VI.Samovoljno pritvaranje.-godisnji izvestaj 2003 godine

1.UVOD

A.Pravna regulativa

Zakon striktno propisuje okolnosti u kojima neko moze biti pritvoren. Nema lisenja slobode osim u slucajevima propisanim Ustavom i zakonima. Nezakonito pritvaranje je kaznjivo. Pritvoreno lice ima pravo na branioca, nije duzno nista da izjavi.

1.Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje licnosti. Niko ne moze biti proizvoljno uhapsen ili pritvoren. Niko ne moze biti lisen slobode osim iz razloga i shodno postupku koji je predvidjen zakonom. 2. Svako uhapseno lice obavestava se u trenutku hapsenja o razlozima hapsenja kao sto se u najkracem roku obavestava pismenim putem o svakoj optuzbi koja je podignuta protiv njega.

3. Svako lice koje je uhapseno ili pritvoreno zbog krivicnog dela bice u najkracem roku predato sudiji ili nekoj drugoj vlasti zakonom ovlascenoj da vrsi sudske funkcije, i mora u razumnom roku da bude sudjeno ili oslobodjeno. Pritvaranje lica koja cekaju na sudjenje nije obavezno, ali pustanje na slobodu moze biti uslovljeno garancijama koje obezbedjuju dolazak lica u pitanju na pretres, kao i svim drugim radnjama postupka a, u datom slucaju radi izvrsenja presude. 4. Svako lice koje je liseno slobode usled hapsenja ili pritvora ima pravo da podnese zalbu sudu kako bi ovaj resavao bez odlaganja o zakonitosti pritvora i naredio njegovo pustanje na slobodu ako pritvor nije zasnovan na zakonu.5. Svako lice koje je zrtva nezakonitog hapsenja ili pritvora ima pravo na naknadu stete. (Sl. list SFRJ, br. 7/1971)

Takodje, Zakon o krivicnom postupku (ZKP) predvidja da se pritvor, izmedju ostalog, moze odrediti ako postoji "bojazan da ce okrivljeni ponoviti krivicno delo, ili da ce dovrsiti pokusano krivicno delo ili da ce izvrsiti krivicno delo kojim preti" (cl. 191. st. 2. tac. 3), sto kao osnov nije u suprotnosti s medjunarodnim standardima, ali je u neskladu sa saveznim ustavom, koji predvidja da je pritvor dozvoljen samo ako je to neophodno za vodjenje krivicnog postupka, ali ne i za zastitu javne bezbednosti.

Prema Paktu o gradjanskim pravima: 1. Sa svakim licem koje je liseno slobode postupa se humano i sa postovanjem dostojanstva neodvojivog od covecije licnosti.2. a) Okrivljena lica su, osim u izuzetnim slucajevima, odvojena od osudjenih lica i podvrgnuta posebnom rezimu koji odgovara njihovom statusu neosudjivanih lica; b) mladi okrivljeni su odvojeni od odraslih i o njihovim slucajevima se resava sto je moguce pre.3. Kazneni rezim obuhvata postupak sa osudjenicima ciji je glavni

cilj njihovo popravljanje i socijalna rehabilitacija. Mladi prestupnici su odvojeni od odraslih i podvrgnuti rezimu koji odgovara njihovim godinama i njihovom zakonskom statusu (Sl. list SFRJ, br. 7/1971)4..Prema PGP (cl. 10. st. 1) sva lica lisena slobode imaju pravo na "covecno postupanje i... postovanje urodjenog dostojanstva ljudske licnosti", cime su, prema stavu Komiteta za ljudska prava, zabranjena sva ogranicenja koja nisu inherentna samoj prirodi lisenja slobode, odnosno zivotu u

zatvorenom okruzenju (Opsti komentar br. 21/44 od aprila 1992). Tako, clan 10. ustvari dopunjava clan 7. PGP koji sadrzi opstu zabranu mucenja, surovog, necovecnog ili ponizavajuceg postupanja ili kaznjavanja (vidi I.4.3).

Savezni krivicni zakon odredjuje da se uciniocu krivicnog dela odredjena prava mogu oduzeti ili ograniciti pri izvrsenju krivicne sankcije "samo u meri koja odgovara prirodi i sadrzini te sankcije" i "samo na nacin kojim se obezbedjuje postovanje licnosti ucinioca i njegovog ljudskog dostojanstva" (cl. 6. KZ SRJ; vidi mutatis mutandis cl. 6. st. 2. KZ Srbije). Takodje, u krivicnom postupku je zabranjeno "vredjanje licnosti i dostojanstva okrivljenog" (cl. 201. st. 1. ZKP).

Prema ZIKS Srbije, zatvorske vlasti su duzne da osudjene upoznaju s njihovim pravima i obavezama, a

"tekst... zakona i akt o kucnom redu dostupni su osudjenom za sve vreme izdrzavanja kazne" (cl. 51. st. 2. i 3). Ovo pravilo se shodno primenjuje i na pritvorenike, maloletne osudjenike, kao i lica koja se nalaze na obaveznom psihijatrijskom lecenju (cl. 314, 218. st. 1. i cl. 191). ZIKS Crne Gore nema odredbu o pristupu informacijama o garantovanim pravima. Takodje,jugoslovenski propisi ne zahtevaju izricito da obuka zatvorskog osoblja mora da obuhvati i upoznavanje s odredbama o zastiti

prava osudjenika.

Prema odredbama ZIKS Srbije, nadzor nad osudjenim licima lisenim slobode vrsi uprava za izvrsenje

zavodskih sankcija (cl. 9. st. 1. i 346. st. 1. ZIKS Srbije). Strucnost rada "zatvorske bolnice, psihijatrijskog zavoda i zdravstvenih sluzbi u zavodima nadzire Ministarstvo za zdravlje" (cl. 353). Uz to, zakonitost izvrsenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi nadzire koji je meru izrekao u prvom stepenu (cl. 195. st. 1). Primenu mere pritvora nadzire "predsednik okruznog suda na cijem je podrucju sediste zavoda u kome se izvrsava pritvor" (cl. 320; vidi takodje i cl. 205. ZKP koji detaljno regulise kako se i u kojim intervalima nadzor sprovodi). Prema ZIKS Srbije, osudjenici imaju pravo "da se bez prisustva zaposlenih i postavljenih lica u zavodu prituze ovlascenom licu koje nadzire rad zavoda" (cl. 103. st. 4). U Crnoj Gori kontrolu zakonitosti izvrsenja kazne zatvora, maloletnickog zatvora i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja vrsi Ministarstvo pravde (cl. 21, 69, 82. ZIKS Crne Gore). Nadzor nad izvrsavanjem vaspitne mere vrsi organ starateljstva, dok sud koji ju je izrekao vrsi

kontrolu zakonitosti izvrsenja (cl. 113).

