će ne samo buditi nadu, već Vlada koja će aktivno raditi na poboljšanju kvaliteta života građana Srbije.

Poštovani poslanici!

Počev od donošenja Zakona o radu koji je "izglasan" glasom poslanika koji je u tom trenutku bio u Solunu, pa do "daljinskog" glasanja iz Bodruma, niko više ne zna koliko je poslaničkih kartica u "prometu", ni koliko Narodna skupština

Republike Srbije ima poslanika. Sve se svelo na manipulaciju i trgovinu, na eroziju legitimnosti i ugleda.

Gospodo! Izbori nisu poraz. Uostalom, prevremeni izbori obećani su na samom početku mandata nove vlasti.

To od vas očekuju sindikati, očekuje ogromna većina onih istih građana koji su svojevremeno za vas glasali. Vi ste na potezu.

ZA SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

ZA UGS "NEZAVISNOST"

Predsednik Branislav Čanak

ZA KONFEDERACIJU SLOBODNIH SINDIKATA

Predsednik Zoran Mrvaljević

IV.Pravo na pravicno sudjenje.

U drugoj polovini godine nema znakova da ce da zazivi pravicno sudstvo i pravna drzava. Sudovi odlazu u beskraj odluke, cesto su pristrasni, nastavljaju se dalja masovna krsenja zakona i ljudskih prava, kriminal i mafije nisu suzbijeni. Razvlasceni su se konsolidovali i povezali medusobno sa sadasnjom vlascu, kriminalcima i kao takvi blokiraju pomake i prevazilazenje krize, na radost svih onih u zemlji, okruzenju i svetu kojima odgovara sirenje haosa i konfuzije u zemlji. Sa zaljenjem konstatujemo da geo-okruzenje podstice mafiju i kriminal na razna nacine, jedan je ocigledan, putem sverca. Kasni donosenje Ustava, regulisanje statusa republika i pokrajina, nisu suzbijene brojne afere, sporo napreduju reforme drzavnog aparata, vojske i policije, medija jos nisu postala slobodna, ima slucajeva torture, progona, bezakonja, zrtve prethodnog bezakonja nisu obestecene, vecina gradjana i dalje zivi u strahu, sudske takse su enormne, advokati su skupi a cesto nemocni, gradjani su izgubili poverenej u pravni sistem. Jos nije razjasnjeno ubistvo Djindjica, policija se nedovoljno brzo energicno obracunava sa nasledjem losih navika iz proslosti. Haski tribunal je poseban problem i mi kao drzava i nacija ne pokazujemo dovoljno sposobnosti da ovo pitanje razresimo na pravi nacin. Doneti su novi izborni zakoni o preregistraciji stranaka i broju potpisa koji oznacavaju politicku diskriminaciju za one politicke stranke koje nemaju finansijere.Ovome treba dodati da jos nije raszreseno pitanje otvaranja dosijea, lustracije, pomirenja.,

Nasi celnici i aktivisti su i dalje zrtve svakodnevnih ataka i provokacija, uznemiravanja ,pretnji, ugrozavanja licne bezbednosti i imovinske sigurnosti. Sto se vidi iz daljih priloga. Vecina gradjana nase zemlje jos nisu nasli njihovu pravdu.

U prilogu dajemo nekoliko analiza Fonda za humanitarno pravo i Helsinskog odbora Srbije.Mi smo organizacija koja ne zeli da se stavlja ni na ciju stranu, niti da bilo koga neosnovano kritikuje i stavlja na stub srama i optuzbi.Koristimo ovu priliku da istaknemo neke nase procene rada ove dve organizacije. Obe imaju vrsne pravnike, infrastrukturu, prostorije, sredstva, a nasa organizacija nema nista od toga. Isticemo da u pojedinim segmentima obavljaju vrlo korisne zadatke zastite ljudskih prava: prava manjina, Haski sud, izbeglice, pojedinacni slucajevi torture, itd. To rade strucno . Nasa dobronamerna sugestija bi im bila da uzmu u obzir da se ne sprovode samo drasticna krsenja ljudskih prava manjina i pojednaca, nego vecine gradjana Srbije i Crne Gore bez obzira na etnicku i versku pripadnost. Zahtevamo od ove dve organizacije, bez da ih kritikujemo, da iskoriste svoje znacajne resurse da unaprede prava svih. Srbi su isto tako zrtve krsenja ljudskih prava kao i drugi.

Iako smo postali clanica Evropskog saveta, nasa zemlja jos nije ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima nasi gradjani jos ne mogu da se zale ovome sudu, iako na to imaju pravo.

Nasa organizacija se zalaze za ispravne procene, za objektivnost, primenu naucnog metoda i nauke.Smatramo da su nasa nacija I drzava stradali i zapadali u neprilike upravo zato sto nisu jasno objektivno sagledavali neke bitne i sustinske drustvene pojave koje su bile presudne za njihov opstanak prezivljavanje. Dok su razvijenije evropske drzave i nacije se razvijale brzo i snazno tehnoloski, kulturno, ekonomski upravo zato sto su primenjivale nauku, ukljucujuci i drustvene nauke.

Balkanizacija je izraz da obelezi sukobe i trvenja pojedinih delova jedne celine koji se primenjuje za ove balkanske regije koje karakterise nerazvijenost, nedostatak komunikacija, neobrazovanje, lose procene i zbog toga tenzije i obracuni.

Nazalost greske proslosti se nastavljaju. Lose procene iz kojih rezultiraju nove omraze i pothranjuju se one nasledjene iz ranijih titoistickih i milosevicevskih perioda opstaju. Srbija bukti u tinjajucem gradjanskom ratu koji je vesto alimentiran iz redova centara tajnih sluzbi i svakojakih mafija.

MI se zalazemo za ispravne procene, svako od nas ima neku svoju istinu, nikome nije lako, niti je bilo lako u proslosti. Zalozimo se da ispravno shvatimo druge, pomirimo se,oprostimo jedni drugima, budimo slozni i saradjujmo.Samo tako cemo izaci iz krize i sunovrata. Suprotno, lose procene i svadje vode u nove kataklizme i definiivno propadanje drzave i nacije. Nazalost, ima jos podosta onih u policiji i sudstvu pre svega, koji zele da nastave po starom, umesto da se isprave, izvinu svojim zrtvama pomognu im da se usprave, oni i dalje nastavljaju sa zloupotrebama. Sto je vrlo lose i vodi daljem produbljivanju krize, i biva zloupotrebljavano od geo politickog okruzenja koje tako podstice nove asocijalne postupke.

Uvodnik: Stari konsenzus

Izveštaj Koraćeve Komisije jasno ukazuje na propuste i voluntarizam nove vlasti kada je u pitanju sličan način došle do svoje finasijske moći, pre svega, zbog svoje bliskosti sa režimom

Brojne afere koje potresaju srbijansku političku scenu poslednjih meseci nisu dovele do značajnijeg pomaka u ogoljavanju finansijskih malverzacija, jer, očigledno za to i nema interesa. Više su u funkciji stranačkih prepucavanja i svojevrsne predizborne kampanje. Skandali i afere su jedina "društvena zbivanja", odnosno mera društvenog prestiža i, takoreći, surogat za politiku koja je potrošena, jer se stalno obnavlja stari obrazac.

Mediji su važna karika u stvaranju dodatne konfuzije, deluju kao produžena ruka dela političkog establišmenta kojem stanje opšte konfuzije i netransparentnosti odgovara.

T.Krsmanovic:Sabotaza sa mojom knjigom DRINSKI RASOMON-UPISANE POGRESKE U PAUSE 1.10.2003 godine

Obavestavam javnost da su za to nadlezne sluzbe obavile sabotazu sa mojom knjigom DRINSKI RASOMON koja je ovih dana izasla iz stamparije., u tirazu od 500 primeraka , tako sto su bez moga znanja i skriveno, ubacili izvestan broj slovnih gresaka u pause koji su bil dati stampariji u Sapcu.

Ovo je uradjeno sa ciljem da se degradira moj rad.

Naime, ja sam proverio sve pause prethodno u vise navrata, i ustanovio izvestan vrlo mali broj gresaka i naveo ih u tekst ISPRAVKE GRESAKA na kraju knjige. Najednom, se kada je knjiga izasla iz stampe, pojavio znatno veci broj gresaka, koje ranije nisu bile konstatovane. Ocigledno je neko dodao te nove greske sa ciljem da umanji impakt moje knjge na citaoce.

Radi se o sabotazi diverziji i to je delo istih onih snaga koje sprovode siroku i metodicnu aktivnost sabotaza nacije na svim mogucim nivoima. Njima smeta kultura i afirmacija autenticnih srpskih

intelektualaca , plase se njihovog prodora u svet i medjunarodnog priznanja. Bez obzira na ovu kulturnu vulgarnu diverziju intelektualnih bogalja, knjiga DRINSKI RASOMON dozivljava velika priznanja i budi znacajan interes. Saboteri ne mogu blokirati intelektualnu energiju citaoca koji prepoznaju poruke istine i ljubavi. U pripremi je vise mojih knjiga koje ce vrlo brzo ici u stampu. Kultura je mocno sredstvo u borbi protiv primitivne etnicke, politicke i svake druge mrznje.

Tomislav Krsmanovic

Srpski pokret obnove ukazuje da krsenje Ustavne povelje koja je predvidela striktan rok-da se najkasnje do15 maja ove godine usvoji zastava drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.A ovaj zadatak kasni.

SPO saopstava da sudovi rastezu sudske odluke.Tvrdi se da policijske akcije “SABLJA” kao da nije ni bilo.Kriminal opstaje i dalje.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST- Dosijei sto pre, ali bez prethodne obrade

Demokratska alternativa zalaze se za sto skorije otvaranje policijskih dosijea ali uz ocekivanja da ti dosijei budu autenticni, da ih javnost upozna bez prethodne obrade i da se ne otvara trgovina i berza

dosijeima.

Trazimo, takodje, da se desifruju sva operativna imena policijskih dousnika, bez obzira na njihov identitet ili sadasnju drustvenu poziciju kao i da svi diskovi i dokumentacija tajne policije budu dostupni javnosti, i da to ne zavisi od volje pojedinca ili grupe.

Pokret za zastitu ljudskih prava (

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel/faks-3911829; Pokret@eunet.yu

16.7.2003 godine

NEZAVISNO SUDSTVO- NEPRAVICNOST I PRISTRASNOST.

Sudija nastavljaju samovolju i da odlazu rocista i donose nepravicne sudske presude.Slicno su postupale i u vreme komunizma, J.B.Tita I Slobodana Milosevica.

Sudski sudeonici se masovno zale na nezakonite postupke sudija, ali bezuspesno. Obracaju se zalbama na razne adrese, i Ministarstvu pravosudja, odgovor je svugde isti: SADA IMAMO NEZAVISNO SUDSTVO; DOSLA JE DEMOKRATIJA. SUDIJE SU SAMOSTALNE NEZAVISNE I NIKO NE MOZE UTICATI NA NJIHOVE ODLUKE..

Dakle, nastavlja se samovolja i pristrasnost nepravicnih sudija. Oni koji su ranije donosili nepravicne sudske odluke to cine i danas, a zrtve su iste koje su bile i ranije. Ranije u vreme jednopartijskog

sistema, Tita i Milosevica , oni su sudili nepravicno, ali po diktatu PARTIJE. Danas opet sude nepravicno, ali sada u ime NEZAVISNOG SUDSTVA.I njima niko ne moze nista.A opstaje haos i bezakonje.

Zahtevamo da se u sudstvu sprovedu korenite reforme, i da sudije koje ne sude po pravdi i zakonu budu privedene pravdi i uklonjene iz sudstva.Sudije su instrumentalizovane u svrhe stvaranja dalje destabilizacije i rusenja drzave i nacije.

ISIL, SAD-Srbija i Crna Gora 12.11.2003 godine

http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Dusan Mihailovic

Zahtevamo od Vas da odmah date nalog da prestanu uznemiravanja T.Krsmanovica, njegovog sina i bivse supruge, Olivere Bosnjak, Mileta Dimitrijevica, Milana I Slobodana Zivkovica iz Arandjelovca, i mnogih drugih gradjana Srbije.To im cine pripadnici MUP-a Srbije i grupe organizovanih kriminalaca. Ocekujemo do Vas da nas sto pre obavestite o tome sta ste preduzeli.

ISIL tim

VMA(Vojno medicinska akademija)-organizovala juce anti-teroristicku operaciju.

Beogradska medija su prenela vest VMA( Vojno medicinske akademije), da je zavedeno vanredno stanje �anti-teroristicke pripravnosti protiv mogucih teroristickih napada�.

Pruzamo punu podrsku VMA i drzavi , nasoj vojsci, policiji, u borbi protiv terorista i kriminalaca, mafija, koji nasrcu sa svih strana na sve tekovine, sve oblasti, ukljucujuci pre svega i najvise na zdravlje i vitalnost nacije.

Mi smo najstariji i najbolesniji narod (sa Rusima, i drugim slovenskim narodima)na svetu. To nije doslo samo od sebe nego je posledica uticaja i subverzije.Samo 5% gradjana je zdravo, Srbi ce ako se sve ovo ne predupredi, za 20 godina biti manjina u svojoj zemlji, a za cetiri decenije nestati.

Mirceta Bozovic

.

27.10.2003.

Srbija zajedno podseća da ni posle 6 meseci od prijema u Savet Evrope naša

zemlja nije ratifikovala evropsku konvenciju o ljudskim pravima.To praktično znači

da još uvek građani Srbije i Crne Gore nemaju pravo žalbe međunarodnom sudu za

evropskih država,članica Saveta Evrope.Do pomenute ratifikacije (obavezni smo

da je izvršimo do aprila meseca 2004. godine) građani naše zemlje će ''uživati u

perioda vladavine režima Slobodana Miloše

Saopštenje

Sud odlučio da se vrati stan glumcu Enveru Petrovciju

početka bombardovanja 1999. godine, kada je zbog straha napustio Beograd. U

junu 1999. godine, nekoliko dana pošto je napustio Kosovsku Mitrovicu, Mile

Nedeljković je nasilno ušao u prazan stan Envera Petrovcija, zamenio bravu i do

danas živi u ovom stanu na opštini Stari Grad. Petrovci od tada ne može da uđe u

svoj stan.

Advokati Fonda za humanitarno pravo zastupali su Envera Petrovcija u sudskom

odluke suda podnet je predlog za izvršenje sudske odluke kojom je Enveru

Petrovciju omogućeno da se vrati u svoj stan.

ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Republike Srbije i Poveljom o ljudskim i

manjinskim pravima i građanskim slobodama. U skladu sa međunarodnim i

domaćim standardima, država je dužna ne samo da reaguje u svakom slučaju u

kojem je ovo pravo povređeno, već i da u što kraćem roku omogući vlasniku

Beograd - Konferencija za štampu Fonda za humanitarno pravo (Napomena: prenosenje Sopstenja FHP ne znaci nase slaganja sa njegovim pojedinim stavovima).

Međunarodni Dan ljudskih prava

9. decembar 2003.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora postala je članica Saveta Evrope 3. aprila

2003. godine. Istovremeno, u skladu sa Rezolucijom (2003)3 Komiteta ministara,

demokratskih institucija, saradnje sa Haškim tribunalom, suočavanja sa prošlošću,

vladavine prava i ljudskih prava.

1. Izgradnja demokratskih institucija

1.1. Ustavne promene u Srbiji i Crnoj Gori

poveljom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima državne zajednice Srbije i Crne

Gore trebalo je da se završi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu

Ustavne povelje[1], 4. februara 2003.

Ustavna komisija u Srbiji prestala je sa radom u novembru 2003. godine sa

obrazloženjem da nema konsenzusa među članovima u vezi sa bitnim

ustavnim rešenjima.

U Crnoj Gori je pored postojeće Komisije za ustavna pitanja formiran i

amandmana, ali je rad na amandmanima još uvek u toku.

1.2. Izgradnja novih institucija državne zajednice

propisano da će se sve institucije biti konstituisane u roku od 30 dana od dana

stupanja na snagu Ustavne povelje.

Zakon o Sudu Srbije i Crne Gore stupio je na snagu 19. juna 2003. godine,

ali sudije još uvek nisu izabrane. Stupanjem na snagu ovog zakona prestali su

da važe Zakon o Saveznom ustavnom sudu i Zakon o Saveznom sudu.

Nerešeni predmeti čekaju na izbor sudija Suda SCG.

1.3. Republičke institucije

Treći neuspešni predsednički izbori održani su 16. novembra 2003. godine.

Zakon o izboru predsednika Republike i pored promena 2002. godine, nije

uzeo u obzir preporuke Odeljenja za izgradnju demokratskih institucija

OEBS o minimalnom broju birača čiji je izlazak potreban za uspeh izbora

Srbiji). U toku predizborne kampanje za predsedničke izbore u Srbiji je

raspuštena Skupština. Vanredni parlamentarni izbori raspisani su za 28.

decembar 2003. godine prema neizmenjenom zakonu.

U Crnoj Gori trenutno sve opozicione stranke bojkotuju rad Skupštine, što

međunarodnih organizacija nisu dali rezultate.

2. Odgovornost i istina o počinjenim zločinima

Jedan od osnovnih uslova koji je 03. aprila 2003. godine Savet Evrope postavio

Srbiji i Crnoj Gori je saradnja sa Haškim tribunalom i otvaranje javne debate o

nedelima u prošlosti.

Od 5. oktobra 2000, kada je preuzela vlast, tranziciona vlada Srbije je uhapsila i

predala Međunarodnom krivičnom tribunalu za prethodnu Jugoslaviju bivšeg

predsednika Slobodana Miloševića i još sedam pojedinaca koji su imali visoki

odgovornosti za počinjena nedela, nego je Vlada to pitanje svela na obavezu

pomoći, donacija i kredita. Takav pristup Vlade Srbije značajno je doprineo

jačanju pozicije Miloševićevih branitelja unutar institucija i u društvu, što je dovelo

U julu 2003, na predlog Vlade Skupština Srbije usvojio je Zakon o organizaciji i

nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Međutim,

umesto jasnog političkog stava o obavezi države da kazni pojedince, državljane

tužilaštvo baviti počiniocima ratnih zločina nad Srbima - komandantima OVK,

Hrvatima i Muslimanima, kako bi iznela istinu o nedelima protiv Srba. U oktobru

VJ i dvojice generala MUP Srbije, Vlada se stavila u odbranu optuženih. Ministar

ministri Vlade Srbije i Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom optužili su

demokratske vlasti. Time se vlada okrenula starom režimu i njegovim braniteljima

koji već 13 godina negiraju zločine i odgovornost Srbije i njenih snaga za nedela u

prošlosti.

Nedostatak političke volje tranzicione Vlade Srbije da preuzme odgovornost za

branitelja u društvu, institucijama i medijima, i uporna samo-viktimizacija društva su

problemi koji mogu ozbiljno da ugroze plan UN da nacionalni sudovi preuzmu

odgovornost za pravdu i otkrivanje istine o nedelima u prošlosti. Naime, Savet

bezbednosti je, rezolucijom br. 1508 od 28. avgusta 2003. obavezao Haški

tribunal da sprovede strategiju okončanja rada tribunala za bivšu Jugoslaviju i

Ruandu. Prema toj strategiji, Haški tribunal će prestati sa istragama 2004. a sa

BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. U postojećem političkom ambijentu u Srbiji, sa

sličnom situacijom u Hrvatskoj i BiH, nema garancije da će se suditi u predmetima

u kojima Haško tužilaštvo nije podiglo optužnice. Te garancije postoje samo za

Tribunal na osnovu svog primata mogao da povuče predemete ako utvrdi propuste

nacionalnih sudova.

Dodatna prepreka ostvarenju plana prenošenja odgovornosti za istinu i pravdu na

nacionalne sudove su problemi koji potiču iz činjenice da tranziciona vlada u Srbiji

ključnim pozicijama u policiji i vojsci ostali pojedinci sa viskom stepenom

odgovornosti za nedela. Iz pravosuđa, sudova i tužilaštva nisu udaljeni službenici,

vlasti na sudsku, negiranjem principa komandne odgovornosti, takođe predstavlja

problem koji će primoravati tužioce da se u optuživanju pridržavaju političkih

instrukcija a ne zakona. Postojeća suđenja za ratne zločine (dva) pokazuju da

individulanoj odgovornosti nadređenih. Svedoci, pripadnici policije štite optužene

zbog uverenosti da time štite srpski narod, ali i zbog pretnji koje dolaze iz same

policije i od komandanata i pripadnika demobilisanih policijskih jedinica.

2.1. Oslobađanje svedoka čuvanja državne i vojne tajne

svedoka dužnosti čuvanja državne i vojne tajne. Odluku donosi Savet ministara

SCG. U drugim državama u regionu, BiH i Hrvatskoj nema takve procedure.

Taj proces postoji samo u Srbiji i Crnoj Gori, svedoci moraju da prođu kroz

dugotrajnu proceduru dobijanja dozvole i garancija od vlasti, što utiče na

2.2. Neusklađenost zakona sa Statutom Haškog tribunala

Iako je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom izmenjen 14. aprila 2003, što

uključuje i brisanje člana 39. koji je zabranjivao predaju optuženih posle donošenja

zakona, postojeći zakon još uvek nije u skladu sa odredbama Statuta Haškog

tribunala.

Postojeći zakon je u suprotnosti sa članom 16 Ustavne povelje koja priznaje

da organi Haškog tribunala ne mogu na teritoriji SCG prilikom preduzimanja

istražnih radnji postupati na način koji bi mogao da šteti državnom

suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti. Ova odredba je u

suprotnosti sa članom 29. Statuta Tribunala kojim se državama nalaže da

sarađuju sa Haškim tribunalom u istrazi i krivičnom gonjenju lica optuženih za

teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Nadalje, u članovima 13.

koji se vodi pred domaćim sudom, daje se ovlašćenje veću Okružnog,

odnosno, Višeg suda kao i veću Vrhovnog suda da odlučuju o tome da li je

sa članom 9. Statuta Haškog tribunala, koji u stavu 2. kaže da Haški tribunal

zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ, kao i da Haški trbunal ima

ovlašćenje da službeno zatraži od nacionalnog suda ustupanje nadležnosti.

Članovima 29. i 30. Zakona, koji se odnose na postupak predaje okrivljenih

Haškom tribunalu, ovlašćuju se istražni sudija kao i veće nadležnog suda da

tribunala.

2.3.Ograničavanje pristupa Tribunala ključnim dokazima

Jedna od preporuka Saveta Evrope odnosi se na davanje pristupa arhivi,

uključujući i pristup vojnim dokumentima.

da Tužilaštvu uskrati sve ključne dokaze koji bi mogli da potvrde umešanost

bivšeg režima u zločine počinjene u BiH. Savet se poziva na interese

pravde i istine.

2.4. Masovne grobnice u Srbiji

U maju 2001. godine, MUP Srbije je izneo podatke da se na teritoriji Srbije nalaze

nekoliko masovnih grobnica u kojima su zatrpana tela preko 900 kosovskih

i preuzimanje odgovornosti. Nažalost, masovne grobnice su poslužile vladi kao alibi

Vlada i njeni ministri su prestali da pominju masovne grobnice u Srbiji. Mimo

javnosti sproveden je proces ekshumacije i obdukcije tela iz masovnih grobnica u

Osim povremenih informacija o prebacivanju identifikovanih tela na Kosovo

(ukupno 130), vlasti nisu saopštile nijedan drugi podatak.

2.5. Istina o ratnim zločinima i odgovornosti starog režima

U Srbiji, vlasti i društvo negiraju zločine u vezi sa kojima Haški tribunal podiže

osporava odgovornost bivšeg režima, brane Miloševićevi generali i oštro kritikuje

uspostavljanje vladavine prava.

3. Vladavina prava

3.1. Pravosuđe u Srbiji

pravosudnih organa.

regulisano pitanje izbora i prestanak dužnosti predsednika sudova, ugrožena

je nezavisnost sudske vlasti, zbog čega je FHP pokrenuo postupak za ocenu

članu Zakona o sudijama predlaže izbor i razloge za razrešenje predsednika

Zakonom o uređenju sudova 2001. godine predviđeno konstituisanje

suda kao nove vrste posebnih sudova. Njihovo konstituisanje bilo je

predviđeno do 1. oktobra 2001. godine, a zatim je taj rok produžen do 1.

januara 2004. godine. Mesec dana pre isteka ovog roka, nema nagoveštaja

da će ovi sudovi biti formirani.

bira Narodna skupština na predlog Vlade[5], a zamenike javnog tužioca

imenuje Vlada[6] na predlog ministra nadležnog za pravosuđe[7]. Zamenici

nekoliko puta bili podvrgnuti proceduri reizbora. Sve ovo dovodi u pitanje

samostalnost tužilaca. FHP očekuje da vlasti u Srbiji usvoje preporuke

Saveta Evrope koje se odnose na obezbeđivanje samostalnosti pravosudnih

organa.

zatraženo samo u retkim slučajevima. U postupku izmena zakona, vlasti

često ne uvažavaju preporuke i mišljenja pravnih stručnjaka. Nakon što je u

junu 2003. godine potpisan Memorandum razumevanja između Ministarstva

ekspertske analize.

3.2. Pravosuđe u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je 2002. godine donet novi Zakon o sudovima kojim se predviđa

pravosudne reforme rasteretiti Vrhovni sud RCG, koji je do sada u svom

delokrugu imao poslove Upravnog suda. Vrhovni sud je rešavao u postupcima po

žalbama na presude viših i privrednih sudova. Prema odredbama novog zakona ove

vanrednim pravnim lekovima, zauzimaće načelne pravne stavove i davaće načelna

pravna mišljenja. Ovim Zakonom o sudovima posebno je naglašena uloga Sudskog

Vlasti u Crnoj Gori su formirale radnu grupu za izradu nacrta novog Krivičnog

Zakonika, Zakona o krivičnom postupku i Zakona o javnom tužilaštvu. Izrada ovih

zakona je u toku.

3.3. Vojno pravosuđe

Ustavna povelja SCG predviđa[8] da se nadležnost vojnih sudova, tužilaštava i

Ustavne povelje, poseban zakon je trebalo da bude donet u roku od šest meseci

od dana stupanja na snagu Ustavne povelje[9]. Zbog toga vojni pravosudni organi i

dalje rade bez pravne osnove. Na sastancima predstavnika vojnog pravosuđa sa

Ministarstvom pravde Srbije i Vrhovnim sudom Srbije dogovoreno je da vojno

pravosuđe nastavi da funkcioniše[10].

3.4. Zakon o lustraciji

Veće Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u relativno

kratkom roku (60 dana od prijema zahteva) dužno da izvrši proveru ogromnog

zahteva. U Crnoj Gori još nije donet zakon o lustraciji.U vezi sa izbornim listama za

reagovala.

3.5. Zakon o policiji

Zakon o policiji, kao jedan od najvažnijh zakona koji se tiče ostvarivanja

ljudskih prava u Srbiji, još nije usvojen. Radna grupa Ministarstva

unutrašnjih poslova izradila je nacrt zakona, a stručnjaci Saveta Evrope dali

su svoje predloge. Povodom nacrta Zakona o policiji, krajem novembra

2003. je održana javna rasprava, gde su iznete brojne primedbe na postojeći

nacrt. Usvajanje ovog zakona je neizvesno zbog raspuštanja Narodne

skupštine Republike Srbije.

Nacrt Zakon o policiji u Crnoj Gori je napravljen ali je njegovo usvajanje

neizvesno.

4. Ljudska prava

4.1. Konvencije Saveta Evrope o ljudskim pravima

– Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju o sprečavanju

najavljeno za leto 2003. godine, ovo obećanje vlasti nije ispunjeno. Predstavnici

vlasti su u više navrata izjavljivali da će obe konvencije biti ratifikovane do kraja

Gora nekoliko puta su odbili da uvrste u dnevni red ratifikaciju ovih konvencija.

4.2. Reforma policije

U Srbiji je u junu 2003. ustanovljena institucija Generalnog inspektora policije sa

mandatom da vrši unutrašnja kontrolu rada pripadnika policije.

FHP je u drugoj polovini 2003. godine redovno upućivao predstavke

Generalnom inspektoru, ali do sada nije primio još nijedan odgovor.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije doneo je 15. aprila 2003.

godine Uputstvo o policijskoj etici i načinu obavljanja poslova policije.

Uputstvo sadrži obaveze policije da poštuje ljudska i građanska prava u

skladu sa Evropskim kodeksom policijske etike i Evropskom konvencijom o

ljudskim pravima.

U Crnoj Gori, Fond za humanitarno pravo je u 2003. godini registrovao više

slučajeva protivpravnog ponašanja policije[13]. Inspektor zadužen za

tačnost Fondovih navoda u tri slučaja. Konačna odluka o kažnajvanju

policajaca koji su prekoračili ovlašćenja je u nadležnosti ministra policije,

koji ovakvu odluku još nije doneo.

U materijalnom krivičnom zakonodavstvu Srbije i Crne Gore ne postoji krivično

regulišu ovu oblast.

4.3. Sloboda medija

Na osnovu Zakona o radiodifuziji[14] u Srbiji je počeo sa radom Savet republičke

Agencije za radio-difuziju. Na početku rada ugledni članovi Saveta postavili su

pitanje zakonitosti i legitimiteta ovog tela. Osnovne primedbe odnosile su se na

koje je predložila vlast od članova koje su predložili mediji i nevladine organizacije.

asocijacija, kao i nevladinih organizacija ali je Skupština Srbije izglasala poverenje

spornim članovima Saveta. Političari i visoki državni funkcioneri i dalje podnose

tužbe protiv medija i nevladinih organizacija.

U Srbiji i Crnoj Gori još uvek nije donet Zakon o dostupnosti informacija od

zainteresovanim građanima i organizacijama pruže sve informacije od javnog

interesa.

4.4. Nacionalne manjine

Postojeći Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina je okvirnog karaktera

i postoji potreba za donošenjem daljih zakonskih i podzakonskih akata da bi bio

sproveden u praksi. Nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su predviđeni ovim

zakonom su uglavnom formirani, ali način njihovog finansiranja još uvek nije

regulisan.

U Srbiji je propuštena prilika da se pred izbore zakazane za 28. decembar 2003.

izmene diskriminatorske odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika. Ovim

nacionalnih manjina imaju zanemarljive šanse da imaju svoje predstavnike u

parlamentu.

ove nacionalne manjine žrtve su višestruke diskriminacije čiji je osnov rasna

netrpeljivost. Država već duže vreme odugovlači sa usvajanjem sveobuhvatnog

zakona protiv diskriminacije. Posledica ovakvog stanja je postojanje diskriminacije

ovom pitanju i da ga stavi na listu prioriteta.

4.5. Institucija ombudsmana

U Srbiji još uvek nije usvojen zakon o ombudsmanu. Odlukom o Pokrajinskom

ombudsmanu[15], u Vojvodini je prvi put obrazovan ovaj organ. Krajem

septembra 2003. godine izabran je prvi Ombudsman AP Vojvodine, ali je njegova

prava i prava žena.

U Crnoj Gori je Zakon o zaštitniku ljudskih prava i sloboda usvojen početkom jula

2003. godine, a zatim izabran i prvi zaštitnik ljudskih prava i sloboda. Ova

institucija još nije počela sa radom zbog nedostatka tehničkih uslova.

[1] Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, čl. 20. st.2.: Države članice uskladiće

svoje ustave s Ustavnom poveljom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima

snagu Ustavne povelje.

[2] Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično

počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, Objavljen u „Sl. listu

SRJ“, br. 18 od 11. aprila 2002 i „Sl. listu SCG“, br. 16/03.

Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava

[4] Ministar pravde, Predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, Predsednik

Narodna skupština

[5] Osnovnim tekstom je bilo predviđeno da tužioce i njihove zamenika predlaže

Visoki savet pravosuđa

[6] Ibid

[7] Član 56. Zakona o javnom tužilaštvu.

[8] Član 66. Ustavne povelje SCG.

[9] Član 24. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje:

povelje.

Zakon iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od šest meseci od dana stupanja na

snagu Ustavne povelje.

[10] Vesti B92, 22. novembra 2003. godine.

[11] Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, objavljen u „Sl. glasniku RS“

broj 58/03, 61/03.

[12] Prema rečima ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasima

Ljajića, ratifikacija Evropske konvencije za ljudska prava kao i Konvencije o

[13] videti: www.hlc.org.yu/Tortura/saopstenja

[14] Službeni glasnik Republike Srbije, br. 42, 19. ?ul 2002.)

[15] Objavljena u "Sl. listu APV", br. 23 od 31. decembra 2002.

Saopštenje

Inicijativa za ocenu ustavnosti člana 70 Zakona o sudijama

Beograd - Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Republike

Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti člana 70 Zakona o sudijama, koji reguliše

suprotne načelima nezavisnosti sudstva i podele vlasti.

Uloga predsednika sudova u funkcionisanju pravosuđa je ključna, te stoga njihova

sudijama te nezavisnosti nema, jer Veće za pitanja sudske uprave, koje predlaže

pod uticajem izvršne vlasti. Prema odredbama člana 70 Zakona o sudijama, Veća

pravosuđe, predsednik Vrhovnog suda Srbije, kao i četiri sudije okružnih i/ili viših

sudova koje sve bira Narodna skupština. S obzirom da odluke Vlade sprovodi

predsednika sudova.

Ovakvim zakonskim rešenjem se umanjuje prethodno dostignuti nivo samostalnosti

i nezavisnost predsednika sudova u Srbiji. Prema prethodnoj verziji Zakona o

sudijama, predsednik je biran po istom postupku kao i sudije.

Srbije i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. U slučaju Campbell i

Fell protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski sud za ljudska prava konstatovao je

da se prilikom odlučivanja da li je neko telo nezavisno, sud prvenstveno rukovodi

"načinom imenovanja, trajanjem mandata i odsustvom garancija protiv spoljnog

pritiska".

Fond za humanitarno pravo očekuje da Ustavni sud Srbije pokrene postupak za

ocenu ustavnosti i obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata preduzetih na osnovu

Skupštine Srbije i Crne Gore da što pre ratifikuje Evropsku konvenciju o ljudskim

ljudska prava

SPO se zali da su stanovi njihovih funkcionera i stranacke prostorije i dalje nadzoravani i prisluskivani.i da je BIA sluzba koju sacinjavaju kadrovi iz ere Milosevica i cak I Tita., I da su neki jos I unaperdeni posle 5 oktobra. I da je optuzniac za ub istvo Djnindjica zaobisla neke celnike BIA. Spo dalje tvrdi da su “Crvene beretke”bile izvrsi eskadron smrti, ali epicentar zlocina je bio u vrhu Drzavne bezbednosti.I ovaj eskadron je prema SPO ostao netaknut osle 5 oktobra.

Pokret za zastitu ljudskih prava

22.12.2003 godine

Tel/faks-011-3511829;Pokret@eunet.yu

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

Dusan Mihajlovic, Ministar MUP-a Srbije

Predmet:povreda prava na upotrebu telefona, faksa i interneta.od strane

MUP-a Srbije

Obavestavam Vas da su saradnici MUP-a Srbije i njene bezbedonosne agencije juce 21 decembra oko 19 casova izvrsile upad u nas kompjuterski sistem i razorile podatke o sestomescenom izvestaju o

stanju ljudskih prava u SCG. Pre dva dana su na slican nacin uklonili iz kompjutera vise podataka iz ovoga izvestaja u pripremi. Pre mesec dana je nestao ceo SENT iz Inboxa sa vise hiljada poruka. Nas telefon 3511829 je poslednjih nedelja s’vremena na vreme iskljucen. Imamo povremeno smetnje u upotrebi faksa. Svremena na vreme ima anonimnih’telefonskih poziva i pretnji, ukljucujuci i one nocne.

Ocigledno da u MUP-u Srbije opstaju i dalje pojedini kadrovi koji nastavljaju da krse zakon i da pribegavaju samovlascu bez kazne, i bez svesti odgovornosti i teskih posledica takvih postupaka.

Mi se zalazemo za pomirenje i prastanje jer su nas zavadjali oni koji su se od toga okoristili da nanesu stetu nasoj drzavi i naciji. Nazalost,politicke neznalice ,ili saboteri u MUP-u Srbije nastavljaju sa

zloupotrebama . Zahtevamo od Vas da ODMAH preduzmete mere da nasa prava na slobodu komuniciranja budu zasticena i da oni koji se ponasaju suprotno zakonu budu uklonjeni iz MUP-a. Zalosno je da nema energicne akcije u MUP-u protiv grupica kriminalaca koji su jos uvek kadrovi

policije i drzavne bezbednosti. Vi kao ministar MUP-a Srbije treba da preduzmete mere da se iz MUP-a Srbije hitno uklone oni koji zloupotebljavaju svoje polozaje.Mi smo borci za prava i postovanje

zakona, njima to ocigledno smeta.

Tomislav Krsmanovic, predsednik

Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd

tel-3511829; Pokret@eunet.yu;

Pokret za zastitu ljudskih

prava-http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

ISIL-SAD-Srbja i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

SAVETNIK MINISTRA

SEF KABINETA

pukovnik

Ivan Djordjevic

Gospodine Djordjevicu,

Hvala na Vasoj poruci u prilogu u vezi Zvezdana Milivojevica. Ja sam se obratio g.D.Mihailovicu 22.10.2003 godine( poruka u prilogu), ocekujem Vas odgovor u vezi te poruke.

Da Vam predocim da je Z.Milivojevic bio u proslosti zrtva zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe, sto je bila rasirena praksa, jedna od parcijalnih abizivnih strategija u globalnoj strategiji rusenja

zdravstva, zdravlja, nacije i drzave.On je uvek bio posten i lojalan gradjanin i pogresno procenjivan od strane pojedinih struktura vlasti, sto je vrlo zalosno.On je bio nedavno zrtva nove zloupotrebe sto Vi

pominjete, sto je tragicna cinjenica i dokaz da se desava nova zloupotreba sa razvlascenim strukturama vlasti i ostacima ranije vlastikoji umesto da se osveste i isprave zele da nastave po starom. Te snage

raspamecenog kriminala podrzavaju pre svega oni iz naseg geo-politickog okruzenja sa ciljem dalje destabilizacije i slabljenja drzave I nacije. Z.Milivojevic je sada dobro.

