X.Ubistva i nestajanja

Tokom 2003 godine se nastavljaju ubistva,i ovaj trend je dostigao kulminaciju 12 marta ubistvom Zorana Djindjica jednog od lidera drzave.

Sporo se resavaju raniji slucajevi ubistava, ali ima i novih usmrcivanja i sumnjivih samoubistava. Mi ne zelimo da bilo koga stavljamo na optuzenicku klupu, svesni smo da organima policije nije lako, da ima asocijalnih.

Ponavljamo nas stav da se pravi greska sa kobnim posledicama, pod ubistvima se podrazumevaju samo ubistva vatrenim oruzjem ili nekim slicnim nasilnickim nacinom. Mi smo jos 1975 godine ukazali na ucestale sumnjive saobracajke ,sa svih strana smo bili optuzeni da preterujemo( paranoicari).Danas sa raznih strana stiz optuzbe za aranzirane saobracajke.Mi smo bili dalekovidi., i isli smo ispred vremena. Jos 1975 godine smo ustvrdili da je medicina uznapredovala I da se zloupotrebljava u politicke svrhe, radi obracuna medicinskim sredstvima sa nepodobnima. Sida, antraks, sprejovi, hemikalije, virusi i bakteruije, zraci, itd, danas je vrlo lako nekoga lisiti zivota i unistiti mu zdravlje. Skoro je to savrsen zlocin. Sto ohrabruje pocinioce. I pogotovu jer je ovde mirna pastva koja cuti i ne reaguje na takve masovne zloupotrebe koje su istinskas masovna pogubl|jenja..Ubedjeni smo da ce vremenom nacija i to prepoznati kao sto je prepoznala praksu aranziranih saobracajki. Sto pre se osvestimo utoliko ce biti bolje za sve nas.

Situacija po pitanju oduzimanja zivota ili zdravlje je vrlo slozena i delikatna..Neformalni centri moci, kriminalci i mafije, poseduju vlast, moc , resurse da ih zloupotrebljavaju da drze pod kontrolom zivote i zdravlje ljudi. Oni misle da se bore za mrvice vlasti i cuvanje svojih pozicija, sto je samo delimicno tacno, oni su zloupotrebljavani od snaga mraka da seju haos, konfuziju, strah i paniku, da ruse pravni sistem, drzavu i naciju.

U masovne diskretne obracune svim sredstvima su umesane razne grupe mocnika iz neformalnih struktura, ali obracuni postoje i u sferi zvanicne politike.Za ove svrhe se zloupotrebljavaju balubizirani mafijasi, psihopate,diletanti” zastitnici Srpstva”.

12 marta je ubijen Z.Djindjic, posle cega je zavedeno vanredno stanje, vecina osumnjicenih su u zatvoru,ali sudski spor ide sporo.

Doslo je do tezeg povredjivanja doktora Bajeca, funkcionera DS od strane huligana sto je ocenjeno kao pokusaj ubistva, i tezeg povredjivanja funkcionera DSS Jaksica u saobracajnoj nesreci kod Kraljeva u vezi cega su izrazene summnje da je na delu rezirana saobracajka.

Bilo je i nestajanja, ucestala su samoubistva.

preko suda, ponovo ubila ?etvoricu ubijenih na Ibarskoj magistrali, izvršila atentat na Zakon i

nesumnjivo utvr?ene dokaze.

Slobodana Miloševi?a, koja ih je i dovela na vlast, pa je zbog toga, Vojislav Koštunica zaštitio

Radomira Markovi?a a Zoran ?in?i? Legiju.

Gaze?i glave ubijenih na Magistrali, Zakon i dokaze, danas je sudija Cvetkovi? nagradio ubice i

atentatore, kriminalno prekrajaju?i i optužnicu državnog tužioca.

Re? je o sudiji koji se javno hvališe svojom privrženoš?u komunizmu i Slobodanu Miloševi?u.

Cvetkovi?u, pokazuje da su sadašnji vlastodršci upravo želeli današnji pravosudni zlo?in.

Sudije koje su zlo?in po?inile bi?e, sigurno, u zatvoru, ?im zakon i sloboda stignu u Srbiju,

izborima ili na drugi na?in.

Porodicama ubijenih, po zakonu Srbije, nije dozvoljena žalba Vrhovnom sudu. Državni tužilac

da poništi današnji zlo?in Okružnog suda ili da se i sam legitimiše kao ispostava u Srbiji i danas

vladaju?eg poretka državnog terorizma Slobodana Miloševi?a.

Sudija Cvetkovi? pokazao je danas da je svestan svog zlo?ina, pa je u sred izricanja presude

pobegao iz sudnice.

SPO- ?IN?I? ŠTITI LEGIJU

Utorak, 28. januar 2003.

Izjava Dragana Šutanovca, pomo?nika saveznog ministra policije i visokog funkcionera

Demokratske stranke, da "MUP Srbije i Bezbednosno-informativna agencija obezbe?uju

Milorada Lukovi?a Legiju", uverljivo demantuje tvrdnju premijera Zorana ?in?i?a, sino?

izre?enu na RTS-u, da on ne štiti bivšeg komandata Jedinice za specijalne operacije.

Iako postoje neoborivi dokazi da je Legija operativno organizovao ?etvorostruko ubistvo

funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovi?a u Budvi i druge zlo?ine, on

?in?i?a i ministara policije Dušana Mihajlovi?a i Zorana Živkovi?a.

SPO- MILOŠEVI?EVI KADROVI ZAMENJENI MILOŠEVI?EVIM

KADROVIMA

Subota, 25. januar 2003.

Srpski pokret obnove protestuje protiv novih postavljenja u tajnoj policiji, sada zvanoj BIA, jer

se, opet, radi o ljudima koji su bili stubovi državnog terorizma Slobodana Miloševi?a, direktno

umešani i u zlo?in na Ibarskoj magistrali, na šta su advokati porodica ubijenih upozorili javnost

otvorenim pismom Zoranu ?in?i?u još 17. aprila prošle godine.

Novi direktor BIA Miša Mili?evi? bio je šef "sektora za unutrašnje neprijatelje" režima

za specijalne operacije i stru?njak za nabijanje plasti?nih džakova na glave kidnapovanih ili

uhapšenih politi?kih protivnika Slobodana Miloševi?a, kao prilikom kidnapovanja Vladimira

Nikoli?a i hapšenja pripadnika takozvane grupe "Pauk".

Nova politika traži nove ljude i u policiji i u Državnoj bezbednosti, a o?igledno toga ne?e biti

bez parlamentarnih izbora i smene sadašnje vlasti.

PREDSEDNIKU VRHOVNOG SUDA SRBIJE

gospo?i Leposavi Karamarkovi?

Ponedeljak, 20. januar 2003.

Gospo?o Karamarkovi?,

U ?etvrtak, 23. januara, završne su re?i u procesu okrivljenim za ?etvorostruko ubistvo na

Ibarskoj magistrali.

Tražim da odobrite RTS-u video i tonsko snimanje i da svim novinarima dozvolite koriš?enje

kasetofona i foto-aparata.

Ovo isto zahtevao sam i povodom mog svedo?enja u Okružnom sudu, a Vi ste to odbili. Pri

tome ste istakli da moj zahtev odbijate "po Zakonu", što nije istina.

Zakon ne zabranjuje video i tonsko snimanje u sudnici. To zna?i da ste Vi, a ne Zakon, odlu?ili

da se proces za ovaj akt državnog terorizma, nezabeležen u Evropi posle Drugog svetskog rata,

odvija u medijskom mraku. Zašto?

Sve presude izri?u se "u ime naroda". Vi niste "narod", a zabranjujete narodu da gleda, da sluša,

i to, tobože, u ime naroda! Toga nema nigde u demokratskim državama, a pogotovu kada je

i direktan prenos svih procesa u Hagu.

Zahtevam da dopustite narodu Srbije da prati završnicu procesa i da bude, svojevrsna, porota.

Slobodana Miloševi?a, zna?ilo bi i odre?enu prepreku mogu?im i ve? najavljenim ucenama

u?estvovali u pripremi i organizaciji zlo?ina na Ibarskoj magistrali, ali ih je, samovoljom

premijera Srbije, optužnica zaobišla. Pred TV-kamerama, pred licem javnosti, mnogo je teže

prihvatati ucene ili nagodbe, jer bi gra?ani Srbije ?uli dokaze protiv ?etvorice okrivljenih, kao i

re? njihovih branilaca. Tako bi narod, u ?ije ime ?e biti izre?ena presuda, bio vrhovni kontrolor

pravde i sudija samim sudijama.

Za razliku od mog prvog pisma, ovo ?u u?initi javnim.

Vuk Draškovi?,

Predsednik SPO

SPO-SAOPŠTENJA ZA JAVNOST

Petak, 31. januar 2003.

OGOR?ENA JAVNOST

Porodicama ubijenih na Ibarskoj magistrali i Srpskom pokretu obnove

stižu hiljade telegrama, pisama i telefonskih poziva iz cele Srbije, kao i

sramne presude organiztorima i po?iniocima ?etvorostrukpog ubistva.

Sudije odane Slobodanu Miloševi?u i njegovom teroristi?kom režimu

našem narodu.

Pobegavši iz sudnice usred izricanja presude, sudija Miroslav

Cvetkovi? je priznao svoj zlo?in nad pravdom i od odgovornosti ga

ne?e spasiti ni razrešenje ni bekstvo u advokaturu koje je ve? najavio.

Nadamo se da ?e Vrhovni sud, po žalbi državnog tužioca, svoj

?etvorici - Radomiru Markovi?u i Milanu Radonji?u, kao

organizatorima, i Nenadu Ili?u i Nenadu Bujoševi?u, kao neposrednim

izvršiocima - izre?i maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

Istovremeno, neophodno je da se za zlo?in na Ibarskoj magistrali sudi

i Miloradu Lukovi?u - Legiji, Miloradu Bracanovi?u, Branku ?uri?u,

Mihalju Kertesu, Dragiši Dini?u i svima koji su u?estvovali u

optužnica ih je zaobišla samovoljom sadašnjih vlastodržaca.

Ceh opet pla?aju gra?ani

SUDSKI ZLO?IN

MUP Srbije- 24.1.2003 – KZN - Uhapšene ubice taksiste iz ?a?ka!

Dana 23. januara ove godine, koordiniranom akcijom pripadnika Ministarstva

unutrašnjih poslova i Sekretarijata u Nišu,?a?ku, Požarevcu i Kruševcu i uz

veliku pomo? gra?ana, lišeni su slobode Bojan Terzi? star 30 godina i

Davor Živkovi? star 32 godine, obojica iz Kruševca, zbog postojanja

osnovane sumnje da su izvršili više teških krivi?nih dela.

Prema do sada utvr?enim ?injenicama, 27. decembra prošle godine u

pokušao iz pištolja da ubije vlasnika zlatare Roberta Vasi?a i njegovog

poznanika. Tom prilikom vlasnik zlatare zadobio je teške telesne povrede

opasne po život.

Milenkovi?em iz Lu?ice (opština Požarevac), na taj na?in što su mu

oduzeli taksi vozilo, ubacili ga u prtljažnik , odvezli do Kraljeva i tu ostavili i

pobegli u nepoznatom pravcu.

Iako u bekstvu, uz primenu policijskih metoda, kao po?inioci zlo?ina

identifikovani su Terzi? i Živkovi? i za njima je raspisana poternica.

Pretresanjem stana , kod Terzi?eve supruge Mirjane Arsi? prona?eno je

oko 115 grama heroina i okvir pištolja sa 8 metaka.

U no?i izme?u 16. i 17. januara ove godine ubijen je taksista Milorad Preli?

iz ?a?ka. Danono?nim radom i koriste?i svu raspoloživu tehniku, kao

izvršioci ovog dela identifikovani su ponovo Terzi? i Živkovi?.

pažljivo pripremljen, kako tokom hapšenja ne bi došlo do eventualnih žrtava.