Pravo zalbe osudjenih lica na uslove pod kojima izdrzavaju kaznu je veoma ograniceno i nedovoljno

precizno regulisano. Prema ZIKS Srbije, osudjeni ima pravo prituzbe upravniku "zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti" (cl. 103. st. 1), a ako ne dobije odgovor ili nije njime zadovoljan moze podneti pismenu predstavku direktoru Uprave" (st. 3).fn27 Na zalost, srpski zakon ne propisuje rok u kome direktor uprave mora ispitati prituzbu. ZIKS Crne Gore sadrzi jos nepovoljnije resenje prema kome osudjeni ima samo "pravo prituzbe starjesini organizacije" (cl. 34. st.2), bez naznacenja roka za odgovor i bez prava daljeg prava zalbe. Prema ZIKS Srbije sve pomenuto vazi i za pritvorenike

(cl. 314), maloletne osudjenike koji se nalaze u zavodu ili maloletnickom zatvoru (cl. 218. st. 1), kao i za lica na obaveznom psihijatrijskom lecenju (cl. 191). Nasuprot tome, ZIKS Crne Gore ne sadrzi odredbe o pravu prituzbe ovih lica.

Prema PGP, osnovni cilj postupanja s osudjenicima treba da bude njihovo prevaspitavanje i drustvena reintegracija. Prema KZ SRJ, svrha kaznjavanja je "sprecavanje ucinioca da cini krivicna dela i njegovo prevaspitavanje ... vaspitni uticaj na druge da ne cine krivicna dela .. jacanje morala i uticaj na razvijanje drustvene odgovornosti i discipline gradjana".

Januar:Nezavisni sindikat RTS se zali da su na nezakonit nacin radnici ove ustanove bili privodjeni u policiju. zbog strajka.

B.Rezime

Tokom 2003 godine je bilo vrlo malo privodjenja zbog politickih razloga onako kako je se to desavalo u vreme prethodnog totalitarnog perioda. Tako je bilo nekoliko privodjenja i to aktivista Otpora, i dvojice novinara .

Ali je posle ubistva Zorana Djindjica privodjeno ili zadrzavano u zatvorima nekoliko hiljada pojedinaca u vreme zavodjenja vanrednog stanja i pod sumnjom da su povezani sa organizovanim kriminalcima ili da su u bilo kakvoj vezi sa grupom kriminalaca umesanih u ubistvo Zorana Djindjica.

Ocenjeno je u javnosti, od strane medija, organizacija za zastitu ljudskih prava i takodje od pojedinih medjunarodnih instanci , da je zestok obracun sa organizovanim kriminalcima koji je sprovela Vlada nase zemlje bio potreban, ali su u isto vreme sa razlicitih strana stizale zamerke, il kritike, ili cak i optuzbe, da je akcija “Sablja “bila ponekad ispolitizovana u svrhe medjustranackih prepucavanja , da je bilo prekoracenja ovlascenja i povreda zakona, mucenja, i nepotrebnih privodjenja pojedinih politicara, javnih licnosti, novinara., da je vanredno stanje ponekad zloupotrebljavano i da je bilo predugo zadrzavano.

Nas je stav da je efikasan obracun.sa kriminalom prava stvar, i podrzavamo Vladu. Ali sa zaljenjem konstatujemo da nije dodirnut mozak i vodjstvo kriminala i mafija koji su i dalje na slobodi. Nasa organizacja i njeni celnici, i vrlo veliki broj gradjana nas zemlje, su bili tokom cele godine ugrozeni od strane grupa organizovanih kriminalaca ciji je identitet poznat ,ali nase zalbe drzavnoj upravi, vladi, MUP-u , itd, nisu dale nikakav rezultat.

Znaci akcija “Sabjla”nije bila uspesna.

2.Stanje u praksi.

Sve do ubistva Zorana Djinjica pocetkom marta privodjenje su bila vrlo retka.,ali ih je bilo ponekad.

U februaru je BEOGRADSKA POLICIJA PRIVELA 5 PRIPADNIKA OTPORA ZBOG

ISPISIVANJA GRAFITA na ogradi gradili?ta ispred Skup?tine grada Beograda, rekao je jedan od privedenih otpora?a Rade Mili? "?eleli smo da grafitima na ogradi gradili?ta ispred Starog dvora

skrenemo pa?nju gra?ana da gradske vlasti ?ele bespravno da izgrade podzemnu gara?u ispod Pionirskog parka i da je na delu divlja gradnja", rekao je on. (Beta/B92)

VESTI SPO

Sreda, 5. februar 2003.

OSUDA HAP©ENJA PRIPADNIKA OTPORA

Najo¹trije osuðujemo juèera¹nje policijsko privoðenje pet pripadnika Narodnog pokreta OTPOR, koji su na ogradi oko Starog dvora pisali grafite.

Ponovno hap¹enje "otpora¹a", samo zbog ispisivanja poruka protiv bespravne gradnje podzemne gara¾e, potvrðuje da su mladi iz ovog Pokreta bili potpuno u pravu kada su kazali:

"Sve je isto, samo Njega nema!"

Povodom ubistva Djindjica u martu je privedeno nekoliko hiljada okrivljenih za kriminal.:

1.BEOGRAD - Beogradski SUP je saopstio sinoc da je medju uhapsenima zbog umesanosti u kriminalne radnje i pripadnost kriminalnoj grupi uhapsen Nebojsa Broz inace praunuk Josipa Broza Tita, bivseg predsednika SFRJ. Nebojsa je inace rodjen u Osijeku 1971. godine, a ziveo je u kuci koju

je njegovom ocu Josipu Brozu poklonio Zarko Broz Titov najstariji sin. Josip Broz, otac uhapsenog Nebojse rekao je da mu je sin uhapsen pre cetiri dana, ali druge detalje i razloge nije znao ili hteo da saopsti.

2.TU®IOCI, SUDIJE, POLICAJCI I MAFIOZE ZAJEDNO IZA BRAVE

E.V.N. 3/21/2003, 7:50:00 PM

- Privedeno 2.647 ljudi, od toga 1.000 zadr¾ano u pritvoru

- Suspendovan republièki javni tu¾ilac Sini¹a Simiæ

- Priveden predsednik Èetvrtog op¹tinskog suda u Beogradu

- Du¹an Mihajloviæ najavio istragu dr¾avne komisije o propustima Ðinðiæevog obezbeðenja

- V. D. predsednik Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkiæ, dosada¹nji predsednik Okru¾nog suda u Novom Sadu detaljnije...