Ocekujem Vas NAURGENTNIJI poziv na razgovor.Ukoliko ne postupite po zakonu snosicete posledice.

Tomislav Krsmanovic, predsednik.

Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica

70,11090-Beograd 22.10.2003 godine

Pokret za zastitu ljudskih prava (

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel-3511829; Pokret@eunet.yu;ISIL, Usa-www.isil.org; Isil,

Srbija-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

OUP Rakovica

DUSAN MIHAILOVIC, Ministar MUP-a

zastitu ljudskih prava

VI.Samovoljno pritvaranje i zadrzavanje u zatvoru..

U ovoj oblasti ima znacajnih pomaka na bolje.Ali ima jos pojedinaca koji padaju pod udar onih koji su navikli u proslosti da na taj nacin prikracuju tudja prava

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Pokret@eunet.yu;tel-3911829

2.8.2003 godine

Direktoru P.B.�Laza Lazarevic�; Premijeru Vlade Zoranu Zivkovicu; Ministru pravosudja

dr.V.Baticu; Ministru MUP-a

Srbije D.Mihailovicu.

ZVEZDAN MILIVOJEVIC-ZRTVA DELIKTA MISLJENJA ZATOCEN U LUDNICI

Zvezdan Milivojevic( 1962) nezaposleni tehnicar iz Lazarevca, nas predstavnik za taj deo

Srbije, predsednik nekoliko udruzenja gradjana, je smesten u ponedeljak 28 jula u Psihijatrijsku bolnicu �Laza Lazarevic�u Padinskoj skeli ,zato sto se zalio na produzeni nadzor i represalije od strane bivsih vlastodrzaca, nazalost povezanih i dalje sa sadasnjim strukturama vlasti.

Zvezdan Milivojevic potice iz porodice koja je bila zrtva politickih progona od strane

prethodnih komunistickih I socijalistickih vlasti .On sam je prosao kroz razne oblike represije, ukljucujuci hapsenja,kaznene smestaje u psihijatrijske bolnice , fizicke obracune, isterivanja iz radnog odnosa i onemogucavanje zaposlenja, i decenijska svakodnevna sikaniranja. Trazeci spasa od progona i zeleci da izadje iz izolacije i gladovanja ,pridruzio se nasoj organizaciji jos pre desetak godina i postao je nas istaknuti aktivista i bio je u nekoliko navrata na izborima nas kandidat za poslanika . Ucestvovao je u prethodnim ratovima i predsednik je Boracke organizacije Lazarevca.. Ocekivao je zavodjenje visestranacja ali do poboljsanja nije doslo ni posle oktobra 2000 godine.Naprotiv, organizovani pritisci

i repersalije, i smisljena diskriminacija su se pojacali i to od strane neformalnih centara moci, ukljucujuci I razvlascene strukture SPS, SKJ, SRS; i JUL-a. Oni su se okomili na Z-Milivojevica videci

pogresno u njemu neprijatelja koji moze obelodaniti njihova zlodela, sto on uopste nije imao nameru da ucini.

Ova organizovana mafija sastavljena od politickih neznalica i kriminogenih struktura, ima veliku moc u malom mestu Lazarevcu, onemogucava ga da se zaposli, svakodnevno ga provocira i podvrgava napadima i raznim zloupotrebama, blokira teelfon, drzi ga u izolaciji, nasrce na njegovo zdravlje i gura ga u samoubistvo.Pre godinu i po dana je pronasao u svome stanu prisluskivac i izasao razljucen na ulicu gde je bio napadnut od suseda julovca, sto je zloupotrebljeno da bude smesten nasilno u psihijatrijsku bolnicu kao navodno�agresivan�.U bolnici je bio podvrgnut neindiciranom farmaceutskom tretmanu zbog cega mu je ozbiljno osteceno zdravlje, nije moga godinu dana da spava.Dok je bio u bolnici dosli su nocu njegovi progonitelji iz Lazarevca i kazali mu:� Picko izdajnicka, tu si po kazni�( Ne verujemo da su lekari za ovoznali). Zvezdan je u poslednje vreme bio izlozen novim zloupotrebama, pretnjama i prognozama zdravstvenih poremecaja

koje se obistinujuju. U ocaju i beznadju, bez sredstava za zivot i hranu, on preti

samoubistvom, posle cega je smesten 28 jula ponovo nasilno u P.B.�L.Lazarevic� u Padinskoj Skeli gde se i sada nalazi.

Zvezdan je politicki zatvorenik. Apelujemo na njegove lekare da ga razumeju, on je zrtva

progona ,njegove neodmerene i impulsivne reakcije ukoliko u sebi sadrze neke karakteristike dusevnog oboljenja su posledica pritisaka. Pozivamo lekare da ga ne podvrgnu stetnoj i jacoj terapiji, da ga shvate i da prema njemu ispolje humanost i postupaju u duhu vernosti Hipokratovoj zakletvi, da ga ohrabre i sto pre puste kuci zdravog i sposobnog za rad I zivot.

Obracamo se drzavnim organima da ODMAH preduzmu mere da bude otkriven identiet progonitelja

Milivojevica u Lazarevcu, da oni budu privedeni pravdi, da Milivojevic bude zasticen od njih, i da njegova prava budu ispostovana., da intervenisu u bolnici( P.B.�L.L�Odeljenje C,tel. 8871233).

Upozoravamo da Srbija i Crna Gora bukte u tinjajucem gradjanskom ratu, da su se nedovoljno

razvlascene strukture prethodne vlasti organizovale i ojacale, da su na neki nacin povezane u pojedinim slucajevima sa novom vlasti, i da nastavljaju da seju paniku i haos. I da su kao takvi instrumentalizovani od pojedinih neprjateljski nastrojenih segmenata u nasem geo-okruzenju da pomocu njih nastave destabilizaciju i samourusenje zemlje I nacije. Ova sabotaza nacije je olaksana cinjenicom da se radi o politickim neznalicama i kriminalizovanim pojedincima.Zahtevamo od drzavnih ogana da zavedu red u drzavi.

mr.Velizar Markovic, pravnik

VII. SLOBODA GOVORA I IZRAZAVANJA

U ovoj oblasti ima osetnih pomaka ali ne ozbiljnih. Medija se tesko i sporo oslobadjaju decenijskog tutorstva svakojakih mocnika i klanova. Jos uvek ima tabu tema, pitanje ljudskih prava jos uvek nije stavljeno na dnevni red, vesto se ukriva od javnosti i dalje, postoje osobe kojima je I dalje sistematski onemoguceno da preko medija saopste svoja vidjenja. Na medijma se i dalje obrcu pojedinci kojima je to bilo omoguceno jos u ranijim politickim vremenima.Celnicima nase organizacije je onemoguceno da komuniciraju sa javnoscu, kao i ranije.

23.10.2003. –Srbija tzajedno

nisu bili po volji vlasti.

NUNS saopstava: Novinari u Srbiji nece vise da placaju najveci ceh zbog nemoci drustva da se obracuna sa mafijom. Svaki slucaj ubistva, pretnji ili ucenjivanja novinara mora se rasvetljavati po hitnom postupku. Ubistvo novinara tretirace se kao ubistvo sudije ili policajca.

Novinari moraju imati posebnu zastitu kada su ugrozeni zbog pisanja o organizovanom kriminalu u Srbiji. Novinari ce uprkos svemu i dalje pisati i objavljivati istrazivacko-analiticke tekstove i na taj nacin doprinositi borbi protiv mafije.

Novinari su duzni da smesta upozore na svaku pretnju, da je prijave i javnosti i policiji. Novinari ce razvijati duh solidarnosti i zajedno braniti dostojanstvo profesije i vlastiti kodeks.

Drzavni organi moraju otkriti imena nalogodavaca i izvrsilaca ubistava novinara Slavka Curuvije i Milana

Pantica.

PRAVNO SAVETOVALIŠTE U NUNS-u (1.12.2003)

Nezavisno uduženje novinara Srbije otvorilo je Pravno savetovalište 10.

besplatne pravne savete iz oblasti kršenja i zaštite mediskih prava i sloboda,

u vezi sa pravom zaposlenih, kao i pravima koja se tiču statusa slobodnih

novinara.

Pravne savete daje advokat NUNS-a Srđan Šišić. Savetovalište radi

ponedeljkom i četvrtkom od 16 do 18 časova. U tom vremenskom periodu

možete nas kontaktirati na telefon 3343-255, ili doći lično u prostorije

NUNS-a (Resavska 28/II Beograd).

Molimo vas da svoj dolazak najavite Aleksandri Stoilović, pozivom na

naznačene brojeve telefona.

DODELJENA NAGRADA NUNS-a “DUŠAN

BOGAVAC“ (25.11.2003)

Nagrada NUNS-a “DUŠAN BOGAVAC” za novinarsku etiku i hrabrost za 2003.

“Vranjskih novina”.

U užem izboru za ovu nagradu, koja se dodeljuje od 1991. godine, bili su i

redakcija radio emisije “DOBA RAZUMA”.

Ovogodišnji žiri nagrade “Dušan Bogavac” radio je u sastavu Nebojša Popov,

Dejan Anastasijević, Željko Bodrožić, Filip Mladenović i Branka Bogavac.

Svečano uručenje nagrade “Dušan Bogavac” za novinarsku etiku i hrabrost

održano je u ponedeljak, 24. novembra 2003. u 12 sati, u prostorijama

ISTRAŽIVANJE: POLOŽAJ NOVINARA U

SRBIJI. (20.8.2002)

Istraživanje sprovedeno u julu 2002. o socijalnom, društvenom položaju

novinara i njihovom odnosu prema poslu. Prvo istraživanje ovakve vrste u

Srbiji. Pogledajte rezultate istraživanja...

download in MS PowerPoint format

PROGRAM RADA NUNS-a

RASPRAVA O PREDLOGU ZAKONA O SLOBODNOM

PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG

ZNAČAJA (19.9.2003)

raspravu o predlogu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog

značaja. Na skupu, na kome su uzeli učešće poznati stručnjaci i novimari -

Nemanja Nenadić, Dejan Anastasijević, Ljubica Marković, Rade Veljanovski i

Milan Vlajčić, izraženo je zadovoljstvo što je vlada Srbije predložila ovaj zakon

koji bi trebalo da ojača poverenje javnosti u demokratske institucije.

Učesnici su, medjutim, konstatovali da Predlog zakona ima neke nedostatke

raspravi izdvaja se ona da su vlada, parlament i tužilastvo neopravdano

daju informaciju. Osim toga, predlog Zakona predvidja neprihvatljivo dug rok

(20 dana) i komplikovanu proceduru za dobijanje podataka, a ostavlja i

otvoren prostor za odredjivanje koja je informacija tajna, sto znaci da svaka

informacija moze da se proglasi tajnom.

Učesnicima rasprave zasmetalo je i to što novinarima nije dozvoljeno

“prekomerno” traženje informacija. Koliko je to prekomerno nije precizirano,

kao “prekomeran”. Najzad, konstatovano je da Predlog zakona predvidja

samo simbolicne kazne (do 50.000 d.) za sluzbenike koji ne daju ili daju

pogresnu informaciju, sto je u izrazitoj nesrazmeri sa sankcijama

predvidjenim za medije koje mogu iznositi i do milion dinara.

Za Transparentnost Srbija, predsednik Vladimir Goati

PREDAVANJE DEJVIDA BAJNDERA U

NUNS-u (16.9.2003)

Američki novinar Dejvid Bajnder gostovao je i ove godine u NUNS-u. U

tačnosti i verodostojnosti u izveštavanju, gubitku kredibiliteta »Njujork

tajmsa« zbog slučaja Džejsona Blera, i u tom kontekstu o važnosti

objavljivanja ispravki u novinama, i odgovornosti redakcija da ispravke same

objavljuju, bez posebnih zahteva čitalaca ili publike. Fenomen objavljivanja

»kultom tačnosti.»

Ne bez ironije Bajnder je ilustrovao i slučajeve kada se ovaj fenomen okrene

protiv autora. Slučaj Džejsona Blera je u tom pogledu najsvežiji i

najupečatljiviji. Naime, da kult ispravki u »Njujork tajmsu« nije tako snažan,

Bler bi možda i dan danas »izveštavao«, to jest izmišljao ili krao tuđe vesti i

objavljivanja njegovih tekstova, otkriveno je da je ovaj novinar mlađe

izmišljao, objavljujući priče koje su bile samo plod njegove fantazije ili

obrade pošto bi bukvalno pokrao tuđe vesti.

Kao i uvek kada je Bajnder u pitanju, u razgovoru sa kolegama koje su

slušale njegove predavanje, tema je proširena na ovdašnje probleme, pa su

se pitanja prisutnih odnosila i na bližu prošlost ove zemlje, izveštavanje u

vreme ratnih sukoba u bivšoj SFRJ, i primere koji ukazuju na to da

objavljivanje ispravki u određenim situacijama nema nikakvog efekta.

POVODOM SAVETA ZA RADIODIFUZIJU (10.9.2003)

ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije, i povodom najava o izboru –

zameni njegovih nedostajući članova, Nezavisno udruženje novinara Srbije

podseća javnost, nadležne insitucije i kolege da je ovako postavljen Savet za

radiodifuziju rezultat političkih, a ne strukovnih interesa i da je do krajnosti

prekoračivanjem zakonskih rokova, prekršajima u izboru članova,

Skupštini i iracionalnim reizborom tri osporavana člana, u kom su svoj

doprinos, osim poslanika DOS-a dali poslanici Socijalističke partije Srbije i

Stranke srpskog jedinstva.

Ponavljamo stav NUNS-a da samo nepristrasan, kredibilan Savet

radiodifuzne agencije može raditi na uspostavljanju zakonom definisanih

doći samo ako cela procedura za izbor članova Saveta bude ponovljena od

samog početka. Tu nema mnogo izbora, jer sve što se do sada događalo

izazvalo je i dalje ostavlja veliku sumnju u njegov kredibilitet i njegovu

sposobnost da o veoma važnim pitanjima i sudbini medija odlučuje zakonski

i bez konflikta interesa.

Izvršni odbor NUNS-a

SAVET ZA RADIODIFUZIJU PLOD POLITIČKIH

INTERESA (16.7.2003)

SAVET ZA RADIODIFUZIJU PLOD POLITIČKIH INTERESA Nezavisno

udruženje novinara Srbije ostaje pri svom stavu i zaključku nedavno održane

skupštine NUNS-a da je trebalo ponoviti celu proceduru za izbor članova

Saveta za radiodifuziju. Ponovnim izglasavanjem tri osporavana člana ovog

kredibiliteta, nepritrasnosti i skrivenih interesa koji stoje iza zajedničke

jedinstva. Potvrda izbora osporavanih članova posle svega je samo korak

unazad i izaziva duboku strepnju da će ceo rad tako formiranog Saveta i

rasplet i tok glasanja u Skupštini.

Na to ukazuje i prvi potez Saveta i nekih njegovih članova, nakon reizbora.

zatraži da nadležni organi ispitaju poslovanje bilo kog medija, ali je

indikativno da je Savet samo nekoliko sati posle svog izbora povukao prvi

potez kada je između 1400 elektronskih medija koliko ih ima u Srbiji izabrao

B-92 da u njega upre prstom pravednika koji traži dokaze o čistom

poslovanju.

Za NUNS,

Predsednica Milica Lučić - Čavić

SEMINAR O ZAKONIMA I SUDSKIM PROCESIMA IZ

OBLASTI ORGANIZOVANOG KRIMINALA

pravnoj regulativi i suđenjima iz oblasti organizovanog kriminala.

Predavači na seminaru su profesor Momčilo Grubač, sudija Vida Petrović –

Helsinškog odbora za ljudska prava. Seminari su dvodnevni, radi se u manjim

grupama, radni dan traje od 10 – 17h. Ceo program obuhvata pet seminara.

Naredni će biti održani od 3-4. decembra 2003, zatim od 8-9. decembra i

poslednji u seriji od 10-11. decembra 2003. godine.

Kontakt osoba je Mirjana Kalinić

Tel: 33-43-255 ili 33-43-892

e-mail: ijas@eunet.yu

VIII.Primena nedozvoljene sile i povreda humanitarnog prava u internim konfliktima.-

I u ovoj oblasti ima pomaka,ali i recidiva ranijih nasilnickih praksi.On sto zabrinjava je sto ogromna vecina ovakvih prekrsaja nikad i ne izadje na sud javnosti, ostaje neotkriveno.

SPO je ostro osudio fizicki napad na Davida Babica koordinatora Odbora za borbu protiv nadgradnje na Konjarniku.

Da:Potpredsednik Demokratske alternative i narodni poslanik Nada Kolundzija jutros je napadnuta pred vratima svoga stana na Novom Beogradu.

Nepoznati napadac po misljenju lekara cvrstim predmetom zadao joj je udarac u potiljak i naneo povredu.

Nada Kolundzija nakon ukazane lekarske pomoci oseca se dobro.

Saopstenje za javnost

Demokratska alternativa izrazava ogorcenost zbog brutalnog napada na potpredsednika DA i narodnog poslanika Nadu Kolundziju.

Izrazavajuci interes svakog gradjanina da zive u bezbednoj zemlji ocekujemo da nadlezni ograni hitno rasvetle pozadinu ovog napada i izvrsioca privedu pravdi.

Polazeci od nesporne cinjenice da se Demokratska alternativa, na celu sa predsednikom gospodinom

dr Nebojsom Covicem, dosledno zalaze za obracun sa svim vidovima kriminala i kriminogenim nasledjem proslosti, izrazavamo opravdani strah da u pozadini ovog napada

stoje oni koji silom pokusavaju da Srbiju zadrze u sakama kriminala svake vrste.

Za Demokratsku alternativu poruka ovog napada je pokusaj da se zastrase svi oni kojima je jedan od politickih ciljeva Srbija bez kriminala, bezbedna za sve njene gradjane.

U Beogradu, 14. jula 2003. godine

Nazalost,policija je rasturila silom ulicni protest sindikalista.

X.Ubistva i nestajanja

Sporo se resavaju raniji slucajevi ubistava, ali ima i novih usmrcivanja i sumnjivih samoubistava. Mi ne zelimo da bilo koga stavljamo na optuzenicku klupu, svesni smo da organima policije nije lako, da ima asocijalnih prekrsilaca sa kojma je tesko izaci na kraj., pozivamo na ispravne procene, smirenost I objektivnost.

FHP-Saopštenje

Okružni javni tužilac u Šapcu traži preduzimanje novih istražnih radnji u slučaju

Milana Ristića

Beograd - Okružni javni tužilac u Šapcu predložio je preduzimanje novih istražnih

februara 1995. godine izvršio samoubistvo skočivši sa krova jedne stambene

zgrade. Za razliku od službenog nalaza, a prema do sada prikupljenim dokazima,

potpuno drugačijim okolnostima.

Toga dana trojica policajaca Sekretarijata unutrašnjih poslova u Šapcu uhapsili su

devetnaestogodišnjeg Milana Ristića. Porodica Ristić tvrdi da ga je prilikom

hapšenja jedan od policajaca udario i da je Milan usmrćen na taj način. Kada je

samoubistvo skočivši sa krova obližnje stambene zgrade.

Lekar koji je bio u sastavu ekipe za pružanje hitne pomoći konstatovao je smrt. Po

svemu sudeći, posle odlaska hitne pomoći jedan od policajaca naknadno zadaje

još jedan udarac pokojniku – ovoga puta direktno u bradu. Već u ovom trenutku

hitne pomoći i zapisnika o obdukciji. Iz toga razloga, na zahtev Ristićevih roditelja,

o obdukciji i utvrđuju da je isti površan i protivrečan, naročito u delu koji se odnosi

na uzrok smrti. Prema njihovom nalazu, obdukcija nije izvršena u skladu sa

osnovnim principima sudske medicine. U svom nalazu oni konstatuju da zapisnik o

obdukciji i mesto događaja nemaju ništa zajedničko te da to navodi na zaključak

da je telo pokojnika premeštano i predlažu ekshumaciju posmrtnih ostataka i

ponovnu obdukciju.

Zbog sumnje da je počinjeno ubistvo, roditelji Milana Ristića su protiv pomenutih

policajaca podneli krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu 19.

februara 1996. godine. Okružni javni tužilac ovu prijavu je odbacuje, pa Ristićevi

roditelji pokušavaju da preuzmu krivično gonjenje, najpre podnošenjem zahteva za

sprovođenje istrage, a potom i podnošenjem neposredne optužnice. Odlukom

odluke Okružnog suda u Šapcu Radivoje i Vesna Ristić iscrpli su sva domaća

vezi smrti njihovog sina.

Radivoje i Vesna Ristić 22. jula 1998, preko Fonda za humanitarno pravo (FHP),

navodeći da su organi Srbije i Crne Gore, odnosno Republike Srbije propustili da

prekršeno više obavezujućih standarda iz Konvencije protiv torture, a naročito onih

iz članova 12 i 13 ove Konvencije.

Komitet protiv torture 30. aprila 1999. godine donosi odluku o prihvatljivosti

predstavke, a 11. maja 2001. i konačnu odluku kojom se prihvataju navodi iz

ustanovljene Konvencijom.

FHP se u ime Radivoja i Vesne Ristić 13. juna 2001. dopisom obratio

Republičkom javnom tužiocu i pozvao ga da ispuni obaveze utvrđene odlukom

Komiteta protiv torture. Republički javni tužilac nije odgovorio na dopis, pa se

FHP 8. oktobra 2001. novim dopisom obraća Saveznom ministarstvu pravde, a

godine FHP je 29. maja i 1. avgusta, zahtevao ponavljanje krivičnog postupka u

slučaju Ristić. Zahtev je upućen i Ministarstvu pravde Republike Srbije. Ministar

pravde, dr Vladan Batić je povodom slučaja uputio dopis Okružnom javnom

obavezujuća.

Okružni javni tužilac je 4. novembra 2003. predložio istražnom sudiji Okružnog

obdukcija u cilju preciznog utvrđivanja povreda koje je Ristić zadobio. U

obrazloženju ovog predloga, tužilac se poziva na odluku Komiteta protiv torture.

predstavlja prvi korak u sprovođenju odluke Komiteta protiv torture i poziva

nadležne organe da poštuju sve međunarodno preuzete obaveze.

Beograd 04. avgust 2003. Saopštenje- Tužba protiv države zbog ignorisanja odluke Komiteta UN protiv torture Beograd 09. april 2002. Saopštenje

Prva odluka UN Komitet protiv torture na predstavku nevladine

organizacije o povredi Konvencije- Beograd 13. jun 2001. Saopštenje

SPO 30. septembra 2003.protestvuje povodom ubistva cetvoro ljudi od strane pripadnika BIA zakljucujuci da jos nisu sprovedene potrebne promene u SDB., I da nisu otkriveni pocinioci ranijih ubistava, cetvorice funkcionera SPO, Slavka Curuvije, Ivana Stambolica I Zorana Djindjica.

SPO tvrdi u vise saopstenja da sudski organi blokiraju pravdu i rastezu.

Ubijen Dragan Zdravkovic.

Preme beogradskim medijima u petak 5 decembra ove godine oko 7 casova uvece je u

Beogradu u ulici Dzorda Vasingtona ubijen Dragan Zdravkovic , narkoman iz Beograda

.Dragan Zdravkovic nam je zaplenio aprila 2000 godine arhivu i 2.000 knjiga

vlasnistvo ISIL-a i u vise navrata je vredjao i pretio Krsmanovicu. i verbalno

obezvredjivao ISIL .Protiv njega ( i drugih) je podnet sudski podnesak. i pravda ce

biti zadovoljena.

Mirceta Bozovic

Srpska pravoslavna crkva igra sve znacajniju ulogu u drustvu. Uvodi se verska nastava, grade novi hramovi, sve je veci broj poslenika na Bozijoj njivi, verski nastupi na medijima su cesci, uticaj vere na zivot mladih narocito je sve znacajniji, jednom recju SPC postaje snazan stub nacionalnog perporoda. SPC se zalaze za dobre odnose sa drugim verskim zajednicama.Ima neugodnosgti sto se tice odnosa u okviru SPC sto se tice relacija Srbija –Crna Gora I Srbija-Makedonija.

Информативна служба

Српске Православне Цркве

15. септембар 2003. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ЕПИСКОПСКОГ САВЕТА

ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА ЦРНЕ ГОРЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Епископски Савет Православних Епископа Црне Горе Српске

Православне Цркве, са свог састанка одржаног у Епископском двору

Епархије будимљанско - никшићке у манастиру Ђурђеви Ступови,

Беране, 12. септембра 2003. године, на празник Светог Александра

Невског, издаје следеће саопштење за јавност:

1.После исцрпних разговора о текућим питањима и проблемима из

живота Цркве у Црној Гори као и о остваривању њене

еванђелске мисије, Епископи изражавају своју радост и

благодарност Богу што је црквени живот у Црној Гори последњих

година све динамичнији и снажнији. То потврђује не само обнова

древне светосавске и петровићке Епископије будимљанско -

никшићке, у чијем седишту се и одржава овај састанак, него и

обнављање свеукупног црквеног и мисионарског живота Цркве.

У току последњих десетак година обновљени су бројни

манастири и живот у њима, од Куманице, Калудре и Светих

Арханђела на Тари, до Бешке на Скадарском језеру, Обода на

Ријеци Црнојевића, Жањица на мору, Подмајина и Стањевића у

Будви, Подмалинска и Бијеле на Дурмитору па све до Заграђа

изнад Шћепан Поља. Обновљени су бројни храмови широм Црне

Горе, саграђени и граде се нови, међу које посебно мјесто има

Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Оно што је још

важније за мисију Цркве повећао се број посленика на њиви

Господњој – свештеника, монаха и монахиња као и активних

чланова верног народа Божијег у животу Цркве. Обновљена

условима, врши своју изузетно значајну црквено - просветну

мисију у Црној Гори и шире; основани су бројни црквени хорови

у свим нашим Епархијама, обновљен је и рад бројних Кола

српских сестара које врше драгоцјену добротворну мисију.

Значајан део народа у Црној Гори који је био некрштен – крстио

се, а и даље се многи крштавају, враћајући се тиме

православној вери својих Отаца. Црква обавља своју мисију

преко све богатије издавачке делатности (Светигора, Видослов,

Свевиђе, Милешевац – часописи и издавачке куће). У делу

Захумско - херцеговачке и Милешевске Епархије, који припада

Републици Српској и Србији, уведена је веронаука у школама

док је на просторима саме Црне Горе она заживјела само при

храмовима.

2.Без икакве сумње ова духовна и морална обнова Црне Горе била

би још успешнија и јача да није у њој још увек присутна

инерција атеистичког тоталитарног наслеђа недавног времена.

Наиме, један број дојучерашњих марксиста и кумровачких ђака,

прерушен у ''демократе'' и ''европљане'' наставља и даље свој

антихришћански посао: ствара своју ђавољу зборницу под

именом ''црногорска црква'', спречава увођење веронауке у

школе, па и уз помоћ те своје племенско - полицијске секте,

наставља са блаћењем Цркве, обилно користећи радио,

3.Православни Епископи Црне Горе са жаљењем констатују да

поред горе наведеног угрожавања елементарних верских права

озбиљни проблеми који ометају напредак Цркве и унапређење

духовног и моралног живота Црне Горе као и стварање здравих

односа између Цркве и државе. Овде на првом месту треба

поменути нерегулисане односе између Цркве и државе. Нарочито

од када је укинуто Министарство вера, Црква не зна коме

наслову да се обрати за решавање својих текућих проблема.

Црква која је Уставом одвојена од државе нашла се и налази се

у положају изолованости и правне несигурности, с једне стране,

а с друге стране управо због те несигурности свако може да

некажњено угрожава њену имовину и достојанство. Тако је

могуће форсирање од појединих политичких и партијских кругова

једне полицијске пара - цркве у Црној Гори којој се приписују

чак имовинска и друга права као да је Црна Гора постала

безсудна и бесправна земља. То форсирање црквеног и

духовног раскола по први пут у историји Црне Горе такве врсте

отвара још једну дубоку рану на ионако рањеном бићу Црне Горе

о чему креатори тог раскола и не размишљају. Нажалост живимо

у времену у коме је код нас држава мистификовна, а Црква

Што се тиче саме имовине оно што озбиљно забрињава јесте

чињеница да је стопирана примена Закона о реституцији одузете

имовине Цркви и грађанима који је изгласала Скупштина Црне

Горе и потписао Председник Републике. Имовина не само што се

не враћа њеним законитим наследницима него се приватизује и

краде и при том још и напада и онај минимум преостале црквене

имовине остављене од раније власти. Забрињава и небрига о

културној баштини: обраћања Министарству културе обично

остају без одговора, Завод за заштиту споменика не обавља

савесно и стручно своју дужност, а за све недостатке се

оптужују представници Цркве.

Наведена правна несигурност и изолованост Цркве као и

непостојање службеног органа коме би се Црква обратила,

одражава се на питање решавања пензионо - социјалног

осигурања свештеника и црквених службеника. У бившој

Југославији то питање је било законом регулисано тиме што су

црквене јединице уплаћивале 50% накнаде, а друштвена

заједница осталих 50%, данас је то законом неразјашњено и

нерегулисано.

4.Оно што такође забрињава јесте стално оптуживање Цркве за

национализам. Свакоме ко иоле познаје природу, дух и мисију

Цркве јасно је из свеукупне њене историје да она поштује

националну припадност и опредељење сваког појединца, али при

том остаје по својој природи, устројству и мисији – васељенска,

универзална. Она се никад није сужавала на границе било које

нације нити се поистовећивала са било којом нацијом јер би тиме

престала да буде оно што јесте, изгубила би свој саборни и

универзални карактер и мисију. Најновији примјер таквог

неправедног оптуживања Цркве за национализам јесу напади на

Његову Светост Патријарха Павла, човјека који никада ниједном

својом речју, изјавом или поступком није изашао из васељенских

оквира Христовог Еванђеља.

5.Оно што нас још забрињава као Епископе и људе који се баве

просветном мисијом у народу јесте пребрзо увођење реформе

школства у Црној Гори, на не мало незадовољство не само нас

него и родитеља и деце, а и многих савесних и честитих

наставника. Уместо да се озбиљно и одговорно приступи овом

тако сложеном послу који захтева на првом месту

дезидеологизацију школе и њено истинско осавремењавање,

примитивније и ретроградније врсте од оне која јој је предходила

у време марксистичког образовања. На темељу те нове

образовни систем, нарочито што се тиче области културе,

историје и језика. Уместо да користе права достигнућа у

савременом образовању демократских држава, наши

реформатори школства уводе на Западу већ давно превазиђене

образовне моделе и методе стварајући тиме још већи хаос у

нашем образовном систему. Оно што посебно забрињава јесте

факат да се у том новокомпонованом образовном систему чак и

не предвиђа место за Науку о вери, иако је она већ уведена у

свим околним некадашњим југословенским републикама, о

демократској Немачкој, Аустрији, Грчкој и другим европским

земљама и да не говоримо.

Без обзира на све ове недаће, проблеме и тешкоће са којима се Црква

суочава, она наставља свој спасоносни и просветитељски ход кроз

историју, пуна непоколебиве вере и поверења у Бога и у могућности

преображаја човека као појединца и као заједнице како у Црној Гори

тако и у савременом свету уопште.

ЧЛАНОВИ ЕПИСКОПСКОГ САВЕТА ЦРНЕ ГОРЕ:

с.р.

Митрополит црногорско-приморски

г. Амфилохије

г. Григорије

Епископ милешевски

Епископ будимљанско - никшићки

г. Јоаникије

XII.Pravo gradjana da promene vladu

Iako je 1990 godine zaveden vise partijski sistem I doslo do znacajnih promena u svetu I u nasoj drzavi, narod nase zemlje jos nije uspeo da sebi izabere vladu po zelji. Jos ne vladaju oni koje narod zeli, nego neki drugi.Nazalost, od 1990 godine su iskljucene iz politicke utakmice i izbora najradikalnije i najautenticnije nacionalne snage.

29.11.2003. –Srbija zajedno

Srbija zajedno sa zadovoljstvom ističe sadržinu pisma kojeg je u ime Srpske

pravoslavne crkve uputio Njegova Svetost patrijarh srpski g-din Pavle,a na adresu

Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra.Nema sumnje da

je podrška SPC za vaspostavljanje ustavne,parlamentarne monarhije u Srbiji

veoma važan momenat,posebno u ovim teškim trenucima kada Srbija preživljava

tešku državnu i privrednu krizu.Srbija zajedno se iskreno nada da će preporuka

monarhiju pre svega zbog sebe i svoje dece jer je očigledno da sa predsedničkim

sistemom Srbija tone sve dublje i gotovo da postaje zemlja bez perspektive.

je danas zvanično objavio Prestolonaslednik Aleksandar sa Krunskim većem i

Krunskim savetom.Od svog osnivanja Srbija zajedno je stajala na stanovištu da je

pitanje oblika državnog uređenja prioritetno i da je ono ne samo državotvorno već

politička situacija u zemlji,najbolja su potvrda da je Srbiji potrebno nešto

novo,neutralno i nadstranačko,a međunarodno priznato.Sa

parlamentarnom,ustavnom monarhijom Srbija bi konačno započela diskontinuitet

sa komunističkim vremenima,čime bi se otvorila mogućnost stvaranja moderne

države koja obezbeđuje.

U nasoj zemlji jos uvek nema ravnopravnosti, i dalje caruju svakojake diskriminacije .Pre svega su diskriminisani i liseni sudske i druge pravne zastite vecina gradjana SCG od strane svakojakih mocnika i grupa klanova.Na udaru su i razne verske i etnicke manjine.U klimi sveopsteg stradanija se traze zrtveni jarci krivci za sveopstu tragediju, to su obicno najranljivije kategorije stanovnika, najslabiji ,najsiromasniji, razne manjine, zene, izbeglice, bez zastite, itd.

FHPi Helsinski odbor Srbije se strucno zalazu za prava manjina, i pojedinaca, ali treba dodati da nisu ugrozene samo manjine nego i vecinsko stanovnistvo, i o njima treba da progovore. I da se ne radi o povredama prava pojedinaca nego vecine stanovnika, dakle miliona.

Sto se tice Roma oni su na niskom stepenu sto se tice postovanja njihovih prava i Romima treba pomoci da ih ostvare. U isto vreme treba istaci da oni imaju vrlo visoku stopu nataliteta u odnosu na vecinsko stanovnistvo ciem jos vise pojacavaju svoje egzistencijalne probleme i sto ima svoje reperkusije i na demografsku politiku drzave i demografska kretanja kako Roma tako i Srba.

Saopštenje za javnost - KSENOFOBIJA, NETOLERANCIJA, VANDALIZAM

Beograd, 29. septembar 2003.

29.09.2003

Da bi se promenio ovakav anticivilizacijski trend potrebno je permanentno angažovanje ne samo civilnog sektora, nego i svih nadležnih državnih organa. U tom smislu, Helsinški odbor pozdravlja promptnu i primerenu reakciju gradonačelnika Novog Sada.

Saopštenje

Sprečeno iseljenje samohrane majke i četvoro dece pred zimu

Beograd - Fond za humanitarno pravo uputio je 16. decembra 2003. godine zahtev

Mileni Milošević, predsednici Skupštine opštine Vračar, da spreči iseljenje

Romkinje Slavice Jovanović i njene maloletne dece iz stana na opštini Vračar. Pre

29, a danas u ovom stanu živi sa četvoro dece, od kojih najmlađe ima manje od

godinu dana. Porodica živi isključivo od socijalne pomoći.

Rešenjem Odeljenja za komunalno stambene i građevinske poslove opštine Vračar

od 28. decembra 2000. godine, naloženo je iseljenje Slavice Jovanović iz ovog

izvršenju koje se poziva na rešenje doneto 2000. godine.

humanitarno pravo i obećala da će se zauzeti da Romkinja Slavica Jovanović i

njeno četvoro maloletne dece ne postanu beskućnici, kao i da će opština Vračar

pronaći pravnu formu da ovoj porodici reši stambeno pitanje

Zbog teške materijalne situacije, Slavica je prinuđena da hranu traži u uličnim

kontejnerima. Pored svih problema, uspela je da upiše u školu svoju najstariju

ćerku Aleksandru, koja ima osam godina. Da je sprovedena odluka opštine Vračar

i njena deca na početku zime postali beskućnici.

Fond za humaniratno pravo pozdravlja spemnost predsednice Skupštine opštine

brojni slučajevi prinudnog iseljenja čije su žrtve najčešće Romi. U ovim slučajevima

FHP očekuje da ostali predstavnici države i lokalnih samouprava slede ovaj primer

Kao potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim

pravima (1966.) Srbija i Crna Gora je obavezna da na svojoj teritoriji omogući

i pojedincima. Pored toga, državni organi na svim nivoima dužni su da obezbede

sme da postane beskućnik. Istovremeno, nije dozvoljeno da država činom iseljenja

krši bilo koja druga ljudska prava građana.

Izveštaj

Romi u Srbiji

Beograd - Romi u Srbiji su se oduvek nalazili na društvenom rubu, izloženi nasilju,

dokumentovao 241 slučaj protivpravnog postupanja policije, nasilja i diskriminacije

pojedinaca i grupa motivisanih rasnim predrasudama prema Romima. U izveštaju

nisu navedeni svi slučajevi, već samo oni najtipičniji i najilustrativniji.

U periodu 1998 – 2002. godine FHP je, pružajući pravnu zaštitu Romima koji su

nasilja policije nad pripadnicima romske zajednice. Policija Rome zlostavlja,

ugrožavajući im ljudsko dostojanstvo i fizički integritet, protivpravno ih lišava

slobode i iznudjuje im samooptužujuće iskaze. Zbog ukorenjenosti rasnih

predrasuda kao i izražene etničke distance, za ova lica u policijskoj praksi važi

princip “pretpostavljene krivice” (slučaj romskog naselja “Antena“, slučaj

zlostavljanja trudnice i njenog muža).

nezaposlenim i slabo obrazovanim mladim ljudima u većim gradovima u Srbiji.