Ju?e oko 8 sati u blizini Niša, uz pretnju pištoljima i bombom, Terzi? i

Živkovi? oduzeli su taksisti Aleksandru Vuki?u iz Niša automobil

“mercedes”, mobilni telefon i novac. Nakon toga oduzetim vozilom stigli

su u Požarevac, gde su prema dosadašnjim saznanjima nameravali da izvrše

novo krivi?no delo – ubistvo.

Policijska akcija otpo?ela je blokadom na širem regionu uz angažovanje

Prilikom hapšenja, Terzi? i Živkovi? su aktivirali i na patrolu bacili ru?nu

bombu, ranili policajca Miroljuba ?iri?a (OUP Aleksinac), a potom su na

policajce pucali iz pištolja. Od gelera aktivirane bombe ošte?eno je jedno

policijsko vozilo.

Energi?nom i veoma efektnom akcijom napada?i su savladani i lišeni slobode.

Na licu mesta prona?ena su 2 pištolja koja su upotrebljena u napadu

na policiju.

Uvi?aj su izvršili istražni sudija Okružnog suda u Nišu i zamenik okružnog

Rad sa osumnji?enim licima u vezi izvršenja drugih krivi?nih dela na širem

podru?ju Republike je u toku i javnost ?e o novim ?injenicama blagovremeno

biti obaveštena.

Bojan Terzi? i Davor Živkovi? od ranije su poznati policiji.

MUP-Srbije-01 broj: 2/03

MUP Srbije-23.1.2003 – Saopštenje

Povodom razli?itih tekstova objavljenih u medijima, u obavezi smo da ponovimo

?injenice vezane za saobra?ajnu nesre?u koja se dogodila ju?e u 06,45 sati na

magistralnom putu Kraljevo-Raška.

registarskih oznaka, naišavši na led na kolovozu, izgubio je kontrolu i prešao

na suprotnu stranu, pri ?emu je došlo do direktnog sudara sa vozilom “audi

100”.

Nekoliko minuta nakon toga iz pravca Raške na ova vozila naleteo je automobil

“hjundai akcent” Medicinskog zdravstvenog centra iz Kosovske Mitrovice, u

kome su se nalazile ?etiri osobe.

U ovom sudaru teško je povre?en Marko Jakši?, a lakše telesne povrede

zadobio je Nebojša Jovi? iz Kosovske Mitrovice, koji su se u trenutku sudara

nalazili na zadnjem sedištu u automobilu.

Uvi?aj su izvršili opštinski državni tužilac, istražni sudija Opštinskog suda i

ovlaš?eni radnici Sekretarijata u Kraljevu.

Dragan Rakic je u nekoliko navrata uputio T.Krsmanovicu pretnju smrcu , zbog cega je tuzen sudu:

DRUGI OPSTINSKI SUD U BEOGRADU

PRIVATNA TUZBA

Podnosilac privatne tuzbe: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih prava, Stanka Paunovica 70,

11090-Beograd

Okrivljeni:

-Dragan Rakic, koji zivi u Francuskoj, ciju adresu cu naknadno dostaviti, zasada prilazem njegovu e-mail

adresu-dragan@noos.fr

-NN osobe cije adrese niti tacna imena ne posedujem, niti njihove adrese, niti bilo koje druge podatke, prilazem njihove e-mail

adrese i nazive naloga( user names). i to:

o. Vesna Eric, e-mail adresa-vesnaeric@rogers.com

o. Ljubica Knezevic, e-mail adresa- bubamara44@rogers.com

o.Bata Laka, e-mail adresa- lpavlovic2001@rogers.com

o.NN osoba koje su u vise navrata uzurpirale brojne fajlove Podnosioca prijave, ukljucujuci i poslednji put 24.12.2002 godine

kada je nestalo iznenada iz PC 8.000 poruka SENT; ove osobe smetaju u radu sa PC na razne nacine

Marijan Stanic, rukovodilac Sluzbe zloupotrebe provajdera Eunet,Yunet International ,Beograd, Obilicev venac br.4,

tel.3119233;3282608; abuse@eunet.yu; kome sam prosledio inkriminisane poruke, ce na zahtev suda dostaviti tacne adrese

okrivljenih i podatke o navedenim osobama

OBRAZLOZENJE

Pomenute osobe zajednicki i dogovorno, sto ce se videti iz daljeg opisa prekrsaja, vec duze vremena klevecu, vredjaju i prete Podnosiocu krivicne prijave, koji je predsednk Pokreta za zastitu ljudskih prava i Moderator Foruma Ljudska prava, I predstavnik ISIL, San Francisco za Jugoslaviju, izricuci mu pretnju smrcu, optuzujuci ga lazno za sovinizam, nazivajuci ga pogrdnim imenima, vredjajuci ga, i sireci o njemu neistine. Podnosilac prijave je javna licnost koji uziva ugled u zemlji i van nje,

19 marta 1999 godine je dobio znacajno medjunarodno priznanje ISIL-a USA Bruce Evoy Memorial Award u Skupstini Danske u Kopenhagenu. i druga medjunarodna priznanja, i uziva sve vecu podrsku gradjana na politickoj predizbornoj sceni.

Navedene osobe mu ovo cine da ga diskredituju u domacoj i stranoj javnosti. Podnosilac prijave nastupa na internetu zalazuci se za postovanje ljudskih prava, versku i etnicku toleranciju i sa punim imenom i prezimenom a okrivljeni pod laznim imenima.,

sto im omogucava da tako postupaju.

-Dragan Rakic je dana 27.1.2003 godine u 18 casova i 44 minuta poslao poruku preko interneta sa njegove email adrese-dragan@noos.fr na email adresu Podnosioca tuzbe -Pokret@eunet.yu u kojoj je doslovce rekao:" Krsmanovicu, Jos jednom ako mi uputis neku adresu , jebacu ti majku i to tamo u Beogradu ali i ovde u Francuskoj, pa ces da kukas do kraja svoga zivota". Napominjem da Rakicu nikakve poruke nisam slao.i da on sistematski vredja i smeta u mojim internet komuniciranjima. Zatim je dana 27..1.2003 godine poslao slicnu poruku na veliki broj adresa i na email adresu Podnosioca

tuzbe u kojoj je izmedju ostaloga doslovce kazao:" Krsmanovicu , za to ces da platis". Dana 28.1.2003 godine D.Rakic je ponovo poslao poruku Podnosiocu prijave navodeci:" Ja sam protiv vas vec podneo tuzbu a sutra ce to biti na evropskom nivou., za objavljivanje antisemitske propagande na forumu ljudskih prava ciji ste vi predsednik, za sirenje medjunarodne netrpeljivosti od clanova vaseg foruma, ponovo ciji ste vi predsednik, za sirenje rasne mrznje na forumu ciji ste vi predsednik.

Imam nekoliko CD-ova s dopiskom o tome od 1999-2003, kao i moje dopise u kojima sam vam obracao paznju na to da se bavite ljudskim pravima a ne klevetama. Kao svedoke mogu pozvati Beogradsku Jevrejsku opstinu, kojima sam prenosio dopise,Jevrejsku opstinu u Strasbourgu, i Human Rights Watch, koji je bio u kopijama, kao i SDB Francuske. Pa izvolite pa me tuzite.A ovo kao po obicaju prenesite svim onima kojima ne mogu odgovoriti , jer ste mi oduzeli pravo glasa na forumu

"ljudska Prava", kao i mnogim drugim Srbima ali i stranim gradjanima.. Najiskrenije Dragan Rakic". D.Rakic nas optuzuje za anti-semitizam i sovinizam sto je netacno, siri lazi i klevete van zemlje i u njoj, a cinjenice su drugacije, mi se zalazemo za versku i etnicku toleranciju i ja sam za to i dobio medjunarodno priznanje. A to se moze videti i uvidom u direktorijum naseg Foruma

Ljudska prava- Ljudskaprava@Yahoo.groups.com. Cime Rakic klevece i vredja Podnosioca prijave i nasu organizaciju. Mi smo imajuci poveren je u Rakica njega ovlastili da bude nas predstavnik za Francusku sto je on zloupotrebio i umesto da radi za nase interese on nas je tamo blatio, da bi tako stekao neku korist.

Cime je pocinio krivicna dela:Ugrozavanje sigurnosti iz clana 67 KZ Srbije, Klevete iz cl. 92 KZ Srbije, Uvrede iz clana 93 KZ Srbije, Zloupotreba poverenja iz cl.179 KZ Srbije,

Podnosilac prijave poziva Drugi opstinski sud da postupi po zakonu.

.DOKAZI: kopije inkriminisanih poruka; svedocenje Marijana Stanica, rukovodilac Sluzbe zloupotrebe provajdera Eunet,Yunet International ,Beograd, Obilicev venac br.4, tel.3119233;3282608; abuse@eunet.yu; kome sam prosledio inkriminisane poruke, koji ce na zahtev suda dostaviti tacne adrese okrivljenih i podatke o navedenim osobama; uvid u direktorijum Foruma Ljudska prava, i dostavu drugih brojnih slicnih poruka

-Vesna Eric vec duze vreme sistematski klevece i vredja, preti, i sve preko interneta n a email adresu Podnosioca prijave i na druge adrese, sto se vidi iz kopija prilozenih njenih(njegovih) poruka. Podnosilac prijave prilaze 14 poruka poslatih od osobe Vesna Eric na njegovu email adresu i na druge srpske forume i email adrese u kojma okrivljena osoba kaze za Podnosioca prijave u vise navrata brojne uvrede, klevete i pretnje, kao npr,:" idiot, kreten, vucibatina, olos, ceskaju jajca, cese oko muda,

umobolnici, smrdljivi gubavci, smrad, balega, brabonjak, i td, iz poruke u poruku. Takodje su slali i pogrdne i uvredljive nacrte I crteze sve sa ciljem da omaloze i blamiraju Podnosioca prijave. Podnosilca prijave nikada nije ovu osobu vredjao. Cime ova osoba zajedno sa ostalim okrivljenima sprovodi kampanju blamiranja u javnosti.

Cime je ova osoba pocinila krivicna dela: Klevete iz cl. 92 KZ Srbije, Uvrede iz clana 93 KZ Srbije,

DOKAZI: DOKAZI: kopije inkriminisanih 14 poruka; svedocenje Marijana Stanica, rukovodilac Sluzbe zloupotrebe provajdera Eunet,Yunet International ,Beograd, Obilicev venac br.4, tel.3119233;3282608; abuse@eunet.yu; kome sam prosledio inkriminisane poruke, koji ce na zahtev suda dostaviti tacne adrese okrivljenih i podatke o navedenim osobama;uvid u direktorijum Foruma Ljudska prava, i dostavu drugih brojnih slicnih poruka

-. Ljubica Knezevic takodje na slican nacin vec duze vreme sistematski klevece i vredja, preti, i sve preko interneta n a email adresu Podnosioca prijave i na druge adrese, sto se vidi iz kopija prilozenih njenih(njegovih) poruka. Podnosilac prijave prilaze 14 poruka poslatih od osobe Vesna Eric na njegovu email adresu i na druge srpske forume i email adrese u kojma okrivljena osoba kaze za Podnosioca prijave u vise navrata brojne uvrede, klevete i pretnje, kao npr,:" idiot, kreten, vucibatina, olos, ceskaju jajca, cese oko muda, umobolnici, smrdljivi gubavci, smrad, balega, brabonjak, i td, iz poruke u poruku. Takodje su slali i pogrdne i uvredljive nacrte i crteze sve sa ciljem da omaloze i blamiraju Podnosioca prijave. Podnosilca prijave nikada nije ovu osobu vredjao. Cime ova osoba zajedno sa ostalim okrivljenima sprovodi kampanju blamiranja u javnosti.