3. PRIVEDENO 3.000 GRAÐANA

3/23/2003, 7:37:51 PM

BEOGRAD - Srpska policija je od uvoðenja vanrednog stanja posle ubistva premijera Zorana Ðinðiæa do nedelje privela vi¹e od tri hiljade graðana, a za preko hiljadu odreðen je jednomeseèni pritvor.

Èedomir Jovanoviæ, potpredsednik Vlade Srbije, najavljuje da æe se trajanje vanrednog stanja meriti nedeljama a ne mesecima, i da za to vreme Srbija mora biti “oèi¹æena od svega ¹to u njoj ne valja”.

Jovanoviæ je ponovio da Vlada Srbije i Ministarstvo unutra¹njih poslova tra¾e od medija da u vanrednom stanju proveravaju sve èinjenice vezane za policijske istrage. Jovanoviæ je dodao da se daje sve od sebe da vanredno stanje traje ¹to kraæe i istakao da su MUP i vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala dobile veliku podr¹ku graðana. Potera za liderima “zemunskog klana”, osumnjièenog za atentat na premijera Ðinðiæa nastavlja se, a policija saop¹tava da tajne

slu¾be desetine zemalja ¹irom sveta svakodnevno dostavljaju podatke koji ukazuju da je ovaj kriminalni klan jedan od najorganizovanijih trgovaca kokainom i heroinom u ovom delu Evrope.

Bilo je uhapseno oko 3.000 osoba zbog ozalbenih mogucih veza sa kriminalcima.

U aprilu, maju i junu je doslo do pritvaranja velikog broja osoba, medju njima i novinara, drzavnih funkcionera, pevaca i pevacica.Postavljano je pitanje zakonske osnovanosti ovakvih zatvaranja. Pojedine organizacije su stavljale na javnu raspravu postupke zatvorskih vlasti prema onima koji su bili privodjeni.

SPSKA REC

Broj 319, 9. april 2003

UHAPSEN NOVINAR MILOVAN BRKIC, DEZURNI KRIVAC

E, da su ga tukli u Silerovoj...

Ili, kako su mere vanrednog stanja pored potere za "dugim" cevima

postale savrsen alibi i za cupanje "dugih" jezika.

Ilija STAMENKOVIC

U jugoslovenskom novinarstvu za proteklih dvadeset godina svakako

nije zabelezena autorska pojava kao sto je to Milovan Brkic, slobodni

novinar koji je pred samo zakljucenje ovog broja "Srpske reci" uhapsen u

okviru tekuce policijske operacije "Sablja".

Za Milovana Brkica bi se sve moglo reci pre nego da je bio

miljenik bilo koje vlasti. Uz njegovo ime i profesionalno delovanje

oduvek su vezivali prvorazredni politicki skandali, ali ono sto je svim

tim pojedinacnim slucajevima bilo zajednicko jeste njegov silovit i

beskompromisan odnos prema nepravdi, kako je on dogadaje u svojoj

okolini dozivljavao i zigosao. Jos od prvih njegovih tekstova

objavljivanih u beogradskom "Studentu", pocetkom osamdesetih, tvrdnje i

komentari koje je on iznosio u svojim napisima izazivali su prava

vanredna stanja, sto se u to vreme manifestovalo zakazivanjem hitnih

sastanaka kojekakvih ideoloskih komiteta, aktiva socijalistickih saveza

i komunistickih partijskih celija. I uvek je na takvim skupovima

uspanicenih drugova lebdelo samo jedno pitanje - ko Brkica snabdeva

informacijama za njegove sokantne (u to vreme govorilo se

"kontrarevolucionarne") tekstove?

Svako ko Milovana Brkica poznaje iz vremena njegovih novinarskih

pocetaka, zna da se on nikada nije deklarisao kao eksponent neke od

partijskih frakcija (u vreme kada je bila samo jedna jedina partija na

vlasti i u drustvu) ali ni bilo koje od opozicionih stranaka, kada je

politicki pluralizam postao stvarnost. Ko god je samo pomislio da ga

trajno pridobije, nije se dobro proveo.

Nema znacajnijeg domaceg politicara, bivseg ili aktuelnog, zivog

ili pokojnog, slobodnog ili utamnicenog, koji povremeno nije seirio zbog

Brkicevih novinskih egzibicija (kada je meta napada bio politicki

konkurent) - da bi vec u sledecem trenutku osetio neumoljivost njegovog

pera.

Prvi susret sa Milosevicevim rezimom i od istog zavisnim

pravosudem Brkic je doziveo krajem osamdesetih, posle teksta o

"podvizima" pozarevacke porodicne manufakture uspostavljene nad Srbijom

posle famozne Osme sednice. U to vreme za Brkica su vrata svih

beogradskih redakcija bila zatvorena pa je svoje tekstove mogao da

objavljuje jedino u listovima koji su izlazili u eks-ju republikama,

najcesce u ljubljanskoj "Mladini" i mariborskoj "Katedri". Medutim, iako

u punoj snazi i neprikosnoveni na srpskoj politickoj sceni, u to vreme

jos respektujuci uticaj medija i javne reci, Milosevicevi savetnici su

protiv Milovana Brkica posegli za prekrsajnim postupkom, pa mu je sudija

za prekrsaje uzrekao kaznu od 30 dana zatvora, koju je on i odsluzio u

Padinskoj skeli. Posto je demokratska javnost u Srbiji tada jos davala

znake zivota, podigla se velika prasina, a Brkic je iz zatvora izasao

kao moralni pobednik.

Od te neprijatne epizode, ideoloski egzekutori su se klonili

Brkica jer su shvatili da imaju posla sa protivnikom koga ne mogu

zaplasiti i potkupiti, zadovoljavajuci se da pritiskom na urednike

sprecavaju objavljivanje njegovih clanaka.