Zbog rasističke i ultranacionalističke prirode ovog pokreta, Romi, naročito ulični

čistači, predstavljaju najčešću metu njihove brutalnosti (slučaj batinanja čistača

ulica, slučaj batinanja dečaka na ulici, slučaj Radmile Marinković). Policija najčešće

mnenja.

Gradjani koji nisu pripadnici ovakvih subkulturnih grupa zabrinjavajuće često

ponašaju se agresivno prema Romima. “Vikend nasilnici” napadaju pod dejstvom

alkohola, uglavnom subotom i nedeljom noću, romska naselja i zajednička dvorišta

Rome, koji navodno, provociraju napade. Objektivni osećaj da ih država ostavlja

izložene nasilju, u okolnostima stalnog straha za ličnu i bezbednost članova

porodice, nagoni Rome na samozaštitu (slučaj nasilja nad Romima u ulici

Vilovskog, slučaj nasilja nad Romima u Požeškoj ulici, slučaj nasilja nad Romima u

Uglavnom maloletni nasilnici predstavljaju stalnu opasnost za romsku decu koja

pohadjaju osnovnu školu (slučaj Gordane Jovanović). Neromska deca zaziru od

osnovne i srednje škole, ne poklanja se nikakva pažnja razvijanju tolerancije kod

dece i upoznavanju sa kulturom i istorijom manjinskih zajednica (odvojena

odeljenja za romsku decu u Subotici). Kao razlog za rano napuštanje škole, Romi

školovanja (slučaj Kristine Stanojević, slučaj Safeta i Zaima Beriše).

Prosvetne vlasti jasno diskriminišu Rome jer im uskraćuju jednak pristup

romsku decu, čime bi im se znatno olakšalo praćenje redovne nastave, već to po

pravilu rade nevladine organizacije. Na psihološkim testovima pred upis u prvi

razred, koji nisu jezički i socijalno prilagodjeni ovoj deci, ona postižu

psihičkom razvoju.

Čak i visokoobrazovani Romi imaju znatnih teškoća da pronadju zaposlenje u

struci (slučaj Julijane Arandjelović). Romi bez odgovarajuće kvalifikacije, praktično

su onemogućeni da dobiju posao, posebno kod privatnih poslodavaca (slučaj

mesare ’Toma’, slučaj Stević Nataše).

a diskriminaciju prikrivaju obrazloženjima kao što su da se na tom mestu organizuje

Romima u noćne klubove u Beogradu: "Trezor", "Mondo", "Bombo"). U parničnom

prilog počiniocu, olakšavajući mu procesni položaj jer žrtva mora da dokaže

postojanje diskriminacije. Ovo nije uvek jednostavno, naročito kada se radi o

indirektnoj diskriminaciji.

Diskriminaciju primenjuju i stanodavci, odbijajući da iznajme stan ne samo romskim

porodicama, već i organizacijama koje se bave zaštitom prava Roma (slučaj

Dečjeg romskog centra).

Učestala su prinudna iseljenja stanovnika romskih naselja (naselje "Stari aerodrom"

u Beogradu, iseljenje raseljenih lica sa "Autokomande", iseljenje Roma u

Zimonjićevoj ulici, iseljenje porodice Saiti iz opštinskog stana posle 27 godina

provedenih u tom stanu), a iseljena lica nalaze utočište na drugim lokacijama koje

obezbeđivanje trajnijeg stambenog rešenja za brojna nelegalna naselja u kome žive

sarađuju međusobno, kako bi se obezbedio alternativni smeštaj za ljude koji su

iseljeni. U domaćem zakonodavstvu ne postoji odredba koja obavezuje državu da

onima koji su prinudno iseljeni obezbedi neku vrstu alternativnog smeštaja, a

državni organi ne uvažavaju međunarodne instrumente koji regulišu ovu materiju.

Dokumentaciju na osnovu koje je sačinjen ovaj izveštaj čine izjave pojedinaca koji

su bili žrtve policijske represije, diskriminacije ili nasilja, zatim sudski spisi, kao i

kršenju prava Roma na Kosovu, FHP je objavio poseban izveštaj “Zloupotreba i

Gori.

Saopštenje

Okružni sud u Šapcu potvrdio presudu u slučaju "Krsmanovača"

Sportsko-rekreativni centar "Krsmanovača" obavezuje da se javno izvini Romima

Merihane Rusteno, Jordanu Vasiću i Zoranu Vasiću zbog povrede prava ličnosti.

Preduzeće "Jugen TTT", u okviru kojeg posluje i SRC "Krsmanovača", obavezuje

sadržine: "Preduzeće Jugen TTT – Sportsko-rekreativni centar Krsmanovača

Šabac, izvinjava se Merihane Rusteno, Vasić Jordanu i Vasić Zoranu, iz Beograda,

zajednici, bili sprečeni od strane radnika tuženog u svojoj nameri da uđu na bazen

troje pomenutih Roma ovlašćeni su da o trošku preduzeća objave izreku presude.

Takođe, SRC "Krsmanovača" mora da prekine sa diskriminacijom Roma.

Povodom žalbi Roma na zabranu korišćenja bazena SRC "Krsmanovača", Fond za

humanitarno pravo je u saradnji sa romskim nevladinim organizacijama -

pristupa tom javnom mestu. Trojica Srba i trojica Roma pokušali su tog dana u

13:15 časova da kupe karte i uđu na bazen. Romima je, međutim, rečeno da ne

mogu da uđu na bazen zato što su Romi. Kada su preostala trojica "testera"

pokušala da ubede prodavca ulaznica da pusti Rome na bazen, on im je rekao da

vlasnik SRC "Krsmanovača", bio je u to vreme predsednik Okružnog odbora

Srpske radikalne stranke i bivši ministar u Vladi Republike Srbije.

Presuda Okružnog suda u Šapcu je prva pravosnažna presuda u Srbiji kojom se

utvrđuje postojanje diskriminacije prema Romima u pristupu javnim mestima.

povredu prava ličnosti. Slučaj je presedan i po tome što sud zabranjuje svaku dalju

obavezuje na javno izvinjenje u dnevnim novinama, pri čemu se testiranje prihvata

kao validan način dokazivanja diskriminacije. Slučaj je naročito karakterističan po

tome što se sud poziva na relevantne pravne standarde međunarodnog prava.

XIV.Sloboda kretanja u zemlji i inostranstvu, emigracija i repatrijacija, izgon

XV.Izbeglice.

XVI.Kosovo.

U ovih sest meseci dolazi do pogorsanja na Kosmetu, ubistava, pretnji, ugrozavanja sigurnosti, cak I ubijanja dece u Gorazdevcu, rusenja crkvi, paljenja kuca, iseljavanja Srba iz njihovih stanova, ranjavanja,itd. UNMIK i medjunarodna zajednica ne sprecavaju u dovoljnoj meri terorizam albanskih ekstremista. Cak je krajem godine stavljena na neki nacin na dnevni red revizija Rezolucije 1244. Odrzani su razgovori u Solunu i Becu kojom prilikom je delegacija Albanaca sa Kosova pokazala neodmerenost zahteva i ekstremizam.

INFORMACIJA O TERORISTI?KIM NAPADIMA I DRUGIM BEZBEDNOSNIM INCIDENTIMA NA KOSOVU I METOHIJI

od 30.07. do 15.08.2003. godine

OPŠTINA PEC

1.

2.

3.

4.

povrede:

1.Jovanovi? (Miloša) Ivan, ro?en 10.03.1984. godine;

2.Daki? (Milosava) Pantelija, ro?en 08.10.1990. godine;

3.Bukumiri? (Milana) Bogdan, ro?en 22.03.1988. godine;

4.Bogi?evi? (Dragana) Marko, ro?en 12.06.1991. godine.

Prostrelne rane zadobili su:

1.Ugrenovi? (Dimitrija) ?or?e, ro?en 01.01.1983. godine i

2.Srbljak (Rajka) Dragana, starosti oko 13-14 godina

OPŠTINA PRIŠTINA

1.

2.

3.

Dana 13.08.2003. godine, Marinovi? Silvana (1972), supruga kidnapovanog pripadnika MUP-a –Marinkovi? S. Gorana, iz s. Slivovo – opština Priština, napustila je KiM – s. Gra?anica – opština Priština i otišla u centralnu Srbiju. Razlog napuštanja je strah od terorista Abazi

OPŠTINA KOSOVO POLjE

1.

Dana 14.08.2003. godine, oko 12,00 sati, u s. Batuse – opština K. Polje, u dvorištu porodi?ne ku?e Dimi? Stojana, došao je ?urevci Emin iz s. Dobrevo (opština K. Polje) i saopštio mu je da je njiva vlasništvo Dimi?a (nalazi se u ataru s. Dobrevo), od danas njegova, da ?e je on

koristiti i prete?im tonom saopštio mu da se u vezi sa navedenim nikome ne žali.

2.

meštanima koji žive u blizini groblja, niko od meštana danas nije boravio na groblju.

OPŠTINA OBILI?

1.

na obližnjim ku?ama Albanaca, polomljena su sva stakla.

Porodi?na ku?a Zorana Mili?a nalazi se oko 30 metara od porodi?ne ku?e Stoli?a, gde su nepoznata lica 04.06.2003. godine, na svirep na?in izvršila trostruko ubistvo porodice Stoli? (otac, majka i sin). Porodi?nu ku?u Mili?a, 2001. godine, zapalila su nepoznata lica. Zoran

Mili?, koji je obnovio od sredstava dobijenih od humanitarnih organizacija. Uvi?aj lice mesta izvršili su pripadnici UNMIK/KPS policija. Istraga je u toku.

2.

Dana 04.08.2003. godine, u Obili?u, nepoznato lice bacilo je bombu na ku?u Maljoku Sejdije (penzionisani radnik MUP-a R Srbije – SUP-a Priština). Povre?enih lica nije bilo. Pri?injena je materijalna šteta. Uvi?aj lice mesta izvršili su pripadnici UNMIK/KPS policije. Istraga je u toku.

Pretpostavlja se da su napada?i nameravali da zastraše Maljokua zato što je nakon svirepog trostrukog ubistva porodice Stoli? (otac, majka i sin), koje se dogodilo 04.06.2003. godine, dao intervju u sredstvima informisanja na albanskom jeziku (u vezi ubistva) i što je slu?aj prijavio UNMIK policiji.

OPŠTINA K. MITROVICA

1.

Dana 30.07.2003. godine, oko 20,05 sati, u s. Suvi Do – opština K. Mitrovica, u neposrednoj blizini OŠ ``Sveti Sava``, dva nepoznata lica albanske nacionalnosti (starosti oko 15-16 godina), iz s. Guševac – opština K. Mitrovica, dok su prolazilli pored prodavnice Radovanovi?

Branka, ispred koje se nalazila Petronijevi? Jelena sa dva sina, uputili su Jeleni nekoliko psovki. Na ponašanje Albanaca reagovala je grupa mladi?a srpske nacionalnosti koji su se nalazili u prodavnici. Pripadnici KFOR-a dotr?ali su do grupe Srba. Pokušali su da uhapse

Vrzi? Dušana. Nakon incidenta okupilo se tridesetak Srba koji su pokušali da spre?e hapšenje Vrzi?a. Na licu mesta izašla je UNMIK/KPS policija koja je privela Petronijevi? Jelenu i Vrzi? Dušana u severnu PD u K. Mitrovici. Nakon razgovora (oko sat vremena), vratili su ih u s.

Suvi Do.

2.

Dana 02.08.2003. godine, oko 11,45 sati, u s. Košutovo – opština K. Mitrovica, tri nepoznata lica albanske nacionalnosti kamenovala su putni?ko vozilo ``Zastava 101``, reg. oznaka UE 941-81, kojim je upravljala Isadikovi? Nazife iz Prijepolja, na magistralnom putu Priština – K. Mitrovica – Ribari?e. Vozilo su pogodili u desno bo?no staklo (vrata suvoza?a), na kome je sedeo njen sin Isadikovi? Senko (starosti oko 15 godina), koji je zadobio povrede, što je konstatovano u Domu zdravlja u Zubinom Potoku, gde mu je ukazana lekarska pomo?.

Slu?aj je prijavila pripadnicima UNMIK policije, koji su obavili razgovor sa Nazifom i Senkom.

3.

Dana 02.08.2003. godine, oko 23,00 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u blizini glavnog Ibarskog mosta, grupa mladi?a albanske nacionalnosti prešla je u severni deo K. Mitrovice. Albanci su odmah po?eli da provociraju, psuju i pogrdnim re?ima vre?aju gra?ane srpske nacionalnosti koji su šetali u blizini mosta. Mladi? albanske nacionalnosti udario je rukom mladi?a srpske nacionalnosti. Albanci su

4.

5.

6.

7.

Dana 10.08.2003. godine, oko 13,30 sati, u severnom delu K. Mitrovice u ``Mikro naselju``, nepoznata lica zapalila su ku?u vlasništvo

Albanaca (u ranijem periodu nekoliko puta podmetnut je požar u ku?i). Na lice mesta izašla je vatrogasna ekipa UNMIK policije. U 15,00

8.

Dana 13.08.2003. godine, oko 23,30 sati, u MC u K. Mitrovici, dovežen je Jovi? Dragan, iz s. Plemetina – opština Obili? (retardirano lice),

sa povre?enom nogom. Smešten je na Odeljenju ortopedije, radi daljeg le?enja.

Majka bolesnog Dragana – Mara Jovi?, izjavila je da je Dragan (istog dana) pošao kod ro?aka u selu. Nepoznata lica. u s. Plemetina,

autobusu putnici su ga fizi?ki zlostavljali - naneli mu tešku telesnu povredu - prelom noge. Povre?enog Jovi?a, izbacili su iz autobusa

pored puta u blizini s. Babin Most - opština Obili?, nastanjeno Srbima. Meštanin sela Babin Most (nepoznat majci), povre?enog Jovi?a

putni?kim vozilom prevezao u KC u K. Kamenici.

9. Dana 13.08.2003. godine, oko 21,30 sati, u pravcu severnog dela K. Mitrovice, registrovana je rafalna paljba iz s. Žabare - opština K.

Mitrovica. Ispaljeno je nekoliko kratkih rafala, a zatim pucano je svetle?im mecima, a potom kratkim rafalima.

Oko 22,00 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u ``Bošnja?koj mahali`` u blizini mosta br. 2, registrovana je jaka detonacija, najverovatnije

eksplozija bombe. Nakon eksplozije na mostu okupilo se više lica albanske nacionalnosti.

10. Dana 14.08.2003. godine, oko 21,40 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u ulici ``Kolašinskoj``, u neposrednoj blizini tri solitera,

registrovana je jaka detonacija. Na licu mesta izašli su pripadnici KFOR/UNMIK policije, blokirali ul. ``Kolašinsku``, a zatim izvršili uvi?aj.

11. Dana 15.08.2003. godine, oko 00,30 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u naselju ``Bošnja?ka mahala``, registrovana je jaka

detonacija. Uvi?aj lice mesta izvršili su pripadnici KFOR/UNMIK policije.

OPŠTINA LIPLjAN

1.

Dana 11.08.2003. godine, u vremenskom intervalu od 19,15 do 19,30 sati, u s. Skulanevo - opština Lipljan, Toni? (Aleksandra) Dragana

(1959), iz istog sela, dok je lovio ribu na reci Sitnici u pravcu s. Rujce, nepoznata lica albanske nacionalnosti prišla su Toni?u, zadali mu

Toni? zadobio teške telesne povrede (prostrelnu ranu u predelu potiljaka odnosno vrata). Nalazi se u životnoj opasnosti. Prema

pre tri godine) na istom mestu.

OPŠTINA K. KAMENICA

1.

Dana 29.07.2003. godine, oko 17,00 sati, u s. Domorovce - opština K. Kamenica, na mestu zv. ``Zaguzina``, 4 mladi?a albanske

nacionalnosti, starosti 20 godina, iz s. Toponica (opština K. Kamenica), pretili su Slavkovi? Dragutinu koji je napasao krave i pokazivali

rukama da ?e ga zaklati. Albanci su pokušali da mu otmu krave, ali je Dragutina sa stokom uspeo da pobegne.

2.

pripadnicima UNMIK policije.

3.

Dana 03.08.2003. godine, oko 17,00 sati, Maksimovi? Božidar sa suprugom Vericom i Kosti? Rodnom, svi iz s. Ranilug - opština K.

Kamenica, pošli su na mesto zv. ``Blato`` na njivu koja se grani?i sa njivama iz atara s. Petrovce (nastanjeno Albancima). Kada su stigli u

njivu, zatekli su stoku koju su ?uvala 5 nepoznata lica albanske nacionalnosti. Božidar je zamolio Albance da isteraju stoku iz njive.

UNMIK policiji.

4.

U s. Berivojce - opština K. Kamenica, nakon napuštanja KiM pripadnika Ruskog kontigenta KFOR-a i baze RIK ``Kara?evo``, fabriku su

preuzeli Albanci. Svakodnevno su po?eli da maltretiraju, zlostavljaju i prete Srbima koji stanuju u stambenom objektu u neposrednoj blizini

RIK ``Kara?evo``. Nasilno su se priklju?ili na postoje?i vodovod, prekopavaju?i bašte vlasništvo Srba, bez njihovog odobrenja, a kada bi

Srbi reagovali, psovali su ih i upu?ivali pretnje da ?e ih pobiti ukoliko slu?aj prijave KFOR/UNMIK policiji.

5.

Dana 13.08.2003. godine, u 21,30 sati, u rejonu s. Marovac - opština Medve?a, registrovana su 3 jedini?na pucanja iz automatskog

naoružanja (svetle?i meci), iz pravca s. Lisocka mahala ``Kr?elji`` - opština K. Kamenica.

6.

Dana 14.08.2003. godine, oko 21,00 sati, meštani sela Bosce i Strelce - opština K. Kamenica, registrovali su više kratkih rafala iz

automatskog oružja iz pravca sela u kojima pretežno žive Albanci.

OPŠTINA ŠTRPCE

1.

Dana 09.08.2003. godine, u 23,00 sati, u Štrpce, na parking ispred porodi?ne ku?e Boškovi? Miladina, nepoznata lica postavila su

eksplozivnu napravu ispod putni?kog vozila ``VW Vento TDI`` bez reg. oznaka, crne metalik boje, vlasništvo Boško?evi? Žakline, sa

privremenim boravkom u Leskovcu, koja povremeno dolazi u Štrpce da obi?e roditelje. Eksplozivna naprava aktivirana je najverovatnije

daljinskim upravlja?em. Povre?enih lica nije bilo. Na vozilu pri?injena je ve?a materijalna šteta (uništen je prednji deo vozila). Od eksplozije

popucala su prozorska stakla na okolnim ku?ama i lokalima. Nakon eksplozije na licu mesta izašli su pripadnici UNMIK/KPS policije. Blokirali

su lice mesta radi uvi?aja.

OPŠTINA GNjILANE

1.

Dana 02.08.2003. godine, oko 19,00 sati, u s. Cernica - opština Gnjilane, u centru sela, nepoznata lica albanske nacionalnosti kamenovala

su putni?ko vozilo ``Opel Kadet`` reg. oznaka ``KS``, kojim je upravljao Antonijevi? (Sre?ka) Duško. Nema povre?enih lica. Na vozilu

pri?injena je materijalna šteta (ošte?ena na karoseriji, polomljen far i pokaziva? pravca).

2.

Dana 04.08.2003. godine, oko 17,00 sati, Pavi? Milorad (1952), Deni? Stojan, Stojkovi? Voja, Kova?evi? ?or?e i Jordan, svi iz s. Koretište

- opština Gnjilane, dok su napasali stoku na livadi zv. ``Rakite`` u ataru sela, uo?ili su 4 lica starosti oko 20 godina i 5 lica oko 10 godina

albanske nacionalnosti, koji su u njihovim njivama lomili klipove kukuruza i sakupljali bundeve. Kada im je Pavi? Milorad rekao da to ne ?ine

Albanci su ga zasuli polomljeni klipovima kukuruza, kamenjem i letvama. U jednom trenutku Pavi? je osetio jak udarac u predelu ?ela.

MC u Vranju. Nalazi se na le?enju na Odelenju otorinolaringologije. Lekar je konstatovao da je zadobio lake telesne povrede.

3.

Ljubiše Aksi?a. Pri?injena je ve?a materijalna šteta. Slu?aj je prijavljen pripadnicima UNMIK policije.

OPŠTINA VITINA

1.

boravka u Smederevu, u pratnji KPS policajaca (Albanac i Srbin - Noji? Nenad), pošli su da obi?u porodi?nu ku?u Simi? ?ur?e, koju je iz

straha napustila 1999. godine. Ispred ku?e sa?ekao ih je Azemi (Bajrama) Afrim, koji je fizi?ki nasrnuo na Boci?a - udario ga pesnicom u

posmatrali fizi?ko zlostavljanje Srba. Boci? se obratio policajcu Noji? Nenadu, od koga je zahtevao da ih zaštiti Noji? je zatražio da se

napada?i smire, nakon ?ega su Srbi napustili dvorište Simi? ?ur?e.

2.

Dana 09.08.2003. godine, na zgradu Opštinskog suda u Vitini, nepoznata lica bacila su dve ru?ne bombe. Povre?enih lica nije bilo.

Pri?injena je manja materijalna šteta (ošte?ena fasada i popucale staklene površine na objektu).

3.

Dana 09.08.2003. godine, u s. ?elekare - opština Vitina, na prodavnicu mešovite robe (vlasnik Albanac), nepoznato lice bacilo je ru?nu

bombu. Povre?enih lica nije bilo. Pri?injena je neznatna materijalna šteta.

OPŠTINA PRIZREN

1.

Dana 14.08.2003. godine, oko 02,00 sati, u Prizrenu u ul. ``Trep?anska`` bb. nepoznato lice aktiviralo je eksplozivnu napravu,

najverovatnije je bacilo ru?nu bombu, ispred zgrade UNMIK policije, koja se nalazi u upravnoj zgradi vodoprivredne organizacije

``Metohija`` (nalazi se na izlazu iz Prizrena prema ?akovici sa desne strane puta). Oko 13,00 sati, ispred zgrade UNMIK-a aktivirana je

druga eksplozivna naprava. UNMIK pretpostavlja da je druga ekplozija posledica prethodnog jutarnjeg napada. Nema povre?enih lica.

Istraga u toku.

OPŠTINA KLINA

1.

Dana 14.08.2003. godine, oko 23,00 sati, na s. Grabac - opština Klina, izvršen je oružani napad sa 5-6 rafala iz automatskog

selu, uplašeni su i strahuju za bezbednost.

REKAPITULACIJA

40

1. Upotrebom vatrenog oružja

9

2. Napadom ru?nim bombama

5

3. Podmetanjem eksplozivnih naprava

5

4. Podmetanjem požara

5

5. Fizi?kim napadima

8

6. Kamenovanjem vozila

3

7. Zastašivanjem – pretnjama

5

B. POSLEDICE IZVRŠENIH NAPADA

1. Ubijeno lica

6

2. Povre?eno lica

12

3. Uništeno i ošte?eno objekata

10

4. Ošte?ena vozila

4

5. Zapaljeno ku?a

2

6. Zapaljeno Pravoslavnih grobalja

1

7. Zapaljeno šuma

2

Poštovani gospodine predsedavaju?i,

Vaše ekselencije,

dame i gospodo,

Zahvaljujem Vam se što ste pozitivno reagovali na našu inicijativu i zakazali današnju sednicu SB sa temom Kosovo i Metohija

mogu?i.

Ovaj masakr nije izolovani ?in nasilja. Od dolaska me?unarodnih mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju, registrovano je 6013 napada na Srbe, njihovu kulturnu baštinu i njihova imanja. U tim napadima smrtno je stradala 1021 osoba srpske nacionalnosti. Srušene su 52 hriš?anske sakralne starine - me?u njima deset manastira i crkava i iz ?etrnaestog veka - a ošte?eno je i oskrnavljeno još 55 novijih pravoslavnih bogomolja.

Srbija je ?vrsto opredeljena da sara?uje sa me?unarodnom zajednicom, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, ve? i u vezi sa pitanjima koja se odnose na celi region. Na jugu Srbije, na primer, mi smo zajedni?kim naporima izgradili model smirenja i pomirenja. Od trenutka kada sam postavljen na ?elo Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, trudili smo se da sa me?unarodnom zajednicom i njenim

institucijama u pokrajini uspostavimo partnerske odnose saradnje i pomirenja. Trudili smo se da pomognemo UNMIK-u i KFOR-u i nadali smo se da ?e i UNMIK i KFOR pomo?i nama.

Najnovija eskalacija terorizma, ranjavanja i ubistva dece, pored zastrašivanja i progona preostalih Srba sa tog podru?ja, predstavlja i upozorenje novom Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara; da ?e svaka njegova odluka, koja nije u skladu sa o?ekivanjima

albanskih ekstremista i terorista, rezultirati novim nasiljem i destabilizacijom ukupnih prilika na Kosovu i Metohiji.

ostvarivao program povratka Srba i drugih nealbanaca u pokrajinu, bilo bi nam potrebno sto godina da taj proces okon?amo.

Albanci koji su patili u vreme Miloševi?eve vladavine i koji bi mogli da budu naši dobri sagovornici sada ?utke gledaju surove osvetni?ke akcije svojih ekstremnih sunarodnika.

Verujem da surovost i divljaštvo ne opravdavaju svi Albanci na Kosovu i Metohiji, a za dokaz uzimam sudbinu onih albanskih prvaka koji su neslaganje sa zlo?inom ovih godina platili svojim glavama. Jasno mi je, dakle, zašto albanska ve?ina ?uti a zanemarljiva manjina, politi?ari uglavnom, mlako osu?uje zlo?ine vra?aju?i se ponovo na nekadašnje srpske krivice.

U tim nelepim okolnostima UNMIK i KFOR ?ine manje nego što mogu, ali ja pokušavam da razumem tu sporost me?unarodnih predstavnika. Razumem i ne opravdavam.

Nedavno je ubijen jedan oficir UNMIK policije, a izvršeni su mnogi brutalni napadi na me?unarodne predstavnike. Ako se pažljivo ?ita izme?u redova, dobija se ova poruka upu?ena zvani?nicima me?unarodne misije: «Pazite šta radite, mi vas gledamo, svako od vas može

zlo?ina odvodi u Hag. Albanske ubice su ovim tiho amnestirane i pretvorene u nedodirljive osobe, u nacionalne heroje.

Da li je me?unarodna zajednica ?vrsto opredeljena da bude pravedna, ma koliko je visoka cena koja mora da se plati da bi se to postiglo?Da li je odlu?na da uspe na Kosovu i Metohiji ili ne?

U cilju normalizacije stanja na Kosovu i Metohiji, neophodno je da se preduzmu slede?i hitni koraci kako bi se normalizovala situacija:

I - Jasno isticanje odbrane cilja sopstvene - me?unarodne misije kroz potpunu implemenataciju Rezolucije SB 1244, te izgradnju multietni?ke i tolerantne zajednice, sa solidnom ekonomskom bazom, u kojoj ?e uspešno funkcionisati privremene demokratske institucije.

II - Obezbediti da implementacija rezolucije SB UN 1244 bude podjednaka prema svim stranama i svim etni?kim grupama; ne sme biti u korist jedne strane ili etni?ke grupe, a na štetu druge etni?ke grupe.

IV - KFOR i UNMIK treba da obezbede potpunu zaštitu administrativne linije izme?u centralne Srbije i Kosova i Metohije, sa strane Kosmeta, uz punu saradnju sa vojskom i policijom Srbije i Crne Gore.

V - Predstavnici me?unarodnih snaga bezbednosti moraju da preuzmu vode?u ulogu i budu efikasniji u istragama etni?ki motivisanih zlo?ina kako bi se po?inioci izveli pred lice pravde.

kriminalaca.

IX - S obzirom na zlo?ine koje su po?inili pojedini ?lanovi Kosovskog zaštitnog korpusa, neophodno je da se sprovede temeljna istraga u ovoj organizaciji koja bi vodila njenom ukidanju. Njeni vode?i ?lanovi se neprestano vezuju za mnogobrojne zlo?ine, kao što su dizanje u

Dok ova organizacija bude postojala, istinsko pomirenje ne?e biti mogu?e.

XIV - Preduzimanje odgovaraju?ih mera odgovornosti za me?unarodne zvani?nike koji ne sprovode navedene mere u pogledu obra?una sa me?uetni?kim nasiljem, terorizmom i organizovanim kriminalom.

postignutih rezultata.

Ako me?unarodna zajednica jednim oštrim i snažnim rezom ne odstrani uzroke nestabilnosti, ako njeni koraci budu mlitavi i bezna?ajni, snosi?e istorijsku odgovornost za razmah fašizma u jednom delu Evrope i stvaranje nakazne, monoetni?ke albanske paradržave na

teritoriji koja i po dokumentima Ujedinjenih nacija pripada Srbiji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Bi?e to nasiljem odobreno nasilje.

osaka?enima pruži utehu. Ali jednu stvar može - da još izvesno vreme drži ona vrata dijaloga otvorenim.

Zahvaljujem Vam se na pažnji.

PRESEVO, 26. septembra 2003. (Beta) - Predsednik Kordinacionog centra

za jug Srbije Nebojsa Covic najavio je veceras da ce od utorka

zapoceti seriju razgovora sa predstavnicima stranaka zastupljenih u

Skupstini opstine Presevo radi razresenja krize lokalne

samouprave.

Posle trocasovnog sastanka posvecenog krizi u presevskoj

skupstini, Covic je novinarima, medjutim, kazao i da ce, ako ti

razgovori ne urode plodom, u Presevu biti raspisani prevremeni

izbori, jer je neophodno deblokirati rad lokalnog parlamenta.

Sednica Skupstine opstine Presevo, koja je bila najavljena za

danas, nije odrzana zbog nemogucnosti da predsednik parlamenta

Skender Destani bude razresen te duznosti posto je prethodno

iskljucen iz Partije za demokratsko delovanje (PDD-a).

Inicijativu za razresenje Destanija sa te funkcije pokrenuo je

predsednik opstine i lider Partije za demokarstko delovanje Riza

Halimi, a do odlaganja sednice doslo je posto je Ustavni sud

Srbije juce ukazao da mandati u opstinskim skupstinama pripadaju

odbornicima, a ne strankama.

Sastanak predstavnika albanskih stranaka u lokalnoj skupstini, kojem

je prisustvovao i Covic, pred kraj su napustili predsednik

Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa i predsednik Pokreta

za demokratski progres (PDP) Junus Musliju.

Mustafa je novinarima kazao da su se na sastanku predstavnici PDD-a

Halimi i Destani bespotrebno posvadjali, a Musliju je kazao da je

"jasno da je kriv Riza Halimi".

Pozivi za sednicu Skupstine opstine, koja je bila zakazana za danas,

potpisani su imenom zamenika predsednika Skupstine opstine Caslava

Andjelkovica koji je, medjutim, kazao da on nije poslao pozive, vec

da je to ucinio Riza Halimi.

Covic je ocenio da je danasnja sednica skupsstine bila nezakonito

sazvana, s obzirom da je "predsednik skupstine ziv i zdrav".

Poštovani gospodine predsedavaju?i,

Vaše ekselencije,

Dame i gospodo,

Možemo li sebe zavaravati tvrdnjom da razgovaramo, da smo po?eli da razgovaramo, ako je na jednoj strani, prištinskoj, sve u?injeno da dijalog propadne?

Zajedni?ki dokument, to jest sporazum o saradnji srpsko-crnogorske države i UNMIK-a potpisan 5. novembra 2001. godine?

Metohiju opremaju državnim atributima.

Ove uvodne napomene bi svakako bile nepotrebne da naš sastanak, nizom nezrelih odluka prištinskih vlasti, nije izgubio o?ekivani

zna?aj.

Predstavnici kosovsko-metohijskih Albanaca su ucenjivali me?unarodne posrednike, tražili mnogo i tražili nemogu?e da bi pristali

Kako neko može tražiti ono što mu ne pripada? Pitam: Zašto je odstranjen predstavnik Srba iz prištinske delegacije, zašto je odstranjena i

gospo?a koja predstavlja tursku zajednicu, zašto je izvedeno to etni?ko ?iš?enje? I kako gospoda koja danas vladaju Kosmetom misle da

sastavu.

Što se nas ti?e, nas iz Beograda, sve smo u?inili da do?e do susreta i dijaloga. Ništa nismo tražili osim da Srbin predstavlja Srbe i u

ime Srba govori, da jedan drugi nealbanac predstavlja ostale manjinske narode na Kosovu i Metohiji. Da li je to mnogo? Da li je to

nerazumno?

Gospodo, odavno se Srbija i zajedni?ka država Srbije i Crne Gore zalažu za direktne razgovore sa predstavnicima

kosovsko-metohijskih vlasti. Pre više od dve godine, u junu 2001, govore?i u Generalštabu Vojske Jugoslavije o objektivnim

mogu?nostima tadašnje Savezne Republike Jugoslavije da participira u rešavanju kosovsko-metohijskih problema, rekao sam da vidim tri

faze, ili tri perioda, u budu?em regulisanju stanja i odnosa na Kosmetu:

- period diplomatskih akcija države Srbije;

- period direktnih razgovora predstavnika dva naroda, Srba i Albanaca;

- i period kona?nog sporazumevanja u prisustvu me?unarodnih zvani?nika.

koji ?e se voditi o moralnim, egzistencijalnim i ostalim pitanjima naroda što žive na Kosovu i Metohiji.

Voleo bih da sada mogu re?i: Druga faza je danas po?ela i ja se toj ?injenici radujem.

Voleo bih da mogu postaviti pitanje: Ho?emo li da diskutujemo samo o tome kako da život ljudi u?inimo snošljivijim ili ?emo

raspravljati sa stalnim obzirom na potrebu istorijskog pomirenja Srba i Albanaca.

Voleo bih da mogu predložiti da budemo hrabri i ambiciozni, da sebi zadamo važniji i ve?i cilj.

Vama, koji mnogo znate o viševekovnim etni?kim sukobima na Kosovu i Metohiji, ne moram dokazivati da je u toj pokrajini klju?

balkanskog spokojstva. I ne moram vama dokazivati da se baš na Kosovu i Metohiji za?ela opasna neevropska politika koja je dala ime

balkanizaciji, dakle usitnjavanju.

Evropa odavno ide ka ukrupnjavanju intelektualnih, tehnoloških, finansijskih i svih ostalih mo?i, dakle ka globalizaciji, a Kosmet –

ako je suditi po izjavama njegovih najmilitantnijih i najglasnijih predstavnika - ide natrag u prošlost, u snove o državi u kojoj nema mesta za

inovernike i inoplemenike.

Na višenacionalnom Kosmetu su vekovima zastupane ideje destruktivnog nacionalizma i branjena tvrdnja da je

kosovsko-metohijsko-pitanje, u stvari, teritorijalno pitanje. Mora li to tako da bude i danas? Umemo li da pobegnemo od te pogubne politike?

Za Srbiju i Crnu Goru je kosovsko-metohijsko pitanje, u stvari, demokratsko pitanje

, to jest pitanje ljudskih prava. I povratak, i bezbednost, i sloboda kretanja i sigurnost imovine mogu se podvesti pod zaštitu ljudskih prava.

Upravo je to sadržano u formuli ''standardi pre statusa'' od koje se nikako ne može odstupiti.

Mi se zalažemo za najdoslednije mogu?e, u celini i do poslednjeg slova, sprovo?enje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Na

mogu?e, zapravo o?ekivane zamerke da ovakav pristup predstavlja odlaganje razgovora o statusu, spremno odgovaramo da to nije

Koordinacioni centar na ?ijem sam ?elu, pripravni da brzo, odmah potom, razgovaraju o statusu. Moramo, me?utim, biti realni: dosadašnja

zbivanja na kosmetskom terenu, konvoji za školsku decu, napadi na povratnike, ubistva dece i starih, skrnavljenje grobalja i svetinja kao

nedvosmislena poruka ekstremista, ne ulivaju, nažalost, nadu da se ta promena, u koju ina?e verujemo i koju o?ekujemo, može preko

no?i ostvariti.

U me?uvremenu, trebalo je da razgovaramo o svakodnevici, o tehni?kim pitanjima, o obnovi prekinutih ekonomskih spona, kako bi nam

svima bilo lakše i kako bi se na Kosovu i u neposrednom njegovom okruženju živelo pristojnije. Elektri?na energija i saobra?ajna

infrastruktura nemaju mnogo veze s tim kakve emocije preovla?uju me?u Srbima i Albancima. I jedni i drugi imaju mnoštvo problema zato

što ni struje ni pristojnih puteva, ni drumskih ni železni?kih, nema dovoljno. Ne samo da je potrebno popraviti sistem elektrosnabdevanja i

da i ne govorimo.

Druge dve teme o kojima

je trebalo da razgovaramo, povratak i rasvetljavanje sudbine nestalih lica, ti?u se ljudskog dostojanstva. Anahrone su, spadaju u prošli,

ne u ovaj vek, vek u kome bi morala da preovladava prosve?ena demokratija i apsolutno poštovanje celokupnog korpusa ljudskih prava. I

tu bismo morali što pre prionuti na posao, maksimalno se trude?i da se oslobodimo nagomilanih predrasuda i stereotipnog na?ina mišljenja.

Ne može, uostalom, biti diskusije o tome ima li neko raseljeno lice, svejedno da li srpsko, albansko, tursko, romsko ili koje drugo, pravo da

se vrati u svoj dom i tu ostane i opstane. Oni koji se vra?aju morali bi znati kada i gde se vra?aju, kako se vra?aju. I morali bi dobiti ?vrste

garancije da ?e njihov povratak biti bezbedan. Dalje, svaka unesre?ena porodica, albanska, srpska, romska, turska, bošnja?ka morala bi

Mi smo, dakle, gospodo, imali obavezu da pre?emo iz perioda stvaranja i nagomilavanja problema u period rešavanja problema.

Šta je za to potrebno?