Cime je ova osoba pocinila krivicna dela: Klevete iz cl. 92 KZ Srbije, Uvrede iz clana 93 KZ Srbije,

DOKAZI: kopije inkriminisanih 3 poruke; svedocenje Marijana Stanica, rukovodilac Sluzbe zloupotrebe provajdera Eunet,Yunet International ,Beograd, Obilicev venac br.4, tel.3119233;3282608; abuse@eunet.yu; kome sam prosledio inkriminisane poruke, koji ce na zahtev suda dostaviti tacne adrese okrivljenih i podatke o navedenim osobama; uvid u

direktorijum Foruma Ljudska prava, i dostavu drugih brojnih slicnih poruka

--. Osoba pod nazivom Bata Laka takodje na slican nacin vec duze vreme sistematski klevece i vredja, preti, i sve preko interneta n a email adresu Podnosioca prijave i na druge adrese, sto se vidi iz kopija prilozenih njenih(njegovih) poruka.Podnosilac prijave prilaze 14 poruka poslatih od osobe Vesna Eric na njegovu email adresu i na druge srpske forume i email adrese u kojma okrivljena osoba kaze za Podnosioca prijave u vise navrata brojne uvrede, klevete i pretnje, kao npr,:" idiot,kreten, vucibatina, olos, ceskaju jajca, cese oko muda, umobolnici, smrdljivi gubavci, smrad, balega, brabonjak, i td, iz poruke u poruku. Takodje su slali i pogrdne i uvredljive nacrte i crteze sve sa ciljem da omaloze i blamiraju Podnosioca prijave.Podnosilca prijave nikada nije ovu osobu vredjao. Cime ova osoba zajedno sa ostalim okrivljenima sprovodi kampanju blamiranja u javnosti.

Cime je ova osoba pocinila krivicna dela: Klevete iz cl. 92 KZ Srbije, Uvrede iz clana 93 KZ Srbije,

DOKAZI: : kopije inkriminisanih 3 poruke; svedocenje Marijana Stanica, rukovodilac Sluzbe zloupotrebe provajdera Eunet,Yunet International ,Beograd, Obilicev venac br.4, tel.3119233;3282608; abuse@eunet.yu; kome sam prosledio inkriminisane poruke, koji ce na zahtev suda dostaviti tacne adrese okrivljenih i podatke o navedenim osobama; uvid u

direktorijum Foruma Ljudska prava, i dostavu drugih brojnih slicnih poruka

-NN osobe koje su poslednji put 24.12.2002 godine ukrale 8.000 poruka iz SENT zbog cega smo se zalili g.Stanicu i izdali saopstenje u javnosti.

Podnosilac prijave poziva sud da postupi po zakonu i pocinioce privede pravdi i pruzi podnosiocu prijave adekvatno

obestecenje.

U Beogradu, 28.1.2003 godine Podnosilac tuzbe Tomislav Krsmanovic

U februaru je doslo do neke vrste ugrozavanja bezbednosti automobila predsedniika Vlade Z.Djindjica.

2/22/2003 10:36:08 AM

ATENTAT NA ÐINÐIÆA?

Srðan KRALJEVIÆ 2/21/2003, 7:31:14 PM

BEOGRAD - Surèinac D.M. (33) èlan takozvanog surèinskog klana i dugo

blizak prijatelj LJubi¹e Buhe Èumeta, pritvoren je u beogradskoj policiji jer

je, vozeæi kamion, naleteo na kolonu vozila u kojoj je bio srpski premijer

Zoran Ðinðiæ. U ovom incidentu, u petak oko 9.25 na autoputu Beograd -

©id kod novobeogradske hale “Limes”, nije bilo povreðenih.

Kako “Novosti” saznaju, kolona vozila u kojoj je bio - premijer Srbije

kretala se ka surèinskom aerodromu. U jednom trenutku na vozilo iz

pratnje (BMW beogradske registracije 466-041), iznenada je izleteo kamion

“mercedes” austrijske registracije B-824-BS, kojim je upravljao D.M.

Meðutim, brzim manevrom vozaèa automobila izbegnut je direktan sudar a

Surèinac se odmah dao u beg.

Policija je brzo okonèala potragu za austrijskim kamionom i prona¹la

vozaèa koga je uhapsila i pod oru¾anom pratnjom sprovela u centralu

SUP Beograd u Ulici 29. novembra. U BMW nalazili su se radnici ©este

uprave bezbednosno informativne agencije Miladin Veruoviæ i LJubi¹a

Jano¹eviæ. NJih dvojica u ovom incidentu, iako su kolima naglo skrenuli

sa autoputa, nisu zadobili nikakve povrede.

Zbog privoðenja D.M. u SUP Beograd, u petak oko 14 èasova, naglo su

poveæane mere bezbednosti. Na svim prilazima zgradi beogradske policije

udvostruèene su stra¾e, a svi policajci bili su naoru¾ani

“kala¹njikovima”. Ovo “opsadno” stanje je trajalo do noæi.

D.M. stari je znanac policije. Do sada je nekoliko puta bio privoðen a

njegovo ime pominjalo se i prilikom spektakularne racije u Surèinu aprila

1998. godine, kada je na èelu surèinske grupe bio Zoran ©ijan,

jugoslovenski reprezentativac u kik-boksu. U poslednje vreme njega je

èesto pominjao Buha u svojim javnim nastupima protiv Zemunca Du¹ana

Spasojeviæa i Milorada Lukoviæa Legije, nekada¹njeg komandanta

“crvenih beretki”. Buha je tvrdio da je njegov nekada nerazdvojni prijatelj

u takozvanom privatnom zatvoru Du¹ana Spasojeviæa.

NESAVESNI VOZAÈ

Premijer Srbije Zoran Ðinðiæ odbacio je svaku moguænost da je

saobraæajni incident na Novom Beogradu ugro¾avao njegovu

bezbednost.

On je novinarima u Banjaluci rekao da je oèigledno reè o “postupku

nesavesnog vozaèa kamiona koji je uèio vo¾nju na autoputu”.

SAOP©TENJE MUP SRBIJE

Povodom ovog incidenta, koji je mogao imati tragiène posledice, MUP

Srbije izdao je zvanièno saop¹tenje, koje “Novosti” donose u celini.

“Dana 21. februara 2003. godine u 09,25 sati na autoputu E-75 kod hale

“Limes” u Beogradu, teretno vozilo sa austrijskim registracionim

tablicama, bez vidljivog povoda, naglo je promenilo pravac kretanja i

preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio predsednik Vlade Republike

Srbije dr Zoran Ðinðiæ sa èlanovima delegacije koja je krenula na slu¾beni

put u Banjaluku.

Krajnjom prisebno¹æu vozaèa predsednika Vlade izbegnuta je tragedija.

Vozaè kamiona je poku¹ao da pobegne sa lica mesta, ali je brzoM

intervencijom pripadnika Ministarstva unutra¹njih poslova Republike

Srbije uhap¹en.

Imajuæi u vidu navedene èinjenice kao i opasnost da vozaè kamiona ima

bogatu kriminalnu pro¹lost, zadr¾an je radi rasvetljavanja okolnosti

dogaðaja.”

/2003-02/21/333568.html

Premijerovo vozilo izbeglo sudar

21. februar 2003

Beograd, 21. februar 2003. godine - Ministarstvo unutra¹njih poslova Republike Srbije saop¹tilo je danas da je kamion sa

austrijskim tablicama jutros na Novom Beogradu iznenada i bez vidljivog povoda preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio i

premijer Srbije Zoran Ðinðiæ. Sudar je izbegnut, nakon èega je vozaè kamiona poku¹ao da pobegne, ali ga je policija, nakon

brze intervencije, sustigla i privela.

Incident se dogodio oko 09.25 sati na autoputu E-75 kod Beogradske arene na Novom Beogradu. "Teretno vozilo sa

austrijskim registracionim tablicama, bez vidljivog povoda naglo je promenilo pravac kretanja i preseklo put koloni vozila u

kojoj se nalazio predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Ðinðiæ sa èlanovima delegacije koja je krenula na slu¾beni put u

Banja Luku", ka¾e se u saop¹tenju MUP-a.

Krajnjom prisebno¹æu vozaèa predsednika Vlade izbegnuta je tragedija. "Vozaè kamiona je poku¹ao da pobegne sa lica

mesta, ali je brzom intervencijom pripadnika MUP-a uhap¹en. Imajuæi u vidu kriminalnu pro¹lost zadr¾an je radi rasvetljavanja

okolnosti dogaðaja", stoji u saop¹tenju MUP-a.

BROJ 54

17 . 2. 2003.

Feljton – Najzagonetnije jugoslovenske ubice (1)

Najzagonetnije jugoslovenske ubice

Na brdovitom Balkanu smrt je gotovo svakodnevica. Godi¹nje se na prostoru Jugoslavije ubije oko 500

ljudi. Najvi¹e ih strada u Beogradu, koji je postao mesto tajnih likvidacija viðenijih ljudi

pi¹e: Marko Lopu¹ina

Kada su u utorak 26. novembra 2002. godine, oko 21.15, u jugoslovenskom glavnom gradu, ispred zgrade u ulici Ljutice

Bogdana 8, ubijeni Nenad Batoèanin (38 godina), zamenik naèelnika Prve uprave saveznog MUP-a (Obezbeðenje objekata i

lica), i ®eljko ©krba (41), biznismen i dizaè tegova iz Bosne, Beograðani se nisu mnogo iznenadili i zaprepastili. Èak je i

ministar srpske policije izjavio da je to "oèekivani odgovor

mafije policiji", koja je samo mesec dana ranije otkrila teroristièku grupu za likvidaciju beogradskih politièara, pa èak i

premijera Srbije dr Zorana Ðinðiæa.

Bio je to najsigurniji znak da su se Beograðani toliko navikli na tajne likvidacije viðenijih ljudi po prestonici da na neka ubistva i

ne ¾ele da reaguju, jer ih smatraju gotovo normalnim. Uostalom, od 1990. godine, kada je u restoranu "Nana" ubijen Andrija

Lakoniæ, èovek sa ivice zakona, saradnik Slu¾be dr¾avne bezbednosti, koji se posvaðao sa Darkom A¹aninom i Veskom

Vukoviæem, do danas u Beogradu je izvedeno 150 likvidacija ljudi sa sumnjivim i zvaniènim biografijama.

Ubistvo jednog saveznog policajca Nenada Batoèanina, nekada telohranitelja Slobodana Milo¹eviæa, i njegovog prijatelja

®eljka ©krbe, bilo je samo jedno u nizu krvoproliæa koje je zapljusnulo Srbiju i posle 5. oktobra 2000, kada je skinut re¾im

komunista i kada je DOS obeæao da mafija¹kih obraèuna vi¹e neæe biti.

Batoèanin i ©krba ubijeni su na mestu zato ¹to su, sumnja se, policiji dojavili podatke o tajnoj grupi ®eljka Maksimoviæa

Make i Nikole Maljkoviæa, koji su organizovali likvidaciju generala policije Bo¹ka Buhe, u julu 2002. godine, ispred hotela

"Jugoslavija" na Novom Beogradu. Maljkoviæ je u zatvoru, a Maka u bekstvu, pa se pretpostavlja da æe se i dalje svetiti,

odnosno da æe Beograd i dalje biti popri¹te

tajnih likvidacija.

Ubij bli¾njeg svog

Nobelovac Ivo Andriæ je za ubistva rekao: "Èovek je postao ¾rtva igre koju je sam izmislio, a kojoj nije dorastao!" Ubistvo

je èin oholosti i bezumlja, ali i akt slomljene volje i oèaja. Za poni¾enog i uvreðenog èoveka krvoproliæe je put do sopstvenog

identiteta, ali i do dru¹tvenog ponora u kome æe se, ponekad, naæi i ¾rtva i d¾elat. Od stvaranja Kraljevine Jugoslavije smrt

je bila prateæi dogaðaj istorijskih i

svakodnevnih zbivanja na brdovitom Balkanu. Iza Prvog svetskog rata, u osiroma¹enoj zemlji, razni hajduci bili su drumski

razbojnici, koji su narodu uterivali strah u kosti. Istorija pamti Jovana Stanisavljeviæa Èarugu, gorskog cara Ivana Babejiæa,

hajduka deèijeg lika Dragoljuba

Bojoviæa i uskoka iz Bukovice Ljubana Èotra.