Medutim, kada je crveno-crni rezim bracnog para sa Dedinja usao u

svoju najzlocudniju fazu gde je JUL preuzeo glavnu rec, uoci lokalnih

izbora 1996. godine kriminalci iz Surcina (koje je Brkic u tekstu

objavljenom u "Srpskoj reci" oznacio vodecim narkodilerima na Balkanu,

povezanim sa generalom Radovanom Stojcicem Badzom) upucuju ovom novinaru

"poslednju opomenu". Iz prostorija "Srpske reci", oko pola dva po podne,

predstavljajuci se kao sluzbenici DB-a (a sada je ocigledno da nisu

lagali) Dejan Milenkovic-Bagzi i Dusan Spasojevic-Siptar odvode Brkica u

auto-servis "Kotobanja", vlasnistvo Ljubise Buhe-Cumeta, i tamo ga

satima izlazu najvecim mukama i ponizenjima.

Milovan Brkic je, svestan koliko u Milosevicevoj Srbiji ljudski

zivot malo vredi, svoju jedinu sansu za fizicki opstanak video u

nesmanjenoj kritici, nudeci svoje priloge medijima koji su imali

smelosti da ih objave. U takvoj neizvesnosti, docekao je i 5. oktobar

2000. godine.

Milovan Brkic je uhapsen jer je osumnjicen da je sirio

dezinformacije u korist "zemunskog klana", a kao portparol nedavno

zabranjenog Nezavisnog sindikata policije. Prema prvobitno objavljenoj

inkriminaciji, Brkic je "uvredio clana vlade", tako sto je obelodanio u

crnogorskom dnevniku "Dan" da se u trenutku atentata na Zorana Dindica

Cedomir Jovanovic nalazio na skijanju u Francuskoj, u drustvu sa jednim

istaknutim clanom surcinskog klana. Ali je u istom listu izneo i

pretpostavku da je prilikom atentata na Dindica pucano iz zgrade Vlade.

Tako se Brkic ponovo suocio sa svojom sudbinom vecitog pocinioca

verbalnog delikta, iako su postojanje takvog krivicnog dela u nasem

zakonodavstvu negirali svi rezimi kojima je ovaj novinar "zagorcavao"

zivot.

S obzirom da je u tekucoj istrazi povucena ostra linija

razgranicenja izmedu zemunskog (kao uzrokom svih dosadasnjih zala) i

surcinskog klana (kao stecistem kriminalaca-pokajnika) novinar Brkic je

(p)ostao licnost s kojom "gospodin Cume" nije do kraja rascistio racune,

jos od susreta u "Kotobanji", pre sest i po godina.

A sve se prema izvedenoj paraleli moze posmatrati i kao prica o

"dobrim" i "losim" momcima (s obe strane zakona) - dok je "Silerova"

srusena kao simbol mafije "Kotobanja" je sacuvala status centra

privatnog biznisa (ko se jos seca pronadene droge i oruzja); D.M. zvani

Krmivo je i dalje biznismen od ugleda, a potpredsednik Ceda pasionirani

skijas i dzokej.

Kao sto ce se u danima koji su pred nama ispostaviti da se iza

brkova onog pocasnog gosta na slavi "crvenih beretki" u Kuli 2002.

godine, nije nalazio danas poletni ministar policije, vec preruseni

novinar Milovan Brkic.

Pod ovim stanjem cilj je postao, smatraju neki, sasvim dostizan:

krivci za sve do sada neresene zlocine identifikovani su i arestovani. A

kao "kolateralni dobitak" nece vise biti ni takvih negativnih pojava

poput Milovana Brkica.

POSLE HAP©ENJA DOSKORA©NJEG NAÈELNIKA VOJNE BEZBEDNOSTI

Aca opet vodu muti

Inspektori Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala do¹li do bitnih podataka o sastancima i dogovorima izmeðu glavnih organizatora ubistva Zorana Ðinðiæa - Milorada Lukoviæa Legije i Du¹ana Spasojeviæa ©iptara sa biv¹im ¹efom Uprave bezbednosti general-majorom Acom Tomiæem i savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika SRJ Radetom Bulatoviæem

Inspektori Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) uhapsili su u utorak uveèe doskora¹njeg naèelnika Uprave bezbednosti Vojske Srbije i Crne Gore general-majora Acu Tomiæa. Naime, u okviru istrage o izvr¹iocima, organizatorima, naruèiocima i finansijerima ubistva premijera Srbije Zorana Ðinðiæa, inspektori UBPOK-a do¹li su do bitnih podataka o sastancima i dogovorima izmeðu glavnih organizatora tog ubistva Milorada Lukoviæa Legije i Du¹ana Spasojeviæa

©iptara sa Acom Tomiæem i savetnika za nacionalnu bezbednost biv¹eg predsednika SRJ Radetom Bulatoviæem, koji je takoðe preksinoæ uhap¹en. Najpre privoðenje na informativni razgovor a zatim i hap¹enje generala Tomiæa baca novo svetlo na ulogu biv¹eg prvog vojnog bezbednjaka u ubistvo srpskog premijera Ðinðiæa. Iako æe istraga pokazati da li je jo¹ neko, osim generala Tomiæa, iz Uprave bezbednosti General¹taba Vojske Srbije i Crne Gore ume¹an u ovaj zloèin, ostaje èinjenica da je ova slu¾ba ponovo ume¹ana u skandal, ovoga puta mnogo opasniji od ranijih - u spregu kriminalaca i mafija¹kih klanova èiji je krajnji cilj bio nasilno obaranje vlasti. Za poslednjih godinu dana ovo je drugi skandal u Srbiji u kojem se pojavljuju Uprava bezbednosti General¹taba i njen naèelnik Aca Tomiæ. Pre ovoga, AcaTomiæ je “vodu zamutio” hap¹enjem biv¹eg naèelnika General¹taba VJ Momèila Peri¹iæa 14. marta 2002. godine.Peri¹iæ je u to vreme bio potpredsednik Vlade Srbije, a uhap¹en je u jednom restoranu na Ibarskoj magistrali zbog navodne ¹pijuna¾e.

VOJISLAV KO©TUNICA:

Sastajali se, pa ¹ta?

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko¹tunica ocenio je juèe da hap¹enje njegovog ranijeg savetnika za nacionalnu bezbednost Radeta Bulatoviæa i biv¹eg ¹efa vojne bezbednosti Ace Tomiæa potvrðuje da je u toku hajka na njegovu stranku.