Rekao bih: mnogo više od dobre volje, a videli smo da na jednoj strani nema ni dobre volje. Pre nego što su po?ele stizati vesti

iz Prištine o kvarenju našeg susreta govorio sam kako bi veoma r?avo bilo ako bismo na kraju zaklju?ili kako nismo u stanju da se

dogovorimo. Evropskim zvani?nicima, mislio sam, bio bi to nepomerljiv dokaz da smo nezreli za evropske integracije, da naš ulazak u

Evropsku uniju treba odložiti do nekih boljih vremena.

Žao mi je što sada znam da me niko ne može osloboditi ovih strahova.

Hteo sam da uveravam svoje sagovornike da ?e nam uspešan dijalog omogu?iti da krenemo dalje u posao, da se, u skladu sa

preporukama Saveta Evrope, OEBS-a, Pakta stabilnosti i drugih multilateralnih tela, a pre svega pod okriljem i uz pomo? UNMIK-a,

okrenemo osnovnim zadacima, klju?nim za napredak Kosova i Metohije i celog regiona: demokratizaciji, decentralizaciji i dekriminalizaciji.

Sada, posle svega što se desilo u Prištini, mogu da dodam: Izostavljanje predstavnika kosovsko-metohijskih Srba iz prištinske

delegacije razumeo sam kao neprihvatanje multietni?kog Kosova i Metohije, kao dokaz nepristajanja da srpski ministar predstavlja Srbe,

kao nameru da se Srbi liše osnovnog prava da diskutuju o svojim pravima.

stvaranju takvog društva.

Gospodo, sve sam ovo rekao zato što u Be? nismo došli da se slikamo i fraziramo, nego da razgovaramo i da se dogovorimo.

Hvala što ste me saslušali.

Covic o pogorsanju bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji

Trenutno pogorsanje bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji, o cemu svedoci pojacana aktivnost

pripadnika UNMIK policije, ali i pretnje ekstremnih grupa Albanaca upucene mirovnim snagama UN u juznoj

srpskoj pokrajini, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dr Nebojsa Covic ocenio je kao jos

jedno upozorenje svima i otvorenu pretnju stabilnosti i normalizaciji zivota u citavom regionu.

Dr Nebojsa Covic pozvao je predstavnike medjunarodne zajednice, EU i NATO da ucine sve kako bi

se bezbednost kao kljucni standard za resavanje problema na Kosmetu zagarantovala svim stanovnicima

pokrajine. Bez konkretnih poteza na stavaranju tolerantnog i multietnickog drustva u juznoj srpskoj pokrajini,

istice Covic, povratak raseljenih i prognanih, ekonomski prosparitet i borba protiv organizovanog kriminala na

Kosovu i Metohiji ostace bez konkretnih poteza, a samim

KOSMET JE GENERATOR ORGANIZOVANOG KRIMINALA

granica. Izlaz vidim u efikasnijoj saradnji državnih službi, stalnom dogovaranju i permanentnoj borbi protiv

zajedni?kog neprijatelja», rekao je potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i

Metohiju dr Nebojša ?ovi? obra?aju?i se u?esnicima Me?unarodne konferencije o borbi protiv organizovanog

kriminala.

Naglasivši da pripadnici organizovanog kriminala nastupaju kao multinacionalne kompanije, dr ?ovi? je rekao da

je, uprkos politi?koj volji u nekim državama regiona da se zatvore kanali za šverc oružja i narkotika, suzbije

ilegalna imigracija i trgovina ljudima i spre?e protivzakonite radnje na granicama, u ovoj oblasti postignuto

premalo.

On je, kao razlog za to što je Balkan bio i ostao pogodan prostor za kriminalne aktivnosti, naveo siromaštvo

država i naroda, stalno zaostajanje nacionalnih ekonomija, gra?anske ratove, sankcije me?unarodne zajednice,

spregu kriminala i politike i benevolentan odnos nekih centara mo?i prema albanskom terorizmu i ekstremizmu. Dr

?ovi? je rekao da je Kosovo i Metohija predstavljaju tipi?an primer finansiranja tzv. nacionalnih projekata prljavim

novcem.

«Ova pokrajina postala je generator organizovanog kriminala, uporište i sklonište kriminalaca. Parama od prodaje

nezavisnost Kosova i Metohije», naglasio je ?ovi?.

samo 155 komada oružja iako, prema procenama, u pokrajini ima oko pola miliona Kalašnjikova. ?ovi? je ocenio

da deo odgovornosti za fijasko ustanova na Kosmetu snosi i me?unarodni faktor.

novca, ve? i sa korumpiranim delom me?unarodne policije i vojne mašinerije zadužene za spre?avanje nasilni?kih

akcija i ekstremisti?kih ideja», naglasio je ?ovi?.

On je izrazio žaljenje što se pregovori ekspertskih grupa Beograda i Prištine odlažu u nedogled, jer postoji

nekoliko goru?ih problema koje treba rešiti, a to su, pre svega, sloboda kretanja i uspostavljanje efikasne kontrole

na granici Srbije i Albanije.

«Verujem da je ?utanje svedoka o ubistvu dece u Goraždevcu obezbe?eno strahom ili je pla?eno novcem od

prodaje oružja i droge. Da nije tako, znali bismo mnogo više o doga?aju u kojem je tako ubedljivo poražena

ljudskost», zaklju?io je ?ovi?.

OSNOVNE SMERNICE ZA REŠAVANjE

KOSMETSKE KRIZE

dr Nebojša ?ovi?

,

potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i

Metohiju

Beograd, 22. jul 2003. godine

Kosmetska kriza, kao i sva sporna pitanja Srba, Albanaca i drugih naroda u regionu predstavlja osnovu BALKANSKE KRIZE.

Umesto stalnog bavljenja prošloš?u moramo se okrenuti budu?nosti u nadi da ?e jednog dana do?i do povezivanja i integracije balkanskih

naroda. Neophodno je da se do?e do dobrih i stabilnih odnosa izme?u zemalja u regionu.

Potrebno je da zajedni?ki do?emo do evropskih i svetskih standarda i oslobodimo se zablude da su balkanski narodi u Evropi,

narodi druge kategorije i da su im stalno neophodni tutori.

Pristup ''standardi pre statusa'' podrazumeva: liberalnu demokratiju, individualna prava i slobode, vladavinu prava, verski

pluralizam, tržišnu konkurenciju, ... Evropa nam nudi ?lanstvo u zamenu za pobedu nad prošloš?u, a ne želi igru za politi?ki entitet

prošlosti i okretanje ka budu?nosti ne zna?i nezavisnost K

osova i Metohije ukoliko želimo održivo stabilan region. Zemlje regiona treba da izgrade mrežu me?usobnog povezivanja u svim

sli?nim procesima u sprovo?enju Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini ili Erdutskog u Hrvatskoj kako se ne bi ušlo u zamku ''duplih

standarda''. Nije dobro da pojedini me?unarodni faktori tuma?e odre?ena dokumenta onako kako njima odgovara, takav pristup ne

doprinosi rešenju problema. Po ovoj logici upravo oni koji ubrzano i ?esto forsiraju temu ''Kona?ni status Kosova'', koriste?i slede?e

pristupe:

''Bez kona?nog statusa Kosova nema napretka u reformama'',

''Bez kona?nog statusa Kosova u Beogradu se podsti?e nacionalizam i ksenofobija'',

''Bez kona?nog statusa Kosova Beograd ?e imati probleme u pogledu sopstvenih prioriteta: obnove, ekonomije i postepene

integracije u me?unarodnu zajednicu'',

''Srbija ne može u potpunosti postati demokratska zemlja dok se ne reši status južne pokrajine'',

pokušavaju da realizuju neki parcijalni geopoliti?ki interes, a protiv procesa doslednog sprovo?enja Rezolucije SB

UN 1244. Ponekad se tema ''kona?ni status'' vešto zamenjuje pri?om o ''standardima'', koja više upu?uje na prejudiciranje statusa, nego na

pristupa ''standardi pa status'' bio bi neuspeh u sprovo?enju Rezolucije SB UN 1244, a time i neuspeh me?unarodne zajednice. Potpuno je

Ne samo da je bezna?ajan broj povratnika, nego je silno uve?an i broj o?ajnika koji ne?e, koji ne smeju i ne mogu da se vrate na teritoriju

Kosova i Metohije. Ako se i dalje ra?una sa ovakvim politi?kim retorikama o pravu i neophodnosti povratka Srba na Kosmet, a

me?unarodna zajednica ne preduzima onako energi?ne mere kakve je preduzela u Bosni i primorala zara?ene strane da omogu?e

politi?kim ustanovama, ako se nešto do kraja godine radikalno ne promeni u stavu me?unarodne zajednice i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji,

onda ?e se na Kosmet vratiti samo po neki o?ajnik. A taj broj ni danas ne prelazi dva odsto raseljene populacije.

U mnogim oblastima

na Kosmetu situacija je po Srbe i nealbance teža nego što je bila krajem dvadesetog veka uprkos naporima me?unarodne zajednice i

proklamovanim deklaracijama albanskih lidera. Moramo shvatiti da nešto mnogo ne valja na Kosmetu i da je plodnoj budu?nosti neophodna

albanskih lidera za re?, politi?ka odgovornost ?e ostati potpuno stran koncept, a veliki broj raseljenih se ne?e vratiti ku?ama.

destruktivnog nacionalizma. Samo na ovaj na?in ne?emo do?i u situaciju: ''da nam budu?nost okrene le?a jer nismo uspeli da pobedimo

prošlost''.

Pitanja prosperiteta gra?ana i naroda Balkana, ne mogu se rešavati samo insistiranjem na istorijskim i nacionalnim kategorijama,

ve? i na kategorijama saradnje i integracije, ravnopravnosti i multietni?nosti. Principi nacionalnog samoopredeljenja su principi ratne, a ne

startu su gubitnici – i Srbi sa na?elom istorijske izvornosti i Albanci sa principom nacionalnog samoopredeljenja.

Nesprovodiv je iz više razloga. Ukoliko se to pravo nacionalnog samoopredeljenja, omogu?i Albancima kao univerzalni, pozitivni

me?unarodni princip, onda se mora sprovesti i u Bosni i Hercegovini. Ukoliko bi se koristio kao ekskluzivni princip, isklju?ivo za Albance,

suštini, od zahteva da se formira država od isklju?ivo ideoloških ili religijskih istomišljenika.

Albanci su potpuno homogenizovani u zahtevu za nezavisnost Kosova i Metohije. Albanci na Kosmetu sabotiraju saradnju sa UNMIK-om

u okvirima Rezolucije SB UN 1244. Sada je ve? potpuno jasno da imaju neiskren odnos. Izuzetno je nizak nivo stanja ljudskih prava,

bezbednosti i slobode kretanja srpske nacionalne zajednice i drugih nealbanskih zajednica.

Bivši režim je Kosovo i Metohiju koristio za odvra?anje pažnje od svakodnevnih problema i neuspele politike koju je vodio. Kod politi?kih

struktura u Srbiji nema homogenog stava o suverenitetu Srbije nad Kosmetom. Na sudbinu Kosova i Metohije gleda se sa neverovatnom

ležernoš?u, kod pojedinaca iz vladaju?e koalicije, a ?ak i sa pristupom ispod stava o suverenitetu Srbije nad Kosmetom.

Moramo na?i pravu meru izme?u našeg cilja i strategije prema Kosovu i Metohiji u odnosu na politi?ku i drugu zavisnost Srbije od

me?unarodnih faktora me?u kojima pojedini otvoreno ili prikriveno simpatišu i podržavaju albanske separatisti?ke ciljeve.

Postoje pokušaji svesnog i ciljnog potkopavanja Rezolucije SB UN 1244 u smislu suvereniteta Srbije i Crne Gore na Kosovu i Metohiji kroz:

-

ubrzavanje rešenja kona?nog statusa Kosova i Metohije;

- evidentno kršenja Rezolucije SB UN 1244 od strane me?unarodnih faktora uz stalno tuma?enje istih da se radi po Rezoluciji. Problem je

ko tuma?i i arbitrira oko Rezolucije i njene implementacije?

-

zamenu za lakše i brže priklju?enje EU i NATO.

Nedopustivo je za ozbiljnu i odgovornu vlast da nam se dogodi da se jedna EVROPSKA DRŽAVA ODRI?E ZNA?AJNOG DELA

SVOJE TERITORIJE da bi udovoljila me?unarodnim o?ekivanjima i pritiscima.

Kod pojedinih me?unarodnih subjekata postoje o?ekivanja da ?e se u Srbiji iskristalisati svest o prihvatanju i oblikovanju politi?kog i

pravnog okvira koji treba da olakša i omogu?i odluku o izdvajanju Kosova i Metohije iz Srbije. U prilog ovakvoj tezi ide i stvaranje labave

državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Postoji opasnost da se izdvajanje Kosmeta iz Srbije izvede tako što ?e se veštim politi?kim manevrom izbe?i formalno kršenje principa o

daljem nemenjanju granica na Balkanu i time zadovoljiti zahtev Kosmetskih Albanaca za osamostaljivanjem od Srbije.

Kosovo i Metohija se ubrzano oprema potrebnim državnim atributima. Paralelno sa tim postoje pokušaji pripreme Srbije, njene javnosti i

Kosovo sadašnjoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Polazi se od toga da Srbija ne?e mo?i odmah da se saglasi sa nezavisnoš?u

investicije. Plan je da se to napravi dvostepeno kako bi se izbegla destabilizacija dejtonske Bosne i Hercegovine i slabašne Makedonije,

kao i nekih drugih evropskih zemalja. U toku su velike pripreme za sprovo?enje ove strategije kroz aktivnosti raznih ameri?kih i evropskih

nevladinih organizacija, analiti?kih centara i lobisti?kih grupa koji otvoreno zagovaraju nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno

samoopredeljenje Albanaca u toj pokrajini. Nedopustivi su pristupi ucene Srbije koje zagovaraju pojedini lobisti nastupaju?i sa slede?im

veoma opasnim tezama:

‘’Razgovori o prakti?nim pitanjima treba da teku paralelno sa procesom donošenja odluke o kona?nom statusu pokrajine, uz

odgovaraju?e nagrade za Srbiju.‘’

‘’Ne bi trebalo sprovoditi bilo kakav dogovor izme?u Beograda i albanskih lidera na Kosovu dok se ne proglasi nezavisnost

pokrajine.’’

‘’Srpski bol zbog gubitka Kosova može se kompenzovati prakti?nim dobicima u ekonomskoj i društvenoj sferi.’’

‘’Ukoliko Srbija želi da se odre?ena pitanja reše, ona mora prihvatiti nezavisnost Kosova.’’

‘’Kona?no, prijem Srbije u EU treba usloviti rešavanjem statusa Kosova. Status pre integracije mogao bi biti prigodan slogan

za ovaj region.’’

Niko iz me?unarodne zajednice se ne?e protiviti nezavisnosti kao rešenju za Kosovo i Metohiju ako bi Srbija na to pristala.

Pristanak Srbije na amputaciju Kosmeta lišio bi me?unarodnu zajednicu (SAD i EU) problema u Bosni i Hercegovini, Makedoniji,..., jer više

ne bi bilo re?i o nagra?ivanju separatizma, ve? o sporazumnom odvajanju Kosmeta od Srbije. Ovo je velika opasnost za Srbiju ukoliko

državne strukture to olako shvate.

Cela strategija sastoji se u slede?em: Srpsku javnost i zvani?nu vlast treba ubediti da je u najboljem interesu same Srbije da se

što pre oslobodi tereta Kosova i Metohije, kako bi lakše i brže ušla u evroatlantske organizacije. Osnovni stavovi države Srbije i

njenih struktura treba da se zasnivaju na slede?im smernicama i principima:

(

I) Srbija se ne sme ni po koju cenu odricati Kosova i Metohije i na takav pristup nema pravo nijedan politi?ar u Srbiji. Sve što bi se od sada

pa nadalje ?inilo sa Kosmetom bez saglasnosti Srbije bilo bi nezakonito i predstavljalo bi otima?inu.

(

II) ?vrsto i jasno insistiranje na Rezoluciji SB UN 1244. Suverenitet države ima prednost nad separatisti?kom voljom manjinske etni?ke

može se dozvoliti razbijanje teritorijalne celovitosti Srbije.

(

III) Finalni akt KEBS-a iz Helsinkija garantuje nepromenljivost spoljnih granica država ?lanica, osim u slu?aju njihovog pristanka; ovakvi

Generalna skupština OUN je glasanjem o prijemu SRJ

(Srbije i Crne Gore) u ?lanstvo ratifikovala stav Badinterove komisije o suverenitetu Srbije nad Kosovom i Metohijom, s obzirom da se ta

pokrajina nalazi u njenim avnojevskim granicama.

Potpuno poštovanje

: Londonskog ugovora iz 1913., Versajskog ugovora o miru iz 1919. godine i Pariskog ugovora o miru iz 1947. gde je potvr?en

suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom.

Pri ovome treba imati u vidu i situacije u kojima, ako to odgovara me?unarodnoj zajednici, ona ta dokumenta može interpretirati na svoj

na?in. To zna?i da ta dokumenta ne daju apsolutnu zaštitu i podršku ukoliko po tim pitanjima nema jedinstva u Beogradu.

(

IV) Novi ustav Srbije, pored dela o neotu?ivosti njene teritorije, treba da sadrži posebnu odredbu o zabrani odricanja od Kosmeta i da se

ta odredba potvrdi i naglasi svim me?unarodnim ?iniocima, a posebno: OUN (SB i GS); SE; OEBS; EU; NATO;...

(

V) Jasan i kategori?ki stav da je ulazak Srbije i Crne Gore u Savet Evrope, EU, Svetsku trgovinsku organizaciju ili Partnerstvo za mir,

NATO, jedino mogu? u avnojevskim granicama Srbije i Crne Gore.

(

republike i isto?noevropske zemlje ve? imaju, naime, garantovani teritorijalni integritet i spoljne granice, ravnopravni tretman i neokrunjeno

(

VII) Da se povodom privatizacije imovine Srbije na Kosovu i Metohiji zatraži pravna zaštita od Stalnog me?unarodnog suda pravde u

Hagu.

(

sve ostalo može biti predmet razgovora i dogovora. Suverenitet i demokratija nisu suprotstavljene vrednosti i predstavljaju dovoljno

strane.

(

nacionalnoj zajednici visok stepen samostalnosti u odnosu na mati?nu državu Srbiju. Na ovaj na?in se Kosovu i Metohiji obezbe?uju sve

(X) Neophodno je olakšati albanskoj zajednici shvatanje da je nezavisno Kosovo i Metohija nerealno i opasno kao faktor stalne

nestabilnosti u regionu. Svi gra?ani Kosmeta, a i regiona moraju se suo?iti sa evropskom realnoš?u koja ne dopušta nasilnu promenu

granica. Pokrajina Kosovo i Metohija mogla bi postati entitet više od autonomije, a manje od države u okviru Srbije. U okviru takvog entiteta

psihološka stešnjenost sugerisanog kona?nog statusa Kosmeta manje bi se ose?ala. Svi bi postali ?lanovi široke balkanske i evropske

(

XI) Neophodno je da Srbija ?vrsto i dosledno, bez obzira na promene vladaju?ih struktura, ostane pri stavu o svom suverenitetu nad

Kosmetom. Bilo koja vlast u Srbiji nema pravo da se odri?e tapija na pokrajinu Kosovo i Metohija niti da je u celini ili delovima prenosi na

druge. Odricanje od Kosmeta zna?ilo bi odstupanje od nacionalnih i državnih prava Srbije i poigravanje sa sudbinom njene južne

Pokrajine.

(

XII) Srbija mora da postupa veoma odgovorno i odlu?no kako bi spre?ila pojedine me?unarodne faktore u podršci za nezavisnost Kosova

i Metohije. Stav svih relevantnih subjekata Srbije mora da bude jasan: Ukoliko me?unarodna zajednica ili njen deo, proglasi nezavisnost

Kosmeta bez saglasnosti Srbije, to ?e zna?iti nasilno otimanje dela teritorije Srbije van pozitivnog me?unarodnog prava i rizik da se takav

nasilni presedan okrene protiv me?unarodne zajednice.

(

mora da se sprovodi pravom brzinom i uz pravu meru. Ne sme se dogoditi da se stekne utisak da Srbiji i Državnoj zajednici i nije stalo do

Kosmeta i da bi one mogle da prihvate i neko rešenje koje bi bilo ispod suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom.

(

sadašnjih granica Srbije ili da se dopusti mogu?nost razmene Kosova i Metohije, pa ?ak i napuštanje cele Pokrajine ako bi ona ostala bez

srpskog stanovništva.

(

zajednice u EU i NATO. Na ovakav pristup nema niko pravo na politi?koj sceni Srbije, bilo da je vlast ili opozicija.

(

XVI) Potrebno je zaštititi kulturno-istorijski identitet srpskog naroda koji se ?uva u pravoslavnim manastirima, crkvama i grobljima.

Neophodne su dugoro?ne mere zaštite našeg kulturno-istorijskog blaga na prostorima Kosmeta kroz:

- Selekciju i kategorizaciju kulturno-istorijskih spomenika;

- Formiranje zaštitnih zona oko najvažnijih spomenika kulture;

- Sprovo?enje modela zaštite kulturno-istorijskih spomenika.

(

XVII) Insistirati na otpo?injanju dijaloga izme?u Beograda i Prištine u prisustvu svih releavntnih me?unarodnih faktora, a po dolasku novog

Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN uz uvažavanje mehanizma Visoke radne grupe definisane u zajedni?kom dokumentu

potpisanom izme?u Beograda i Prištine

(5. novembar 2001. godine). Pored Rezolucije SB UN 1244, Kumanovskog Vojno tehni?kog sporazuma, Ustavnih okvira, postoji Sporazum

o saradnji Jugoslavije i UNMIK-a koji je me?unarodno priznat i moramo ga se pridržavati.

Kosmetu, a ti se nalaze i me?u Albancima. Srbija mora energi?no, preko svih me?unarodnih foruma i Haškog tribunala da zahteva su?enje

albanskim ratnim zlo?incima, jer je i ona po?ela da sudi svoje – Srbe, ratne zlo?ince. Ukoliko Haški tribunal ne napravi zna?ajniji iskorak po

albanskih ekstremisti?kih grupa.

(XIX) Neophodno je izvršiti operacionalizaciju standarda tako da se ta?no zna šta je ?ije zaduženje, u kom roku se mora sprovesti kao i u

kom roku se mora dosti?i odre?en nivo standarda. Potrebno je obezbediti mehanizam za pra?enje napretka dostizanja odre?enog nivoa

standarda. Ne može se prepustiti da sam SPGS procenjuje da li je rezultat postignut ili nije. Upravo zbog toga Kontakt grupa zajedno sa

Beogradom i UNMIK-om treba mese?no da prati nivo dostizanja standarda i da o tome kvartalno izveštava SB UN i Generalnog sekretara

UN.

(XX) Nema rasprave, o statusu Kosmeta, dok se ne sprovedu sve odredbe Rezolucije SB UN 1244 i obezbedi potpuno poštovanje Vojno

tehni?kog sporazuma, Ustavnog okvira i Sporazuma o saradnji Jugoslavije i UNMIK.

Ne može se raspravljati o kona?nom statusu Kosova i Metohije dok se ne dostignu odgovarju?i standardi multietni?kog života, a to je u

velikoj meri vezano za svest gra?ana i politi?ara koji su predvodnici. Nama je neophodno stalno pra?enje stvarnog stanja i napretka kako

bi zadovoljenjem odre?enih kriterijuma došli do datuma kada ?e mo mo?i da raspravljamo o datumu kada bi po?eli dijalog o statusu

Kosmeta.

Neophodno je da svi subjekti shvate da je jako opasno forsirati bilo koje rešenje o kona?nom statusu Kosova i Metohije. Ma koliko zvu?alo

nerealno zaštitnik za sve nas je vreme. U protivnom deli?emo, crta?emo nove granice i sigurno svi zajedno ulaziti u nove opasne i krvave

sukobe koji zna?e razaranje, a ne integraciju i razvoj.

Vreme je da se i Srbi, i Albanci, ali i Makedonci i svi ostali narodi na Balkanu, na osnovu iskustva iz bliže prošlosti, zamisle nad

svojom mogu?om budu?om sudbinom. Osnovno iskustvo je da nijedno pripajanje teritorije, nijedna promena granica, nisu doveli do ve?e

ekonomske mo?i ili razvoja, ve? do razaranja, pustošenja, ogromnih ljudskih i materijalnih gubitaka i siromaštva. Ak

cenat naše budu?nosti treba da bude u okviru rešenja zasnovanih na integrativnim procesima Zapadnog Balkana. Uostalom Rezolucija

SB UN 1244 i vojne snage su tu delimi?no i zbog budu?ih integracija i kontrole tog procesa.

U protivnom postoji opasnost da lideri ve?inskog stanovništva na Kosmetu ne dozvole da se na njega i na svoju zemlju i u svoje

domove vrati veliki broj raseljenih i prognanih. Ako bude tako, onda ?e se ispostaviti da je preduslov novog Kosmeta bio zlo?in etni?kog

?iš?enja. Uveren sam da

Revizija Rezolucije SB 1244

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dr Nebojša ?ovi? ocenio je da su

predloženi standardi za Kosovo i Metohiju pre?ica ka ostvarenju težnji albanskih politi?ara usmerenih ka

potpunoj nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Zamenik šefa UNMIK – a ?arls Brejšou upoznao je sino? lidere vode?ih albanskih partija na Kosovu sa

kona?nom verzijom plana sprovo?enja standarda za Kosovo. Oni su konstatovali da su postoje?i zakoni Srbije

glavna smetnja ostvarenju standarda.

autonomijom. Ponu?eni nacrt dokumenta nam ne odgovara jer nisu uzeti u obzir amandmani koji su se odnosili na

On je ponovio da se ovim nacrtom vrši revizija Rezolucije SB 1244, jer se ponu?eni standardi postavljaju iznad

nje.

XVII.Odnosi u federaciji.

Nastavljaju se rasprave o odnosima Srbije I Crne Gore,I polarizacija na snage koje se zalazu za zajednicku drzavu dok su drugi za otcepljenje.

Poremeceni su odnosi I dve crkve

XVIII.Ekonomija.

Ekonomska situacija nastavlja da bude teska I losa. Cak se situacija pogorsava. Finannsijska ulaganja u Srbij su vrlo rizicna, privatizacije su cesto nelegalne, proizvodnui kapaciteti zastareli, nema trzista ni kapitala, osuli su se u znacajnoj meri I kadrovski resursi. Bukte tenzije na relaciji poslodavci-zaposleni-sindikati, ima cestih strajkova, nema adekvatne sudske zastite.prava zaposlenih.,dolazi do osetnog pada vrednosti dinara.,paad industrijska proizvodnja I nastavlja se opsti privredni kolaps.

.31.10.2003.

U prošloj godini Srbija je pored katastrofalnog ukupnog spoljnotrgovinskog

bilansa ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans i u sferi poljoprivrede.Ove

beleži se čak i kod onih proizvoda koji su decenijama bili osnova našeg

izvoza:jabuke,šljive,beli luk,mineralna voda.U prvih 7 meseci Srbija je uvezla

propadaju zbog neorganizovane poljoprivredne proizvodnje.Srbija je izvezla 7

miliona litara mineralne vode,ali je bespotrebno uvezla preko 9 miliona litara.Srbija

zajedno još jednom protestvuje protiv takve ekonomske politike,jer apsolutnom

stimuliše plasman strane robe.

06.11.2003.

Srbija zajedno skreće pažnju na današnju izjavu direktora Fonda za stočarstvo

Milomira Njegomira koji tvrdi ''da majska Uredba vlade Srbije za podsticaj izvoza

poljoprivrednih proizvoda ustvari predstavlja blokadu ionako siromašnog izvoza

poljoprivrednih proizvoda iz Srbije''.U obrazloženju se navodi da Uredba

obezbeđuje podsticaj za samo 5 grupa proizvoda (juneće meso,mlečni

živinskog mesa,jaja,jagnjećeg i svinjskog mesa,rečne ribe,prerađevina...

Posledice neodgovornog ponašanja u oblasti poljoprivrede su velike:Srbija sada

manje izvozi nego i za vreme sankcija,a u 2003. godini nismo izvezli još ni jedno

jagnje.

Bez ozbiljnog,državnog pristupa,stimulisanja revitalizacije poljoprivredne

proizvodnje Srbija neće moći poboljšati svoj veoma negativni spoljnotrgovinski

bilans i ulaziće u nove finansijs

12.11.2003.

Prema najnovijim podacima koji su ovih dana objavljeni u svetu,između 195

rangiranih zemalja Srbija i Crna Gora se nalazi u grupi visokorizičnih zemalja za

finansijska ulaganja u 2004. godini.Iznad ove grupe samo je Somalija zemlja sa

višim,odnosno ekstremno visokim,rizikom za ulaganja.

Za Srbiju zajedno ovakav poražavajući zaključak nije nikakvo

iznenađenje.Zemlja koja za protekle 3 godine nije uspela da povrati poverenje

ambijent za javnu,slobodnu i nezavisnu tržišnu utakmicu domaćih privrednika i

stranih investitora,ne može bolju ocenu ni zaslužiti.

14.11.2003.

Privatni preduzetnici,posebno oni koji se bave proizvodnjom,zaista su u izuzetno

teškoj situaciji.Na sva zvona najavljivani krediti i dalje su veoma teško dostupni,ili

su prateći troškovi za njihovo dobijanje ogromni,pa se oni preduzetnicima ne

isplate.Srbija zajedno navodi tipičan slučaj koji odlično ilustruje stanje u

pomenutoj oblasti:

Privatnik koji se bavi proizvodnjom i zapošljava 35 radnika dobio je od

republičkog fonda za razvoj kredit od 2 miliona dinara sa korektnom godišnjom

kamatom od 7%.Sredstva će koristiti za nabavku sirovina u inostranstvu,a

njegove proizvode već potražuju kupci u Srbiji.Iako taj preduzetnik zalaže

hipoteku (proizvodna hala sa opremom) koja je procenjena od zvaničnih organa na

11 puta veću vrednost od kredita (23 miliona dinara),Meridijan banka iz Novog

420000 dinara kako bi mu dala garanciju.Dakle,uprkos postojanja hipoteke,banka

traži iznos čak od 21% od ukupne vrednosti kredita.Zaista skandalozno.

Srbija zajedno saopšta

Петак, 12. септембар 2003.

„Препород привреде Србије треба да се темељи на три носећа стуба: пољопривреда,

путна мрежа и мали и средњи бизнис. Србија производи здраву храну и воду, а то је

роба која ће за двадесет година на светском тржишту бити скупља од злата“, изјавио

је председник СПО Вук Драшковић на изузетно посећеном предизборном митингу

Српског покрета обнове и Нове Србије у Прибоју.

„Један од најважнијих задатака нове власти, која ће бити формирана после следећих

избора, биће обезбеђивање бескаматних дугорочних кредита за село и гарантовање

да ће држава да откупи све што сељак произведе“, нагласио је Драшковић.

Он је рекао „да се у Србији, поред главних путних праваца, као што је коридор

„Десет“, морају изградити и модерни асфалтни путеви до српских градова и села“.

„Треба ослободити огромне стваралачке снаге ове нације. Са садашњом влашћу

треба да оде и важеће начело да су порези важнији од свега.

На првом месту мора бити подстицање производње, па тек онда инсистирање на

порезима“, поручио је Драшковић.

Понедељак, 6. октобар 2003.

Српски покрет обнове подржава професоре и здравствене раднике који захтевају да

им се повећају неоправдано ниске зараде.

Потребна је солидарност свих који примају мале или нередовне плате, пензионера,

сељака, више од милион незапослених, као и осталих незадовољних, преварених и

опљачканих грађана.

Економски и социјални циљеви могу да се остваре једино ако сви удруже своје

протесте, по начелу: „Сви за једнога, један за све!“

Тада ће Влада да падне и биће расписани ванредни избори на свим нивоима.

онедељак, 27. октобар 2003.

Осетан пад вредности динара у односу на евро последица је изузетно лошег

економског и политичког стања у држави.

Девалвација је логичан резултат раста незапослености, пада индустријске

производње, општег колапса привреде и неповерења огромне већине грађана у

Уколико не буду хитно расписани превремени парламентарни избори, национална

валута наставиће да пада, што ће изазвати још драматичније последице.

ембар 2003.

Предлог буџета Републике Србије за 2004. годину показује да Влада има намеру да

настави погубну економску политику покривања буџетског дефицита даљом

распродајом предузећа у Србији и новим задуживањем у иностранству. Резултати

овакве економске политике осећају се свакодневно и остављају разарајуће

последице по српску привреду и друштво у целини.

Овакав предлог буџета је више него убедљив разлог да се ова нестручна Влада, коју

чине људи огрезли у корупцију, што пре пошаље у политичку историју.

003.

„Српски покрет обнове сматра да је спори раст производње, па чак и пад

производње, највећа слабост текуће економске политике. Зато се морају предузети

хитне мере, као и дугорочне мере за преокретање овог тренда и за убрзани раст

производње, који истовремено значи пораст запослености и отварање нових

радних места“, изјавио је председник СПО Вук Драшковић, током посете Пиротском

округу, приликом које је представио Акциони програм за убрзни привредни развој и

раст запослености у Србији.

XIX. VJ-Vojska Jugoslavije

U VJ se nastavljaju reforme,ali ima i otpora. Tezi se da VJ postane moderna armija, uklopljena u medjunarodne standarde, da udje u Partnerstvo za mir i Nato pakt..

Transformacija Vojske Srbije i Crne Gore: Opasni udari na reformu

Tropske temperature, koje ovoga leta izazivaju ne male nevolje i pučanstvu našega podneblja, jedva da su i

zabeležene u domaćim (i evropskim) hronikama. Ova nezapamćena žega gotovo da se potpuno podudarila sa

scenu. Naime, ni jedno od 11 leta otkako egzistira vojna organizacija pod imenom Vojska Jugoslavije/Vojska

to reklo vojnom terminologijom), zatim odlukama Vrhovnog saveta odbrane i ministra vojnog koje se mogu

u Vojsci – velimo: ni jedno leto nije obilovalo sličnim događanjima kao što je ovo leto gospodnje.

I odmah bismo s tim u vezi čitaocu predočili bar tri načelne teze: pod jedan, ovakvo stanje stvari na aktuelnoj

vojno-političkoj pozornici naprosto ne može proći bez stanovitih posledica po vojnu organizaciju (koje će

izvesno, između ostalih, imati psihološku, socijalno-polotičku i profesionalnu dimenziju), ali, za pretpostaviti je

da će se posledice u neku ruku osetiti i u političkoj zajednici; pod dva, odluke vrhovnog komandovanja i

Ministarstva odbrane na tragu su gotovo radikalnih zahvata u reformi Vojske i odbrambeno-bezbednosnog

sistema uopšte, što bi uniju Srbije i Crne Gore i njenu oružanu silu moglo znatno približiti evroatlantskim

integracijama; i treće, najnoviji potezi organa komandovanja i rukovođenja Vojskom na ravni temeljne

transformacije okosnice oružanih snaga izazvali su različite komentare i stavove u obe članice državne

udari na reformu i sleva i (naročito) zdesna. No, red je da se podsetimo događaja i događanja koji su obeležili

ovogodišnje leto na domaćem vojno-političkom poligonu. Nudimo ih hronološkim sledom.

odsluženju kadrovskog roka Pavel Krajči (1982.) iz Bačkog Petrovca, dok su dvanaestorica drugih vojnika

rukovanju protivtenkovskim raketnim bacačem, u ovom slučaju bacačem tipa RPG-22 – uveren da je reč o

"vežbovnom", odnosno "školskom", dakle inertnom i bezopasnom ručnom raketnom sistemu (o kakvom je

oružju tu bila reč, ispostaviće se - pojma nije imo ni njihov komandir vodnik Milan Todorović!), stavio, kako se

to kaže, tzv. udarni mehanizam u funkciju, oslobodio kočnicu i pritisnuo okidač. Iz cevi je izletela raketa, i to

maksimalnom brzinom, što će reći da je cev bila napunjena "živom" bojevom glavom! Užas koji je nastao među

vojnicima neposredno nakon eksplozije jedva da bi se i mogo opisati bez da se zagazi u sferu morbidnog.

Ta nesreća po tragičnom učinku i naročito po faktorima koji su je uslovili veoma je slična onoj iz 1993. (4. maj,

u kasarni u Subotici), kada je takođe jedan vojnik, obučavajući se u rukovanju sličnim oružjem, tzv. "zoljom"

M-80 domaće proizvodnje u borbenom vozilu pešadije, ali na način kao i u kraljevačkom slučaju stavio "zolju" u

kasarni u Danilovgradu poginula su četvorica vojnika tako što je jedan od njih na obuci aktivirao bojevu

protivtenkovsku minu koja se - nikada nije tačno utvrđeno kako – našla u skladištu među "školskim", dakle

minama za obuku!

Sa stanovišta naše teme, irelevantna je činjenica da je raketni bacač RPG-22 najverovatnije kineske ili ruske

domaća "zolja" M-80) i da se, kako stoji u zvaničnom saopštenju Ministarstva vojnog, ne nalazi u arsenalu

morao produkovti tragediju, i samo je bilo pitanje vremena kada će se na taj način oglasiti. Čak i bez ikakve

slučaju (kao i u prethodnim, ovde pomenutim a i u sličnim drugim) carovali nedisciplina u jedinicama,

sa dobro organizovanom vojskom, pogotovo sa vojnim profesionalizmom! Nesreća u kraljevačkoj kasarni bacila

Ostajemo pri ovakvom zaključku iako uvažavamo i mišljenja onih vojnih analitičara koji kažu da su "nesreće u

vojsci statistička veličina", da se one događaju i u bogatim i u siromašnim armijama, da oficir ne može da

dežura uz svakog vojnika, i tako dalje. Ali, ne treba da se zavaravamo: posredi su krupne manjkavosti domaće

vojne organizacije! Uostalom, ministar Tadić je, povodom ove nesreće, vrlo precizno dijagnosticirao stanje:

nedovoljnom stepenu kontrole, odstupanju od postojećih normativnih regulativa, nepoštovanju izdatih

naređenja, nesprovođenju mera za zaštitu ljudskih života."