U drugoj Jugoslaviji se godi¹nje dogaðalo oko osam stotina ubistava. Struènjaci obièno ka¾u da je to – mala masovna pojava.

Tada su naslovi rubrika o ubicama bili: "Novosadski Èesmen – Ilija ®ivkoviæ, Tajna crvenog no¾a – Ljubinko Toèilovac,

Oèajnik iz Bo¹njane

– Milan Lukiæ, Zloèin u skopskoj pivari – Tome Stojanovski, Hanumka iz Jusiæa – ©efka Hod¾iæ, No¾ slepog mi¹a – Vida

Pavloviæ, Ubica ambasadora Roloviæa – Miroslav Bare¹iæ, Nesretnik iz Toronta – Sreto D¾ambas, Tajna èuburskog

milijardera – Stanko Deviæ, Monstrum iz Dolenja Vas – Metod Trobec, Èovek koji je vratio krv – Branko Kekoviæ, Mali

èovek sa pi¹toljem – Dragan Turudiæ, Novosadski jakuza –

Dimitrije Gavriloviæ, Zrenjaninski davitelj – Neboj¹a Despotov, Rambo iz Bosne – Mile Matiæ, Koljaè iz Bora – Ðorðe

Adamoviæ, Nacionalistièki divljak – Mujo Ferat, Odmetnik iz Kiseljaka – Junuz Keèo, Direktor protiv direktora – Momèilo

Vlahoviæ, Kri¹ka paklene pomorand¾e – Grupa beogradskih siled¾ija, Obraèun kod istoène kapije – Ubistvo Ranka

Rube¾iæa".

U treæoj, skraæenoj Jugoslaviji taj broj se devedesetih kretao oko pet stotina. Naslovi ubistava u vreme politièke afirmacije

od 1986. godine, a potom vladavine Slobodana Milo¹eviæa, od 1987. godine, bili su, na primer: "Leskovaèki piroman –

Vuèko Manojloviæ, Pogibija Ljube Zemunca – Goran Vukoviæ, Narkoman u kotlarnici – Miodrag Terziæ, Zloèinac iz V. P.

7518 – Aziz Keljmendi, Hrvatski vitez mraka – Vinko Pintariæ, Pustoreèki monstrum – Slobodan Beæireviæ, Paklena

osmorka – Vojislav Bo¾iloviæ i studenti, Smrt na estradi – Dragan A¹anin, Skadarlijski kasapin – Du¹an Trifunoviæ, Ubica

pomraèenog uma – Dragoljub Gariæ, Baèki d¾elat – Josip Vujiæ, Satanin sin – Jo¾ef Meneder, Bosanski sindrom – Kosta

Damjanoviæ, Glumac u najte¾oj ulozi – ®arko Lau¹eviæ, Dilinger sa severa Baèke – Marinko Magda, Tajna sobe br. 113 –

Predrag Marièiæ, Siled¾ija iz Paraæina – Mlaða Milanoviæ, Smrt zbog ljubavi – Rade Stojanoviæ, Zloèin finih momaka –

Joksiæ, Titelac, Stankoviæ, U¾as u Futogu – Tihomir Sapanjo¹a, Zloèinaèki duet – braæa Vujiæ, Pucnji u Bo¹njanu – Zoran

Milanoviæ i Trovaèica iz Batu¹ince – Tanja Periæ".

Poratni sindrom i kriminalizacija dru¹tva porodili su novu sortu ubica bez imena i prezimena. Samo u Beogradu bilo je tokom

devedesetih godi¹nje i stotinu nerazja¹njenih ubistava. Njihov broj je, u meðuvremenu, pao na pedesetak.

Vremenski gledano, u hajduèko vreme banditi su ubijali nepoznate da bi ih pljaèkali. U Titovo doba ubijali su se poznanici,

ljudi u krugu porodice, ¹ire familije ili dru¾benici, podjednako hladnim i vatrenim oru¾jem. Milo¹eviæev re¾im prorodio je

organizovana ubistva iz zasede, koju je narod prozvao saèeku¹a, jer je njegovu vladavinu pratio rast dr¾avne mafije i

velegradskog podzemlja. Kada je od 5. oktobra 2000.

godine na vlast do¹ao DOS, poradio je depresivni srpski sindrom i porodio zlo olièeno u kuænim masovnim suicidnim

ubistvima. Gnevni i nezadovoljni oèevi ubijali su prvo èlanove svoje porodice, decu i ¾enu, a potom bi sebi oduzimali ¾ivot.

Krvavi Èaruga

Jovo Stanisavljeviæ je bio Srbin iz Hrvatske, levièar po opredeljenju, a avanturista u du¹i i èovek sa èetiri lica: razbojnik,

pobunjenik, vojni liferant, gospodin. Bio je i èovek sa tri imena: Jovo Stanisavljeviæ, Nikola Drezgiæ i Mile Bariæ, ali sa

jednim nadimkom: Èaruga. U¹ao je u narodne prièe i pesme – sam. Njegova ¾ivotna putanja je blatnjava, krvava, uzbudljiva,

romantièna, op¹tenarodna. Bio je klasièni izdanak svog vremena, u kome je carevala anarhija. Ubijao je i ubili su ga. Ostao je

da ¾ivi u prièama, pesmama, knjigama, a i na filmu. Zvali su ga i "Gorski tiæ" i "Slavonski Robin Hud", ali za sve je bio i ostao

uglavnom Èaruga. Kada se u zoru 27. februara 1925. suoèio sa krvnikom pred ve¹alima Kraljevskog sudbenog stola u

Osijeku i kada ga je opæinski æata prozvao: Jovan Stanisavljeviæ, on je ponosno dodao: "Ja sam Jovan Stanisavljeviæ

Èaruga... Moj naklon, gospodine krvnièe... Zbogom, narode, Èaruga putuje!"

To sumorno putovanje, ¹to se okonèalo u njegovoj dvadeset osmoj godini, zapoèelo je 1897. U porodici Ike i Prokopija

Stanisavljeviæa iz sela Bare kod Orahovice (Slavonija) rodio se sin koji je dobio ime po dedi: Jovan. S imenom do¹ao je i

nadimak koji je nosila èitava dedina familija:

Èaruga. Sve do desete godine mali Jova je bio sreæno dete. I¹ao je u ¹kolu i radio pomalo oko stoke i njive. Ali kada mu je

majka umrla i kada se otac ponovo o¾enio, u kuæu je s maæehom u¹ao i pakao. Vi¹e od batina bolela ga je odluka oca

Prokopija da ne mo¾e vi¹e da se ¹koluje.

Njiva je bila njegova buduænost i njegova grobnica. Pobegao je iz sela u Osijek na bravarski zanat, ali je umesto diplome

¹egrta dobio poziv za vojsku i novu adresu: 28. puk domobranske pe¹adije.

Kako nije ¾eleo kao i mnogi "dobrovoljci" da bude hrana topovima, falsifikovao je svoja dokumenta, postao natporuènik Fet,

koji "po odobrenju satnika Horvata ide doma na leèenje i odmor". Ovog puta je pobegao iz Osijeka u selo Bare. Neko vreme

je ¾iveo od prodaje tih la¾nih iskaznica, a posle od plate koju je dobijao kao ¹ef "Narodne stra¾e". Koristeæi ugled koji mu

je davala oficirska uniforma, ustrelio je

po kratkom postupku jednog udvaraèa svoje devojke Katike. Kada mu je knez Stanko Bo¹njak zapretio da æe ga uhapsiti,

Èaruga ga je proglasio za izrabljivaèa naroda i sa svojim roðacima ubio iz pu¹ke na kuænom pragu, vièuæi: "Pravda je

zadovoljena!"

Jo¹ 1919. Jovo Stanisavljeviæ je bio dvostruki ubica. Tek ¹to se o¾enio Svetlanom, ¾andari su ga uhvatili i posle suðenja

smestili u tamnicu.

Zbog falsifikovanja, kraða i ubistava dobio je èetiri godine robije u Zemaljskoj kaznionici u Sremskoj Mitrovici. Imao je tada

jedva 22 godine.

Tretiran je kao obièan kriminalac, a ne kao dezerter i "zeleni kadar", pa je jednog dana odveden u op¹tinski podrum da cepa

drva. Tu ¹ansu Èaruga je umeo da iskoristi, pobegao je u ¹umu glavom bez obzira. Upravniku zatvora Josipu Fulanoviæu nije

preostalo ni¹ta drugo sem da raspi¹e poternicu: "Pet hiljada dinara onome ko uhvati èarugu ¾ivog ili mrtvog!"

Odbeglom vojniku i zatvoreniku slavonske ¹ume su 1920. godine bile jedini dom. ®iveo je kao vuk sve dok ga zima nije

pritisla, a onda je zbog hrane morao da siðe u sela. Navratio je i u svoje Bare, ali su ljudi okretali glavu od njega. Jovo

Stanisavljeviæ je morao negde da naðe utoèi¹te. Dru¾ina "Kolo gorskih tiæa", koju je vodio pobunjenik Bo¾o Matijeviæ na

planini Krndiji, uèinila mu se privlaènom. Upoznao se sa Matijeviæem i njegovim idejama o borbi protiv kapitalista za stvaranje

dr¾ave Ju¾nih Slovena i pridru¾io mu se. Èlanovi ove dru¾ine bili su vojnici dezerteri, tzv. zeleni kadera¹i, koji su mislili da

æe pljaèkanjem bogatih pomoæi sirotinji i promeniti dr¾avno ureðenje. U leto 1920. godine hajduci su preobuèeni u ¾andare

upali u selo Bok¹iæ kod Na¹inaca, orobili trgovca Natana ©losbergera i ubili ga. Napali su i grofa

Dra¹koviæa iz Slatine, uzeli mu 1.000 kruna i naredili da im isplati, kad dobije pismo, jo¹ 20.000 kruna. I u Kutovu su

opljaèkali jednog trgovca. Poku¹ali su da zastra¹e i orobe i popa u Punitovcima, ali je ovaj prevario hajduèkog kurira, pa je

dru¾ina morala da ubije svog hajduka Miju Rebiæa. Uèinio je to lièno Èaruga, shodno gorskom zakoniku.

Potera za Srbinom

Ti hajduèki napadi uznemirili su i Slavoniju, pa je u njoj 1920. progla¹eno vanredno stanje. ®andari su bili svuda. Dru¾ini

"Kolo gorskih tiæa" saseèena su krila kada je u jednoj zasedi stradao voða Bo¾o Matijeviæ. Jovo Èaruga je morao da

preuzme ulogu haramba¹e. Neko vreme se skrivao u Donjoj Andrijevici. Radio je u pilani kao ¹umski radnik, krèio ¹ume i

vukao drva. Tu je meðu nadnièarima upoznao dosta ljudi koji su pristali da budu èlanovi njegove bande. Oktobra meseca oni

su opljaèkali magacine firme "Gutman" kod Nove Bukovice, a pred zimu su u selu Poreè ciganskom knezu Stevi ©ajinu oteli

16.000 dinara i ubili mu sina, a njegovom bratu To¹i ©ajinu ukrali 32.000 dinara.

U proleæe 1921. Èaruga je opet okupio svoje "tiæe". Bilo je meðu njima dosta novih ljudi iz Slavonije, Like, pa i Dalmacije.