“©to se tièe samog sluèaja privoðenja Tomiæa i Bulatoviæa, poseban problem predstavlja to ¹to je reè ljudima kojima je u opisu posla da se staraju o bezbednosti, ¹to podrazumeva da ne mo¾e biti sporno ako se sreæu sa onima koji su za taj posao interesantni. Pri tom se sreæu na zvaniènom mestu”, naveo je Ko¹tunica u pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Dan, 15. 04.2002, http://www.revijad.cg.yu/dan/

DOPISNIK "DANA" IZ BEOGRADA PU©TEN NA SLOBODU

Milovan Brkiæ: Nisu hteli da me prime u zatvor zbog povreda od

policijskih batina

Uhap±eni dopisnik "Dana" iz Beograda Milovan Brkiæ javio se sinoæ

telefonom na±oj redakciji i obavestio nas da je pu±ten iz pritvora.

Desilo se to ne±to posle 18 èasova, po±to je prethodno priveden

istraµnom sudiji Du±anki Jovanoviæ koja ga je saslu±ala i odredila mu

zabranu napu±tanja mesta boravka do daljnjeg, zabranu pisanja za "Dan",

a oduzet mu je i paso±. Istraµni sudija je obavezala Brkiæa i da se

svakog petka javlja istraµnim organima radi potvrde da se pridrµava

izreèenih obaveza. Brkiæu su istovremeno uruèena i dva re±enja - jedno o

pritvoru, u kome ga obave±tavaju da je uhap±en "radi ugroµavanja

bezbednosti graðana i bezbednosti Republike". -Kada su me uhapsili,

odveli su me u policiju gde su me uz batine saslu±avali od 21 èas pa sve

do sutradan do 12,30 èasova. Posle toga su me poveli u Centralni zatvor,

ali tamo me nisu hteli primiti zbog te±kih povreda koje su mi naneli

policajci dok su me ispitivali. Vratili su me ponovo u policiju i

pozvali hitnu pomoæ, ali je lekar hitne pomoæi odbio da me pregleda, pa

su me ponovo odveli u ZC, gde me pregledao zatvorski lekar, i

konstatovao u zapisnik sve povrede koje su mi nanete u policiji - prièa

Brkiæ. On napominje da je uhap±en neposredno po±to se zadnji put èuo sa

redakcijom, kada je trebalo da po±alje fotografije Èedomira Jovanoviæa,

jednog od lidera DOS-a, o njegovom leèenju od narkomanije u jednoj od

pari±kih bolnica. -Samo ±to sam spustio slu±alicu, pokucali su na vrata

i rekli: "Jesi li zavr±io?" Mislio sam da je kom±ija, pa sam otvorio

vrata i video policiju. Dodali su jo±: "Jesi li poslao te fotografije",

posle èega su me uhapsili. Oduzeli su mi pritom kompjuter, diskete,

diskove i drugu novinarsku opremu - kaµe Brkiæ. O svom boravku u

pritvoru na± dopisnik je rekao i ovo: -Bio sam u delu zatvora gde su, po

njihovom mi±ljenju smestili najteµe sluèajeve poput Franka Simatoviæa,

koji, uzgred budi reèeno, izgleda kao da ima 100 godina. U tom delu

zatvora gde sam bio i ja, sme±ten je i Zvezdan Jovanoviæ, koji je

osumnjièen da je ubio premijera Zorana Ðinðiæa - prièa na± dopisnik iz

Beograda. Brkiæ na kraju dodaje da su mu istraµni organi jo± rekli da je

uhap±en zbog tri teksta koja je objavio u "Danu", i to o krvoproliæu u

zatvorima po Srbiji, "u ±ta sam se sada i lièno uverio", tekstu o

Svetlani - Ceci Raµnatoviæ i "likvidacijama koje je naruèio ministar

policije Du±an Mihajloviæ". R.D.

SABLJA" POPRIMA I POLITIÈKE DIMENZIJE

Istraga nije afera

Kao i graðani, i politièari imaju obavezu da saznanja o organizovanom kriminalu prijave policiji

Sve ¹to se sada, u okolnostima vanrednog stanja, putem brifinga u Vladi Srbije predoèava kao nalaz

dosada¹njeg toka istrage – dogaðaji i liènosti – biæe proverljivo u sudskom procesu. Jalovi su zato poku¹aji da se istraga pretvori u aferu – osnovna je poruka izvora policije i tu¾ila¹tva koja je juèe preneta glavnim urednicima vodeæih medija.

Tom prilikom je ponovljeno i ono ¹to je dodu¹e predoèavano i ranije, ali je poslednjih dana aktuelizovano: da svi, podjednako graðani i politièari, u okolnostima vanrednog stanja imaju obavezu da eventualna saznanja o organizovanom kriminalu I okolnostima koje su dovele do ubistva premijera Zorana Ðinðiæa predoèe istra¾nim organima, jer u protivnom rizikuju da budu privedeni.

Istraga se, inaèe, u ovom momentu usredsreðuje na "inspiratore, podstrekaèe i finansijere" zemunskog

kriminalnog klana, koji je organizovao i realizovao ubistvo predsednika Vlade Srbije. Dosada¹nja saznanja i èinjenice, kako je predoèeno, ukazuju da u svemu, na¾alost, ima i poprilièno politike.

Na brifingu u vladi je, tim povodom, reèeno da istraga ide ka "jasno definisanom bloku patriotskih snaga, u kojima su i Demokratska stranka Srbije i biv¹i predsednik SRJ".

Ovaj blok sada, kako je obrazlo¾eno, iz straha i neizvesnosti dokle æe se iæi u otkrivanju svih aktera, nastoji da istragu pretvori u politièku aferu, pri èemu se koristi metodologija slièna onoj koja je veæ upotrebljena u svojevremenim nastojanjima da se ubla¾e efekti "afere Delimustafiæ".

S tim u vezi, za javnost su predoèene i nove èinjenice o uhap¹enom dojuèera¹njem savetniku predsednika SRJ Radetu Bulatoviæu i penzionisanom generalu Aci Tomiæu, doskora ¹efu vojne kontraobave¹tajne slu¾be.

Oni su, u saslu¹anjima posle privoðenja, potvrdili da su se vi¹e puta sastajali sa Miloradom Lukoviæem Legijom i Du¹anom Spasojeviæem ©iptarom. U prvom sastanku posredovao je Borislav Mikeliæ: formalni povod je bio ¾elja voðe zemunskog klana da ¹efu KOS-a pokloni najnoviji model "nokia" mobilnog telefona, u znak zahvalnosti "¹to je uhapsio amerièkog ¹pijuna".Ipak, glavni razlog je bio razgovor o Hagu, kao i raspitivanje o tome da li oni mogu da raèunaju na podr¹ku nekih vojnih

resursa za svoje planove.