Ovu kraljevačku tragediju "poduprele" su još dve pogibije vojnika: 27. jula u selu Mresać kod Kraljeva (opet

motorni viljuškar kojim je upravljao Dejan (nažalost, danas pokojni); samo tri dana pre povratka sa odsluženja

nastanka ovog teksta), na karauli kod Halova (granica prema Bugarskoj) puščanim hicem usmrtio se vojnik

graničar Damir Ilić (zvanična verzija).

Ministar odbrane Boris Tadić reagovao je brzo i energično: protiv starešina na nižim razinama komandovanja,

od vodnika Todorovića i vodnika prve klase Nebojše Erovića (koji je, kako se ispostavilo u istrazi, sa kosovskog

(raz)bojišta doneo zaplenjeni RPG-22 i "pametno" ga "pohranio" medju "školske" sisteme za obuku u kasarni

"Jovan Kursula"!) do poručnika Dejana Krstića pokrenut je krivični postupak, dok su smesta razrešeni dužnosti

Baltić, načelnik organa bezbednosti u toj brigadi major Nenad Vasić i komandant bataljona major Zoran

Petković.

Ne pamti se da je ijedan načelnik Generalštaba (grubo rečeno, funkcija ministara odbrane sve do Tadića

svodila se na pružanje logističke podrške Generalštbu i na to da bude na usluzi čelnom generalu!) povukao

ovako radikalne (dodajmo: i jedino valjane!) poteze u sličnim (ne)prilikama kao što je učinio Boris Tadić. A to

će reći da je ministar na veoma transparentan način i ovaj put pokazao i političkim strukturama, i društvu, i

obzira na to što se nalazi na isturenom i prilično riskantnom položaju u hijerarhiji vlasti. Bilo je za očekivati da

će Tadićeve odluke, koje je nešto docnije verifikovao i Vrhovni savet odbrane, biti zasute baražnom paljbom

uvek budnog "rodoljubnog ešelona", posebice u odnosu na činjenicu da je ministar smenio i komandanta

komandanta", a onako naočit i stasit, (najverovatnije) ostao u lepoj uspomeni svekolikom bloku "patriotskih

snaga". Ova vatra i s leva (najvećma iz svih kalibara izgleda prilično revitalizovane Miloševićeve partije) i s

čaršije sve do trenutka kada su pripadnici Vojne policije 1. augusta uhapsili generala VSCG Vukosava Arsića,

mutne poslove prilikom prodaje vojnog poslovnog prostora. Čini se da je Arsićevo hapšenje unelo izvesnu

pometnju, može biti i u samu nacionalističku centralu, te je čaršijski huk bio snižen možda čak i za celu

oktavu, ali samo za trenutak.

zatim i realizovane smene i penzionisanja velikog broja starešina Vojske SCG. Pri tome, najčešća meta ovih

udara bili su ministar Tadić i njegovi najbliži saradnici (kojima se osporavaju čak i elementarna znanja i

ministra, kako se samo "šepuri pred kamerama" i razmeće izjavama, i tako dalje u tom smislu!), potom slede

Grahovac; a naročito talas oštre "kritike" nije mimoišao ni ostale članove Vrhovnog saveta (može se samo

Generalštaba Branka Krgu. I tek bi jedna celovita analiza ovih "odjeka i reagovanja" na ova dešavanja u Vojsci i

u vezi s njom i sistemom bezbednosti razotkrila njihovu suštinu i ciljeve i dala pouzdanije odgovore i na druga

relevantna pitanja.

No, i na jednom panoramskom, dakle površnom snimku ove verbalne parade, jasno se vidi da se onaj

demokratske provenijencije), baš kao i konzervativni deo Crne Gore, žilavo opiru svim radikalnim reformama

tačku oslonca. Otuda onolika galama sa raznih političkih tribina i govornica, sa malih ekrana i stubaca

"patriotske" štampe. Kanalima neformalne komunikacije cirkuliše jedna visokofrekventna misao koja otprilike

ovako glasi: smenili su nam i penzionisali najbolje generale i pukovnike po nalogu Amerike; smenili su nam

način unište Vojsku, a time i državu, najzad i naciju! Iako se ova simplifikacija na prvi pogled može činiti

benignom, ona nipošto nije bezazlena.

je, dakako, nesreća u kasarni "Jovan Kursula". Ta i ostale nesreće o kojima je takođe ovde bilo reči, kao da su

sastavu, održanoj 7. augusta u Meljinama, Vrhovni savet odbrane "razrešio je dužnosti" (čitaj: penzionisao!)

"veći broj" generala, oficira ostalih činova i podoficira. Budući da su zvanična saopštenja sa sednica Vrhovnog

saveta odbrane i nadalje nepotpuna i nemušto sročena, ovom ćemo se prilikom osloniti na neke brojke koje

cirkulišu u štampi, što će reći da ih treba primiti sa rezervom: pa se kaže da je penzionisano 16 generala i

admirala, 218 oficira među kojima je više od polovine pukovnika i 21 podoficir. Iz generalsko-admiralske

Radomir Gordić, Veroljub Živković, Antonije Janićijević, Milan Jeftić, Miomir Marković, Ninoslav Krstić, Milan

Karajović, Milivoje Bojović, Radomir Grujić, Milivoje Pavlović, Ljubiša Stojimirović, Radojko Stefanović, Milorad

Stupar i Radoslav Škorić.

Čak i onome ko makar i površno prati šta se dešavalo (i dešava) u Vojsci nije teško među navedenim

konzervativno, antireformsko jezgro čiji uticaj i u vojnoj organizaciji i van nje ne bi trebalo zanemarivati. Jedan

ispunjavaju bar jedan od sada važećih zakonskih uslova da odu u "zasluženu mirovinu". Savetnik predsednika

Marovića, gospodin Blagoje Grahovac već odavno izlazi u javnost sa veoma smelim projektima i predlozima o

radikalnim reformama bezbednosno-odbrambenog sistema, pri čemu su naročito hvale vredna ona njegova

rešenja koja se odnose na Vojsku. On, između ostalog, tvrdi da ovoj državnoj zajednici nije potrebna brojnija

armija od petnaestak hiljada profesionalaca, što podrazumeva ukidanje vojne obaveze. I u tome bismo se lako

sagasili sa Grahovcem, ali je veliko pitanje da li su takve projekcije realno ostvarive u sadašnjim prilikama! On,

takođe, tvrdi da promene u Vojsci "nisu dovoljno duboke i brze". Opet ponavljamo: s obzirom na stanje duha i

sistema – nismo sigurni da se u ovom času može dublje i brže zasecati u osteljivo tkivo vojne organizacije

kao "pledoaje" za amnestiranje Tadića i Marovića od svake kritike.

Najzad, na domaćoj vojno-političkoj sceni podigao se (i bez naročitog povoda i potrebe!) kovitlac i u odnosu na

UN. No, ipak je to tema za neku drugu priliku.

Stipe Sikavica

Transformacija vojske SCG: SCG i Partnerstvo za mir

1. Pristupanje Srbije i Crne Gore programu Partnerstvo za mir (PZM) , uz pitanja izrade “studije o izvodljivosti”

politici nakon oktobaskih promena. Ta pitanja su dobila karakter barometra uspešnosti procesa naše

integracije u razvijeni svet i postala indikator suštinske promene našeg međunarodnog položaja. Ove

podelama na domaćoj sceni.

U pogledu pomenutih spoljnopolitičkih pitanja, realnost je nažalost nepovoljnija od želja i brojnih političkih

proklamacija. Pre svega, zbog izuzetno teškog nasleđa iz perioda bivšeg režima, SCG zaostaje u procesu

da će sledeće godine Rumunija i Bugarska (uz još pet drugih zemalja) postati punopravne članice NATO, a od

naših suseda samo još SCG i BiH nisu uključene ni u PZM, koji se smatra pripremnom fazom za eventualno

Zaostajanje SCG nije nenadoknadivo, ali je upozoravajuće i zahteva da se udvostruče napori kako bi se

sustigle druge zemlje i da ne bi ostala izolovana, “siva zona” u regionu. Glavna svrha naših napora za

priključenje evro-atlantskim strukturama nije, međutim, samo u tome da sustignemo druge, ili da budemo tamo

gde su i svi ostali, već da suštinski i na demokratskim temeljima reformišemo vlastitu zemlju, naravno, uz

neminovnu pomoć i podršku najrazvijenijih država.

Pristupanje PZM je tako najdirektnije povezano sa reformom vojske, što predstavlja važan aspekt opšte

demokratske transformacije društva. Na tom planu značajno kasnimo. Suštinske reforme vojske počele su tek

pre 4-5 meseci i u tom relativno kratkom periodu ostvareni su impresivni rezultati, koji su dobili opštu

međunarodnu podršku (integrisanje Generalštaba u Ministarstvo odbrane, stavljanje vojnih službi bezbednosti

pod kontrolu tog ministarstva, važne kadrovke promene i dr.). Zbog značajnih početnih rezultata u reformi

demokratske i civilne kontrole nad vojskom, više se ne tretira kao uslov za naše učlanjenje u PZM.

pre svega odnose na nastavak naše saradnje sa Haškim Tribunalom.

Umesto bavljenja rokovima, kada ćemo postati član PZM, ovaj tekst predstavlja skroman pokušaj da se

sagledaju karakter i značaj PZM, kao i uslovi za naše uključivanje u taj program.

2. Partnerstvo za mir (PZM) je inicijativa koju je NATO pokrenuo na briselskom samitu u januaru l994.g, sa

(poštovanje postojećih granica, rešavanje nesporazuma mirnim putem, uzdržavanje od upotrebe sile protiv

teritorijalnog integriteta, ili političke nezavisnosti drugih država i dr).

PZM je formiran u okviru Severno-atlantskog saveta za saradnju (North Atlantic Cooperation Council - NACC),

koji je nastao krajem 1991, kao forum za razvoj dijaloga o širim političkim i bezbednosnim pitanjima između

Council (EAPC), koji je kao multilateralni forum za dijalog o političko-bezbednosnim pitanjima, ujedno i politički

NATO sa pojedinim članicama PZM. Svaka članica PZM sa NATO dogovara individualni program saradnje

pojedinih članica PZM, na bazi generalnog programa PZM (Partnership Work Programme). U obimu koji

odgovara mogućnostima i željama pojedinih članica PZM, NATO sa njima sarađuje uglavnom u sledećim

oblastima: transparentnost vojnog budžeta, jačanje demokratske kontrole vojnih snaga, zajedničko planiranje i

zemljama u određenim mirovnim (peace-keeping) i humanitarnim operacijama. Predviđeno je da članice PZM

vlastitu delatnost u okviru PZM, participiraju u troškovima eventualnih vojnih vežbi u kojima učestvuju).

Predviđena je i mogućnost da u početnom prelaznom periodu NATO pruži pomoć članicama PZM kako bi se

umanjili njihovi izdaci za aktivnosti u PZM.

Program PZM ne uključuje bezbednosno-vojne garancije državama članicama, ali sadrži planove za

Aktivno učešće pojedinih zemalja u PZM ima veliki značaj u evolutivnom procesu njihovog uključivanja u NATO.

Članstvo u PZM se smatra pripremnom fazom za kasnije pristupanje NATO.

Članstvo u PZM je definisano kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta SCG, koja je nedavno uputila i formalni

zahtev za učlanjenje u taj program.

3. Najveću smetnju našem učlanjenju u PZM predstavljao je izostanak odgovarajuće saradnje sa Haškim

Tribunalom. Uprkos evidentnom napretku koji smo napravili na tom planu, ključni međunarodni faktori su tu

saradnju ocenjivali kao zakasnelu, iznuđenu i uvek nedovoljnu. Čak i sada, kada je mnogima izgledalo da su

zemalja za rešavanje slučaja Ratka Mladića, što se tretira kao preduslov našeg učlanjenja u taj program. Od

što nije nimalo jednostavno. Američki vojni ekspert B. Džekson tokom posete SCG duhovito je izjavio da

Mladića treba ili uhapsiti ili poslati NATO-u njegovu sliku kako se sunča u nekoj udaljenoj zemlji. Očigledno da

su splasnule osude da Mladića obezbeđuju neki delovi vojske, ali se, verovatno, očekuju i uverljive garancije da

Pored rešavanja slučaja Ratka Mladića, preostali uslov za pristupanje SCG Partnerstvu za mir je povlačenje

tužbe koju smo podneli protiv nekih NATO zemalja pred Međunarodnim sudom pravde. Naš zvanični stav je da

pomenutu tužbu protiv NATO ne treba posmatrati izdvojeno od tužbi koje su BiH i Hrvatska podneli pred istim

sudom protiv SRJ/SCG zbog genocida i da bi, za opšti proces pomirenja u regionu, najbolje bilo da se sve

tužbe povuku. Za sada je BiH izričito protiv tog našeg predloga i njegova sudbina je neizvesna. Realno je

stvorilo povoljnije uslove da ključni međunarodni faktori pokažu veće razumevanje i angažman u prilog našeg

predloga o povlačenju tužbi.

4. Ako su tokom prošle i početkom ove godine zaista postojali razlozi za veće razumevanje politike

uslovljavljavanja našeg pristupanja PZM, koju u tom obimu NATO nije primenjivao ni prema jednoj drugoj zemlji,

učlanjenju u taj program. To ne bi značilo naše amnestiranje od ispunjavanja međunarodnih obaveza i

standarda u organizaciji vojske, već bi bilo značajno i zasluženo priznanje reformskim snagama u SCG za

rezultate koji su ostvareni na planu transformacije vojske i saradnje sa HT.

Učlanjenje SCG u PZM bi predstavljalo važnu političku podršku demokratskim i evropskim snagama u zemlji i

konzervativnih snaga koje svaki korak u pravcu naše integracije u evro-atlantske strukture opravdano vide kao

gubljenje tla pod nogama. Došao je trenutak kada partnerski odnos NATO-zemalja prema SCG, njihova

pomoć, podrška i razmevanje traba da dobiju prevagu nad politikom pritisaka i uslovljavanja. To nije samo u

korist nastavka reformi u SCG, već je u interesu učvršćivanja šire stabilnosti i bezbednosti u našem regionu.

Vladan Šoškić

Mirceta Bozovic:Nasi vojnici u Iraku i snagama UN.

Ne slazem se sa uproscavajucim pristupom ovom pitanju. I sa povrsnim

apelima na patriotizam. Ova nasa ponuda ima i dobre i lose strane. Treba

videti sta preteze, dobro ili lose.

Ima opasnosti za nase vojnike, sta ce nasa vojska tamo ,treba da brani

nase granice i teritorije , Kosovo, sto ne cini dovoljno. Argument da

cemo zaraditi novac je neozbiljan. i kontraproduktivno se odrazava u

javnosti.

Ali ima jedan vrlo znacajan efekat. Ukljucujemo se u OUN, u strukture

medjunarodne zajednice, izlazimo iz izolacije, od nadzoravanog

postajemo nadzornici, postajemo jaki momci, a ne oni koji su

adminsitrirani od nekih drugih jakih momaka. Znaci, ako tako postupimo

jacamo nase pozicije. I na Kosovu, jer ako smo deo OUN ne moze nam UN

uzimati teritorije.i nase Kosovo.

Politika je vrlo slozena discipl|ina danas. To treba znati. Albanci bi

bili vrlo nezadovoljni takvom evolucijom. Njihova strategiaj je ( cemu

su ih drugi naucili jer oni nemaju taj nivo da to shvate)da Srbe

izazivaju protiv Zapada da onda Zapad njima daje srpske teritorije. Kako

ce onda Zapad dati Albancima Kosovo, ako su nasi vojnici u snagama OUN?

Zato smo za slanje nasih vojnika u Irak.

XX.Tortura ,necovecni postupci, ponizavanja.

Protivimo se pogresnom pristupu pitanju postojanja torture u SCG. Tortura se ne svodi samo na onu otvorenu fizicku, mucenja, premlacivanja, nego se javlja i u mnogm suptilnijim, ali ne manje opasnim formama. Danas vecina gradjana zivi u nemastini, mnogi gladuju, u strahu od kriminalaca, sudova, i td.

Ima i slucajeva policijske torture.o cemu govori FHP u svojim izvestajima. I ovome podatku treba prici na racionalan nacin. Nije ni policiji lako u vreme kada je kriminal masovan, kad nema adekvatne sudske zastite, kada ima mnogo asocijalnih i dusevno ostecenih, koji povrh svega krse zakon, ( I prete policiji, moguce je videti i u centru Beogada slogane na zidovima-SMRT POLICIJI). Otuda i policajci ponekad neodmereno reaguju. Ima verovatno i njihovih losih navika iz prehodnog perioda.

Saopštenje

Tužba za naknadu štete zbog policijske torture

Beograd - Fond za humanitarno pravo podneo je Prvom opštinskom sudu u

pripadnici MUP-a Srbije 11. maja 1997. godine pretukli Milana Zlatića iz Gruže.

Toga dana Milan Zlatić je na autobuskom stajalištu u Gruži čekao autobus koji je

bio deo organizovanog prevoza na Ravnu Goru. Dok je stajao na stanici dva

policajca izašla su iz automobila i zatražila mu ličnu kartu. Prilikom legitimisanja

ovamo da te pretresemo! Ideš na Ravnu Goru, a ja ti garantujem da nećeš otići.”

nekoliko puta u nos i čelo. Drugi policajac prišao mu je iza leđa, bacio ga na haubu

Nakon toga policajci su Zlatiću stavili lisice na ruke i nastavili da ga udaraju palicom

po leđima, bubrezima i nogama. Tokom batinanja Zlatić je više puta pitao policajce

zašto ga tuku, ali umesto odgovora policajci su ga uvukli u policijski auto, a jedan

od njih stiskao je Zlatiću mošnice dok mu je govorio: “Uništiću ti pokoljenje,

zapamtićeš ti i Draškovića i Ravnu Goru.” Zlatić je bio vezan u kolima oko pola

sata, a potom su ga policajci odvezli do raskrsnice “Ravni Gaj” u Gruži i sa vidnim

Zlatiću su konstatovane teške telesne povrede, rane u predelu skočnog zgloba,

nagnječenje bubrega, a posle batinanja pojavila mu se i krv u mokraći.

dosuđuju iznose koji nisu adekvatni ako se uzmu u obzir posledice koje su nastupile

kod žrtava. Problem predstavlja i velika razlika u novčanim iznosima koje sudovi

dosuđuju kod sličnih slučajeva povreda ljudskih prava. Ovakvim presudama sudovi

ne izlaze u susret žrtvama i njihovom pravu da dobiju pravičnu nadoknadu. S druge

strane ne ostvaruje se ni preventivna funkcija u odnosu na policiju, jer bi država u

slučaju plaćanja visokih kazni povećala odgovornost policajaca, čime bi

nezakonitosti u njihovom radu bile smanjene.

Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i Ustav Republike

Srbije garantuju poštovanje ljudske ličnosti i dostojanstva i izričito zabranjuju

mučenje, ponižavajuće postupanje i kažnjavanje. Kao potpisnica Konvencije protiv

torture, Srbija i Crna Gora dužna je da žtvama torture obezbedi pravedno

Saopštenje

Policajac se izvinio Milanu Vićentijeviću

zbog maltretiranja

Beograd - Fond za humanitarno pravo pozdravlja postupak policajca

SUP Beograd koji se izvinio građaninu, koga je prethodno vređao.

Milana Vićentijevića iz Ivanjice maltretirala su dva saobraćajna policajca

29. avgusta 2003. godine. Posle intervencije FHP policajac Goran

Marković se izvinio Vićentijeviću.

Milan Vićentijević je 29. avgusta 2003. godine svojim kamionom

dovezao drva za ogrev u Beograd, kako bi ih prodao na pijaci. U

popodnevnim časovima je sedeo u kafani na Trošarini, a njegov kamion

je bio parkiran ispred kafane. Prema izjavi datoj FHP, u kafanu su ušla

dvojica saobraćajnih policajaca. Policajci Goran Marković i Miladin

Tomić su prišli Vićentijeviću i zatražili od njega da uradi alko-test, što je

"Jebem ti dete, jebem te u usta".

Povodom predstavke, koju je FHP uputio SUP Beograd, 22. septembra

Tomićem i Markovićem. Suočavanju je prisustvovao i advokat FHP.

Komandir saobraćajne policije Milorad Đokić objasnio je da su uvrede

navedene u predstavci FHP vrlo ozbiljne i da "niko ne bi smeo da koristi

takve izraze", a posebno ne policajci. Komandir je izrazio sumnju da je

da je Vićentijević imao nekoliko prekršaja i da je protiv njega podneta

Vićentijević je od komandira zatražio da mu se policajac Marković izvini,

zato što mu je psovao decu, što za njega predstavlja najveću uvredu.

Policajac Marković je prilikom saslušanja opisao ceo događaj i negirao

da je vređao Vićentijevića, navodeći da je Vićentijević bio pijan i da nije

hteo da se podvrgne alkotestu. Odbio je da se izvini, navodeći da za to

nema razloga.

Narednog dana, Milan Vićentijević je od svojih kolega čuo da je oficir

policije dolazio na Trošarinu, raspitujući se o događaju. Posle toga,

ponovo je pozvan u policijsku stanicu. Tom prilikom policajci Marković i

potpuno zadovoljan izvinjenjem.

Policija je dužna da sprovede nepristrasnu istragu u slučajevima kada se

pravo očekuje od Generalnog inspektora policije da rezultati istraga, kao

i preduzete mere u slučajevima kada su policajci prekoračili ovlašćenja,

budu dostupni javnosti.

Beograd - Služba za informisanje SUP Beograd demantovala je 23. jula 2003.

podneo protiv više NN pripadnika OUP Voždovac, da je 6. juna 2003. godine

njegove zgrade u Beogradu. U svom komentaru navoda FHP, policija tvrdi da je

Ocokoljić bio pijan prilikom tog događaja, da se sve vreme nasilno ponašao zbog

Budući da je Ocokoljić bio u kancelariji FHP i da su svi zaposleni na njegovom licu

i telu videli brojne modrice i podlive, policijski navodi o pijanoj i nasilnoj osobi ne

mogu da opovrgnu činjenicu da je Ocokoljić žrtva nezakonitog postupanja policije.

samog Ocokoljića da je žrtva policijske torture.

Saopštenje SUP Beograd nedvosmisleno ukazuje da MUP još uvek nije stvorio

u skladu sa UN konvencijom protiv torture i domaćim normama o poštovanju

Policija u Srbiji i Crnoj Gori i dalje se stavlja na stranu pripadnika policije

počinioca torture i drugih povreda osnovnih ljudskih prava. Disciplinska veća koja

poklanjaju veru iskazima svojih kolega koje FHP identifikuje kao počinioce torture

brani od krivične odgovornosti za počinjenu torturu podnošenjem krivične prijave

protiv žrtava zbog navodnog izvršenja krivičnog dela ometanja službenog lica u

vršenju dužnosti iz Člana 213 KZ RS, krivičnog dela ometanja službenog lica u

vršenju dužnosti iz Člana 23 st. 1 Zakona o javnom redu i miru i zbog prekršaja iz

da pripadnici policije prete žrtvama krivičnim gonjenjem zbog navodnog dela

ometanja ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova bezbednosti, što dovodi da

žrtve iz straha odustaju od prijavljivanja počinioca torture.

država mora preduzeti mere radi obezbeđenja zaštite lica koje se žalilo i svedoka

od svakog lošeg postupanja ili bilo kakvog zastrašivanja zbog podnesene žalbe ili

bilo kakve date izjave.

XXI.Obrazovanje

XXII.Zdravlje

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel-381.11.3911829;Pokret@eunet.yu

MINISTRU ZDRAVLJA SRBIJE

VRSIOCU DUZNOSTI PREDSEDNIKA SRBIJE

PREDSEDNIKU SRBIJE I CRNE GORE

PREDSEDNIKU VLADE SRBIJE

NACIONALNA ZDRAVSTVENA

KATASTROFA.

Obracamo vam se povodom, stanja zdravja nacije koje je, kao sto je to vec delimicno poznato, blisko katastrofi.

Radi se o opstanku nacije, koja prema procenama naucnika nestaje i preti da za par decenija bude manjina u Srbiji a za cetiri decenije da nestane. A ovakvo tesko stanje nacije je usko povezano sa stanjem zdravlja nacije. Umorna ili bolesna nacija nije u stanju da privredjuje, da brani svoje teritorije i da se razmnozava.

Rrasireno je uverenje da je ovakvo stanje nacije smisljeno i metodicno stvarano, da je na delu sabotaza.

Zahtevamo od vas kao nadleznih i odgovornih:

-Da izadjete pred naciju i da saopstite precizne i detaljne parametre o stanju zdravlja, morbiditetu, mortalitetu, duzini zivota,itd.

-Da izvrsite analizu uzroka

-Da predocite sta ste preduzeli da spasete naciju od nestajanja i bolestina koje su je napale sa svih strana

-Da obavestiet sta kanite preduzeti

Istinu o stanju zdravlja ne treba ukrivati, makoliko ona bla bolna i tragicna, niti se neopravdano plasiti od navodnog uznemirenja javnosti. Treba reci cinjenice. Unistitelji i saboteri zdravlja nacije su perfidni, vas i vlast zaobilaze i lukavo manipulisu sa mestom i vremenom, dali su vam povoljnosti i pogodnosti, nisu vas napali kao vecinu, da vas tako pasiviziraju da ne vidite objektivno stradanja vecine.

Sida africki sindrom preti zemljama bivse Istocne Evrope.

Sinoc su beogradska medija prenela saopstenje Svetske zdravstvene organizacije OUN da SIDA

preti da unisti Afriku, i upozorile su vlade bivsih

socijalistickih drzava Istocne Evrope da im preti slicna katastrofalna epidemija side.

Zdravlje je instrumentalizovano u svrhe unistavnja naroda Istocne Evrope. Znamo kako je sa

Srbima,najbolesnij narod na svetu, sida ih moze unistiti

ubrzo.

PROGLAS RADIKALIZACIJE ŠTRAJKA

u Beogradu,

7. oktobra 2003. godine.

Nezakonitim izbegavanjem pregovora sa Sindikatom u štrajku, Vlada pregovara sa

sindikatima koji nisu u štrajku oko zahteva koje niko nije ni postavio.

Nakon sedam dana štrajka, drasti?no se pove?ao rizik po zdravlje

stanovištva.

Pacijenti ?e izabrati: ili su potrebni doktori ili neka druga Vlada.

Vlada omalovažava doktore u Srbiji, veruju?i da su nesposobni da zaštite

dostojanstvo profesije.

Zbog toga:

ŠTRAJKA?KI ODBOR SINDIKATA LEKARA I FARMACEUTA SRBIJE,

DONOSI SLEDE?E MERE

Minimum rada bi?e obezbe?en prvenstveno lekarima koji nisu u štrajku

Obustava izdavanja administrativno - medicinske dokumentacije koja se odnosi

na lekarska uverenja za vize, voza?ke dozvole, uverenja za rad, povredne liste,

regulisanje bolovanja, prijave novoro?enih i prijave umrlih lica

Maksimalna redukcija verbalne komunikacije sa pacijentima i porodicom

pacijenta

Sva dijagnostika - rentgen, laboratorija, ultrazvuk - sveš?e se samo na stanja

direktno opasna po život

kada je ugrožen život pacijenta

Otpo?injanje redovnih svakodnevnih dvosatnih zborova lekara

Otpo?injanje javnih okupljanja lekara u krugu zdravstvenih ustanova

ŠTRAJKA?KI ODBOR

SINDIKATA LEKARA I FARMACEUTA SRBIJE

XXIV.Porodica

Porodice se raspadaju, Srbi su posle Japanaca najstariji narod na svetu, jedan do najbolesnijih naroda na planeti, vlada Bela kuga, pream procenama Srbi bi u Srbiji za par decenija mogli biti manjina, a za pet decenija da nestanu.

Profesor dr.Marko Mladenovic:U ime celog srpskog naroda, u ime predaka koje smo izneverili, u ime potomaka koji se ne?e roditi, u ime savremenika koji od vas o?ekuju da spasete Srbe od ''bele kuge'' i od nestanka sa Balkana i sa cele planete, podnosim ovu

O P T U � N I C U

Optu�ujem NESPOSOBNE I NEDORASLE POLITI?ARE koji nisu u stanju da shvate ono �to i mala deca danas znaju, a to je da ubrzano umiremo kao narod i da ?e biti tragi?na uloga politi?ara kao grobara ovog naroda. Ova istina njima jo� nije u�la ni u mali mozak. Dok im u?e u veliki, Srba vi�e

ne?e biti. Gospoda ?e biti dokaz da su na�i politi?ari proma�ili kapiju celog XX veka, zbog

pogre�nog i I i II svetskog rata, zbog pogre�nog gra?anskog rata, a da ?e jo� vi�e proma�iti kapiju XXIveka zbog la�nog mita da smo neuni�tivi, da smo pranarod, Sorabi, da smo Nebeski narod i da

?emo nad�iveti Ameriku i Englsku (mo�da na Nebu). Svi ho?e u Evropu, to im je opsesija, ali sa kime ?e u Evropu, kad dece nemamo, kad postajemo jedan od najstarijih naroda na planeti. Sigurno ?e

politi?ari jednog dana u?i u Evropu, na belim konjima, ali iza njih nikoga ne?e biti, ne?e biti

srpskog naroda.

Koliko su samo oni opsednuti trenutnim pitanjima od tre?erazrednog zna?aja, koliko snagu tro�e

na gluposti i sitnice, na odbranu ili osvajanje vlasti, na svoju ulep�anu sliku Dorijana Greja!

Ovde nema razlike izme?u stranaka na vlasti i u opoziciji, izme?u desnih i levih stranaka. Svojom

politikom Domanovi?evog vo?e svi oni dove�?e narod do same ivice provalije iz koje nema

povratka. Svi znaju da nas za 50, najkasnije za 100 godina ne?e biti, samo to oni ne znaju, ili ne �ele

da znaju. �ta onda tra�e u ovom narodu i od ovog naroda? Mnogima od njih pisao sam pisma, o nekima sam napisao i knjigu, ali mi se nisu ni zahvalili, jer ta moja pisanija verovatno nisu ni

pogledali. Skoro je suvi�no da im i ovog puta iznosim dokaze o na�em skorom odlasku u

''Nebesku Srbiju'', jer oni to sve znaju, a ako ne znaju, onda su njihovi umni kapaciteti ispod nivoa

jednog deteta. Ipak, mo�e im malo pomo?i, pored svih mojih ranijih knjiga, pisama i poruka, moja

nova knjiga koja ?e se uskoro pojaviti ''Da li ?e Srbi nad�iveti 21. vek''.

Optu�ujem i KOALICIONU VLADU SRBIJE za potpuno ignorantski stav prema Udru�enju gra?ana

''OPSTANAK'', koje je osnovano za borbu protiv ''bele kuge'' i za biolo�ki opstanak srpskog

naroda. Udru�enje je poslalo na desetine pisama Skup�tini Srbije, va�nim funkcionerima Vlade

Srbije, premijeru, ministrima i drugim uglednicima, potom, gradona?elnicima, itd.

U tri-?etiri navrata ja sam pisao i pokojnom premijeru Zoranu ?in?i?u. Samo jednom sam dobio

pisani odgovor iz njegovog kabineta. Odgovorila je i gospo?a Nata�a Mi?i?, predsednik Skup�tine

Srbije, preko svog kabineta. I niko vi�e. Svi ?ute! Ili se stide da ?itaju tu?a pisma, ili ih

boli lakat za srpsku nesre?u. Cve?e koje oni najvi�e gaje zove se narcis, a poneko gaji i

hajdu?ku travu, na primer u ?a?ku.Posebno optu�ujem gospo?u Gordanu Matkovi?, cenjenu i visoko rangiranu ministarku u Vladi Srbije za socijalna pitanja, u ?ijem se resoru nalazi politika obnavljanja stanovni�tva, prema porodici,deci, roditeljima. To je poni�enje za porodicu, jer je spala na ''socijalu''. Jo� ve?e je poni�enje �to je na ?elu socijale - ekonmista.

Svaka ?ast godpo?i Matkovi? kao ekonomisti i velikom radniku, ali ona pojma nema o porodici i o

''beloj kugi''. Jo� nisu ukinuti porezi na artikle za decu. To je neshvatljivo, to je vi�e

nego sramno. Ovaj resor vodi antinatalitetsku politiku. A to je dokaz da ministarka nije na visini

su�tinskih pitanja ovog dru�tva. Najvi�e je optu�ujem, kao i njenu zamenicu, da nisu htele ni

da prime predstavnike ''OPSTANKA'', jer tih ''sitnih udru�enja ima mnogo u Srbiji'', a svi oni

tra�epare. Mi to nismo tra�ili, ve? samo malo vi�e razumevanja i malu prostoriju gde bi radili.

Ovako,Udru�enje ima sedi�te u stanu predsednika, a izdr�ava se od profesorske penzije predsednika.

Optu�ujem i gospo?u Radmilu Hrustanovi?, jer nije htela da primi predsednika. Ako bih bio

zlurad,mogao bih re?i da ona iz porodi?nih obzira igra kosmopolitu, pa joj srpski narod izgleda tako

sitan i jadan. Ali, ona ne propu�ta ni jednu priliku da sebe promovi�e i ovde i svuda u svetu,

igraju?i velikog demokratu iz redova GSS. Nismo ni njene sekretarice mogli umoliti da nas

gradona?elnica primi u audijenciju. Ona je uvek bila zauzeta. O?ito je poreme?en sistem

vrednosti u ovoj zemlji: jedna politi?arka nema vremena da primi jednog uglednog profesora univerziteta.

Tu ne bi bile kamere i ne bi ona mogla da se slika. I to je bio problem, pored onog drugug:

globalizma.

Optu�ujem i gospo?u Milenu Milo�evi?, predsednicu Op�tine Vra?ar, jer ni ona, kao domicilno

nadle�na, nije ni trepnula kada je primila molbu da se sretne sa svojim biv�im profesorom i

koji joj je ranije ?ak i pesmu napisao''Prva dama sa Vra?ara''. Odri?em se te pesme i poni�tavam

joj prelaznu ocenu na ispitu.

Kako bih tek stigao do takvih va�nih li?nosti, kao �to je, na primer, Vladan Bati?, tako?e moj

biv�i student, koji jednom prilikom nije do�ao ni na zakazani sastanak. Sada me ne bi ni

primetio sa svojih orlovskih visina i hri�?anskih vrlina. Istinu govore?i, njega sam prvo hvalio, a

potom optu�io u svojoj knjizi ''Otka?eni zadnji vagon'',

Sve �to sam do sada izrekao i napisao bilo je u korist DOS-a, ?in?i?a, Labusa, Demokratske

stranke, u korist G-17 Plus, i svih ?elnika DOS-a. Borio sam se vi�e od njih protiv

Ko�tuni?inih kalambura u politici. Ba� niko da o tome ka�e jednu jedinu re?! Svima njima sam poslao i pisma I pomenutu knjigu, ali mi niko nije ni zahvalio. Jedino me je gospo?a Gordana ?omi? zvala telefonomi pitala da li treba da mi zahvali pre nego �to pro?ita moju knjigu, ili posle. Ostalo je zaposle. Posle se ni�ta nije dogodilo. Nije bilo te zahvalnosti. Sigurno joj se knjiga nije

svidela,jer sam nju nedovoljno hvalio.Upravo zato optu�ujem SVE POLITI?KE LIDERE I NJIHOVE I DESNE I LEVE RUKE koji su puni fraza o ''�iroko otvorenim vratima'' kroz koja mo�e da pro?e svaki gra?anin da bi se susreo sa njima.

Ta gospoda obmanjuju narod. Oni su zatvoreni krug samoproklamovanih demokrata kojima se ne mo�e pri?I ni na pu�komet, jer se pla�e atentata i jer su okru�eni telohraniteljima. Valjda zato ne mogu ni do uva�enog ?edomira Jovanovi?a, koga su svi mrzeli, a ja mu poklanjao simpatije, zbog

hrabrosti ibistrine. Sada i njega optu�ujem da je i on sau?esnik u samoubistvu srpskog naroda.

Optu�ujem i USTAVNU KOMISIJU SRBIJE, na ?elu sa va�nim Bati?em, �to me nisu obavestili da li su prihvatili moj predlog, koji sam davno poslao u ime Udru�enja ''OPSTANAK'' da se unesu u Ustav Srbije odredbe o spasavanju srpskog naroda od kolektivnog samoubista zbog nesposobnosti lidera da ga vode u svetlu budu?nost. A ti moji predlozi su zaista eliksir na duboku ranu srpskog

naroda.

Naravno da optu�ujem i VOJISLAVA KO�TUNICU �to je postao prvi opozicionar u koaliciji na ?ijem ?elu je on bio. Dakle, ustao je protiv samog sebe. On je uvek bio protiv, a gotovo nikada

''za''.

Ni on se nijednom re?ju nije izjasnio u korist spasavanja srpskog naroda od ''bele kuge''. To su za njega bila Potemkinova sela. Dragi kolega Ko�tunica, potrebna su nam deca, mnogo dece. Nadam se da me shvatate!

Iz ove liste ''optu�enih'' izuzimam jedino pokojnog Zorana ?in?i?a, jer iskreno verujem da je

njegova smrt velika nesere?a srpskog naroda. Pre svih politi?ara on je bio vrlo blizu da

shvati da smo mi poslednja generacija koja mo�e da spase Srbe od prerane smrti zbog nehata politi?ara.

Zato sam u ''Politici'' predlo�io da on bude simbol povezivanja matice i dijaspore, da se svake

godine odr�avaju svesrpski sabori, kojima treba dati ime ''ZORANOV SABOR''. A za predsednika

tog

Sabora predlagao sam drugog Zorana dok vr�i du�nost predsednika vlade. A potom, novi predsednik

vlade. I sve tako, dok se ne spasemo smrti.