Svima njima je Jovo Stanisavljeviæ u osjeèkom zavodu " S. Vajs i D. Herman" kupio nove ¾andarske i vojnièke uniforme.

Krajem maja dru¾ina je napala dresinu firme "Slaveks" iz Pakraca, kojom su no¹ene plate za radnike. Hajduci su tom prilikom

ubili Bertolda Bindera i Pavla Sekeljija, oteli 32.000 dinara i pobegli na Papuk. Preru¹avanjem u ¾andare, slavonski hajduci su

lak¹e ulazili u sela i kafane i bez mnogo muke upadali u tuðe kuæe. Kad bi za sobom zatvorili vrata, niko ne bi znao ¹ta se

unutra zbiva.

Uniforma je sujetnom Èarugi lepo stajala. Bio je to prek èovek, lep, crnih brkova i crne kose, tamnih oèiju, srednjeg rasta,

vitak, hitar i brz na oru¾ju. Kada ga je u leto 1921. njegov "tiæ" Jozo Matota izneverio i navukao mu ¾andare na vrat, Èaruga

je Jozu na osnovu èlana 8 Hajduèkog zakona ubio u selu Kre¹koviæ. Isto je uèinio i sa Radetom Ratkoviæem, koji se

predstavljao kao Èaruga i koji je pljaèkao oko

Kre¹koviæa. Èaruga nije trpeo izdaju, a ni konkurenciju. Voleo je da novine pi¹u samo o njegovim podvizima.

U julu 1922. Èaruga je odluèio da se skloni u Zagreb, predstavljajuæi se kao "bogati gospodin iz Vinkovaca". I dok su

¾andari jurili za njim po slavonskim ¹umama, Jovo je ¾iveo mirno usred glavnog grada Hrvatske. Leèio se od sifilisa potajno u

Vinodolskoj ulici kod lekara dr Mije Pe¹la, kome je u nekoliko navrata èuvao malenog sina dok je ovaj sa ¾enom odlazio u

pozori¹te. Sa "bratom" Markom postao je vojni liferant

17. pe¹adijskog puka "Vojvoda Mi¹iæ" i krao dr¾avnu imovinu. Kada je 14. oktobra 1923. Èaruga zavr¹io jedan "posao" u

Ivakovu, napao je dvorac grofa Elca kod Vukovara. Nervozni ¹to ne mogu da obiju

podebelu èeliènu kasu, hajduci su ubili nadlugara Franju Pirkmajera. Pljaèkajuæi dvorac nisu ni primetili kada je stari koèija¹

Mato Kaufman otrèao po ¾andare. Razvila se velika bitka oko dvorca i opkoljeni hajduci su pobegli bez plena. Istoèna

Slavonija se digla na noge, Èarugina glava je posle ovog zloèina ucenjena na preko 120.000 dinara. Hrvatski list je 28.

decembra 1923. pisao: "Uhap¹ena razbojnièka banda u Vinkovcima. Kolovoða je vojni liferant!"

Na dan 26. februara 1925. godine, u zoru, u dvori¹tu Kraljevskog sudbenog stola u Osijeku èekala su ga ve¹ala i preko 3.000

posmatraèa i novinara. Kada je Jovanu Stanisavljeviæu stavljena omèa oko vrata, zapevao je: "Sivi tiæi sokoliæi!"

(Nastaviæe se)

Strpci

ZORAN IVOŠEVI?, ZAMENIK PREDSEDNIKA VRHOVNOG SUDA

SA?EKUŠA ZA VRH SUDSKE VLASTI

Milenkovi? nije pušten iz pritvora kao atentator, ve? falsifikator, budu?i da je

nadležni ?etvrti opštinski sud od tužilaštva dobio zahtev za preduzimanje istrage

o krivi?nom delu falsifikovanja isprave

Kako javlja "Beta", zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivoševi?

izjavio je da slu?aj Dejana Milenkovi?a biva koriš?en za obra?un s vrhom sudske

vlasti u Srbiji zbog toga što ona stalno insistira na nezavisnosti pravosu?a.

– Kad se sve sabere, ?ini mi se da je to "sa?ekuša" za vrh sudske vlasti, jer

se sada na sve strane govori da sud pušta na slobodu atentatore. To li?i na finu

neprekidno insistira na nezavisnosti sudstva – rekao je Ivoševi?.

podnese vrh sudske vlasti pošto je na slobodu pušten Dejan Milenkovi?, koji je

21. februara kamionom zamalo udario u kolonu vozila u kojoj se nalazio premijer

Srbije Zoran ?in?i?. Milenkovi? je posle toga priveden, ali mu je sud 24. februara

ukinuo ranije odre?en osmodnevni pritvor.

– O svojoj ostavci Bati?, me?utim, ne progovara, iako nije uradio ništa na

primeni paketa zakona o pravosu?u – kazao je Ivoševi?.

Prema njegovim re?ima, Milenkovi? nije pušten iz pritvora kao

atentator, ve? falsifikator, budu?i da je nadležni ?etvrti opštinski sud od tužilaštva

dobio zahtev za preduzimanje istrage o krivi?nom delu falsifikovanja isprave.

– Sud se nije bavio atentatom, jer, prema onome što piše u predlogu javnog

tužioca, i nije bilo atentata. Sud je, pri tom, zakonom vezan za zahteve tužilaštva

ima li ovde re?i o bilo kakvom atentatu. Kad je Milenkovi? pušten na slobodu,

me?utim, svi odjednom govore o atentatu, sa?ekuši, kalašnjikovima, zaustavljanju

konvoja. Zbog ?ega zahtev za sprovo?enje istrage nije bio proširen i u tom pravcu

– upitao je Ivoševi?.

Prema objavljenoj statistici u Vojvodini se svake godine ubije preko 600 ljudi, a broj onih koji pokusaju da sebi oduzmu zivot

predje i 6 hiljada. Tako Vojvodina spada u regione sa najvecom stopom samoubistava u Evropi, pise dansnji Nacional

Srpska javnost ¹okirana izjavama glavnih protagonista "petooktobarske revolucije"

Ko je ubijao po Srbiji

"Legija mi je lièno rekao da su Stamboliæa odmah likvidirali, da su zavr¹ili s njim.

Razloge ne znam, Legija je samo rekao: 'Mora zbog Slobe', prièa jedan od voða

surèinskog klana Ljubi¹a Buha Èume.

"Jadni zemlja i policija ako sluèajeve treba da im re¹ava Ljubi¹a Buha", odgovara biv¹i

komandant "crvenih beretki" i optu¾uje vlast zbog bespogovornog udvoravanja Hagu

pi¹e: Nenad M. Stevanoviæ

Srpska javnost sa èuðenjem i zgra¾avanjem oslu¹kuje rat pismima, koji se ovih dana, preko beogradskih

novina, vodi izmeðu dojuèera¹njih "heroja petooktobarske revolucije" – osvedoèenog kriminalca Ljubi¹e Buhe Èumeta i

kontroverznog komandosa, biv¹eg komandanta "crvenih beretki" Zorana Lukoviæa Legije. Nekada¹nji prisni prijatelji srpskog

premijera Zorana Ðinðiæa postali su teg zvaniènoj vlasti, èiji ministri preko noæi i Èumeta i Legiju èaste epitetima tipa gangsteri,

novokomponovani biznismeni, avanturisti... Rat dva klana poèeo je uni¹tenjem celokupne opreme preduzeæa "Difens Roud"

Ljubi¹e Buhe Èumeta u Zemun Polju i skupocenih uvoznih ma¹ina koje su donosile enormni profit od milion evra po kilometru

asfaltiranog puta. Èume se ubrzo javio iz Nemaèke, gde se i sklonio u strahu za svoj ¾ivot, i Legiju optu¾io kako za ovu

diverziju tako i za niz zloèina koje je godinama obavijao veo tajnosti.

Tako je Èume direktno optu¾io Slobodana Milo¹eviæa, biv¹eg predsednika SRJ, Radeta Markoviæa, biv¹eg

¹efa DB-a, i Milorada Lukoviæa Legiju, biv¹eg komandanta "crvenih beretki", za nestanak i likvidaciju Ivana Stamboliæa, koji

je, kako tvrdi, zakopan na Avali. On je kao glavnog Legijinog kompanjona naveo Du¹ana Spasojeviæa zvanog ©iptar, koji je

u beogradskim novinama povezivan sa otmicom uticajnog srpskog

biznismena Zorana Mi¹koviæa.

Beretke pokopale Stamboliæa

"Legija mi je lièno rekao da su Stamboliæa odmah likvidirali, da su zavr¹ili s njim. Razloge ne znam, Legija je samo rekao:

'Mora zbog Slobe.' Du¹an Spasojeviæ mi je rekao da su Stamboliæa likvidirali i zakopali na Avali.

Kosti Ivana Stamboliæa su, kako mi je Spasojeviæ rekao, zakopane na Avali", rekao je Buha.

"Bila su petorica pripadnika JSO-a, a Du¹an Spasojeviæ je rukovodio akciju", tvrdi on.

Na pitanje ko je izdao naredbu za likvidaciju Ivana Stamboliæa, Èume je odgovorio: "Legija je prièao da uvek zovu Milo¹eviæ

i Markoviæ. Legija je stalno bio u kontaktu sa Slobom, a bio je non-stop u kontaktu s

'bezbednjakom Bracanoviæem, koji taèno zna sve detalje! Za sve likvidacije uvek se pitao Slobodan

Milo¹eviæ, potom Rade Markoviæ, ali i Bracanoviæ. U njemu le¾e sve tajne. Bracanoviæ bi nalo¾io Legiji da izabere ubice i

oni ubijaju", izjavio je Ljubi¹a Buha.

Èume je rekao da, posle ovih izjava, nove podatke i dokaze vi¹e neæe davati medijima, veæ iskljuèivo

pravosudnim organima, najavljujuæi da æe se ubrzo vratiti u zemlju jer "u dr¾avu ne sumnja" i ne pla¹i se za sopstvenu

bezbednost. Advokat Nikola Ðugumoviæ, zastupnik Du¹ana Spasojeviæa i Milorada Lukoviæa Legije, energièno je negirao

tvrdnje Ljubi¹e Buhe Èumeta o kidnapovanju i ubistvima koje su navodno poèinili njegovi klijenti.

"Moji klijenti su zaprepa¹æeni nizom neistina koje je na njihov raèun izneo Buha", rekao je Ðugumoviæ.

Advokat Nikola Ðugumoviæ ka¾e da nijedna od Buhinih tvrdnji nije potkrepljena dokazom i najavljuje tu¾be protiv medija

koji objavljuju i prenose, kako ka¾e, neistine. "Pre svega bih hteo da ka¾em da Du¹an

Spasojeviæ i ostali prozvani ne ¾ele da demantuju niti jedan navod, jer se oèigledno radi o pripremi odbrane za kriviène

postupke koji su pokrenuti ili æe biti pokrenuti protiv Ljubi¹e Buhe. Ja i kolega Slobodan Milivojeviæ, kao punomoænici

Du¹ana Spasojeviæa i Milorada Lukoviæa, pre svega istièemo da ni jedna jedina informacija o navodnom izvr¹enju kriviènih

dela nije potkrepljena dokazom, na njih se èak i ne ukazuje",rekao je Ðugumoviæ.

Po njegovim reèima, ovakav intervju daje za pravo njegovim klijentima da zakljuèe da se radi o zameni teza i da imenovani

svoja krivièna dela hoæe da pripi¹e njima. "Posebnu te¾inu ovom zakljuèku daje èinjenica da je intervju usledio neposredno

nakon ¹to je informativna slu¾ba SUP-a Beograda objavila u sredstvima javnog informisanja pronala¾enje velike kolièine

droge i oru¾ja u tr¾nom centru u Surèinu. A taj tr¾ni centar 'Kotobanja' je u delimiènom, ako ne i u apsolutnom, vlasni¹tvu

Ljubi¹e Buhe i njegovih najbli¾ih saradnika.