I Bulatoviæ i Tomiæ su, prilikom prvog informativnog razgovora, dali neistinite iskaze i privedeni su èim je utvrðeno da su sa voðama zemunskog klana vodili prilièno konkretne razgovore "o saradnji" u vreme kad je klan veæ imao viziju pobune i ru¹enja re¾ima.

U tom kontekstu pomenute su i aktivnosti jo¹ dvojice biv¹ih savetnika Vojislava Ko¹tunice iz vremena dok je bio predsednik SRJ, Gradimira Naliæa i Aleksandra Tijaniæa.

Naliæ je, kako predoèava istraga, 21. novembra 2000. bio gost na proslavi "Crvenih beretki" u svojstvu

izaslanika predsednika SRJ (Rade Markoviæ ga je tada predstavio kao buduæeg ministra unutra¹njih

poslova), poruèiv¹i tom prilikom SAJ-ovcima da nemaju razloga da se pla¹e Haga.

Za predsednikovog medijskog savetnika je reèeno da je tokom kampanje za izbor predsednika Srbije imao i zadatak da preko (u operaciji "Sablja" uhap¹enog) Bo¹ka Radonjiæa, obezbedi odustajanje od predsednièke kandidature lidera Nove Srbije Velimira Iliæa, kao i da potom, u saradnji s Radonjiæem, za koga se tvrdi da je bio Iliæev savetnik za bezbednost, pomogne u obezbeðivanju mitinga Ko¹tunice kao predsednièkog kandidata.

U to vreme dr¾avna bezbednost je zvanièno pratila i prislu¹kivala Radonjiæa, a u tim transkriptima, kako je predoèeno,"Tijaniæ se pominje u velikom procentu".

Za kabinet Vojislava Ko¹tunice se tvrdi i da je imao "veliku ulogu" u pobuni "Crvenih beretki". Dok je pobuna bila u toku, Aco Tomiæ i Rade Bulatoviæ "intenzivno su se sastajali" sa Legijom i ©iptarom, tvrde izvori istrage. Njihovi kontakti nastavljeni su I tokom 2002. i 2003.

U OPERACIJI "SABLJA" MUP-a SRBIJE

Poznati u zatvoru

U akciji Ministarstva unutra¹njih poslova u zatvoru su se na¹la i jo¹ neka poznata imena. Tako su uhap¹eni Borislav Mikeliæ,biv¹i predsednik RSK i bliski saradnik Slobodana Milo¹eviæa, Legijin advokat Slobodan Milivojeviæ, kao i Milorad Bracanoviæ, biv¹i pripadnik JSO i Bezbedosno-informativne agencije. Pritvoren je i folk-pevaè Aca Lukas. Policija je raspisala i poternice za Mirjanom Markoviæ i Markom Milo¹eviæem.

BIV©I PREMIJER RSK IZA BRAVE

Uhvaæen Borisav Mikeliæ

Srpska policija uhapsila je biv¹eg premijera Republike Srpske Krajine i jednog od najbli¾ih saradnika biv¹eg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo¹eviæa, Borisava Mikeliæa, zbog sumnje da je direktno bio ume¹an u mnoge akcije voða

Kako je javila Televizija Studio B, pozivajuæi se na izvore u Upravi za organizovani kriminal, hap¹enje Mikeliæa povezuje i odreðene strukture Republike Srpske Krajine sa kriminalnim grupama u Srbiji.

Voðe organizovane kriminalne grupe, takozvanog zemunskog klana, osumnjièene su za ubistvo premijera Srbije Zorana Ðinðiæa 12. marta i mnoga druga te¹ka kriminalna dela.

(Beta)

Uhap¹eni advokati voða zemunskog klana

Srpska policija uhapsila je advokate voða "zemunskog klana" Nikolu Ðogunoviæa, Slobodana Milivojeviæa i Miodraga Gligorijeviæa zbog sumnje da su koristili nezakonite metode kako bi u sudstvu i tu¾ila¹tvu zaustavili kriviène procese protiv voða zemunskog klana i oslobodili ih od presuda.

"U zloupotrebama ovla¹æenja prednjaèio je Gligorijeviæ, ranije sudija Èetvrtog op¹tinskog suda u kome su se vodili skoro svi procesi protiv zemunske bande. Uhap¹eni advokati su, takoðe, vodili medijsku kampanju protiv policije, dr¾avnih organa I svih ostalih koji su (protiv njihovih klijenata) podnosili kriviène prijave", navedeno je u saop¹tenju Ministarstva unutra¹njih poslova Srbije.

Policija navodi da je "hijerarhija" advokata voða zemunskog klana bila jasno odreðena.

Tako je Gligorijeviæ zastupao Milorada Lukoviæa Legiju, Du¹ana Spasojeviæa ©iptara i Mileta Lukoviæa Kuma za te¹ka krivièna dela kao ¹to su otmice i ubistva.

Gligorijeviæ je, takoðe, uèestvovao u organizaciji pu¹tanja Dejana Milenkoviæa Bagzija, inaèe osumnjièenog za poku¹aj atentata na pokojnog premijera Srbije Zorana Ðinðiæa iz pritvora, nakon èega je klijenta branio javnim izjavama protiv policije i tu¾ila¹tva, dodaje se u saop¹tenju.

Milivojeviæ je zastupao Miodraga i Mileta Lukoviæa, kao i Spasojeviæa, za lak¹a krivièna dela, dok je

Ðogunoviæ zastupao ostale èlanove zemunskog klana i uglavnom se bavio parnicama i sluèajevima trgovine narkoticima.

Èlanovi zemunskog klana, a pre svih njegove voðe Miodrag i Mile Legija i Spasojeviæ, osumnjièeni su za uèe¹æe u ubistvu Zorana Ðinðiæa 12. marta.

(Beta)

U pritvoru i Milorad Bracanoviæ

U akciji Ministarstva unutra¹njih poslova uhap¹en je i biv¹i pripadnik Jedinice za specijalne operacije i

Bezbednosno informativne agencije Milorad Bracanoviæ javio je juèe Radio B92, pozivajuæi se na izvore u MUP-u Srbije.

Kako je preneo taj radio, Milorad Bracanoviæ uhap¹en je pre nekoliko dana. Bracanoviæ je bio naèelnik za bezbednost JSO, a posle pobune JSO u novembru 2001. godine, postavljen za zamenika naèelnika BIA.

Srpski pokret obnove optu¾uje Bracanoviæa da je, zajedno sa Lukoviæem, rukovodio zloèinom na Ibarskoj magistrali 1999. godine, kada su u poku¹aju atentata na Vuka Dra¹koviæa ubijene èetiri osobe.