Optu�ujem i SVETI SINOD SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE da se kukavi?ki poneo prema ovoj srpskoj

nesre?i

i da mu je va�nije da li ?e Makedonska crkva biti autokefalna, ili nezavisna, NEGO DA LI ?E NAM

SE

DECA RA?ATI. Uskoro ne?e ovde biti ni jedne ni druge crkve. Albanci se svakih dvadeset pet

godina

udvostru?uju, pregazi?e nas kao livadu sa svojom decom i svojim ovcama. I sa svojim fanatizmom,

zaostalim iz ranijih istorijskih epoha. Pre vi�e od �est meseci uputili smo Sinodu divno

napisano pismo, u duhu svih pravoslavnih dogmi, ali ni do danas nismo dobili odgovor.

Podeljeni

Sinod nije se slo�io verovatno oko ovog pitanja. A mo�da su nas i oni potcenili! Pre nekoliko

godina imao sam i li?ni nesporazum sa patrijarhom Pavlom, kada zbog ''�enskog parlamenta'',

koji

ga je napao, nije smeo da uputi novu poslanicu Srbima da se ra?aju kako bi srpski narod opstao.

Uostalom, ni sve�tenici nisu blistavi primer da slede bozje zapovesti o ra?anju i

razmno�avanju.

Oni dolaze samo kada treba da svete vodicu. I to je njihova uloga u renesansi srpskog naroda.

Uskoro ne?e imati kome ni vodicu da svete. A �ta ?e biti sa Svetosavskim hramom kroz 50-100

godina? Mo�da nova Aja Sofija!

Optu�ujem SRPSKU AKADEMIJU NAUKA I UMETNOSTI da nam ni ona nije odgovorilia na vrlo ljubaznu

molbu da se pridru�e pokretu za spasavanje srpskog naroda od biolo�ke smerti. Imali smo lepa

obe?anja, ali je procedura vrlo komplikovana, pa je potrebno mnogo vremena da se sva odelenja i

svi faktori slo�e sa na�om molbom, pa ?ak mo�da i Rotari klub. Dotle Srba ne?e biti ni na Nebu,

ni

na Zemlji.

Optu�ujem UDRU�ENJE KNJI�EVNIKA SRBIJE iz Francuske 7, da je sasvim zanemarilo svoju ulogu u

preporodu srpskog naroda, zaokupljeno trkom oko nagrada i priznanja grupe esnaflija oko

predsednika Udru�enja i oko neke ''Slobine dece'', o kojima sam pisao u par navrata. Zato sam

se

pismom preko ''Politike'' kona?no ''razveo'' sa Udru�enjem knji�evnika zbog nedostatka

obostrane

ljubavi. I za�to bi oni sada podr�ali Udru�enje ''OPSTANAK'', na ?ijem je ?elu li?no Julije

otpadnik.

Optu�ujem BOGATA�E, POSEBNO RATNE PROFITERE da nisu dali ni centa Udru�enju, iako smo mnogima

napisali dirljiva pisma u kojima smo ih podsetili da su oni metafora za izgradnju sopstvenih

imperija na grba?i ovog naroda, a da je Udru�enje ''Opstanak'' metafora za taj oplj?kani,

prevareni i poni�eni narod. Niko nam nije odgovorio, osim KARI? FONDACIJE. Evo kratkog teksta

njihovog odgovora:

''Uva�eni, Kari? fondaciji ste u?inili veliku ?ast obrativ�i se za pomo? pri realizaciji svog

projekta. Sa puno pa�nje smo razmotrili Va�u molbu. Iskreno �ale?i �to nismo u mogu?nosti da

Vam

pomognemo, izve�tavamo vas da je fond predvi?en za

ovakve projekte je preciziran.'' �ta ovo zna?i ne bi rastuma?io ni sveti Petar. Ali, ja sam to

odavno shvatio. To bedno sponzorstvo ne bi i�lo na promociju PORODI?NE IMPERIJE KARI?, ve? na

taj

narod koga su oni oplja?kali do gole ko�e, a sada ponovo stupaju na scenu manifestacijama

visokog

kulturnog dometa, ta?no prema njihovom kulturnom nivou. Sa svog novog Olimpa ne vide vi�e ni

Srbiju, ni rodno Kosovo!

Drugi nisu ni odgovorili, ?ak ni �eljko Mitrovi?, za ?iju naklonost sam imao neke garancije

nekog

njegovog saradnika (na ni�em nivou). Zato su se javili, povodom mojih apela u ''Politici'',

Srbi

koji �ive u SAD, Kanadi, Ju�noj Africi, na Novom Zelandu, u �vajacarskoj, Holandiji, itd. Ali i

oni su se u?utali. Kao da su se upla�ili od nove prevare kao �to je to uvek do sada bilo, da

budu

izigrani, da im se digne novac. Verovatno vi�e ne veruju ni visokim akademskim titulama kakvu

slu?ajno ja imam. Bilo je sli?nih titula i za vreme Tita i Slobe, pa su ih ipak oplja?kali bez

pardona.

Optu�ujem PRINCA ALEKSANDRA KARA?OR?EVI?A �to me je ponizio i nije ni odgovorio na moju i

usmenu i

pismenu molbu da bude po?asni predsednik na�eg Udru�enja. Kao Bomar�e u ''Seviljskom

berberinu''

usu?ujem se da mu poru?im: ''Va�e Viso?anstvo, za Vas je bio jedini problem da se rodite, a

moje

muke su tek tada nastale''. Sve?ano izjavljujem da povla?im ponudu, jer princ vi�e nije na�

izbor.

Optu�ujem JAVNE MEDIJE svih vrsta i kategorija, ne zato �to nisu obave�tavali javnost o ''beloj

kugi'', ve? zato �to su to ?inili ?esto na neprikladan na?in. Neke novine su, na primer, sekle

moje ?lanke, izbacivali ono �to bi bilo ''opasno'' po oceni urednika, a neke su samo

povremeno,

na senzacionalisti?ki na?in, pisale o tome kao da su uspe�no razdvojene hirur�kim putem Iranke,

sijamske bliznakinje. A one su, jadne, umrle. To ?e biti i sudbina srpskog naroda, ako

''hirur�ka intervencija'' omane. Elektronski javni mediji ni toliko nisu obra?ali pa�nju na

ovu

pojavu. Nikada me niko od njih nije pozvao da obrazlo�im za�to postoji Udru�enje ''OPSTANAK'' i

za�to ?emo izumreti kao narod. Ali su, zato, ponekad o tome razgovarale doma?ice o svojim

vi?enjima istorije. Mislim da i ovde ima dosta udela ''�enski parlament'', koji i samo ra?anje

smatra oblikom eksploatacije �ene. Zato je stvoren pokret: ''ho?u dete, mu�a ne''. Taj

dlakavi,

priglupi mu�jak, �ta on ima sa pravom �ene da slobodno planira svoju porodicu, porodicu bez

oca. I

samo sa jednim detetom, kao ku?nim ukrasom, umesto pudlice. A ovu zemlju mo�e da spase samo

?etvrto dete. I zato smo mi ve? sada mrtav narod. O svim drugim argumentima bi?e re?i u mojoj

knjizi ''Da li ?e Srbi nad�iveti 21. vek''.

Ima jo� mnogo krivaca i du�nika srpskom narodu. Ne mogu sve izneti na sunce. Zato i podi�em ovu

optu�nicu protiv svih onih odgovornih i neodgovornih koji ?e ovaj nedu�ni, zaglupljeni narod

dovasti do nacionalne katastrofe, do srpske Apokalipse. Ovo nije obi?an trenutak, ovo je

biblijski

trenutak da se u?ini i vi�e od mogu?eg da ne bi tako glupo, i bez otpora, oti�li na ?ubri�te

istorije. Neka nam Bog pomogne!

Ako se neko usudi da od�tampa, ili na drugi na?in obznani ovaj tekst, spreman sam da mu se

poklonim do zemlje. U ovom demokratskom dru�tvu, nastalom 5. oktobra 2000. godine, postali

smo

kukavi?ki narod. Zato pozdravljam svaki oblik gra?anske hrabrosti i gra?anske neposlu�nosti!

U ime Udru�enja gra?ana ''OPSTANAK'',

PREDSEDNIK

Prof. dr MARKO MLADENOVI?

P.S. Ovo je odlomak zavr�ne re?i iz knjige ''Da li ?e Srbi nad�iveti 21 vek''.

05.11.2003. –Srbija zajedno

Najnoviji,zvanični podaci o kontinuiranom padu nataliteta u poslednjih 15 godina

u Srbiji alarmantni su i nažalost na najbolji način ilustruju stanje u kojem se nalaze

beleže pad nataliteta,a na jednu porodicu u Srbiji prosečno dolazi 0,9 dece.Sela

su posebno pogođena belom kugom,mnoga su odavno nestala,a u velikom broju

sela prosečna starost je iznad 60 godina.Ako se nastavi ovakav poražavajući

(Albanaca će biti 4,5 miliona na Kosovu,a Srba u Srbiji manje od 4

miliona).Stručne prognoze idu čak dotle da predviđaju naše izumiranje u relativno

kratkom periodu-kroz 50 godina.

Srbija zajedno smatra da su za ovakvo stanje najviše krive dve

stvari:katastrofalna ekonomska situacija i nepostojanje uređene države.Srbiji su

zaista potrebne korenite promene,pre svega da bi se obezbedio

u Srbiji.

Profesor dr.Marko Mladenovi? �Opstanak, Pravni fakultet.

KOLEKTIVNA PARANOJA

Kolektivna paranoja zahvatila je ceo srpski narod, zahvatila je i

mene, pa ?ak i ovaj moj

ra?unar. Naime, pre par dana taman zavr�ih inspirativni tekst o ovoj

zaraznoj masovnoj

bolesti u Srba, taman ga lepo memorisah da ga ne izgubim i, odjednom,

tekst nestade. Celo

ve?e i celu no? sam utro�io da ga povratim, ali bez uspeha. Istrajavao

sam i sutradan iz

?ista inata. I opet ni�ta. Tekst je izgleda na?isto poludeo. I njega

je zahvatio virus

paranoje. I zato, poku�a?u da ponovo izlo�im iste ideje na isti na?in,

ako mi to po?e za

rukom i glavom. Ali, u to sumnjam. Kopija nikada nije sasvim verna

originalu.

A evo �ta sam hteo da ka�em:

Od paranoje ne boluju samo pojedinci. I narod mo�e da se razboli. On

je ?esto podlo�an

raznim epidemijama i infekcijama. I to bude i pro?e. Ali, postoje neke

trajne bolesti, gotovo

neizle?ive. Jedna od njih je �izofrenija, ili bla�e re?eno � paranoja.

Za�to neki narodi ne bi

mogli da obole od nje?

Narodi se mogu, tako?e, podeliti na stare i mlade. Mladi narodi su

ja?i i otporniji. Stari su

skloni svakakvim slabostima, pa i detinjarijama. Kada sasvim ostare

poststaju senilni,

zaboravni i sasvim neotporni, podlo�ni svim stara?kim bolestima.

Srpski narod spada u stare narode. On se razboleo od mitomanije o

svojoj ve?nosti i

neuni�tivosti. Ona ?e mu i do?i glave, jer zagledan u pro�lost, ne

vidi �ta mu se sada de�ava

i �ta mu se sprema u budu?nosti. A ta pro�lost bila je veli?anstvena:

stari Sorabi bili su

pranarod, stariji i od egipatskih piramida, od njega su nastali svi

indoevropski narodi, svi

Heleni, Romani, Germani, Sloveni, itd. I kasnije, kada su stigli na

Balkan, bili su iznad svih

suseda, stvorili su mo?nu dr�avu Nemanji?a, u devetnaestom i

dvadesetom veku bili su

ustanici, veliki borci, heroji i mu?enici. Tada su o�iveli legendu o

Nebeskoj Srbiji.

Jedna od nesre?nih posledica njegove starosti je senilnost, �ivot

unazad, koji vodi mitovima,

ali i kolektivnoj �izofreniji. U toj bolesti najizra�eniji je

samoubila?ki sindrom. Srbi su

poslednjih decenija sve u?inili da nestanu kao narod.

5. oktobar 2000. godine dao je nade da ?e slutnje o neizle?ivoj

bolesti biti opovrgnute

snagom narodnog vulkana koji je pregazio diktatorski re�im poslednjeg

crvenog cara u

Evropi. Ali, pokazalo se da je bolest hroni?na i neizle?iva. Pre 5.

oktobra bilo je jasno da su nam pamet trunili narcisi, manijaci i ludaci. Tito bi sve

Srbe pojeo kao salatu uz ru?ak, a njegov naslednik u Srbiji pojeo nas je kao glavno

jelo, a ne kao salatu. Pojeo nas je do kraja. Bilo je jasno da je oboleo od ubila?kog i

samoubila?kog nagona. I mi smo ga slavili kao velikog dr�avnika. Jo� vi�e njegovu umnu

�enu sa sumnjivom medicinskom dijagnozom. Oboje su nam iz svoje bra?ne lo�nice pucali

u mozak, a na neke su i stvarno pucali. I smatrali smo da smo mnogo sre?ni �to ti meci

nisu nas pogodili.

Onda je do�ao, posle 5. oktobra, njegov naslednik. Mnogo je li?io na

njega i mo�da smo ga

zbog toga podsvesno obo�avali. Bio je najpopularniji lider u novijoj

istoriji, odmah posle

njegovog prethodnika. Bilo je jasno da i sa njim ne�to nije bilo u

redu. Od prvog trenutka on

je pre�ao u opoziciju protiv samog sebe. Sve je ru�io �to su oni koji

su ga doveli na vlast

poku�ali da stvore. Ritao se i levo i desno, i protiv Amerike, i

protiv Haga, i protiv Boga i

protiv vraga. Vi�e nam ni�ta nije bilo jasno, ali smo ga voleli

strasno. Kad se osvestimo bilo

je ve? sasvim kasno

Zato smo najpametnijeg me?u nama ga?ali iz snajpera, prethodno smo ga

izblatili i

satanizovali. Iako nije bio pobo�an, on je sve u?inio da ga proglase

za mu?enika. Pomalo

nerazumnom hrabro�?u ?ak je pozvao zaverenike i da ga ubiju, ali ih je

upozorio da ni preko

njega mrtvog ne?e sru�iti njegovo delo. Poziv je ozbiljno shva?en.

Ubi�e ga podlo, iz zasede i iz ?ista mira. A za�to ga i ne bi ubili, kada je ve? jedan

kum ubio kuma. On nije bio kum, niti je bio i?iji kum. To i nije bilo prvi put.

To je crta srpskog naroda. Ubistvo i kolektivno samoubistvo!Koliko smo

kumova ubili. Samo u dvadesetom veku gotovo smo se istrebili, preko ?etiri miliona

mrtvih. Ubijali su nas, dodu�e, i

drugi, ali smo se vi�e mi sami ubijali, poturali smo se, pozivali smo

druge da nas ubiju: bolje

rat nego pakt, bolje grob nego rob. Zato su drugi slali Srbe, ne na

vrbe, ve? Srbe na Srbe.

Oni pametniji su be�ali. Pobeglo je iz zemlje ?etiri miliona, taman

toliko koliko nas je pobijeno.

Ubijali smo masovno i nero?enu decu. U aku�erskim klinikama, ubili smo

tri Srbije. Ubili smo i

brak i porodicu, i mlade i stare. Iz ove uklete zemlje svi be�e u beli

svet.

Ako se tako nastavi ispari?emo sasvim kao narod za sto, a mnogi tvrde

� i za pedeset

godina. Jedan narod je mrtav, ne kada ne bude vi�e nikog, ve? kada

ostanu samo starci. A

mi se sve vi�e bli�imo tom trenutku.

Zar je normalan narod koji objavi rat celom svetu i koji tvrdi da ?e

biti pobednik? Iako smo

izgubili ?etiri rata, proglasili smo se za pobednika. Izgubili smi i

peti, najva�niji, biolo�ki rat,

tu smo potu?eni do nogu.Skakali smo i urlali po trgovima i mostovima i

pozivali tomahavke da

nas ga?aju ako smeju. A oni su se smejali i ga?ali nas. Ga?ali su sve

redom.

No, nije samo to zdravstvena indikacija na�eg stanja. Najgore je �to

smo opet svi izvadili

ratne sekire i ?inimo sve protiv sebe. Ne samo da ubijamo na�e

najbolje ljude, ve? smo se

svi pohvatali za gu�e. I kao da smo u marionetskom pozori�tu, svi smo

pajaci i lutani u nekoj

pantomimi. Ima mnogo dokaza za ovu tvrdnju. Nismo samo moj ra?unar i

ja zahva?eni

paranojom, svi su se od nje razboleli.

Ni Kosovo nije na�a dika! Jo� ne znamo kako ga izgubismo, i da li ga

izgubismo, da li je ono i

dalje Srbija, ili nezavisna Kosovska Albanija, ili D�amahirija?. Ne

znamo ni ko nas tamo �titi, a

ko proganja. Onaj koji je poslat da nas �titi uleteo je u zamku

�iptarskog lobija. Podmetnuli

su mu neku lepojku i on izgubio pamet. Posta?e verovatno i njihov zet!

A kako mo�e da

napada ''svojtu''? A Srbi se i tamo glo�e i ne mogu da se slo�e.

Jednoga dana zarati?e

me?usobno za tu?e Kosovo.

I drugi ho?e da od Srbije naprave d�epnu republiku, Beogradski

pa�aluk. Potomci do�ljaka iz

raznih srpskih krajina sada su zaseli u fotelje u Vojvidini i tra�e

isto �to i Crnogorci: dr�avu u

dr�avi, a mo�da i nezaavisnu dr�avu. ?ak i �umadinci ho?e svoju

pomoravsku republiku: od

Kragujevca sve do Ni�a. A za�to i Beograd ne bi postao nezavisna

dr�ava?

Sand�ak se trenutno primirio, ali i �iptari i Bo�njaci sanjaju neki

drugi san: jedni o velikoj

D�amahiriji, drugi, o velikoj Bo�nja?koj dr�avi u srcu Srbije,

Najsme�nije je �to su svi buntovnici - Srbi po poreklu i po jeziku,,

�to svi to znaju, �to i oni

to znaju, ali sada drugu veru imaju, ?ak i Crnogorsku nezavisnu crkvu,

i crnogorski jezik i

crnogorsku Dukljansku akademiju. Tako to uvek po?inje a zavr�ava se

genocidom.

U Srbiji su se stranke �estoko zavadile, vade o?i jedni drugima. Ni

ubistvo velikog lidera nije

dovoljno za njihovo pomirenje. Svi oni koji su na vlasti optu�uju

opoziciju da je inspitator

ubistva premijera. A i sama vlast sumnjiva je opoziciji da je imala

saradnike ili dou�nike me?u

teroristima i kriminalcima.

�to opozicija otu�uje vlast, to jo� i nekako. Ali, vlast je po?ela da

optu�uje samu sebe.

Zakrvili su se me?usobno pravoverci i krivoverci. Jer, i u vlasti ima

i �ljama i izroda,

povre?enih sujeta i ?estih preleta?a. Li?no mislim da se sve svodi na

jedno drevno pravilo:

jednom Juda, uvek Juda!

Upravo je ovih dana do�lo do eskalacije ludila. Najpre je na redu

Mla?an Dinki?, doksora

jedan od najpopularnijih li?nosti u politici. Ne napadaju ga samo

javno, sa TV ekrana, oni koji

su unesre?ili Srbiju, poput Ivkovi?a i Kari?a, a sada su, izgleda,

va�ni i ugledni zastupnici

novog re�ima, nego i visoki funkcioneri same vlasti. Ko ?e da preuzme

Narodnu banku Srbije

pitanje je sad! Lete optu�be na sve strane, a budu?i se investitori

krste i ne veruju.

Podivljala je i ulica. Hap�enje �ljivan?anina trajalo je vi�e od deset

?asova, rulja je poku�ala

da spre?i hap�enje, bilo je i ozbiljno povre?enih. Srbe na Srbe! Da li

je �ljivan?anin heroj ili

obi?na kukavica? Od njegove odluke zavisila je sudbina Srbije: predati

se ili se skrivati po

bud�acima! I ovde je narod duboko podeljen. Pred njegovom zgradom

pravi Kosovski boj, a

on skrivan iza blindiranih vrata. Nije se ubio, iako je rekao da se

�iv ne?e predati.

Vrhunac ludila zahvatio je beogradske ulice posle pobede nad Hrvatskom

u vaterpolu. To

na�e ludilo se periodi?no javlja. Uvredili smo ?ak i Hrvatsku,

pocepali smo joj zastavu. Da li

je to ludilo? Ili je to poku�aj ukro?enog podzemlja da ponovo ispliva

na povr�inu? Privedene

su i pohap�eni i neki lideri opozicije. Pitam se: �ta je to toliko

bolesno u nama, ili u dobrom

delu na�eg naroda?

Zar i dobrovoljni pompezni pobedni?ki odlazak �e�elja u Hag nije znak

da nam je pao mrak na

o?i? Rado ide Srbin na robiju! Samo sveti Bog zna �ta se sve iza toga

krije. Gotovo odmah

po njegovom odlasku ubijen je Zoran ?in?i?. Zna se da je i �e�elj bio

povezan sa zemunskim

klanom.

Odlaskom �e�elja nastupile su najmanje dve posledice. Prvo, stvorena

je velika praznina u

marionetskom pozori�tu. Oti�ao je glavni nenadma�ni tragikomi?ar,

mutivoda, o kome se

malo zna, ili se mo�da ni�ta ne zna. Drugo, javila se velika dosada.

Ko ?e da popuni

upra�njeni peostor? I naravno, rupa je brzo popunjena. Nesu?eni

naslednik Milo�evi?a,

postao je naslednik �e�elja. Radi sve ono �to je �e�elj radio.

Optu�uje DOS za sve grehove

ovog naroda, pa ?ak i za ubistvo ?in?i?a. Na dnevnom redu je ?eda

Jovanovi?. On im je

najve?i trn u oku. On je prakti?no uhapsio Milo�evi?a. On ga je i u

Hag poslao. Ali, on je i

opasan momak. On je ?lan zemunskog klana; pose?ivao ih je u zatvoru,

bio je u poseti u

Zemunu zajedno sa ?in?i?em. Sa takvim li?nostima Ko�tunica ne �eli ni

na pu�komet da

bude. Rodila se nova velika afera. Vi�e se ne zna ko je vi�e, a ko

manje lud. Daju se dokazi i

protivdokazi, privode i odvode svedoci, svi su se na�li u vrzinom kolu

iz koga ne mogu da

iza?u. ?ak i ugledni politi?ki analiti?ari nasedaju na igru

skrivalica.

Ta?no je da je bezgre�nost i svetiteljska ?istota metafizi?ki pojam iz

verskih ud�benika.

Mogu?e su i neke uzgredne pojave koje li?e na susrete ili vi?enja

mafije i vlasti. Ali, pet puta

je poku�an atentat na ?in?i?a od te iste mafije. Poku�ani su atentati

i na ?edu Jovanovi?a.

Ko je koga pose?ivao u Centralnom zatvoru i za�to � to je sada

najva�nije istorijsko pitnje.

A pravo je pitanje: �ta radi i �ta ho?e Ko�tunica? Radi sve ono �to je

radio od 5. oktobra i

pre 5. oktobra. Hteo je da sru�i ?in?i?a. I uspeo je. Krvavo ga je

sru�io. Ho?e sada da sru�i

DOS. I mo�da ?e uspeti, jer ne bira sredstva da to postigne. Njegovi

poslanici glasaju u

Saveznom parlamentu, poslednjeg dana roka, protiv zajma i kredita

Srbiji. Makar Srbije ne

bilo vi�e DOS mora da nestane. Kao �to se nije znalo, a i danas se ne

zna za koga radi

�e�elj, tako se ne zna za koga radi Ko�tunica. I za�to to radi. Ceo

svet ?e nam okrenuti

le?a. To on i ho?e. Misli da ?e biti bolje kada on do?e. Srbija ?e

tada biti pusto ostrvo

naseljeno njegovim majmunima. Tu ?e se opet na?i jedan Tijani? koji ?e

re?i da je kona?no

Ko�tunica uradio ono �to je on od njega tra�io mnogo ranije. I sam

Milo�evi??e mu odati

priznanje. �e�elj ?e mu aplaudirati. Sve dok se ne spusti cirkuska

�atra na ovu zemlju

''stra�nih patriota iz plemena idiota''.

Dakle, stanje je bolesno. Dijagnoza je: kolektivna �izofrenija, bar u

onom sloju dru�tva koje

treba da je najzdravije da bi izvelo ovaj narod iz pakla. Kako sada

stvari stoje, izgleda da su

oni najbolesniji i imaju velike izglede da narod odvedu kod dr Laze

Lazarevi?a u novu

''Nebesku Srbiju''.

Potpisnik ovog buntovni?kog teksta poku�ao je sa svojim skromnim

snagama da u?ini ne�to

za spas srpskog naroda. Osnovao je nestrana?ko i nevladino Udru�enje

''OPSTANAK'' za

borbu protiv bolesnog dru�tva i smrti celog jednog naroda. Ali, za

sada od tog posla nema

vajde. Napisano je stotinu pisama, u?injeno mnogo poziva politi?arima,

bogata�ima, Svetom

sinodu Srpske pravoslave crkve, Srpskoj akademiji nauka (ne i

Crnogorskoj), uglednim

gra?anima i uglednim organizacijama, ?ak i princu Aleksandru i

princezi Katarini, ali zavladalo

je ?utanje. Izgleda da je na� bolesnik izgubio i sposobnost govora. To

je mo�da poslednja

faza njegove bolesti. A tra�ili smo za sebe vrlo malo, samo malo krova

nad glavom, a za

Srbiju vrlo mnogo. Ni malo, ni mnogo nismo dobili, dakle, ni�ta.

Uskoro ?u u svojoj novoj

knjizi ''Poruke prijateljima, neprijateljimlj i idiotima'' obelodaniti

sva ova va�na imena, me?u

kojima su bili i moji prijatelji, poznanici, i biv�i studenti. Bi?e

mesta za njih i u knjizi ''Da li ?e

Srbi pre�iveti kao narod''.

Jo� jedna kobna zabluda. Izgleda da je za na�e mondijaliste svejedno

da li ?e ovde �iveti

Kinezi ili Englezi, Bo�njaci, ili Albanci. I to je �izofrenija!

dr Marko Mladenovi?, prof. Univerziteta

Prof. dr Marko Mladenovi?, 11000 Beograd, Kru�edolska 11, st.6/11,

tel.faks 437-892

3. februara 2003.

GOSPODINU ZORANU ?IN?I?U, PREDSEDNIKU VLADE

REPUBLIKE SRBIJE

Po�tovani gospodine ?in?i?u,

Pi�em Vam jo� jedno uzaludno pismo. Pisao sam ih do

sada nekoliko, ali bez Va�eg odgovora.

Ovoga puta stvar je vrlo ozbiljna. Da bi se spre?io

nestanak Srba sa Balkana osnovano je

17. januara 2003. godine Udru�enje "OPSTANAK" za borbu

protiv "bele kuge". Ako se ne�to

hitno ne preduzme ubrzo ?emo izumreti kao narod. Tada

?e se poslednji ostaci naroda

masovno u?lanjivati u Udru�enje "OPSTANAK", ali ?e

tada ve? biti kasno.

Kao nesporni lider ove zemlje (bar prema mojim

shvatanjima liderstva) imate veliku �ansu da

nadma�ite samog sebe. Vi nemate pravo "da spavate",

Borate uvek biti budni. Ali, morate

znati, kao u �ahu, red poteza. Istorijska pitanja nisu

ni Crna Gora, ni Kosovo, ni Vojvodina,

ni Sand�ak, itd.

Osnovno je pitanje: da li ?e Srbi pre�iveti XXI vek

kao narod?

Tom pitanju niste se ni na pu�komet pribli�ili. A ono

je pitanje svih pitanja. Ve? skoro

trideset godina poku�avam da, i kao pisac, i kao

nau?nik, upozorim ovaj narod da je narod

bez budu?nosti, ali mi jo� uvek niko ne veruje. Ipak,

epur si muove. Novi popis stanovni�tva

je ne samo dokaz svih mojih tvrdnji, ve? i poslednja

opomena da tonemo u �ivo blato. Stoga

se u poslednje vreme javljaju sve ?e�?i apeli da se

ne�to u?ni. Neki pred-la�u ono �to sam

ja predlagao jo� pre dve decenije.

Gospodine premijeru, nemam vi�e ni volje ni snage da

po stoti put iznosim dokaze da nam

preti bliska biolo�ka smrt ako ne�to hitno ne

preduzmemo. Ali, da ne bih bio glas vapiju?eg u

pustunji osnovao sam Udru�enje "OPSTANAK" za borbu

protivu "bele kuge". Okupi?u sve

najuglednije intelek-tualce i dru�tvene radnike. Ve?

su prva reagovanja fantasti?no

povoljna.

Pozivam i Vas i Vladu da se ili pojedina?no, ili

kolektivno priklju?ite ovom pokretu. Vi treba i

da budete na njegovom ?elu. Vrag je ve? odneo �alu. VI

treba, prema mome predlogu, da

budete predsednik Saveta za obnavljanje stanovni�tva

(eventualno, zajedno sa srpskim

patrijarhom).

U prilogu Vam dostavljam neka dokumenta sa Osniva?ke

skup�tine Udru�enja "OPSTANAK".

O?ekujem da mi se kona?no javite, a mogli bi me

pozvati i na razgovor o tome kako da

"OPSTANAK" opstane kao masovni pokret naroda. Nemamo

ni�ta, osim dobre volje. Potrebne

su nam prostorije (vrlo skromne), sponzori, donatori,

menad�eri, par ?inovnika. I osnovna

oprema. I to bi bilo sve. Mo�ete li nam pomo?i?

Svesrdno, kao pojedinac, podr�avam Va�u reformsku

struju, o ?emu sam napisao i knjigu

"OTKA?ENI ZADNJI VAGON", a pripremam knjigu "PORUKE

PRIJATELJIMA, NEPRIJATELJIMA I

IDIOTIMA".

Sa izrazima osobitog po�tovanja, srda?no Vas

pozdravlja

Marko Mladenovi?

11.5.2003.

GOSPODINU BORISU VUKOBRATU

Po�tovani gospdine Vukobrat,

Imam zadovoljstvo da Vam uputim veliki apel za spas

srpskog naroda. Rec je o ''beloj kugi''.

Vec trideset godina bavim sa kao naucnik (i kao

knji�evnik) ovim pitanjem i konacno je do�lo vreme da zazvonim sva

zvona na uzbunu.

Srpskom narodu preti bliska biolo�ka smrt, za 50,

najkasnije za 100 godina. O tome se sve

vi�e iznose dokazi u strucnoj i dnevnoj �tampi. O tome

sam i ja pisao dosta studija, clanaka,

dao intervjue itd. Dugo sam nastupao i na srpskoj

televiziji. Da Vas ne bih zamarao

podacima, �aljem Vam u prilogu par dokumenata o tome.

Nedavno sam osnovao Udru�enje gradana ''OPSTANAK'' za

borbu protiv ''bele kuge''. Stanje je dramaticno, gotovo apokalipticno.

Poslednji popis stanovni�tva pokazao je da nas u matici

ima tek 6.200.000, a da nas je moglo biti 25.000.000

da nismo izginuli u dva svetska rata (4

miliona), da nije oti�lo iz zemlje 4 miliona, da u

aku�erskim klinikama nismo ubili tri Srbije za pola veka. I u ovom

gradanskom ratu proterano je oko 2 miliona Srba sa njihovih ognji�ta.

Sveli smo se na Beogradski pa�aluk. U svom romanu

''Seoba Srba na Mars'' predvidam

poslednji boj na Kalemegdanu.

Spadamo u najstarije narode na svetu: drugi smo, odmah

iza Japana. Imamo najmanje dece,

vi�e starih nego mladih, sela su nam gotovo sasvim

ispr�njena, u mnogim selima po deset

godina se ne rodi nijedna beba. Ostali su samo starci

i neo�enjeni mu�karci. �ene su pobegle u gradove. Udaju se za

lumpenproletere. Mi smo najbolesniji narod na svetu. Zdravlje nacije je

unisteno.

Jedna trecina brakova je bez dece, na jedan bracni pra

dolazi 0,9 dece (ni jedno celo dete).

Kod Albanaca ima 6,9 u jednom braku. Za poslednjih 100

godina Srbi su se smanjili najmanje 20%, Albanci su se uvecali za

700%. Romi u Srbiji imaju visoku stopu nataliteta.

Ako se nastavi ovakav trend nemamo nikakve �anse da se

spasemo, da opstanemo, da

pre�ivimo nacinalnu katastrofu.

Tvrde da smo izgubili cetiri rata za deset godina.

Niko ne pominje da smo izgubili i peti,

najva�niji, biolo�ki rat. Tu smo potuceni do nogu.

Nema nam spasa.

Jedini je spas da se udru�e sve snage ovog naroda, u

matici i dijaspori, i da se ucini

dramaticni zaokret. Potrebna je hitna preraspodela

nacionalnog dohotka (tacnije, na�e

sirotinje) u koridt dece i radanja. Udru�enje

''OPSTANAK'' DALO JE VI�E PREDLOGA KAKO DA SE SPASAVAMO. Molim Vas da

pogledate na�e predloge, ukljucujuci i one za promenu

Ustava Srbije. Nismo mogli ovim putem da Vam po�aljemo

i moj obimniji projekt ''CETVRTO DETE'' ( jer nam samo ono mo�e pomoci

da kao narod pre�ivimo Apokalipsu). Pripremam i monografiju ''Srbi ce

biti mrtav narod'', mo�da ''Srbi su vec mrtav narod''. Da li treba

ovako pesimisticki naslov?

Na�i politicari, na �alost, o tome jo� uvek cute.

Valjda smatraju da za to ima jo� vremena.

Oni su u velikoj zabludi. Vremena nema, ono nam je vec

iscurelo. Pi�em Vam, ne dah Vas rasplakao, vec zbog dve molbe:

1. Predla�em da Vi budete predsednik Udru�enja gradana

''OPSTANAK''. Ja sam vec u

godinama (75) kada se ljudi povlace. Do sada sam

objavio vi�e od pedeset knjiga iz nauke i

knji�evnosti. Dobio sam i dosta nagrada. Ne pripadam

nijednoj stranci, ali sam najvi�e

naklonjen reformskoj evropskoj struji Zorana ?indica.

O sukobu u DOS-u i o gresima

Ko�tunice napisao sam knjigu, dnevnik ''OTKACENI

ZADNjI VAGON''. Ova nova funkcija u Udru�enju sprecava me da dovr�im

svoj �ivotni opus, a imam jo� mnogo planova. Zato Vas

molim da Vi preuzmete moju funkciju.

2. Ako to ne �elite, ili ako ne mo�ete, moja druga

molba bi bila da postanete na� generalni

sponzor, ili, bar, sponzor. Mi nemamo ni�ta: ni novac,

ni prostorije, ni opremu, ni cinovnike.

Sve poslove uglavmom obavljam sam uz pomoc nekoliko

zanesenjaka. Nama nisu potrebne

velike pare. Potrebni su skromni uslovi da razvijemo

propagandu u korist na�e buduce dece.

Imamo vec dosta sledbenika. Polako pridobijamo i javno

mnjenje. mnogi nam se javljaju, ali oni koji nam ne mogu novcano

pomoci. Sve vi�e nas podr�avaju i javni mediji. Ali sve to

mnogo ko�ta!

Smatramo da je ovo biblijski trenutak. Iako sam svim

srcem i Evropejac, ja sam svim srcem i Srbin. Nije mi svejedno da li

ce ovde �iveti Englezi ili Kinezi, ili �iptari. Za 25 godina oni ce

doci sa juga do Kragujevca, za 50 - do Beograda.

O Vama sam cuo da ste plemenit covek i da niste

ravnodu�ni prema sudbini srpskog naroda.

Tome treba dodati i da imate mogucnosti vece od na�ih.

Cela dijaspora treba da odigra, zajedno sa maticom,

veliku ulogu u ovom istorijskom

poduhvatu. Bilo bi divno da upravo Vi, kao predstavnik

dijaspore, stanete na celo

''OPSTANKA'', ili bar da budete njegov pocasni

predsednik

Kao �to rekoh, u prilogu Vam dostavljam neke podatke i

o Udru�enju i o sebi.

Sa izrazima osobitog po�tovanja, srdacno Vas

pozdravlja

PROF. DR MARKO MLADENOVIC

SRBIMA PRETI IZUMIRAWE

APEL SVIM POLITI?ARIMA, TVORCIMA NOVOG

USTAVA

SRBIJE, SVIM INTELEKTUALCIMA, SVIM JAVNIM

MEDIJIMA I

SVAKOM SRBINU PO NAOSOB

Ovaj apel upu?en je pre svega tvorcima budu?eg Ustava

Republike Srbije kao i celokupnoj

javnosti kao SOS poziv da se spasi srpski narod od

biolo�ke smrti. Treba svima jasno

predo?iti da je ovo POSLEDWA GENERACIJA koja mo�e

spasti srski narod.

Na�e dru�tvo teba da stvori INTEGRALNI PROGRAM

SOCIJALNE AKCIJE. Na ovom zadatku

pomo? dijaspore bila bi vrlo zna?ajna: 1. povezivawe

matice i dijaspore 2. spre?avawe

daqeg odliva qudi iz matice 3.povratak na�ih qudi iz

sveta. I matica i dijaspora moraju

zajedno sa?initi projekat za spre?avawe daqeg odlaska

qudi iz zemqe, naro?ito za ,,trust

mozgova,, .

Moraju se mobilisati sve snage ovog dru�tva, mora se

ubrzano mewati svest, ravnodu�nost,

pospanost, sebi?nost, uskogrudost, neznawe.

Zato se zakonom mora propisati OSNIVAWE FONDA ZA

OBNAVQAWE STANOVNI�TVA i na?in

wegovog alimentirawa. Mora se osnovati ,,DE?IJI

DINAR,, kao nacionalna institucija. Pored

de?ijeg treba uvesti i dinar za stare. U tu svrhu

stvorile bi se dve vrste izvora:ZAKONSKE I

DOBROVOQNE. Pored toga, materinstvo, tj. roditeqstvo

TREBA DA POSTANE POZIV.