Nadalje, ovo upravo ukazuje i predstavlja indiciju da se on bavio i bavi rasturanjem droge, te da je kapital koji je stekao Buha

tog porekla", naveo je zastupnik Spasojeviæa i Lukoviæa istièuæi da za njegove klijente u tom pravcu ne postoje èak ni

indicije.

Posledica ha¹kih ucena

Ubrzo je usledio i odgovor Legije. On je, sa svojom ekipom telohranitelja, obi¹ao za jedno veèe sve redakcije beogradskih

dnevnih listova i glavnim i odgovornim urednicima uruèio CD na kome je bilo njegovo pismo i fotografija u paradnoj uniformi

Jedinica za specijalne opreacije. Biv¹i komandant "crvenih beretki" u Srbiji Milorad Lukoviæ Legija u otvorenom pismu javnosti

odgovara da su "jadni zemlja i policija ako sluèajeve treba da im re¹ava Ljubi¹a Buha, zvani Èume, svojim svedoèenjima". "Jo¹

je tu¾nija èinjenica da se takvima slu¾e da bacaju ljagu i ru¹e druge, one kojima je i te kako stalo do ove zemlje i ovog

naroda, i koji su to nebrojno puta pokazali i dokazali " – navodi Lukoviæ. Tri dana nakon objavljivanja izjave Ljubi¹e Buhe

Èumeta, u kome je optu¾io Milorada Lukoviæa za ume¹anost u brojne otmice i ubistva, Legija u pismu pod naslovom "Gde

sugranice ljudskog i srpskog dostojanstva" navodi da "oni koji su 5. oktobra pristigli na demokratskoj i spontanojvolji naroda

èine sada sve da doka¾u i poka¾u kako im do te volje nije nimalo stalo".

"Umesto da se 8. oktobra 2000. godine presaberu i jasno svima ka¾u kolika je cena prikljuèenja modernim

svetskim integracijama – brojana u ljudskim glavama koje se moraju prineti Ha¹kom tribunalu – okrenuli su se svojim sitnim

politièkim interesima i meðusobnim trvenjima, odslikavajuæi na najgori moguæi naèin svojupravu æud" – navodi se u pismu.

Podseæajuæi da je smenjen direktor BIA Andrija Saviæ jer nije hteo da hapsi Veselina ©ljivanèanina i drugeoptu¾ene za

ratne zloèine, Legija pita "¹ta bi bilo da ih je uhapsio – da li bi mu dali orden ili bi ga ostavili da o njemu sude narod i istorija"...

Predsednik Vlade Srbije Zoran Ðinðiæ morao je poslednjih dana da nebrojeno puta ponavlja kako nije u

prisnim odnosima ni sa Èumetom ni sa Legijom, pa èak i da je èitava afera dobro do¹la jer æe "istina izaæi na videlo". On je

izjavio da ne ¹titi ni biv¹eg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Lukoviæa

Legiju, niti surèinskog biznismena Ljubi¹u Buhu.

U intervjuu Radio-televiziji Srbije srpski premijer Zoran Ðinðiæ je istakao da "nema za¹tiæenih ljudi".

"Policija ima nalog da beskompromisno ispita sve ¹to je pomenuto, sve ljude koji su pomenuti. Svi æe biti

dovedeni na saslu¹anje i poku¹aæemo da naðemo dokaze... Ja ne ¹titim ni jednog ni drugog. Ja prvi jedva

èekam da se to desi i nadam se da æemo kroz ovo rasvetliti nekoliko najveæih kriviènih dela", rekao je

Ðinðiæ.

Ðinðiæ negira prisnost

Upitan na prijemu povodom dve godine Vlade Srbije da li je video pismo Milorada Lukoviæa Legije u kome on iznosi niz

optu¾bi, Ðinðiæ je odgovorio "da je video to pismo i da u njemu nema nièega sem pozivanja na neke zasluge i patriotizam.

"Nisam video neke konkretne stvari. Uva¾avam zasluge svih ljudi i mislim da se za zasluge dobijaju priznanja i ordenje. Ko ima

zasluge, taj treba da ima prizanje i da dobije orden, ali niko nije iznad ili izvan zakona, tako da onaj ko kr¹i zakon biæe

ka¾njen bez obzira na svoje zasluge. To su dve potpuno razlièite teme. Ono ¹to uznemirava javnost jesu odreðena upuæivanja

na krivièna dela i njihove poèinioce i to æe biti rasvetljeno do poslednjeg detalja. Tu nema ni za¹tiæenih, ni imunih, ni

amnestiranih, jer nikave zasluge nikoga u ovoj zemlji neæe, dok je ove vlade, amnestirati od kr¹enja zakona", ocenio je Ðinðiæ.

Upitan kada je poslednji put imao kontakt sa Miloradom Lukoviæem Legijom, premijer Srbije Zoran Ðinðiæodgovorio je –

pre godinu i po dana.

"Mislim da je Lukoviæ tada jo¹ bio na du¾nosti i ne mogu taèno da se setim o èemu smo razgovarali",

objasnio je Ðinðiæ.

Posle Ðinðiæeve izjave dr¾avnoj televiziji br¾e-bolje se oglasila i srpska policija.

Ministarstvo unutra¹njih poslova Srbije pozvalo je sve osobe koje imaju saznanja o nekim od zloèina poèinjenih u Srbiji

poslednjih godina da se obrate nadle¾nim organima, a "ne samo medijima".

"Dosada¹nja istraga o nekim od najte¾ih zloèina poèinjenih u Srbiji poslednjih godina tapkala je u mestu zbog nedostatka

verodostojnih svedoka i dokaza. MUP Srbije æe preduzeti energiène i sveobuhvatne mere da ispita sve navode u medijima i

lica koja poseduju verodostojna saznanja koja mogu da pomognu istrazi",

navodi se u saop¹tenju MUP-a Srbije.

Poznavaoci odnosa u beogradskoj policiji i podzemlju tvrde da je "duh iza¹ao iz boce" i da æe na ulicama "tek pra¹tati". Karte

su pokazane, nema fer-pleja, skr¹eni su preæutni sporazumi neformalnih centara moæi. Prljav

ve¹ se odavno pokazuje na videlo, a graðani Srbije sa nestrpljenjem i¹èekuju ko æe, posle konaènog

obraèuna, koji neumitno sledi, ostati na sada¹njim pozicijama ali i u ¾ivotu.

X.Ubistva i nestajanja-2002 god

Ubijen je 12 marta Zoran Djindjic, nestao je profesor Polic, otkrivene su ubice Stambolica, i na targu je i drugih ubica.:

1.SAOPSTENJE IZ VOJNOG KABINETA PREDSEDNIKA SCG, SVETOZARA MAROVICA POVODOM

ATENTATA NA RPEMIJERA

REPUBLIKE SRBIJE ZORANA DJINDJICA

BEOGRAD - Sinoc je, u Palati federacije, odrzana Prva sednica Vrhovnog saveta odbrane kojom je predsedavao predsednik

Srbije i Crne Gore i clan Vrhovnog saveta odbrane Svetozar Marovic. Na sednici je razmotrena bezbednosna situajcija nakon

atentata na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Djindjica. U radu Sednice, pored predsedavajuceg i clanova

Vrhovnog saveta odbrane

(vrsioca duznosti predsednika Republike Srbje Natase Micic i vrsioca duznosti predsednika Republike Crne Gore Filipa

Vujanovica),ucestvovali su: predsednik Skupstine Srbije i Crne Gore Dragoljub Micunovic, ministar inostranih poslova Goran

Svilanovic,potpredsednik Vlade Republike Srbije Nebojsa Covic, nacelnik Generalstaba Vojske Srbije i Crne Gore

general-pukovnik BrankoKrga, minstar unutrasnjih poslova Republike Srbije Dusan Mihajlovic, ministar unutrasnjih poslova

Republike Crne Gore Milan

Filipovic, dosadasnji savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic i sekretar Vrhovnog saveta odbrane kontraadmiral

Dusan Stajic.

Na sednici su doneti sledeci zakljucci:

- Vrhovni savet odbrane najostrije osudjuje atentat na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Djindjica i podrzava

odlucnost i mere koje preduzima Vlada Republike Srbije u borbi protiv terorizma i svih oblika organizovanog kriminala, te

resnost u otkrivanjupocinilaca i organizatora ovog kriminalnog akta;

- Trazi se puna saradnja MUP SiCG i nalaze vojnim sluzbama bezbednosti pruzanje pune pomoci MUP-a Srbije.

- Nalozeno je nacelniku generalstaba Vojske SiCG preduzimanje mera iz njegove nadleznosti u podizanju borbene gotovosti

jedinica Vojske.

2.ÄŒetvrtak, 13. mart 2003. - Objavljeno 06:10 GMT

Å ta podrazmeva vanredno

stanje u Srbiji?

Uvodjenje vanrednog stanja, kako objašnjava

BBCjev izveÅ¡taÄ? iz Beograda znaÄ?i

suspenziju dela gradjanskih prava i povećana

ovlašćenja policije.

Policija ima pravo da u cilju istrage bez sudskih

odobrenja ulazi u stanove bez sudskih naloga i

da osumnjiÄ?ene drži u pritvoru do 30 dana

bez prisustva advokata i bez sudskog naloga.

Glavni urednici medij au Beogradu sinoć su

pozvani na brifing u vladi Srbije, gde im je

predoÄ?ena uredba koja precizira Å¡ta znaÄ?i

uvodjenje vanrednog stanja.

Urednicmia je takodje reÄ?eno da za vreme

trajanja vanrednog stanja neće moći da

objavljuju procene struÄ?njaka o toku istrage,

jer bi to moglo da ugrozi hapšenje odgovornih

za atentat.

Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan

Vucetic objasnio je da se uz pomenuto može

oÄ?ekivati i ogranicavanja slobode kretanja i

ograniÄ?avanje slobode javnog okupljanja.

Sinoć je povodom ubistva Zorana Djindjića

održana i vanredna sednica Vrhovnog saveta

odbrane Srbije i Crne Gore.

VSO je naložio angažovanje vojske u borbi

protiv terorizma i otklanjanju uzroka vanrednog

stanja u Srbiji, u koordinaciji s Ministarstvom

unutrašnjih poslova Srbije.

U saopštenju sa sednice se navodi i da je

nacelniku Generalštaba Vojske SCG

naloženo podizanje borbene gotovosti armije

povodom ubistva Zorana Ã?indica.

Sednicom je predsedavao predsednik

državne zajednice Srbija i Crna Gora

Svetozar Marovic

3.Poternica za Legijom i 22 clana zemunskog klana

Visemesecna akcija Vlade Republike Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, imenovanjem specijalnog tuzioca i

uzimanjem izjava

zasticenih svedoka - privedena je kraju.

Tokom jucerasnjeg dana trebalo je da bude potpisan nalog za hapsenje najvece organizovane kriminalne grupe na

prostorima bivse

Jugoslavije. Medju desetinama krivicnih dela koji im se stavljaju na teret nalaze se i:

1. Otmica i ubistvo bivseg predsednika Srbije Ivana Stambolica

2. Zlocin na Ibarskoj magistrali

3. Pokusaj ubistva Vuka Draskovica u Budvi

4. Nekoliko desetina otmica izvedenih u poslednjih nekoliko godina

5. Vise od pedeset ubistava ucinjenih na teritoriji Beograda i drugih gradova

6. Organizovana trgovina narkoticima i stvaranje mreze prodavaca na teritoriji bivse Jugoslavije i Evrope

7. Koriscenje teroristickih metoda i sredstava u medjusobnim razracunavanjima koja su ugrozila bezbednost svih gradjana

(bombaski napad

na preduzece Difens Road iz Zemun Polja)

8. Pokusaj ubistva predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Djindjica, 21. februara ove godine na delu autoputa kod

hale "Limes".

9. Ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Djindjica, 12. marta u dvoristu zgrade Vlade.

Ovu organizovanu kriminalnu grupu, poznatiju kao "zemunski klan", cini oko 200 kriminalaca protiv kojih je dosad podneto

vise od 300

krivicnih prijava.

Vodje ovog klana su:

1. Milorad Lukovic, poznat kao Legija

2. Dusan Spasojevic, poznat kao Siptar

3. Mile Lukovic, poznat kao Kum

4. Vladimir Milisavljevic, poznat kao Budala

5. Milos Simovic

6. Aleksandar Simovic

7. Miladin Suvajdzic

8. Dusan Krsmanovic

9. Milan Jurisic, poznat kao Jure

10. Sasa Petrovic

11. Zoran Vukojevic, poznat kao Vuk

12. Dejan Milenkovic, poznat kao Bagzi

13. Nikola Bajic

14. Dragan Vujicic, poznat kao Bego

15. Mladjan Micic, poznat kao Pacov

16. Srdjan Mijailovic

17. Djordje Krsmanovic

18. Loran Milic

19. Dragan Ninkovic, poznat kao Prevara

20. "Leo" ili "Leka"

21. Darko Djordjevic

22. Vladan Mladenovic

23. Sretko Kalinic

Atentat na predsednika Vlade, dr Zorana Djindjica predstavlja pokusaj ove grupe da zapocetu borbu protiv organizovanog

kriminala zaustave, a oni pojedinacno izbegnu hapsenja.

Prikrivanje iza patriotizma, pokusaj mesanja u politiku, povezivanje sa drzavnim strukturama, podmicivanje novinara,

analiticara i javni napadi na Vladu Republike Srbije, posebno na njenog predsednika - predstavljaju sredstva koja ova grupa

koristi jos od otkrivanja i hapsenja

odgovornih za ubistvo na Ibarskoj magistrali.

Ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije predstavlja pokusaj ovog kriminalnog klana da se u zemlji izazove haos,

bezvlasce i strah, sve ono sto je prirodni ambijent delovanja ove grupe. U takvom okruzenju, pozivajuci se i prikrivajuci iza

patriotizma, pokusali bi da zadobiju

podrsku nekih politickih struktura, a sve u cilju izbegavanja odgovornosti za izvrsena krivicna dela.

Bez obzira na ogroman gubitak koji su Vlada i gradjani Srbije juce doziveli, Vlada Republike Srbije, uz nesmanjenu

odlucnost zavrsice zapoceti

posao.Odgovor drzave ce biti jasan i nedvosmislan.

Uvodjenje vanrednog stanja je nuzna mera kojom ce se zlocinci privesti pravdi, a drzava odbraniti od ove i svake slicne

grupe koja se usudi

da nasrne na demokratske institucije drzave Srbije.

http://www.danas.co.yu/

4.Guardian, 24. mart 2003.

Srpski premijer Zoran Ðinðiæ nije jedini biv¹i suparnik Slobodana Milo¹eviæa koji je ubijen

UBICE NA SLOBODI

Norma Percy

Zoran Ðinðiæ, koji je ubijen pre dve nedelje, treæi je suparnik Slobodana Milo¹eviæa snimljen u na¹em

dokumentarcu koji je ubijen.

Najèe¹æe se setim Ivana Stamboliæa. Kada smo ga prvi put sreli 1993, ovaj biv¹i predsednik Srbije nije vi¹e

bio u ¾i¾i javnosti. Ovaj bankar koji je povuèeno ¾iveo u Beogradu bio je odlièan sagovornik, ali kad smo ga

upitali o Milo¹eviæu, odvratio je pogled. "Znate, Milo¹eviæ nije bio zamka koju je neko drugi meni postavio. Ja sam ga

izabrao."

Rekao nam je kako je, kao svi lideri komunistièke Jugoslavije, radio na tome da se etnièke mr¾nje dr¾e pod kontrolom.

Kako je u aprilu 1987. poslao svog prote¾ea Milo¹eviæa da smiri grupu militantnih srpskih

nacionalista na Kosovu, i kako ga je Milo¹eviæ izdao. Ali Stamboliæ nije pristajao da ga snimimo kamerom.

U sledeæih 17 meseci poku¹ali smo da ga nagovorimo jo¹ devet puta. Konaèno smo dogovorili datum

snimanja. Tokom intervjua poku¹ao je nekoliko puta da ode: spasio nas je mikrofon zakaèen oko njegovog

vrata, ¹to ga je usporilo i dalo nam vremena da zagovorimo.

Nakon ¹to se pojavio u filmu Smrt Jugoslavije, ovaj bankar je postao prisutniji u javnosti. Predsednik Crne Gore nam je rekao

da je Stamboliæ planirao da se kandiduje za predsednika 2000. Slo¾io se da je on bio protivnik kojeg se Milo¹eviæ najvi¹e

pla¹io.

Nekoliko dana kasnije iza¹ao je na d¾oging. Jedan prolaznik video je kako seo na klupu da se odmori, pojavio se beli kombi,

i dva èoveka su ga uvukla unutra i odvezli se u nepoznatom pravcu. Upisao je broj registarskih tablica, ali Stamboliæ vi¹e

nikada nije viðen.

2001. vratili smo se u Beograd da napravimo nastavak prièe. Milo¹eviæ je izgubio izbore, a Zoran Ðinðiæ je postao premijer.

Èinilo se da Ðinðiæ, trendy tip s frizurom kao Bill Clinton, prièa jezikom zapada. Ali njemu nije bila strana mraèna realnost

Milo¹eviæeve Srbije.

Rekao nam je da je tokom Nato bombardovanja 1999. formiran smrtonosni odred koji je trebalo da elimini¹e "neprijatelje

Srbije"; nedelju dana kasnije Slavko Æuruvija (poznati kritièar Milo¹eviæa) upucan je ispred svogstana u Beogradu.

Te noæi sused je upozorio Ðinðiæa: "Park je pun ljudi koji govore u vokitoki. Be¾i!" Uskoèio je u auto i

odvezao se u Crnu Goru.

Vratio se posle rata, siguran da je opoziciji i dalje potrebna pomoæ zapada da porazi Milo¹eviæa. Savetnik za javno mnjenje

Predsednika Clintona, Doug Schoen, zakljuèio je da su Srbi toliko siti razmirica izmeðu

najpoznatijih kandidata da niko od njih ne mo¾e da pobedi. Pa se tako Ðinðiæ povukao i ubedio Ko¹tunicu,

"Mister Èistog" srpske politike, da stane na èelo. Opozicija je tada dobila 30 miliona dolara u ke¹u od

Amerikanaca.

Ðinðiæ je rukovodio kampanjom iz senke. Nedelju dana pred izbore, najvi¹i opozicioni lideri tajno su se sastali u jednom

beogradskom sportskom klubu. Ðinðiæ nam je rekao da imaju jedan osobit problem: ¹ta ako Milo¹eviæ prihvati poraz? Kao

¹ef partije, on je i dalje dr¾ao poluge moæi. Policajci i sudije bili su ljudi koje je on imenovao. "Za tri meseca on bi mogao da

nas sve poèisti."

Njihov plan je bio da provociraju Milo¹eviæa da se ponese tako lo¹e da izgubi kredibilitet. D-day bio je 5.

oktobar 2000. Tog dana oni su organizovali konvoje koji su iz cele Srbije do¹li u Beograd. Ali masovne

demonstracije nisu bile dovoljne: "Morali smo da osvojimo institucije!"

Sledeæe noæi Ðinðiæa je pozvao jedan od najopasnijih ljudi u Srbiji, ¹ef Milo¹eviæevih specijalnih jedinica,paravojni pukovnik

poznat kao "Legija", Milorad Lukoviæ.

Sreli su se u d¾ipu parkiranom ispred broja 14. Admirala Geprata (upamtite tu adresu). Ðinðiæ je upitao

Legiju ¹ta æe da uradi ako dobije nareðenje da puca na demonstrante. "Milo¹eviæ je izgubio izbore. Uradiæu¹ta mi savest

nala¾e," rekao je. Sledeæeg dana, Legija i njegovi ljudi stajali su po strani dok je narod osvajao parlament i dr¾avnu TV

stanicu. Rano ujutro opozicioni lideri sreli su se s Legijom u jednom beogradskom restoranu. On i jo¹ jedan od kljuènih

policajaca, Bo¹ko Buha, obeæali su da æe se 2.000 njima lojalnih ljudi

boriti na strani opozicije.

Legija je tada postao Ðinðiæev èovek; pomogao mu je u trenutku kada je doneo svoju najhrabriju odluku. SAD su uputile

zahtev novoj vladi da uhapsi Milo¹eviæa i po¹alje ga u Hag. Ko¹tunica je bio protiv – kao i mnogi graðani, od kojih su neki i

dalje bili naoru¾ani. Ali SAD su insistirale da on bude uhap¹en do 1. aprila 2001. iliæe prestati sa ekonomskom pomoæi.

Dok je Ko¹tunica bio u ®enevi, Ðinðiæ je preduzeo svoj korak. Milo¹eviæev dom bio je tvrðava s ojaèanim

zidovima i neprobojnim prozorima sa 30 èuvara koji su bili naoru¾ani ma¹inskim pu¹kama. U na¹em

dokumentarcu vide se Legija i njegove interventne jedinice kako izlaze iz karakteristiènog belog kombija.

Legija je tada poruèio svom biv¹em ¹efu da æe, ukoliko se ne preda, biti odveden silom. Nakon napete pat

pozicije Milo¹eviæ je na kraju mirno iza¹ao.

Milo¹eviæ je poslat u Hag, ali gangsterski obraèuni su se nastavili. Pro¹log proleæa Bo¹ko Buha, jo¹ jedan

èovek kojeg smo intervjuisali, ubijen je.

Premijer je bio pod pritiskom zapada da poène prihvatljivije da se pona¹a. U jutro 12. marta, jedan pucanj je

ispaljen iz broja 14, Admirala Geprata i Ðinðiæ je bio mrtav. Prièa se da se Legija krije u nekom stanu u

Beogradu, spreman za dvoboj.

http://www.b92.net/news/pregled_stampe.php

Yahoo! Groups Sponsor

ADVERTISEMENT

5.

Povodom nestanka profesora Poli?a i

pretnje istom sudbinom profesoru Mimici

Beograd, 22. mart 2003.

Fond za humanitarno pravo poziva državne organe Srbije da otvore pitanje uzroka i prirode kriminala koji je Srbiju pretvorio

u kriminalizovanu državu. Podržavaju?i borbu protiv organizovanog kriminala FHP isti?e ?injenicu da bez otvaranja pitanja

ratnih zlo?ina i etni?ki motivisanih krivi?nih dela nije mogu?e provesti dekriminalizaciju Srbije. Pre?utkivanje ?injenice da je

premijer ubijen u vezi sa Hagom i njegovom delatnoš?u na pretvarnju Srbije od skloništa za ratne zlo?ince u pravnu državu

usmeri prema stvarnom neprijatelju demokratske Srbije - savezu ratnih zlo?inaca, profitera i veterana, mafije, delova policije i

odgovornosti i usmeren je protiv svih koji se zalažu za vladavinu prava.

U novonastaloj situaciji, »patriotske snage« ne skrivaju u kom pravcu idu. Nestanak profesora Prirodno-matemati?kog

fakulteta Predraga Poli?a 15. marta i pismene pretnje životom profesoru Filozofskog fakulteta Aljoši Mimici 21. marta

nedvosmisleno pokazuju da mra?ni glasovi iz prošlosti poja?avaju svoje napore da homogenizuju javnost protiv politi?ki i

etni?ki druga?ijih. Obojica profesora su hrvatske nacionalnosti i u pismenoj pretnji profesoru Mimici zapre?eno je sudbinom

profesora Poli?a. Ti doga?aji dodatno ukazuju da je prioritet progovoriti o suštini problema u Srbiji i ne dozvoliti da se borba

protiv organizovanog kriminala svede na progon kriminalaca kao što su pla?enici Pacov, Prevara ili Budala dok njihovi šefovi

sede i dalje u institucijama sistema.