Diplomate skrenule paznju Zivkovicu na “autoritarne mjere”

Danasnji londonski “Fajnensel tajms” pise da su visoke evropske diplomate novom premijeru Srbije Zoranu Zivkovicu skrenule paznju na, kako se navodi, “autoritarne mjere” koje su u republici uvedene nakon ubistva njegovog prethodnika Zorana Djindjica. Kako je prenio BBC, diplomate u Beogradu zele da vanredno stanje u Srbiji bude okoncano sto prije. Neki od njih smatraju da je u Srbiji stvoren informativni vakum.

Prema navodima “Fajnensel tajmsa”, amasadori zemalja EU u Beogradu odrzali su sastanak na kojem su pokusali da sastave pismo, u kojem bi vladi Srbije izrazili i podrsku i zabrinutost, ali da nijesu uspeli da se sloze oko adekvatnog pristupa. Jedan ambasador je rekao da se EU slaze da su vanredne mjere bile neophodne, kako bi se unistio sistem koji je mafiju povezivao sa politickim zastitnicima kriminala, nestabilnosti i rata. Problem je, medjutim, u tome, rekao je ovaj ambasador, sto je nemoguce utvrditi kada je taj posao zavrsen, prenio je “Fajnensel tajms”.

MUP Srbije traga za 10 clanova ‘zemunskog klana’

MUP Srbije saopstio je da i dalje intenzivno traga za deset clanova zemunske kriminalne bande, osumnjicene za umijesanost u ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica.Traga se za Miloradom Lukovicem Legijom, Aleksandrom Simovicem Acom,Milosem Simovicem Miskom, Vladimirom Milisavljevicem Budalom, Dejanom Milenkovicem Bagzijem, Sretkom Kalinicem,Zoranom Povicem Povom, Ninom Konstantinovicem, Nikolom Bajicem i Ljiljanom Buhom. MUP je pozvao sve gradjane da,ukoliko primijete neke od ovih osoba ili imaju o njima informacije, to prijave najblizoj policijskoj stanici ili na telefone 011/762-760 i 011/354-7200.

Svilanovic: Izrucicemo Stanisic i Simatovica ako ih optuze

Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic izjavio je da ce bivsi nacelnik Sluzbe drzavne bezbjednosti Jovica Stanisic i prvi komandant “crvenih beretki” Franko Simatovic – Frenki, koji se nalaze u pritvoru, biti isporuceni Haskom tribunalu ukoliko protiv njih budu podignute optuznice. “Oni su sada u postupku koji se vodi u vezi sa organizovanim kriminalom i ubistvom. Ukoliko bude podignuta optuznica protiv njih, nakon izmena Zakona o saradnji sa sudom u Hagu,

sigurno cemo ih izruciti”, rekao je Svilanovic u izjavi za televiziju B92.

Simatovic i Stanisic su u optuznici protiv Slobodana Milosevica za Hrvatsku i Bosnu navedeni kao saucesnici u zajednickom zlocinackom poduhvatu, sto znaci da su bili ili su jos uvijek pod istragom Tuzilastva, i da protiv njih mogu, ali ne moraju, biti podignute optuznice.

NAJPOZNATIJI „LOVAC NA TITA” NIKOLA KAVAJA PONOVO U ZATVORU

„Bataljon smrti” - kamp za mafija¹e?

Èetiri puta poku¹ao da ubije Josipa Broza, a progla¹en i za neprijatelja Amerike. - Osuðen na ukupno 83 godine zatvora. - Posle povratka u Srbiju, krajem 1997, veæ u proleæe 1998. u Pivi formirao kamp za obuku srpskih dobrovoljaca I komandosa za borbu protiv albanskih terorista na Kosovu

Biv¹i emigrant, legionar, dugogodi¹nji potpukovnik amerièke CIA-e, jedan od osnivaèa

teroristièke organizacije Srpskog oslobodilaèkog pokreta “Otad¾bina” u Americi i najpoznatiji lovac na Tita Nikola Kavaja (69) nalazi se u jednoj od pritvorskih jedinica SUP-a Beograd.

Pripadnici MUP-a su Kavaju priveli jo¹ 1. aprila, a razlozi za odvoðenje u pritvor jo¹ nisu

poznati. Nikola Kavaja je uhap¹en ispred svog stana dan pre nego ¹to je amerièki dr¾avni sekretar

Kolin Pauel do¹ao u Beograd. Poznavaoci prilika ne odbacuju moguænost da je i to jedan od

razloga ¹to je Kavaja odveden iza re¹etaka, jer je progla¹en za neprijatelja Amerike.

Nikola Kavaja je bio najpre Titov pilot, a onda ga je iznenada iz dna du¹e zamrzeo. Sa jo¹ 92

oficira uèestvovao je u poku¹aju puèa protiv Broza, zbog èega je osuðen na 18 godina

zatvora. Prilikom transporta na Goli otok, uspeo je da iskoèi iz voza i pobegne iz Jugoslavije.

Put ga je odveo u Legiju stranaca, a posle toga je oti¹ao u Ameriku. Tamo je sa grupom

srpskih nacionalista osnovao teroristièku organizaciju Srpski oslobodilaèki pokret “Otad¾bina”.

Kavaja je èetiri puta poku¹ao da ubije Tita, ali nije uspeo “iskljuèivo zato ¹to su ga srpski izdajnici i jugoslovenski komunisti I FBI dobro èuvali i zato ¹to je Tito prevejani lopov i hoh¹tapler koji je pro¹ao zatvorsku ¹kolu. Onaj ko proðe zatvor zna da èuva ¾ivot”, prièao je u svojim intervjuima Kavaja.

U SAD je Nikola Kavaja osuðen na ukupno 65

godina zatvora: za terorizam protiv

Jugoslavije na 20 godina, za nepojavljivanje

na sudu u zakazano vreme i prekr¹aj u vezi sa

polaganjem kaucije pet godina, a za

kidnapovanje dva amerièka aviona 40 godina.

Odrobijao je 20 godina, od kojih 7,5 u samici.

Pu¹ten je 1995. iz zatvora u Luizijani, a ubrzo

je i deportovan. Posle toga, Kavaja je

progla¹en za amerièkog neprijatelja broj

jedan.

U Srbiju se vratio krajem 1997. godine.

Suprotno svim oèekivanjima od èoveka koji se

celog svog ¾ivota borio protiv komunista

Kavaja je ubrzo postao obo¾avalac “lika i

dela” Slobodana Milo¹eviæa.