Posle tre?eg deteta, majka (ili otac ) zasniva radni

odnos sa dr�avom. Neophadna je i

demetropolizacija gradova, vra?awe selu poja?ana

borba protiv dru�tvene patologije i

kriminala, reforma obrazovnog i vaspitnog sistema,

ja?awe uloge srpske pravoslavne crkve,

ve?a uloga medija u podsticawu ra?awa. Pored op�tih

tu su i posebne mere:

� osnivawe MINISTARSTVA ZA PORODICU i za obnavqawe

stanovni�tva,

� osnivawe reprezentativnog, autoritativnog SAVETA ZA

OBNAVQAWE STANOVNI�TVA, na

?ijem ?elu bi bio predsednik Srbije (ili predsednik

vlade)

� organizovawe SVESRPSKOG SABORA matice i dijaspore o

budu?nosti Srba.

Tu su i druge mere u korist �ena, majke, dece,

porodice, globalni program za podsticaj

naroda.

Na politi?arima i dr�avnicima ove zemqe le�i veika

odgovornost.

DR�AVA TREBA DA POMA�E OBNAVQAWE STANOVNI�TVA

DONO�EWEM POSEBNIH ZAKONA

O DRU�TVENOJ BRIZI ZA PORODICU I DECU, REFORME U

FISKALNOJ, PORESKOJ, STAMBENOJ

I PROSVETNOJ POLITICI. POSEBNIM PROPISIMA I POD

UTVR?ENIM USLOVIMA, JEDNOM OD

RODITEQA SA VI�E DECE, MO�E SE RODITEQSTVO PRIZNATI

KAO RADNI ODNOS KAO I

POSEBNE PO?ASTI I NAGRADE. SPROVODI I POSEBNE MERE

RADI POBOQ�AWA USLOVA ZA

RA?AWE I PODIZAWE DECE. ZA OSTVAREWE OVIH ZADATAKA

OSNIVA: SAVET ZA

OBNAVQAWE STANOVNI�TVA REPUBIKE SRBIJE I MINISTARSTVO

ZA PORODICU.

Pozivamo sve qude dobre voqe da se pridru�e ovom

APELU!

�TA TREBA DA U?INIMO DA BI BIOLO�KI

OPSTALI

(VANREDNO STANJE I ZA BORBU PROTIV

"BELE KUGE")

- Poruka piscima Ustava

Srbije �

U "Politici" od 9. decembra 2002. godine (rubrika

"Pogledi") objavio sam prilog: "Kako se boriti protiv "bele kuge" -

"VREME JE ZA UZBUNU". Na kraju ?lanka predlo�io sam da se uvede

�neka vrsta VANREDNOG STANJA kao kod elementarnih

nepogoda�.

Vrlo brzo uvedeno je vanredno stanje, ali zbog

tragi?nog ubistva premijera Zorana ?in?i?a.

Jednoga dana bi?e uvedene vanredne mere i za odbranu

od samoubistva srpskog naroda.

Ubistvo velikog dr�avnika dokazuje tezu koju sam

izneo u pomenutom ?lanku, da smo mi

samoubila?ki narod. A uvek je sli?an scenario: najpre

narod lidera ne voli i kleve?e ga, a

kada ga ubiju vi�e od pola miliona ljudi pokajni?ki

do?e na njegovu sahranu. To je velika

metafora i opomena. Na sahranu srpskog naroda ko ?e

da do?e?

Zato je 17. januara 2003. godine osnovano Udru�enje

gra?ana "OPSTANAK". koje je

formulisalo predloge za odbranu srpskog naroda od

biolo�ke smrti. "OPSTANAK" treba da

preraste u jedno od najmasovnijih nestrana?kih

udru�enja.

Na Osniva?koj skup�tini je zaklju?eno da je ovo

poslednji ?as za re�enje budu?nosti srpskog

naroda. Ovu istinu, pored svih drugih, moraju

shvatiti i tvorci budu?eg Ustava Srbije.

�ivotna pitanja srpskog naroda nisu ni Kosovo, ni

Crna Gora, ni Vojvodina, ni Sand�ak ve?

da li ?e Srbi uop�te opstati na Balkanu kao narod.

Sva druga pitanja su izvedena iz ovog

osnovnog. Zato se sve druge mere moraju podrediti

ovom imperativu.

Odbrana srpskog naroda od bliske biolo�ke smrti

pretpostavlja i zahteva ujedinjenje znanja i

vlasti, nauke i politike, imaginacije i kapitala.

Sada treba da nastupaju svi ljudi sa "tre?im

okom" i sa sna�nom vizijom budu?nosti. Mora se

ubrzano menjati svest, ravnodu�nost,

pospanost, sebi?nost, uskogrudost, neznanje.

U epohalne zadatke spada izrada potpuno novog sistema

brige o deci, majkama, roditeljima.

On bi bio osnova za preduzimanje dugoro?nih mera.

Cilj Udru�enja "OPSTANAK" je da uka�e

na te mere, od kojih su najva�nije:

U sredi�tu pa�nje treba da bude "?ETVRTO", a ne

"tre?e dete". Naravno da je borba dru�tva

za ra?anje i prvog, i drugog, i tre?eg deteta i dalje

vrlo zna?ajan zadatak. Ali, stanje je

takvo da tek ?etvrto dete mo�e, ne samo da obnovi,

ve? i da znatno pobolj�a stanje

posustale populacije. Zato su potrebni radikalni

zahvati dru�tva i dr�ave.

Prvi uslov je da se dr�ava stavi na ?elo kolone

spasilaca naroda. Za svaku uspe�nu

proizvodnju potreban je veliki kapital. Neophodna je

zna?ajna preraspodela nacionalnog

dohotka u korist ra?anja i brige o deci.

Zato se i Ustavom i zakonima mora propisati OSNIVANJE

FONDA ZA OBNAV-LJANJE

STANOVNI�TVA i na?in njegovog alimentiranja. Mora se

osnovati "DE?JI DINAR" kao

nacionalna institucija. U tu svrhu stvorile bi se dve

vrste izvora: ZAKON-SKI (obavezni) i

DOBROVOLJNI. Od svakog pravnog posla najmanje jedan

dinar za decu. U dijaspori, svaki

Srbin bi (naravno, dobrovoljno) godi�nje izdvajao bar

deset dolara za obnavljanje

stanovni�tva u matici. Gornja granica nije

limitirana.

Tako?e, NEOPHODNO JE DA MATERINSTVO (RODITELJSTVO)

POSTANE POZIV. To se mo�e

ostvariti ako se ono prizna kao radni odnos za majke

sa vi�e dece. Ako �ena odlu?i da bude

samo majka, ona posle tre?eg deteta mo�e dobiti platu

kao da je zaposlena. Ako to �ena ne

�eli, ona i dalje u�iva sve druge pogodnosti

namenjene majci i detetu. Komisija bi cenila

opravdanost zahteva.

Mnogobrojni su drugi oblici podsticanja ovakve

natalitetske politike krediti, stan, besplatno

�kolovanje, odlikovanja za majke sa vi�e dece...

Umesto tradicionalnog materinstva, u budu?nosti mora

do?i RODITELJSTVO i edukacija za

novu podelu uloga izme?u mu�karca i �ene u stvaranju

i u podizanju dece, kao i u kori�?enju

dru�tvenih pogodnosti.

Svi ARTIKLI NAMENJENI DECI moraju biti oslobo?eni

poreze.

Treba HITNO NARODU STAVITI POD NOS, umesto

geografske, DEMOGRAFSKU KARTU kako bi

se o?igledno upoznao sa svojom sudbinom: da spadamo u

sam vrh najstarijih naroda na

svetu (odmah iza Japana) i da ?emo uskoro ostati bez

potomstva. I to ?e biti kraj!

Svim dopu�tenim sredstvima treba se boriti protivu

masovnih LEGALNIH ABORTUSA. Zbog

masovne zloupotrebe abortusa UBIJENE SU TRI SRBIJE.

To je poseban vid autogenocida

pored ratnog:: "bolje rat nego pakt", "bolje grob

nego rob",

Treba razmotriti mogu?nost uvo?enja POREZA NA NE�ENJE

I NA BRAKOVE BEZ DECE u

zavisnosti od njihovog imovinskog stanja. Imu?ni

ljudi treba da plate. To ne bi bila kazna ve?

samo izraz dru�tvene solidarnosti.

Veoma je va�no: VRA?ANJE SELU. Sela su nam ostarela i

potpuno opustela. A tu le�e

neiscrpne biolo�ke rezerve koje mogu spasiti srpski

narod. Moraju se razraditi projekti za

DEMETROPOLIZACIJU gradova i za vra?anje suvi�nog

gradskog stanovni�tva na selo, uz vrlo

povoljne kredite.

Neophodno je da ceo VASPITNI I OBRAZOVNI SISTEM bude

prilago?en novim zahtevima

dru�tva za edukaciju o braku i porodici i

roditeljskim ulogama. U svakom gradu osnovati (ili

obnoviti) savetovali�ta za brak i porodicu.

Sve TELEVIZIJSKE STANICE bi napravile program

edukacije na planiranju porodice. Sva

druga sredstva informisanja uklju?ila bi se u ovaj

projekt.

Uvesti predmete za SREDNJE �KOLE I UNIVERZITETE o

vaspitanju za brak i porodicu. Na

fakultetima dru�tvenih nauka, pravnim, filozofskim i

na nekim odsecima medicinskog

fakulteta, uvesti predmet SOCIOLOGIJA PORODICE.

Tako?e je potrebno VRA?ANJE TRADICIJI, onim

vrednostima iz srpske i iz evropske pro�losti

koji imaju univerzalni zna?aj.

Borba protiv DRU�TVENE PATOLOGIJE mora biti sastavni

deo ovih mera.

Uloga SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE mora postati mnogo

ve?a u duhovnom i u moralnom

preporodu naroda. Nije dovoljno ulagati samo u Hram

svetog Save!

Potrebne su i MNOGE DRUGE MERE u korist �ene, majke,

dece, porodice. Va�no je da to

znamo, da to ho?emo, da to mo�emo i da to moramo.

Posebno, vrlo je zna?ajno ubediti �ene

da MATERINSTVOM NI�TA NE GUBE, da je to najlep�i

poziv i da je budu?nost naroda u

njihovim rukama.

Potrebno je tako?e ENERGI?NO LE?ENJE SRPSKOG NARODA

OD SAMOUBILA?KOG,

HAZARSKOG SINDROMA. Svi ratovi moraju prestati. Za

svoj opstanak moramo se boriti

plodno�?u, a ne oru�jem. Samo ako se ubrzo BROJ?ANO

UVE?AMO ima?emo �ansu da se

uskoro vratimo u one srpske zemlje koje su nam

nasilno otete, a pre svega na Kosovo.

Osim ovih op�tih, predla�em i tri posebne mere:

- Osnovanje MINISTARSTVA ZA PORODICU i za obnavljanje

stanovni�tva.

- Osnivanje reprezentativnog, autoritativnog SAVETA

ZA OBNAVLJANJE STANOVNI�TVA, na

?ijem ?elu bi bili predsednik Srbije (ili predsednik

vlade) i srpski patrijarh, a u koji bi u�li

najvi?eniji predstavnici ovog naroda (Dobrica ?osi?,

kada je bio predsednik Jugoslavije,

osnovao je sli?an Savet, ali njegov zakonski predlog

nikada nije dospeo u Skup�tinu).

- Organizovanje SVESRPSKOG SABORA matice i dijaspore

o budu?nosti srpskog naroda sa

jednom jedinom temom: "KAKO SPASTI SRPSKI NAROD OD

BIOLO�KE SMRTI". Bilo bi po�eljno

da do njega do?e �to pre.

Odlu?nom preraspodelom nacionalnog dohotka mogu?e je

gotovo bezbolno obezbediti

ogromna sredstva za stvaranje i podizanje potomstva

ove zemlje. Velike rezerve, kao �to je

re?eno, le�e i u dijaspori.

Zbog ogromnih duhovnih potencijala srpskog naroda

kojima je on uticao i na svetsku istoriju i

na svetsku kulturu, nauku, na knji�evnost, na

umetnost i na sport, takav narod moramo

spasavati od kolektivnog samoubistva i moramo ga

sa?uvati za budu?nost.

Ovi predlozi nikako nisu izraz uskog nacionalizma,

jer imaju mnogo �ire i humanije poruke. I

narodu je potrebno le?enje, ako oboli.

Ovo je i poziv tvorcima novog Ustava da spasu srpski

narod od kolektivnog samoubistva. Na

politi?arima i liderima ove zemlje le�i ogromna

odgovornost.

Ustavna odredba o humanoj reprodukciji, pored ve?

postoje?ih klasi?nih odredbi o braku i

porodici, mogla bi da glasi:

"DR�AVA POMA�E OBNAVLJANJE STANOVNI�TVA PRIMENOM

RAZLI?ITIH METODA:

EKONOMSKIH, SOCIJALNIH, PRAVNIH, VASPITNIH,

OBRAZOVNIH, ZDRAVSTVENIH I DR.

DR�AVA SPROVODI POSEBNE MERE RADI POBOLJ�ANJA USLOVA

ZA RA?ANJE I PODIZANJA

DECE, OSNIVANJEM FONDA ZA OBNAVLJANJE STANOVNI�TVA,

PODSTICANJEM RA?ANJA

VI�E DECE, SARADNJOM SA DIJASPOROM, OLAK�AVANJEM

POVRATKA IZBEGLICA,

KREDITIMA, OSLOBA?ANJEM OD POREZA ARTIKALA NAMENJENIH

DECI, STAMBENOM

IZGRADNJOM, NAGRADAMA I POSEBNIM PO?ASTIMA

RODITELJIMA SA VI�E DECE I DR.

POSEBNIM PROPISIMA I POD UTVR?ENIM USLOVIMA, MAJKAMA

ODNOSNO JEDNOM OD

RODITELJA SA VI�E DECE, MO�E SE RODITELJSTVO PRIZNATI

KAO RADNI ODNOS.

UPOREDO SA BRIGOM O MLADIMA, DR�AVA SPROVODI BRIGU O

STARIM LJUDIMA.

SVA OVA PITANJA BLI�E SE URE?UJU POSEBNIM ZAKONIMA.

ZA OSTAVRENJE OVIH ZADATAKA OSNIVAJU SE: SAVET ZA

OBNAVLJANJE STANOVNI�TVA

REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVO ZA PORODICU I

OBNAVLJANJE STANOVNI�TVA.

PREDSEDNIK SAVETA JE PREDSEDNIK REPUBLIKE (ALT.

PREMIJER).

SVAKE PETE GODINE ODR�AVA SE SVESRPSKI SABOR NA KOME

SE DONOSE ODLUKE I

PREPORUKE O BUDU?OJ POLITICI NA OBNAVLJANJU

STANOVNI�TVA".

Pozivam tvorce budu?eg srpskog Ustava da prihvate ove

predloge!

dr Marko Mladenovi?,

NESHVATLJIVA NEMARNOST

Postoje ponekad takva vremena koja se smatraju presudnim za opstanak jednog naroda. U srpskoj

istoriji

mogli bi se ozna?iti Kosovski boj iz 1389. godine, Prvi i Dgugi ustanak, Prvi i Drugi svetski

rat, Titova

lukava politika prema Srbima, gra?anski rat u biv�oj Jugoslaviji i verovatno 5. oktobar 2000.

godine kada

je narod svrgnuo sa vlasti poluvekovne diktatore. Sigurno ima jo� zna?ajnih datuma koje bi

trebalo navesti

kao prelomne u srpskoj istoriji, naro?ito, odlazak mladog Rastka Nemanj?a u Svetu Goru, ?ime je

skrenuo

istoriju u jednom smeru koji i danas sledimo. Ali, to nije na�a tema.

Zna?ajne su dve ?injenoce koje treba pomenuti. Prva je da se va�ni datumi vezuju za neke

tragi?ne

doga?aje, i drugo, srpski narod ima tu slabost da ne mo�e uvek na vreme da prepozna zna?aj tih

prelomnih

trenutaka, pa ?esto krene pogre�nim putem sa koga nema povratka. Kao takvi datumi mogu se

navesti: atentat

Gavrila Principa zbog koga je 58,6% samo mu�ke populacije nastradalo u Prvom svetskom ratu. Od

toga se

Srbija nikada nije oporavila. Sli?no je i sa 27. martom1941.: ��bolje rat, nego pakt, bolje

grob, nego

rob��. Pa�i? je kasnije rekao da je Gavrilo Princip pucao u Srbiju, a ne u princa Ferdinanda.

Knez Pavle

je zbog potpisivanja Trojnog pakta interniran na daleko ostrvo Mauricius i satanizovan sve do

danas, a

spasao bi blizu dva miliona nastradalih od Nemaca, udsta�a i od Tita. Samo u ova dva doga?aja

spasli bi 4

miliona mrtvih u dva svetska rata i ?etiri miliona pobeglih iz Srbije zbog kobnih istorijskih

zabluda.

Sli?no nam se dogodilo i sa Milo�evi?em. Uspeo je da prevari celu naciju i da nas dovede do

?etiri

izgubljena rata, do plja?ke, bede, katastrofe i dna pakla. I do specijalnog suda u Hagu za

Srbe, navodno,

za na�e ratne zlo?ince. Milo�evi? je uspeo da na�oj nesre?i doda jo� neki milion izginulih,

proteranih i

pobeglih Srba.

Ve?ina gra?ana je svesna tragike u kojoj se na�ao srpski narod. Mnogi su svesni i da kao

narod polako

i�?ezavamo i da nas za 50 do 100 godina vi�e ne?e biti ni u matici, a ni u dijaspori.

Svakodnevno,

nau?nici, stru?njaci, �tampa, radio i televizija iznose dokaze o na�em tragi?nom polo�aju. O

tome sam i ja

pisao u ��Politici�� i drugim novinama ali bez uspeha. Moglo nas je biti najmanje 25 miliona, a

ima nas u

matici samo 6.200, zajedno sa izbeglicama i prognanim Srbima. Od 1900. godine smanjili smo se

za vi�e od

20%, a Albanci su se uve?ali za 700%. Suvi�no je ponavljati da ?emo brzo ostati bez omladine,

a za pola

veka i bez naroda. Proteriva?e nas iz srca �umadije, kao �to su nas proterali iz Hrvatske, BiH

i sa

Kosova.

Najve?i uzrok za na�e nesre?e su upravo ti kobni, klju?ni pogre�ni potezi na�ih dr�avnika.

Sada�nja vlast u�iva privilegiju da ona nije kriva za ovu kataklizmu Srba, ili bar da nije

ni?im

doprinela da do toga do?e. Mnogi su se i borili poslednjih 20-30 godina da zbace re�im koji nas

je u svetu

unizio i satanizovao. Zato bi ova vlast morala da ima vi�e sluha za one ponornice koje se kre?u

ispod

povr�ine i koje mogu jednog dana da poplave ovu zemlju.

Osnovna pokreta?ka snaga treba da bude pitanje: �ta je u ovoj zemlji Srbiji, u ovom trenutku,

najva�niji

zadatak?

Miteran je u svom programu za ozdravljenje francuska nacije naveo ?etiri premise: omladina,

porodica,

dru�tvo, ekonomija.

Na�a dr�ava postavlja tako?e ?etiri premise: ekonomija, ekonomija, ekonomija i ekonomija, sa

vrlo malo

socijalnih programa, ali ne za decu, nego za socijalno ugro�ene gra?ane. Ne�to malo je u?injeno

i za decu,

ali je to kap vode u okeanu.

Dakle, prvi zadatak ovog dru�tva treba da budu deca. Ako bi postavili redosled vrednosti, on

bi mogao da

glasi: deca, deca, deca i opet deca. Bez njih nema nam budu?nosti. Ne?e biti vi�e ni ovog

naroda. Neta?na

je tvrdnja da ?emo kasnije to re�avati, kada re�imo teku?e probleme i kada budemo bogatiji.

��Kasnije�� ne

postoji u redu vrednosti. Potrebno je to u?initi sada i odmah. Mi smo poslednja generacija koja

mo�e

spasiti srpski narod od biolo�ke smrti. Da je Kosovo i stvarno ostalo u sastavu Srbije, ve? ova

deca koja

se sada ra?aju, bila bi nacionalna manjina. Jer, ve? jednu deceniju ne postoji prirodni

prira�taj srpskog

naroda. Ali, administartivne granice nisu nikakva smetnja da se jedan narod koji se svakih

dvadeset pet

godina udvostru?uje, �iri i izvan nacrtanih granica. Svedoci smo �ta nam ?ine sada na Kosovu. A

sutra u

Srbiji?

Neverovatna je nemarnost da mi nemamo Ministarstvo za porodicu. Nemamo ni politiku

obnavljanja

stanovni�tva. Porodica, deca, majke i o?evi su ��socijala��. Na ?elu socijale � ekonomista.

Svaka ?ast

gospo?i Matkovi? kao ekonomisti i kao neumornom radniku, ali ona nema pojma o porodici.

Porodica je

poni�ena jer je dospela na samu marginu dru�tva. Jo� nije ukinut porez na stvari namenjene

deci!

Jo� jedna zabluda: Srbija je dr�ava ga?ana, a ne srpskog i drugih naroda... Nije va�no da li

?e ovde

�iveti Englezi ili Kinezi, Albanci ili Bo�njaci. To je teza svetskog globalizna da je cela

planeta ��jedno

veliko selo��. Patriotizam i globalizam nikako nisu protivnici, ali bez jednog nema ni drugog.

Svaki

narod, kao i svaki ?ovek, ima pravo da se le?i kada ozbiljno oboli. A deca su potrebna ovom

narodu da bi

se izle?io od samoubila?kog kompleksa. I to mnogo dece. Samo ?etvrto dete mo�e da spase Srbe od

izumiranja. U mom intervju ��Ve?ernjim novostima�� u naslovu je sa�eta ideja o na�em

nestajanju: ��jedna

beba na pet baba��.

Zato je neshvatljiva potpuna ravnodu�nost na�ih dr�avnika i politi?ara prema ovom pitanju.

Ono je

pitanje nad svim pitanjima. Va�nijeg od njega nema. Tvrdnje da su ovi predlozi ?ista utopija,

da para

nema, da sirotinja ne mo�e da ra?a toliku decu, itd., ne stoje, jer ako znamo �ta ho?emo onda

?emo znati

�ta moramo. I uop�te nije sve tako crno kao �to izgleda na prvi pogled. Ali, zato je potrebna

dr�avni?ka

mudrost i vizija koju je u mnogim stvarima imao pokojni Zoran ?in?i?. Osnovni zadatak dru�tva

bio bi

zna?ajna preraspodela nacionalnog dohotka u korist ra?anja.

U tom smislu bio bi donet zakon o Fondu za obnavljanje stanovni�tva, o ��de?jem dinaru��, kao

nacionalnoj instituciji. Fond bi sadr�avao dva dela: obavezni i dobrovoljni. U obavezni: od

svakog pravnog

posla mali procenat za decu. U dobrovoljni: imu?ni gra?ani, humanitarne organizacije, a

naro?ito

dijaspora. Ona ima veliku moralnu odgovornost da spase maticu, jer bez matice nema ni

dijaspore. Bili bi

stvoreni projekti za povratak oko milion Srba sa decom i kapitalom. I za povratak starih ljudi

sa

kapitalom u moderne domove koje bi gradili samo za njih.

Drugi pravac bio bi osnivanje Republi?kog saveta za obnavljanje stanovni�tva na ?elu sa

premijerom i

srpskim patrijarhom. Takav predlog pre desetak godina podneo je Dobrica ?osi?, dok je kratko

vreme vr�io

du�nost predsednika Jugoslavije, ali je Savezna skup�tina odbila taj predlog. Savet bi kreirao

politiku,

a izvr�ni organ Vlade bilo bi Ministardtva za porodicu i za obnavljanje stanovni�tva.

Tre?i pravac je organizovanje svake godine (ili svake druge) Svesrpskog Sabora sa jednom

jedinom temom:

��Kako spasavati Srbe od bilo�kog izumiranja��. U pismu objavljenom u ��Politici�� od 12.

avgusta 2993.

prelo�io sam da ovi Sabori dobiju trajni naziv ��ZORANOV SABOR��, sli?no Vukovom saboru.

?in?i?evo ime

moglo bi da bude ta?ka vezivanja dva dela srpskog naroda. Iako je ovde satanizovan sve do

tragi?nog

ubistva, u svetu je smatran za jednog od velikih lidera dana�njice. On je metafora za

reformatora,

evropejca, kosmopolitu i patriotu. Njegov duh srpskog Kenedija mo�e da zblizi dva dela srpskog

naroda.

U januaru ove godine osnovano je Udru�enje gra?ana ��OPSTANAK�� za borbu protiv ��bele kuge��

i za

obnavljanje stanovni�tva. Ono je sa?inilo ovaj Program akcija. U njemu ima i mnogo drugih

predloga. Ono je

poslalo ove predloge i Ustavnoj komisiji Srbije koja priprema novi Ustav. Predlog je poslat pre

skoro dva

meseca. Negde se zaturio. Predlaga?i nisu ni pozvani da usmeno izlo�e svoje stavove. Verovatno

je to odmah

strpano u arhivu, ili ba?eno u ko�.

No, i pre toga pisali smo svim uglednim liderima , politi?arima, javnim medijima, Srpskoj

Pravoslavnoj

crkvi, SANU, udru�enjima, imu?nim gra?anima i fondacijama. I dobili smo samo dva kratka

odgovra: iz

kabineta gospo?e Nata�e Mi?i? i od Aleksandra Crkvenjakova u ime RTS. Me?utim, na osnovu mojih

?lanaka iz

��Politike�� javilo se vi�e Srba iz rasejanja; SAD, Kanade, Ju�ne Afrike, Australije, Novog

Zelanda,

�vajcarske, Holandije, itd. Oni su pokazali ve?e razumevanje za sudbinu Srbije od matice. Mi se

ovde te�ko

budimo od raznih droga, mnogih zabluda i iz pospanosti.

Verujem da na�i lideri nisu Domanovi?ev ��Vo?a�� i da ?e kona?no shvatiti da je vrag odneo

�alu i da

ovog naroda za pedeset, najkasnije za sto godina, vi�e ne?e biti. To ne bi bila samo

nacionalna, ve? i

planetarna katastrofa, jer smo mi svoju sudbinu, svojim delima i svojim genijima, utkali u

sudbinu celog

?ove?anstva.

Slobodan sam da najavim da ?e uskoro iza?i iz �tampe moja monografija ��Da li ?e Srbi

nad�iveti 21.

vek��.

Prof. dr Marko Mladenovi?

XXV.Dijaspora.

Odnosi Dijaspora-Matica jos nis razreseni na pravi nacin.Dijaspora je I dalje iskljucena, nema pravo da glasa, da investira, privatizuje, Matica se prema njoj odnosi na macehinski nacin.

22.11.2003.

Srbija je jedna od retkih zemalja u tranziciji koja nije rešila na adekvatan način

miliona sunarodnika koji žive u rastojanju na isti način kao bivši Miloševićev režim.

Srbija zajedno još jednom zahteva da se takav,podcenjujući i isključivo

koristoljubivi odnos matice prema rasejanju pod hitno mora korenito

zakonski zacrtan upliv na politički,p

Pokret za zastitu ljudskih prava

(http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 26.10.2003 godine

Pokret@eunet.yu

Pravo glasa za dijasporu

Predocavamo da gradjani Srbije i Crbe Gore( i SRJ) koji se nalaze van

zemlje. imaju pravo da glasaju na ovim predsednickm izborima i na svim

sledecim izborima,imali su to pravo i na ranijim izborima.i isto tako

pravo da budu birani .

Ovo pravo je garantovano medjunarodnim konvencijama o ljudskim pravima,

ustavima obe republike i njihovim zakonima.

Prema clanu 2 najnovijeg Zakona o izboru saveznih poslanika u vece

republika savezne skupstine( Sluzbeni list SRJ ,24 juli 2000

godine,br.32,str.5):"Niko nema pravo da glasaca sprecava da

glasa".Dakle, to vazi i za nase ljude van zemlje, oni imaju pravo da

glasaju. Prema clanu 9 ovoga Zakona:" svi gradjani imaju pravo da biraju

i da budu birani i da ravnopravno ucestvuju

izbornim aktivnostima"Prema clanu 10 Zakona:"Pravo da bira poslanika( i

predsednika) ima jugoslovenski drzavljanin koji je navrsio 18 godina

zivota, koji je poslovno sposoban( npr. da mu nije oduzeta poslovna

sposobnost zbog dusevnog stanja, i sl.) i koji ima prebivaliste na

podrucjuu izborne jedinice u kojoj ostvaruje izborno pravo".Birac ne

moze biti lisen prava glasanja niti mu to pravo moze biti

uskraceno".Isti uslovi su i za izbor poslanika. Prema clanu 83 ovoga

Zakona stoji:"Biraci

koj u vreme odrzavanja izbora privremeno borave u inostranstvu ,glasaju

na birackom mestu na podrucju poslednjeg prebivalista na teritoriji SRj

pre dolaska u inostranstvo. ".

Znaci svaki drzavljanin Srbije i Crne Gore koji se nalazi van zemlje

ima pravo na glasanje na osnovu svoga poslednjeg prebivalista pre

odlaska van zemlje.Znaci ima pravo da glasa, ali mora da dodje u zemlju

da bi glasao.

Medjutim ovo pravo koje je formalno, na papiru garantovano, je u

praksi izigrano .Jer glasaci treba da dodju u zemlju da glasaju, i to u

mesto gde su poslednji put boravili. Sto je za vecinu apsolutno

nemoguce. Ko ce da dodje iz neke daleke zemlje da glasa? Treba da

napusti radno mesto ili obrazovnu ustanovu, porodicu ,obaveze, da

otsustvuje nekoliko dana, da placa troskove. Mnogi zbog nekih licnih

razloga, ili iz straha ne zele da dodju da glasaju. Postoje jos uvek

crne liste na kojima su mnogi nasi ljudi iz Dijaspore koji nece onda

doci da glasaju.

Prema zakonu glasaci, i predlagaci( oni koji predlazu kandidate, kao i

sami kandidati) imaju pravo da ucestvuju u kampanjamja informisanja,

kontroli, radu izbornih komisija i organa, a to znaci da treba da budu u

zemlji, i to duze, da se angazuju. Malo ce ko to moci , i hteti ,da

uradi.

Rezultat je abstinencija od glasanja ogromne vecine nasih ljudi van

zemlje. Ako ovde oko 50% gradjana abstinira( nema volje da glasa) cak i

ako mu je glasacko mesto u susednoj zgradi, kako ce onda biti ako je

glasacko mesto udaljeno hiljadama kilometara?

Poredak se plasi glasova dijaspore, pokusava da ih drzi u obmani, trudi

se da dijasporu drzi u stanju produzene neobavestenosti, nesvesti, i

neznanja, poredak se plasi da bi masovno ukljucivanje dijaspore u izbore

i njihova politizacija, imalo za plosledicu da dijaspora sazre

politicki. Zato se svim silama trudi da dijasporu iskljuci iz politickih

procesa.

Izlaz je u omogucavanju nasim ljudima da glasaju u zemlji boravka i da

ova materija bude regulisana na demokratski i pravican nacin.

XXVI.Regije Srbije i Crne Gore

Jug Srbije i Sandzak su neuralgicne tacke .Ima problema i sa Vojvodinom.

CILj NAM JE DA O?UVAMO MULTIETNI?NOST SANDžAKA

Predsednik Demokratske alternative dr Nebojša ?ovi? nagovestio je, prilikom posete opštini Novi Pazar,

da bi Vlada Srbije za 2004. godinu mogla da obezbedi dopunu finansiranja za podru?ja juga centralne Srbije.

«Projekat podrške omogu?io bi povezivanje multietni?kih opština koje su nadomak Kosova i Metohije,

podizanje standarda, kao i homogenizaciju i harmonizaciju odnosa u tom regionu. Naš zajedni?ki cilj je da

oja?amo poverenje i sa?uvamo multietni?nost na ovim prostorima», istakao je dr ?ovi?.

Govore?i o standardima koje je Evropska unija predložila za podru?je Kosova, dr ?ovi? kaže da bi taj

paket morao da pretrpi odre?ene korekcije.

«Iako poseduje siromašnu infrastrukturu, Novi Pazar je uspeo da razvije malu privredu, a za slede?u

godinu obezbe?ene su strane investicije kao podrška zdravstvu, školstu i vodoprivredi», istakla je predsednik

opštine Novi Pazar Vasvija Gusinac.

Tokom posete opštini Novi Pazar, lider DA obišao je i manastir ?ur?evi stupovi.

INFORMATIVNA SLUŽBA DA

PROTEST DUSANU MIHAILOVICU

Zastava Albanije na zgradi Skupstine Opstine Presevo.

Prema medjijma danas je na Dan zastave Albanije, grupa mladih Albanaca stavila

na zgradu Skupstine Opstine Preseva drzavnu zastavu Albanije.I nikom nista.

Gde su nasa policija i vlast?

Odgovoricemo: oni su zauzeti u Beogradu i Srbijui nadzorom navodnih”izdajnika

Srpstva”. Oni zajedno sa grupama kriminalaca vrlo veliki broj nevinih gradjana

terorisu i dalje i zivot im pretvaraju u kosmar.

Gospodine Ministre! Odmah te agise i “zastitnike Srpstva” i “nacije”

posaljite na jug Srbije.ili u Sandzak. Oni su kukavice i nacionalne stetocine i

najobicnije protuve koje zloupotrebljacvaju da sabotiraju i slabe naciju i

drzavu.

XXVII. Stav vlade prema organizacijama za zastitu ljudskih prava

Nasa organizacija je i dalje iskljucena i drzana u izolaciji, njeni aktivsiti sirom zemlje izlozeni nadzoru i blokadama, ima i istinskih progona.Mi smo bez prostorija, infrastrukture.

XXVIII.Sport

MI I SPORT! O CEMU SE RADI?

Nasi sportisti postizu u pojedinim granama sporta dobre ili cak i

odlicne rezultate. Ne kao ranije ali i|ak dobre.Slabiji rezultati u

sportu su posledica krize zemlje.i nacije. Mi smo jedna do najstarijih

najbolesnijih i najsiromasnijih zemalja sveta. A to nisu dobre okolnost

az razvoj vrhunskih sportista. Uprkos svega nastavljaju se u pojedinjim

granama odlicni rezultati.

O cemu se ovde radi? Sve to izaziva cudjenje? Najstariji, najbolesniji,

najsiromasniji, najnerazvijeniji siromasna i zaostala zemlja, pri dnu

svih pokazatelja u Evropi i svetu, a ovamo zeli da bude gigant

sportu? To cudi svet. I ne shvataju o cemu se radi? Ima i zluradosti

zapadnih kucnih pmocnica:navikli, ne mogu da se odviknu, trose energiju

i vreme, nagone bolesne da se dopinguju, usmeravaju se u pogresnom

pravci i dalje kao ranije,itd.

Zasto kako?

U svakom slucaju je vrlo pozitivno da budemo vrhunski sportisti. Ali

zasto samo vrhunski sportisti.Ako mozemo da budemo odlicni sportisti

zast ne mozemo da budemo odlicni bankari, ekonomisti, biznismeni, da

razvijemo nasu zemlju da bude bogata i narod zdrav i poletan.Jer sport

nije samo snaga nego i inteligencija.

Dake, dobijmo motiv ne samo za sport nego i za svestrani razvoj zemlje.

Sigurno da kao sto mozemo biti odlicni sportisti mozemo biti i odlicni u

svim drugim oblastima. Potrudimo se.

Ovako je smesno i cudno, u svem najgori a hocemo samo u sportu da

budemo odlicni.

Napred u sport ali jos vise napred u svestrani razvoj.

XXIX. Medjunarodni polozaj zemlje

Pokret za zastitu ljudskih prava (http://solair.eunet.yu/~pokret/pokert.html)

21.7.2003 godine

Podrzavamo ulazak nase zemlje u EEZ 2007 godine.

Prema zvanicnim izvorima iz Vlade nase zemlje, nasa drzava bi tebala da bude primljena

u punopravno clanstvo EEZ 2007 godine ukoliko ipunimo sve predvidjene uslove.

Nas ulazak u EEZ bi znacio izlazak iz tunela i spas za nasu zemlju i naciju. To je sansa

koja se retko pruza i treba sve uciniti da je iskoristimo.

Ulazak u EEZ znaci ulazak u Evropu, demokratski svet, u kruzok najnaprednijih i

najslobodnijih, najbogatijih zemalja, krug privilegovanih i najjacih zemalja na planeti.

To oznacava ogromna premucstva i dobit za nasu zemlji i naciju, to je ostvarenje naseg sna

,ali u isto vreme ima i zamki bremenitih nekim povodnim hridima.

Preimucstva su: ulazak u kruzok bogatih i mocnih, privilegije koje su dobijaju od toga,

usvajanje medjunarodnih standarda i propisa koji garantuju napredak, racinalnost odluka,

optimalnu produktivnost, ekonomicnost, rentabilnost, evropske propise i sudstvo,svetski

nivo obrazovanja, kulture, nauke, privredjivaja, medija, itd. Jednom recju ukoliko zaista,

ne samo na papiru nego u praksi, se uklopimo u svetske norme i standarde mi cemo vrlo

brzo poceti da napredujemo na svim nivoima i postacemo zdrava i prosperitetna nacija i

drzava. Da bi to bilo moguce potrebno je da svako od nas pocne da obavlja svoje zadatke na

radnom mestu, u obrazovanju, na javnom mestu, u sudu, u porodici, na ulici, u prevozu,

sudije, policajci, drzavnici, i sve ce brzo poceti da se popravlja.

Potrebne su korenite promene u nama samima. To je proces koji zahteva veliki napor i

sinhronizovanu akciju nacionalnog i licnog preporoda. Ali je to moguce, pogledajmo Tursku,

koja je Azija, oni su krenuli uveliko tom stazom, a mi �pusto tursko�smo iako smo u Evropi

jos uvek gori od azijskeTurske., danas su mnoge azijske nacije veci evropejci od nas.

Ali ukoliko udjemo u EEZ na papiru a u stvarnosti se nastavi sa sadasnjim pogresnim

postupcima u svim mogucim oblastima i ne eliminisu se nakaradni i pogresni koncepti koji su

svesno godinama, decenijama, bili ugradjiavni na svim nivoima, nasa jedinstvena

sansa spasa ce biti prokockana, i m cemo biti zavek i definitvno gurnuti u truljenje i

rastakanje, bicemo zvanicno u EEZ a nama ce se potsmehivati zapadno evropske kucne

pomocnice i bicemo roblje i parije Evrope i razvijenih zemalja.

Zato podrzimo Vladu, budimo slozni i jedinstveni, udruzimo se svi, nasa SPC, Dinastija,

SANU, Univerzitet, nauka, medija, obrazovanje, kultura, zdravstvo, politicke stranke i

NGO, sindikati,ravnopravno Srbi i sve druge etnicke i verske grupe u nasoj zemlji

pobedimo neprijatelja u nama samima koji nas nagoni da se ponasamo iracionano i da ne

obavljamo svoje zadatke kako treba, krenimo napred ka spasu i napretku.Tako cemo pobediti

i strane i domace sabotere.

Pozivamo Evropu i SAD da nas podrze , tako ce nas narod povratiti ozbiljno poljuljano poverenje u medjunarodnu zajednicu..

Blazo Popovic

Четвртак, 10. јул 2003.

Актуелна власт све више се понаша попут претходног режима јер земљу гура у

неспоразуме са светом и нову изолацију.

То потврђује и, накнадано повучена, одлука власти да из Србије протера Џејмса

Лајона, директора Међународне кризне групе за нашу земљу, бојкот пријема у

америчкој амбасади највиших државних функционера због изјава амбасадора

Монтгомерија о притисцима на независне медије, извоз оружја у државе под

ембаргом Уједињених нација и недозвољена продаја шећера у земље Европске

уније.

И док званичници говоре о приближавању Србије Европској унији, њихови

поступци нас удаљавају од развијеног и демократског света.

4. новембар 2003.

Поздрављамо одлуку америчке администрације о нормализовању трговинских

односа Србије и САД. Нажалост, непостојање одговарајуће правне и економске

регулативе у Србији и даље онемогућава директне стране инвестиције без којих

нема убрзаног привредног раста и отварања нових радних места.

СПО сматра да су добри односи са САД од стратешког интереса за нашу државу и

да ће то бити једно од приоритетних питања нове владе Србије која ће бити

формирана након ванредних парламентарних избора.

XXX.Izbori

Odrzani predsednicki izbori nisu uspeli jer nije izaslo dovoljno glasaca. Vanredni parlamentarni izbori 28 decembra su pokazali kao i oni za predsednika Srbije, da su ojacale pozicje SRS , nacionalista I levice, ali ipak dev trecien glasova je dobio reformski blok stranaka u kome se nalaze DSS,DS, G17 I SPO. SRS I SPS dva koaliciona partnera nece moci da naprave vecinsku vladu, u isto vreme navedene reformske stranke ce morati da pokazu vecu diplomaticnost i takt da prevazidju razlike I da se sloze. Jacanje nacionalista I radikalnih vidjenja.oznacava nastavak nestabilnosti i rastakanja zemlje. Sem ukoliko navedene stranke ne nadju snage da se sloze i pariraju SRS I SPS.

Predstoji period nestabilnosti i potraga koalicionih partnera i stranackih prepucavanja.

Moguci su opet neki novi vanredni prevremeni izbori.

Razlozi politicke nestabilnosti su vrlo brojni. Isticemo jedan:iz politicke izborne utakkkmice su iskljucene najautenticnije i najradikaknije opozicione iI politicke struje, stranke i licnosti. I svi sadasnji politicki izborni akteri o tome cute sramno I nemoralno. Dok se ta nepravda ne izmeni, nema pravih izbora i nema snaznih politicara I politickih stranaka.

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel-381.11.3911829;Pokret@eunet.yu

Skupstini Srbije

Povodom Predloga zakona o preregistraciji politickih

stranaka.

Skupstini Srbije je podnet tekst predloga izmene zakona o preregistraciji politickih stranaka na usvajanje. Prema ovome Predlogu, nece biti vise potrebno kao ranije, samo 100 potpisnika osnivaca nego 3.000, i svaki od njih treba da plati taksu od preko sto dinara.

Prema predlagacima, cilj je da se od nekoliko stotina registrovanih politickih stranaka registruju samo one koje imaju brojcanu osnovu, i tako ociste brojne stranke koje nemaju ni nekoliko clanova.

Na svome mestu je drzavna intencja da eliminise sa scene one male , fiktivne, stranke koje nemaju clanstvo.Ali ovde ima jos nesto , to je manipulacija sa tzv� malim strankama� ,koje navodno cine bezvredne licnosti i lideri i da one stete . To bi bilo pogresno uproscavanje jer nazalost od 1999 godine do danas nisu bili ravnopravni uslovi politicke utakmice i mnoge autenticne snazne grupe i

opozicinari su liseni podrske i podvrgnuti represiji i diskriminacji, i potpuno eliminisani sa politicke scene, ili pretvoreni u liliputanske stranke, dok su pojedine minorne politicke struje i licnosti pretvoreni u politicke lidere.Na srecu vecina sadasnjih vodecih stranaka i licnosti su iskreni patrioti. i kompeteteni politicari. Zato upravo oni treba da se usprotive ovakvom pausalnom elminisanju tzv malih stranaka.

Zato predlazemo da .broj bude 3.000 ili visi, ali da se ne placa taksa.Mi smo vrlo brojni ali siromasni, nasa ogromna baza nema sredstva za hranu i lekove. A sada mora da plati takse.

U nadi da cete usvojiti nas predlog:DA SE NE PLACA TAKSA,.

Tomislav Krsmanovic, predsednik

Pokret za zastitu ljudskih prava

(http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 26.10.2003 godine

Pokret@eunet.yu

Mozemo biti znacajna snaga na sledecim izborima.

Vec vise od trecine veka nasa organizacija se bori za unapredjenje

ljudskih prava u krajnje teskim uslovima izlozena diskriminaciji i

represiji, bez ikakve podrske, anatemisana u zemlji i van nje.

Od pocetka naseg angazmana 1975 godine smo uvideli sta znaci boriti se

za ljudska prava. Ljudska prava su vrlo delikatna oblast, svi javno

proklamuju postovanje ljudskih parva a u praksi se ona cesto krse. Oni

koji stavljaju pitanje ljudskih prava na dnevni red bez dlake na jeziku

bivaju proglasavani za neprijatelje, razapinjani na krstu, kamenovani

i lincovani, proglasavani za vestice, pretvarani u zrtvene jarce,

ogovarani i javno oznacavani kao cudaci, ludaci, neodmereni, nepouzdani

,lazovi egzibicionsti , samozvanci, marginalci, bez podrske, itd.

Nazalost hajka protiv nas boraca za ljudska prava se nastavlja. Nasi

ljudi su ovde i dalje zrtve progona, mi smo onemoguceni da nastupamo u

javnosti, bez infrastrukture, prostorija, nastupa na medijima, nas u

zemlji predstavljaju za �strane agente� a van nje nas blati grupa-

Georgevic-Rakic-Pribic , Boris Pribic stavlja na njegov sajt http://

Serbian Defence Leageu i sliku naseg predsednika koga proglasava za

�cionistickog agenta i srpskog krvoloka�, Rakic vodi kampanju velikih

razmera protiv nase organizacije da je lisi medjunarodne podrske

optuzjuci nas kod zapadno evropskih organizacija, EEZ, evropskog suda

,policija zapadnih zemalja, i td, da smo mi�anti-semiti�, dok nas

Georgevic proglasava na svim forumima za srpske klero �naciste.i sva

trojica zdusno tvrde da se nasa koalicija sastoji do samo jedne osobe.

Zelimo da demantujemo ove lazi.

Uskoro nas ocekuju izbori., ako ne ove godine onda sigurno sledece.

Mi mozemo, ukoliko budemo ucestvovali na ovim izborima postati znacajna

snaga na politickoj sceni Srbije i Crne Gore. Narod je potpuno izgubio

poverenje u SKJ, SPS, JUL, a zatim i u novu demokratsku vlast

delimicno.( Jer nije donela ocekivane i obecane promene).

Narod ocekuje trecu snagu, nove, ciste i neokaljane, kojima ce biti

interes nacije iznad licnih interesa, i koji znaju probleme, a to su

sudstvo. bezakonje, strah, kriminal, korupcija, dekadencije i patologije

na svim nivoiima, siromastvo,. I koji ce odmah preci na resavanje tih

problema. To smo mi i nasa koalicija u kojoj ima vise stranaka, NGO i

pojedinaca.

Nas Pokret za zastitu ljudskih prava je ucestvovao na svim izborima sem

2000 godine , na izborima 1993 godine npr smo od 114 ucesnika zauzeli

14 mesto, dobili vise glasova od Gradjanskog saveza i nesto manje od

JUL-a, u Izbornoj jedinici NOVI SAD, smo bili u samom vrhu, odmah iza

SPS i madjarske stranke. I to bez dinara ulozenih u kampanju,

blokirani, kradeni, zaplenjivana izborna dokumentacija, pisma ,

iskljucivanii telefoni, nasi ljudi hapseni, kradje glasova, itd. Prema

listu Politika da je bio direktno proporcionalan sistem bili bi u

parlamentu. Mi smo bili bez ikakve podrske jer je dijaspora biila

obmanuta o nama. Zelimo da ucestvujemo sada na izborima. Mozemo

promeniti na bolje nasu zemlju, vratiti postovanje ljudskih prava.

Zelimo da ukljucimo i dijasporu.

Evo vec vise od deset godina kako je u Jugoslaviji zaveden

visepartijski sistem, uprkos te cinjenice, nema sustinskih promena ne

bolje.

Zasto?

Razlozi su brojni i slozeni.

Najvazniji je taj, sto su iz politicke utakmice prognani svi oni koji

nisu bili clanovi SKJ i rezimlije, ili u najmanju ruku privilegovani i

oni koji su bili pozitivno orijentisani kadrovi prema SKJ, kao i

dijaspora.

Otuda su iz politicke utakmice iskljuceni diskriminacijom i represijom

pravi akteri i protagonisti, najautenticnije i najradikalnije nacionalne

snage i pojedinci, stranke i pokreti.

Sa pojavom visepartijskog sistema 1990 godine sticajem okolnosti i

selektivnosti poretka i obmane domacih i narocito stranih donatora,

stvorena je iskrivljena panorama opozicionih gibanja u nasoj zemlji

.Mnoge autenticne opozicione licnosti i snazne politicke struje su

iskljucene ili razbijene, a favorizovani su mahom bivsi privilegovani

pojedinci koji su danas na celu najjacih politickih stranaka.

Privilegovani pojedinci sa nasledjenim pogodnostima iz prethodnog

perioda, ugledom, infrastrukturom i materijalnim statusom, vezama i

poznanstvima u zemlji i van nje, su uspeli da se nametnu i potisnu

najradikalnije istinske opozicione snage i pojedince, koji usled

diskriminacije u prethodnom samoupravnom socijalizmu nisu mogli da

steknu drustveni i ekonomski polozaj i ostvare svoje potencijale, i da

ih povrh svega lazno predstave van zemlje kao marginalne, i tako

diskredituju..

DOS je veliki napredak i njemu se nalaze posteni i strucni politicari

koji zeel dobro svome narodu,

ali se postavlja pitanje zasto samo oni? Zasto smo mi iskljuceni.

Mi smo hteli da ucestvujemo na ovim predsednickim izborima da nas

predsednik gromoglasno kaze osvescujucu istinu Srbiji.,ali nismo imali

sredstva, jer izbori nsu vise kao ranije besplatni, sada treba svaki od

10.000 potpisnika za kandidaturu predsednika da ode u sud i da plati

taksu od 110 dinara.a da im to nadoknadimo mi nemamo novac..

Tako je zbrisan sa politicke scene nas Pokret i njegovi lideri koji su

lazno predstavljeni svetu kao"cudacI'.I liseni kao navodni

"marginalci"bilo kakve podrske. Da smo dobili i najmininalniju podrsku,

sada bi bili jaka parlamentarna stranka, i nasa zemlja bi bila

drugacija, i polozaj ljudskih prava snazno unapredjen.

Bez ravnopravne utakmice koja ce omoguciti svim snagama, a ne samo

privilegovanim pojedincima, da doprinesu rekonstrukciji drustva , nema

dovoljne snage da zazivi delotvorna i istinska demokratija..

Srpska politika moze povratiti ozbiljno poljuljano poverenje vecine

gradjana samo ako se vrati izvornim moralnim vrednostima.

Dokle god se ne ispravi ova istorijska nepravda ne moze biti mirne

savesti i pravda i demokratija se nece vratiti na nase prostore.

U toku je stvaranje nove koalicije koja ce se zvati NEOKALJANI i koju

ce sacinjavati pojedinci koji su dosada u potpunosti sacuvali svoj

moralni lik i ljudski integritet i nicim nisu izdali svoja nacela i

ubedjenja. Vecina nisu nikad bili clanovi SKJ-Saveza komunista , ali ce

ova koalicija u svoje redove primati i bivse clanove SKJ -pod uslovom da

se nisu ogresili o zahteve eticnosti i da nisu krsili prava drugih

ljudi. Smatramo da su mnogi postali clanovi CKJ da bi tako preziveli i

ostvarili egzistenciju, mi ih primamo ukoliko se nisu ogresili o

ljudskost i prava drugih.

Jos 1992 godine nekoliko opozicionih stranaka i udruzenja se bilo

udruzilo u SVO- Srpska vanparlamentarna opozicija, i to:

-POKRET ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA

-SRPSKA SVETOSAVSKA STRANKA

-NARODNA RADIKALNA STRANKA

-STARA RADIKALNA STRANKA

-SRPSKI ROJALISTICKI BLOK

-POKRET ZA UJEDINJENJE SRBIJE I CRNE GORE

-DEMOKRATSKA STRANKA DAVIDOVIC GROL

-RADIKALNA STRANKA UJEINJENJA

-SVESRPSKI SAVEZ

-KONZERVATIVNA STRANKA

-NAPREDNA STRANA

-JUGOSLOVENSKA EMOHRISCANSKA STRANKA

-UDRUZENJE OSTECNIH DEVIZNIH STEDISA SRBIJE

-UDRUZENJE PODSTNARA JUGOSLAVIJE

-DRUSTVO ZA NEGOANJE LEPOG PONASANJA

-SRPSKI POLJOPRIVRDEDNI KLUB

Ova koalicija se raspala u vreme prethodnih izbora laznim obecanjima

koalicija DEPOS i ZAJEDNO koje su odvukle neke celne ljude SVO

garancijama da ce dobiti poslanicka mesta., a od toga nije bilo

nista.Zatim je dobar deo bivse koalicije SVO na inicijativu Pokreta za

zastitu ljudskih prava pristupio Savezu za promene.videci u njemu

najsnazniju opozicionu grupaciju kadru da pobedi vladajucu koaliciju.

Ali se nase nade nisu obistinile.

NEokaljani ! NE lazima i prevarama. Treba dati ravnopravne uslove za

sve i ukljucite sve i da se cela opozicija slozi i ujedini. NE svadjama

i razdorima.

Zelimo da objedinimo sve one zapostavljene snage i pojedince, da svi

mogu da porade za opste dobro

A pre svega one koji nisu okaljali svoj moralni lik u prethodnom

periodu.

Samo moralni preporod i cistota mogu izvesti naciju iz krize i podici

politiku iz obezvredjenosti i povratiti joj ugled naroda. A o najvise

mogu uciniti neokaljani pojedinci

O neuspehu izbora i prodoru SRS.

Mirceta Bozovic

Izbori za predsednika Srbije nisu uspeli jer je narod razocaran novom vlasti koja nije dovela do promena na bolje i obracuna sa prosloscu. te zato odbija da izadje na biralista.

Narod Srbije zna ko je pravi kandidat za predsednika i ocekuje da mu se da sansa, da bude pusten iz izolacije progona i da narodu Srbije kaze svoj program. Ove reci neko moze okarakaterisati kao pretencoznost i �da svako hvali svoga konja�.Umesto toga takvoj osobi treba dati sansu da se iskaze. Pa neka biraci procene. Umesto toga tajne sluzbe ga podvrgavaju provokacijama i progonima.

DOS je velika promena na bolje, ogromna vecina njegovih lidera i aktivista su posteni patrioti, i eksperti su.Nisu uspeli zbog vise razloga:

-jedan sustinski i objektivan to su sabotaze tajnih sluzbi.Njima se odupreti nije lako.

-nesloge i svadje

-manipulacije tajnih vladara sa mestom i vremenom, kada su dosovci bili opozicija su bili vrlo radikalni, kada su postali vlast date su im dobre plate i uslovi zivota, te su onda postali suvise umereni(�Sit gladng ne razume�) i udaljili se od vidjenjaproblema vecine.

-opijenost vlascu

-zatvorenost u svoje klanove i iskljucivanje vecine sposobnih ljudi van klana

-nisu otklonili bivse vlastodrsce kojima sui dozvolili da se konsoliduju i ojacaju

-pali su na ispitu sto se tice uloge medjunarodne zajednice i drzavne medjunarodne politike

-nisu zaveli postovanja ljudskih prava, pravicno sudstvo i nisu otklonil kriminal, drogu, dekadenciju na svim nivoima.siromastvo

-nisu obznanili projekat ljudskih prava u sluzbi slabjenja vecine

-nisu shvatili niti ispravili nepravdu prema vecini autenticnih opozicionara koje su iskljucili od 1990 godine do danas, na vlasti su bivse rezimlije i njhovi potomci zato je vlast suvise neradikalna

-lose vodjenje izbora, SRS se pokazala kao bolji ekspert za izbore sto je velika blamaza za DOS

itd,itd.

SRS je dobila najvise glasova jer:-

-ima vrlo militantno glasacko telo, cehovsk i para vojnicki organizovana ,vrlo motivisano, koje listom izlazi na izbore, a ostali glasaci nisu dovoljno motivisani. Na jucerasnjim izborima otuda nije izasao reperzentativan uzorak glasaca, nego jako nereprezentativan, glasaci SRS su bili vise prisutni nego sto je to u ukupnoj populaciji glasaca.Ocigledno da neko izvan stranke pomaze logisticki SRS u ovoj statistickoj izbornoj matematickoj ekspertizi.

-postupci medjunarodne zajednice prema nama i nasoj drzavi koji izazivaju Srbe protiv sebe. Isto je tako cinjeno sa S.Milosevicem i S.Huseinom, oni su bili potrebni kao�krivci��neprijatelji� da bi tako bil opravdani naknadni postupci prema njima.( u ove postupke medjunarodne zajednice ubrajamo: Haski sud, hajka na haske osudjenike Srbe, sankcije I bombe, stav prema Kosovu i juznoj Srbiji, Raskoj, Vojvodini, Crnoj gori, selektivna podrska pojednim strankama i NGO,

nezainteresoavnost za nepostovanje ljudskih prava vecinskog naroda u SCG, podsticanje kriminala i asocijalnih, itd).Nas zele kao �neprijatelej� nase je pravo da se branimo i da budemo mudri, najgore je da se sa njima konfrontiramo. A to moze ciniti SRS.sto moze i bii cilj�pobede�SRS koja je dakle na neki nacn programirana iz senke.

-propusti DOS-a

itd.

Sta ciniti:

-sloga i pomirenje, prastanje i okrenuti novi list

-otvorit izbore svima, stvoriti ravnopravne uslove za izbornu utakmicu

Podrzati Pokret za zastitu ljudskih prava i njegovog predsednika. Neka pobede najbolji,. u ravnopravnoj utakmici, prekinemo prevare i drzanje u produzenoj izolaciji autenticnih boraca za ljudska prava nacije.Vec tri decenije za nas govore da smo �autsajderi�, a nas sprecavaju. Neka pogledaju sta smo govorili pre trideset godina, sve sto smo kazali se pokazalo kao

tacno i dalekovido.

Nas i dalje drze u izolaciji i progone..Umesto da stanemo na celo i povedemo naciju ka spasu.

Podrzite nas!

Pokret za zastitu ljudskih prava (http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 16.11.2003 godina

Predsednicki izbori nisu uspeli

Na predsednicke izbore je izaslo svega 39,0% % biraca, dakle ispod 50%, sto znaci da izbori nisu uspeli ..Sto je dokaz da je narod nezadovljan jer nova vlast posle 5 oktobra 2000 godine nije sprovela potrebne promene i nije doslo do diskontinuiteta u odnosu na prethodni rezim. Narod ocekuje pravog kandidata, a on nije u medijma nego je pod zabranama. Naod Srbije to zna i ocekuje da se on pojavi.

Ono sto zabrinjava je procenat glasova koliko su osvojili pojedini kandidati:

-Tomislav Nikolic, SRS- 45.6 %

-Dragoljub Micunovic,DOS - 40,11 %

-Velimir Ilic 8,9%

- Marijan Risticevic %

-Radovan Avlijas %

Ono sto najvise zabrinjava je snazan prodor SRS, sto je dokaz da sve veci uticaj u Srbiji imaju one snage koje zele da je guraju u izolaciju, tenzije sa medjunarodnom zajednicom, unutrasnje konflikte i lose procene, lose procene sa drugim nacijama, sto je promocija asocijalnosti i negativne kadrovske selekcije, sto ce pospesivati dalji kriminal i bezakonje i destabilizaciju

zemlje i regije.

Prodor SRS i njeno jacanje je posledica uticaja onih snaga pre svega izvan zemje koje zele dalju destablizacij zemlje, slabljenje nacije i drzave, kao i svih onih u zemlji koji zele da u mutnom love i da se bogate i dalje kroz kriminal, sto gore za vecinu za njih bolje. Koriste boravak Seselja u Haskom sudu, ovome je doprineo Haski sud svojim hajkama protv Srba sto je vodilo u direktno jacanje SRS, tome su doprineli pritisci medjunarodne zajednice, njeno cutanje pred bezakonjem sudija i

policije, cime je narod Srbije gurala u nezadovoljstvo i radikalizaciju. Iza svega se krije socijalni inzinjering i politicki marketing daljeg slabljenja Srbije i njenih geradjana, i cele regije Balkana. Srbija je jos jednom pervarena.

Prema procenama profesora Pravnog fakulteta Srbi ce za dvadesetak godina bit manjina, a za cetrdeset godina ce nestati.

Gospodo iz medjunarodne zajednice. ! Vasa podrska asocijanim je prepoznatljiva. Sprema se sahrana Srba i Srbije, i Balkana, saljite mrtvacke sanduke, oni su potrebni grobarima.

Miladin Salovic

.

NELEGALNI IZBORI.

Danasnji predsednicki izbori i oni najavljeni za 28 decembar su nelegalni.

Svi dosadasnji izbori nisu bili regularni i fer jer su iz izborne utakmice iskljcene

autenticne opozicione snage i licnosti u korist bivsih rezimlija.DOS, DS, DSS i td sacinjavaju

ogromnom vecinom posteni patrioti koji se bore za dobro nacije i izlazak iz krize. Ali zasto

samo oni? Gde su drugi? Zasto oni produzeno cute o iskljucenosti.mnogih drugih ? Zasto se

svadjaju? Zasto cute o uzrocima unistavanja vecine, ko to cini, kako, zasto? A to je sustina.

Danasnji predsednicki izbori su neregularni jer:

-se trazi 10.000 potpisa , povrh svega overenih u sudu i uz taksu od 50 dinara. Cime su

iskljuceni oni gde nema suda, a to su sela i mnoga manja mesta.Treba ici u sud, to uzima

vreme, ljudi se plase da ih neko tamo vidi i da se tako odaju da nekome daju glas. Treba

platiti 50 dinara, cekati u redu, vracati se jer nema sudije , itd. Ranije je bilo vrlo tesko skupiti

potpise, sada je jos teze. To je sada moguce samo velikim i bogatim strankama.

-slicno je i za parlamentarne izbore zakazane za 28 decembar.

-prebrojavanje glasova je poseban problem, ko moze imati nekoliko hiljada kontrolora na

izborima? Samo velike i bogate stranke. Prilikom perbrojavanja se sprovodi otvorena masovna

kradja glasova..

-glasanje dijaspore ne postoji jer je ona iskljucena,treba da dodje u zemlju da glasa, a to ne

moze jer je velika daljina, je tako iskljucena.

-cenzus je 5 %, sto favorizuje velike stranke

-fama o malim strankama i marginalnim licnostima. Navodno trebalo je ovakvim porezima i brojem

glasova i komlikovanim proceduraam uklonite ogrom,an broj stranaka i marginalce. Tako su u

male

stranke i marginalne licnosti promovisani autenticni opozicionari i pokreti.I obratno.

Mi smo zato u krizi, nisu dosli pravi. Izlaz je u otvaranju za sve, pomirenju, prastanju, slozi

saradnji svih.

NOVA KOALICIJA

Sporazum o udruzivanju u Koaliciju

1.Politicka platforma .

Nova koalicija je najsiri demokratski front u Srbiji koji okuplja organizacije i

pojedince koji su svojim dosadasnjim radom i angazmanom na delu pokazali da su posteni

patrioti koji dosada nisu nikada i na bilo koji nacin okaljali svoj moralni lik .U

teskim vremenima siromastva i bezakonja ,izlozeni svakojakim iskusenjima, pogotovu u

periodu od raspada zemlje pocetkom 1990-ih godina do danas, oni koji osnivaju i koji

su clanovi Koalicije su ostali verni i odani svojim izvornim nacelima .A to je sluzba

naciji, njenim pravima i interesima., i beskompromisno suprotstavljanje bilo kakvim

postupcima koji se kose sa univerzalnim moralnim nacelima i nasom tradicijom.

Svesni da je sadasnja visepartijska scena Srbije vise odraz selektivnosti poretka nego

li stvarnog odnosa snaga, i da su autenticne opozicione snage gurane na marginu

dogadjaja, znajuci da istinske opozicije ne moze biti dok ne zazive stranke koje vode

oni koji se nisu okaljali kao kadrovi bivseg SKJ, i prepoznajuci da opozicija koju

sacinjavaju samo bivsi politicki funkcioneri je ustvari svedena na dekor koaliciji na

vlasti, odlucili smo da osnujemo ovo stranacko ukupljanje da tako privucemo one koji

nisu bili clanovi Partije.

Zbog ove cinjenice, nesloge opozicije, neetickih postupaka pojedinih opozicionih

licnosti i stranaka, vecina gradjana ima sve manje poverenja u sadasnju opoziciju.

Gradjani ocekuju da se pojave moralno ciste i nekompromitovane licnosti. A to mogu biti

pre svega oni koji nisu nikada bili clanovi SKJ, koji su za celo vreme svoga rada i

postojanja se drzali svojih nacela, eticnosti svojih postupaka i ljudskog postenja.

Koalicija predocava da ne zeli da deluje razbijacki u okviru opozicije, da ne zeli da

omalovazava sadasnju uspele opozicione stranke na cijem celu su bivsi politicki

funkcioneri, i da ne zeli da tu cinjenicu zloupotrebljava da obara njihov ugled u

javnosti. Bez obzira sto su oni bili komunisticki funkcioneri, ubedjeni smo da su vecina

posteni ljudi

Ali je takodje cinjenica da su bivsi neclanovi SKJ iskljuceni iz politicke utakmice, i

da je to ne samo velika nepravda, nego treba znati da vecina gradjana nisu bili clanovi

SKJ i da vecinsko stanovnistvo nema svoje predstavnike. Iz politicke utakmice su tako

isjkljuceni najradikalniji i najprincipijelniji borci za demokratski preporod. A bez

njih nema pobede opozicije.

Ne moze biti pobede opozicije na izborima, i sveobuhvatnih i korenitih promena, sve

dotle dok mi ne budemo u mogucnosti da damo nas doprinos. Ubedjeni smo da ce Koalicija

nepartijaca pokrenuti demokratske procese i dati novi kvalitet opozicionih delovanja.

2 Ciljevi delovanja Koalicije su:

-upoznavanje domace i strane javnosti o odnosima u opoziciji i iskljucenosti mnogih

autenticnih snaga

-stvaranje opozicione panorame koja je odraz stvarnih odnosa snaga a ne necijih

selektivnosti

-napori za objedinjavanjem svih subjekata, stranaka, nevladinih organizacija i

nezavisnih sindikata

-smena vlasti na demokratski nacin, putem demokratskih i fer izbora

-ukljucivanje Dijaspore u razresavanje krize u zemlji i kljucnih institucija nacije kao

sto su Srpska pravoslavna crkva, Dinastija Karadjordjevic, i druge nase nacionalne

ustanove

-eliminisanje losih procena, sejanja zavada, haosa i konfuzije, umesto toga saradnja i

sloga

3.Programska nacela:

-zavodjenje drzave prava , demokratije, koja ce sacuvati teritorije i integritet ,

obezbediti mir, licnu bezbednost i imovinsku sigurnost gradjana, spreciti kriminal i

nasilje, korupciju i zloupotrebe.

-Zaustavljanje slabljenja nacije i njenih potencijala i rusenja bazicnih drustvenih

sistema

-Borba protiv onih snaga koje seju lose procene i proizvode navodne neprijatelje, seju

haos i konfuziju

-Kadrovska politika zasnovana na nacelima sposobnosti i suprotstavljanje onima koji seju

mrznju i defetizam

-Obnova privrede, zbrinjavanje socijalnih kategorija stanovnistva, okretanje trzisnoj

logici i utakmici, razvoj takmicarskog duha i podrska licnoj inicijativi i sposobnosti,

zalaganje za pravicne privatizacije

-Integracija u strukture medjunarodne zajednice, razvijanje dobrih odnosa sa susedima i

povratak u institucije u kojima se ranije nalazila nasa zemlja

-Primena nauke, razvoj obrazovanja, sporta, unapredjenje zdravlja i uspostavljanje

modernog sistema zdravstvene zastite, pospesivanje nataliteta i briga o deci i mladima

-humanizacija drustvenih odnosa

Da bi sve ovo postigli, potrebni su sto pre izbori na svim nivoima.

4 Kodeks clanica koalicije:

Pristupanjem Koaliciji sve clanice potvrduju resenost da sve svoje potencijale stave u

funkciju ostvarenja navedenih ciljeva. Istovremeno, clanice ce nastupati zajednicki na

izborima sto ce biti uredjeno naknadnim dokumentima.

Odnosi u Koaliciji se zasnivaju na nacelima potpune ravnopravnosti svih clanica i punoj

otvorenosti za sve koji podrzavaju program i nacela.Clanstvo u Koaliciji se postize

prihvatanjhem njenih ciljeva i nacela.i drugih dokumenata. Sve stranke zadrzavaju svoj

subjektivitet i nastavljaju svoje delatnosti kao i ranije, a o zajednickim aktivnostima

ce se dogovarati.

Clanice obrazuju Koordinacioni odbor u koji svaka clanica delegira po dva

clana.Koordinacioni odbor ce imati svoga predsednika, potpredsednika i portparola za

period od 6 meseci.Ove funkcije ce biti izabrane dogovorom postujuci demokraticnost i

nacelo da svaki predstavnik clanice bude na odgovarajucoj funkciji podjednako vreme.

Koordinacioni odbor donosi svoj Poslovnik rada.

Sve odluke se donose prostom vecinom glasova pod uslovom da je obezbedjen kvorum.Clanice

ce se dogovarati o sadrzajima aktivnosti koje ce biti: pripreme za buduce

izbore,izdavanje zajednickih saopstenja,odrzavanje javnih tribina i skupova, mitinga,

konferencija za stampu, nastupa u sredstvima javnog informisanja. Clanice ce odlucivati

o zajednickim aktivnostima dogovorno, a troskove snositi podjednako

(Naknadno ce biti razradjeni drugi dokumenti: PROGRAM, PROTOKOL, i drugo)

Koalicija nepartijaca je potpisala sporazume o tehnickoj saradnji sa dve koalicije:

Demokratska zajednica i Koalicijom Zelenih. U toku su pregovori i sa drugim koalicijama.

CLANICE KOALICIJE

1.Pokret za zastitu ljudskih prava

2.Radikalna stranka ujedinjenja

3.Svesrspki savez

4.Udruzenje ostecenih deviznih stedisa Srbije

5.Srpski rodoljubivi savez"Ilija Garasanin"

6.Udruzenje podstanara Srbije i Crne Gore

7.Knjizevni klub"Karadjordjevic"

8.Demohriscanska stranka Srbije i Crne Gore

9.Drustvo za negovanje lepog ponasan ja

10.Medjunarodno drustvo za individualne slobode

11.Drustv za zastitu bolesnih i starih

12.Opstanak

13.-Casopis Drzava

14 SENS-.Stranka ekonomskog napretka Srbije

15.Drustvo za zastitu zivotinja

16..Saavez nezaposlenih �Lazarevac�

17..Savez boraca �Lazarevac�

18..Stranka samostalnih privrednika�Zapis�

II. Zele da pristupe, ili se pregovara-:

1.. Stara radikalna stranka

2..Pokret za ujedinjenje Srbije i Crne Gore

3..Srpska svetosavska stranka

4. Srpski poljoprivredni klub

5..Napredna stranka

6.Konzervativna stranka

7..Ravnogorski pokret

8.Drustvo bivsih politickih zatvorenika

9..Drustvo zrtava komunistickog terora

10..Udruzenje golootocana

11�Orasac�

12.Sindikat penzionera�Nezavisnost�

NOVA KOALICIJA(radni naziv) Beograd, Stanka Paunovica

70, 11090-Beograd, tel-3511829;Pokret@eunet.yu;

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

Odluka o potpisivanju Inicijalnog sporazuma o osnivanju NOVE KOALICIJE.

Srpske nacionalno orijentisane politicke partije, pokreti, udruzenja

,sindikati, nevladine organizacije,

koji se vec godinama zajednicki bore za zavodjenje drzave prava i

demokratiju, uvidjajuci da nema stvarnih promena na bolje i da su dosada

bili svi zajedno iskljuceni na nelegalan nacin iz politicke utakmice, su

odlucili da se udruze u koaliciju sa ciljem izlaska iz izolacije i

ukljucenja u politicke akcije zajednickog delovanja na planu

unapredjenja demokratije i ucestvovanja na izborima.

Danas potpisujemo ovaj Inicijalni sporazum o osnivanju Nove

koalicije.Clanice Nove koalicije zadrzavaju svoj pravni status,

politicku i organizacionu samostalnost, a ukoliko izadju na izbore

izlaze sa jedinstvenim i zajednickim listama .Nova koalicija ce delovati

u skladu i na osnovu svoga Programa, Statuta, Kodeksa, i drugih nacela.

Potpisnici Inicijalnog sporazuma:

1.POKRET ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA

2. SVE SRPSKI SAVEZ

3.KNJIZEVNI KLUB KARADJORDJEVIC

4.UDRUZENJE OSTECENIH DEVIZNIH STEDISA SRBIJE

5.UDRUZENJE PODSTANARA SRBIJE I CRNE GORE

6. UDRUZENJE OPSTANAK

7.DRUSTVO ZA NEGOVANJE LEPOG PONASANJA

8.SENS-STRANKA EKONOMSKOG NAPRETKA SRBIJE

9.STRANKA SAMOSTALNIH PRIVREDNIKA”ZAPIS”

10.DEMOHRISCANSKA STRANKA SRBIJE I CRNE GORE

11.CASOPIS”DRZAVA”

12. RODOLJUBIVO UDRUZENJE”ILIJA GARASANIN”

13.DRUSTVO ZA ZASTITU ZIVOTINJA

14.RADIKALNA STRANKA UJEDINJENJA

15.MEDJUNARODNO DRUSTVO ZA INDIVIDUALNE SLOBODE

16---

u Beogradu, 14.11.2003 godine

JUCE ODR�ANI VANREDNI IZBORI ZA SKUP�TINU SRBIJE

Prvi SRS, slede DSS, DS, G 17 Plus, SPO-NS i SPS

Prema preliminarnim podacima, u parlamentu poslanici sa samo �est lista, cenzus nije pre�lo 13

stranaka i saveza. – Blizu cenzusa jo� samo lista "Zajedno za toleranciju"

Ju襍 odr�ani vanredni izbori za Skup�tinu Srbije doneli su novi raspored snaga na politi諯j sceni. Prema preliminarnim rezultatima Cesida i �tabova politi諩h stranaka, u novom sazivu parlamenta 楠se na橠poslanici sa samo �est lista, dok cenzus od pet odsto nije uspelo da pre�e ostalih 13 stranaka i saveza, mada za to izvesne �anse ima lista "Zajedno za toleranciju". Na osnovu 30 odsto obra�enog materijala, Republi諡 izborna komisija je saop�tila da je Koalicija Zajedno za toleranciju osvojila 5,59 odsto

Preliminarni rezultati – a o襫uje se da kona让 ne楠doneti bitne promene – pokazuju da pobednik ovih izbora,Srpska radikalna stranka, ne楠mo橍 sama da sastavi vladu, a ve橮u od 126 poslanika ne bi obezbedila ni sa svojim nekada�njim partnerom, SPS-om.

Na drugoj strani, takozvani "demokratski blok", DSS, DS i G17 Plus, tako�e nema dovoljan broj poslanika za formiranje vlade. Ako Zajedno za toleranciju, u kojoj su doju襲a�nji saveznici iz DOS-a, Ljaji欠Kasa i ȡnak, ne u �e u parlament, onda predstoje nimalo laki pregovori s Vukom Dra�kovi業, koji se uverljivo vratio na politi諵 scenu, i "disidentom" DOS-a, liderom Nove Srbije Velimirom Ili業 o uslovima za ulazak u vladu ili eventualnu vanparlamentarnu podr�ku novom kabinetu 詪i mandatar tek treba

XXXI.Zakljucak

U drugom delu ove godine ima izvesnih poboljsanja,ali ne znacajnijih.Vecina gradjana jos nije nasla svoju pravdu. Nasa organizacija i njeni celnici su i dalje zrve diskriminacije i progona.