Mo¾da i zato svega godinu dana posle povratka u Srbiju, od tada¹njeg re¾ima je dobio stan u beogradskom naselju Medakoviæ.

Meðutim, Nikola Kavaja nije mogao bez paravojnih grupa. U proleæe 1998. godine, u Pivi, u Crnoj Gori, formirao je kamp “Bataljon smrti” za obuku srpskih dobrovoljaca i komandosa za borbu protiv albanskih terorista na Kosovu,kao i za suprotstavljanje kopnenim snagama NATO-a. Ipak, koliko je poznato, ovaj “bataljon” nije dobio dozvolu od Milo¹eviæeve vlasti za uèe¹æe u operacijama u ju¾noj pokrajini. Ostala je, meðutim, tajna koliko je srpskih dobrovoljaca pro¹lo kroz ovaj

kamp, po èijem je odobrenju radio i da li su, eventualno, kasnije neki od polaznika izvodili i samostalne teroristièko-mafija¹ke

akcije.

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Beograd, 3. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

Juli-avgust-septembar-oktobar-novembar-decembar

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Pokret@eunet.yu;tel-3911829

2.8.2003 godine

Direktoru P.B.�Laza Lazarevic�; Premijeru Vlade Zoranu Zivkovicu; Ministru pravosudja

dr.V.Baticu; Ministru MUP-a

Srbije D.Mihailovicu.

ZVEZDAN MILIVOJEVIC-ZRTVA DELIKTA MISLJENJA ZATOCEN U LUDNICI

Zvezdan Milivojevic( 1962) nezaposleni tehnicar iz Lazarevca, nas predstavnik za taj deo

Srbije, predsednik nekoliko udruzenja gradjana, je smesten u ponedeljak 28 jula u Psihijatrijsku bolnicu �Laza Lazarevic�u Padinskoj skeli ,zato sto se zalio na produzeni nadzor i represalije od strane bivsih vlastodrzaca, nazalost povezanih i dalje sa sadasnjim strukturama vlasti.

Zvezdan Milivojevic potice iz porodice koja je bila zrtva politickih progona od strane

prethodnih komunistickih I socijalistickih vlasti .On sam je prosao kroz razne oblike represije, ukljucujuci hapsenja,kaznene smestaje u psihijatrijske bolnice , fizicke obracune, isterivanja iz radnog odnosa i onemogucavanje zaposlenja, i decenijska svakodnevna sikaniranja. Trazeci spasa od progona i zeleci da izadje iz izolacije i gladovanja ,pridruzio se nasoj organizaciji jos pre desetak godina i postao je nas istaknuti aktivista i bio je u nekoliko navrata na izborima nas kandidat za poslanika . Ucestvovao je u prethodnim ratovima i predsednik je Boracke organizacije Lazarevca.. Ocekivao je zavodjenje visestranacja ali do poboljsanja nije doslo ni posle oktobra 2000 godine.Naprotiv, organizovani pritisci

i repersalije, i smisljena diskriminacija su se pojacali i to od strane neformalnih centara moci, ukljucujuci I razvlascene strukture SPS, SKJ, SRS; i JUL-a. Oni su se okomili na Z-Milivojevica videci

pogresno u njemu neprijatelja koji moze obelodaniti njihova zlodela, sto on uopste nije imao nameru da ucini.

Ova organizovana mafija sastavljena od politickih neznalica i kriminogenih struktura, ima veliku moc u malom mestu Lazarevcu, onemogucava ga da se zaposli, svakodnevno ga provocira i podvrgava napadima i raznim zloupotrebama, blokira teelfon, drzi ga u izolaciji, nasrce na njegovo zdravlje i gura ga u samoubistvo.Pre godinu i po dana je pronasao u svome stanu prisluskivac i izasao razljucen na ulicu gde je bio napadnut od suseda julovca, sto je zloupotrebljeno da bude smesten nasilno u psihijatrijsku bolnicu kao navodno�agresivan�.U bolnici je bio podvrgnut neindiciranom farmaceutskom tretmanu zbog cega mu je ozbiljno osteceno zdravlje, nije moga godinu dana da spava.Dok je bio u bolnici dosli su nocu njegovi progonitelji iz Lazarevca i kazali mu:� Picko izdajnicka, tu si po kazni�( Ne verujemo da su lekari za ovoznali). Zvezdan je u poslednje vreme bio izlozen novim zloupotrebama, pretnjama i prognozama zdravstvenih poremecaja

koje se obistinujuju. U ocaju i beznadju, bez sredstava za zivot i hranu, on preti

samoubistvom, posle cega je smesten 28 jula ponovo nasilno u P.B.�L.Lazarevic� u Padinskoj Skeli gde se i sada nalazi.

Zvezdan je politicki zatvorenik. Apelujemo na njegove lekare da ga razumeju, on je zrtva

progona ,njegove neodmerene i impulsivne reakcije ukoliko u sebi sadrze neke karakteristike dusevnog oboljenja su posledica pritisaka. Pozivamo lekare da ga ne podvrgnu stetnoj i jacoj terapiji, da ga shvate i da prema njemu ispolje humanost i postupaju u duhu vernosti Hipokratovoj zakletvi, da ga ohrabre i sto pre puste kuci zdravog i sposobnog za rad I zivot.

Obracamo se drzavnim organima da ODMAH preduzmu mere da bude otkriven identiet progonitelja

Milivojevica u Lazarevcu, da oni budu privedeni pravdi, da Milivojevic bude zasticen od njih, i da njegova prava budu ispostovana., da intervenisu u bolnici( P.B.�L.L�Odeljenje C,tel. 8871233).

Upozoravamo da Srbija i Crna Gora bukte u tinjajucem gradjanskom ratu, da su se nedovoljno

razvlascene strukture prethodne vlasti organizovale i ojacale, da su na neki nacin povezane u pojedinim slucajevima sa novom vlasti, i da nastavljaju da seju paniku i haos. I da su kao takvi instrumentalizovani od pojedinih neprjateljski nastrojenih segmenata u nasem geo-okruzenju da pomocu njih nastave destabilizaciju i samourusenje zemlje I nacije. Ova sabotaza nacije je olaksana cinjenicom da se radi o politickim neznalicama i kriminalizovanim pojedincima.Zahtevamo od drzavnih ogana da zavedu red u drzavi.

mr.Velizar Markovic, pravnik

Napomena: Z.Milivojevic je zatim otpusten iz bolnice u Padinskoj Skeli gde je bio korektno tretiran.