6.Nestanak Polica

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Aljoša Mimica, dobio je danas prete?e pismo u kome mu «Patrioti

Srbije» kao «srbomrscu» preporu?uju da se odseli ili da popije otrov, jer ?e ina?e pro?i «kao profesor Poli?» - re? je o bivšem

dekanu Hemijskog fakulteta, koji je, izgleda, pre nekoliko dana nestao, i to pošto je primio sli?no pismo.

Mi skre?emo pažnju javnosti da se ponovo oglašavaju nacionalisti?ki ekstremisti, koji su sli?nim pretnjama i nedelima naneli

mnogo zla našoj zemlji i svim njenim gradjanima. Zahtevamo od organa gonjenja da udju u trag ovim podlim seja?ima mržnje i

straha i da im najenergi?nije stanu na put.

Patriotizam ovih «Patriota Srbije» se mora javno razobli?iti kao isti onaj sklop ideja i vrednosti na kome po?ivaju svakovrsna

zlo?instva, uklju?uju?i i nedavni atentat na Zorana Djindji?a.

7. u Beogradu,

21.03.2003. BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

CENTAR ZA ANTIRATNU AKCIJU

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

Ponedeljak, 31. mart 2003.

Uprkos dokazima i sopstvenom priznanju pred Sudom da je do guše umešan u ?etvorostruko

ubistvo na Ibarskoj magistrali, Mihalj Kertes nije uhapšen niti je pod istragom. Ko mu to

oprašta zlo?in, ko najbližeg saradnika serijskih ubica, osniva?a i glavnog finansijera "eskadrona

smrti" daruje slobodom i državnim obezbe?enjem?

Na slobodi je i general Branko ?uri?, tako?e jedan od kolovo?a zlo?ina na Magistrali i onaj

koji je, posle atentata na Vuka Draškovi?a u Budvi, spre?io isporu?enje Dušana Spasojevi?a i

Mila Lukovi?a crnogorskom pravosu?u.

Zaobi?en je i Milan Radonji?, zloglasni šef DB za Beograd, desna ruka Radomira Markovi?a u

organizaciji masakra na Magistrali, ubistva Slavka ?uruvije, ubistva Ivana Stamboli?a i atentata

u Budvi.

Da li su uhapšeni ili su pod poternicom Milorad Bracanovi? i Dragan Filipovi?-Fi?a? Njih

dvojica su, zajedno sa Legijom, operativno rukovodili pogubljenjem na Magistrali, a u?estvovali

su i u još mnogim magistralama državnog terorizma, pre i posle 5. oktobra 2000. godine, na šta

smo nebrojeno puta ukazivali i o ?emu postoje i dokazi prikupljeni za vreme sudske istrage

protiv ubica sa Magistrale.

Sa poternice je, bez objašnjenja, povu?en i Vladimir Jovanovi?-Japanac, ?lan sur?inske mafije i

neposredni u?esnik budvanskog atentata, ?iji su stan teroristi koristili kao bazu.

Vanredno stanje ne sme biti pokri?e za ponavljanje fatalne prakse selektivnih istraga i zaštite

mnogih terorista, niti sme biti paravan za ?utanje medija o svemu ovome.

X. Ubistva

Nastavljaju se samoubistva i ubistva.Nasa clanica Olivera Vukcevic koja je avgusta prosle godine bila tesko povredjena od

kriminalaca i do danas nije dobila zastiu vlasti od pocinioca, je pre tri dana popila veliki broj pilula. Zasada je van opasnosti.

OTACASTVENI POKRET OBRAZ

Saopstenje za javnost - 16. IV 2003.

Proslo je nesto vise od mesec dana od kako je u Srbiji uvedeno vanredno

stanje, sto je obrazlozeno borbom protiv kriminala i, izmedju ostalog,

revnoscu drzavnih organa da se rasvetle svi dosadasnji slucajevi politickih

ubistava, otmica i nestanaka.

Medjutim, ne mozemo a da ne primetimo da se i dalje uporno precutkuje slucaj

politickog atentata na blazenopocivseg Nebojsu M. Krstica, osnivaca i

Predsednika Otacastvenog pokreta Obraz! Poznato je, naime, da je on, sa jos

dvoje svojih saboraca i prijatelja, ubijen uoci Vavedenja Presvete

Bogorodice, u noci 3./4. decembra 2001. Ovaj slucaj ni do danas nije

zakljucen, iako ce skoro godina i po od kako je troje nevinih ljudi

sopstvenim glavama platilo svoju ljubav prema Otacastvu!

O tome da postoje dobro utemeljene sumnje u zvanicnu verziju, prema kojoj je

Nebojsa M. Krstic stradao u navodnoj "saobracajnoj nesreci", svedoce i

brojni propusti i previdi u istrazi. Takodje, svoje uverenje da se radi o

klasicnom politicki motivisanom atentatu posvedocilo je preko stotinu

svestenika, akademika, narodnih poslanika, knjizevnika, umetnika, sportista

i drugih uglednih Srba i Srbkinja iz Otacastva i rasejanja, koji su

potpisali Peticiju za objavljivanje istine o pogibiji Nebojse M. Krstica.

Otacastveni pokret Obraz ponovo zahteva od nadleznih organa da se najzad

ozbiljno pozabave ovim zlocinom i da upoznaju javnost sa istinom o smrti

Nebojse M. Krstica. U suprotnom, pokazace se da je pravda u Srbiji jos uvek

selektivna i da se namenski dozira zarad sticanja dnevno-politickih poena.

Otacastveni pokret Obraz

Informativna sluzba

info@srb-obraz.org

Medicinske zloupotrebe kriminalaca.

Ubistvo Djindjica je pokrenulo zamajac i demistifikaciju kriminalaca i njihovih praksi. Jedno od zla su bila ubistva, likvidacije,

premlacivanja, ugrozavanje licne bezbednosti.

Nazalost, ovde postoji jedan povrsan i naivan pristup.Tvrdi se da su postojala ubistva i kidnapovanja, Vuk Draskovic je

uspeo da dokaze da se kriminalci koriste aranziranim saobracajkama.

Ali se zaboravljaju i cuti se o tome, da se kriminalci koriste specijalnim medicinskim sredstvima obracuna :

-sprejovi

-hemikalije

-prirucni aparati za elektro sokove

-namazi za kvake sa virusima

-gas

itd

Srbija i Crna Gora su u cituljama, Srbi su najbolesniji na svetu. Eto to je posledica zloupotreba kriminalaca.

I niko sem nas to ne stavlja na dnevni red.

Potsetimo, jos 1975 godine smo predocili da se aranziraju saobracajke, sto je bilo odbijeno kao"preterivanje""neozbiljno" ,

sada se priznaje da toga imia, Ubed jeni smo da ce nasi ljudi imati snage da obznane i napade na zdravlje koji su masovni i

tragicni.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

S obzirom na to da su predstavnici MUP-a ve? objavili imena nekih funkcionera ?ija je likvidacija bila planirana,

pre i posle 5. oktobra, bila na takozvanoj listi

za odstrel. Nezavisno od toga da li su na vlasti ili u opoziciji.

Smrt profesora Hemijskog fakulteta, medijski i krivicni aspekt (1)

Sta je znao profesor Polic

Beograd - Les vanrednog profesora Hemijskog fakulteta, bivseg dekana Predraga Polica, nestalog 15. marta ove godine,

isplivao je iz Dunava na pancevackoj strani12. aprila; izvadjen je dan kasnije, obavljena je obdukcija, a porodica je podnela

krivicnu prijavu protiv nepoznatih pocinilaca za krivicno delo ubistva. Policija je neobicno brzo konstatovala da je rec o

samoubistvu.

Mediji su objavili zvanicnu verziju zacinjenu dodatakom da je Policeva supruga govorila o njegovim ranijim pokusajima da se

ubije.Clanovi porodice u razgovoru za Danas to ogorceno demantuju i dovode Policevu smrt u vezu sa eko-mafijom i njegovim

angazmanom da se razotkriju zloupotrebe na Hemijskom fakultetu, razlicitim kompenzacijama i namerom (neostvarenom) da

isposluje pregled finansijske inspekcije na Fakultetu.

Predrag Polic dobio je na dan nestanka SMS poruku: "Proci ces kao Djindjic".

HRONIKA

Beograd - Les vanrednog profesora Hemijskog fakulteta, bivseg dekana Predraga Polica, nestalog 15. marta ove godine,

isplivao je iz Dunava na pancevackoj strani 12. aprila. Izvadjen je dan kasnije, obavljena je obdukcija, a porodica je podnela

krivicnu prijavu protiv nepoznatih pocinilaca za krivicno delo ubistva. Policija je neobicno brzo konstatovala da je rec o

samoubistvu. Mediji su objavili zvanicnu verziju zacinjenu izmisljotinom da je Policeva supruga govorila o njegovim ranijim

pokusajima da se ubije. Clanovi porodice u razgovoru za "Danas" to ogorceno demantuju i dovode Policevu smrt u vezu sa

eko-mafijom i njegovim angazmanom da se razotkriju zloupotrebe na Hemijskom fakultetu, razlicitim kompenzacijama i

namerom (neostvarenom) da isposluje pregled finansijske inspekcije na fakultetu.

Predrag Polic dobio je na dan nestanka SMS poruku: "Proci ces kao Djindjic". Trebalo je da 16. marta, dan nakon sto je

nestao,otputuje u Berlin na Medjunarodni kongres ekologa (bavio se hemijom voda). U njegovom kabinetu ostala je avionska

karta, a porodica je dobila rezervaciju hotela. Mnogo cinjenica upucuje na mogucnost da je Polic surovo likvidiran ("Danas" je

dosao do izvestaja istraznog sudije koji ne mozemo da objavimo zbog interesa istrage). U svakom slucaju, drzava i mediji su

namah presudili i

izlozili porodicu Polic dusevnim patnjama. Ostaje pitanje na osnovu cega je doneta dijagnoza. Niko od povredjenih nije mogao

da demantuje laz. Ostaje samo gotovo beznadezna konstatacija "istraga je u toku".

Slucaj Polic, izmedju ostalog, koincidira sa slucajem Mimica: profesoru Filozofskog fakulteta u Beogradu Aljosi Mimici je

nakon nestanka Predraga Polica upucena preteca poruka: "Srbomrzac, idi odmah odavde ili popij otrov. U protivnom, proci

ces kao Polic".

Mimicu i Polica povezuje jedino to sto su Hrvati, nisu se poznavali (to je "Danasu" potvrdio profesor Mimica), ali je, ocito,

nepoznatiposiljalac znao njihov "zajednicki imenitelj". Na koverti u kojoj se nalazila preteca poruka Aljosi Mimici pisalo je

"Polic".

Vise beogradskih medija izvestilo je o ovim dogadjajima i komentarisalo ih postavljajuci pitanje ko su "Patrioti Srbije"

(potpis ispod poruke profesoru Mimici, NIN, 3. april 2003), a "Vecernje novosti" su, pozivajuci se na neimenovane

sagovornike, objavile da je

"profesor Polic i pre godinu dana nestao na nekoliko dana". U poslednjem broju pred zabranu izlazenja "Nacional" objavljuje

da profesor Polic "nije bio biznismen, niti je poznat po bilo kakvim vezama sa lokalnim krimionalnim grupama".

"Politika" u napisu "Kljuc u sukobima na Fakultetu" odlucuje da, uz svedocenje profesorke Srbijanke Turajlic, zamenika

ministra prosvete, objavljuje izjavu dr Zivorada Cekovica, penzionisanog profesora Hemijskog fakulteta, za koju Policeva

porodica tvrdi da je simptomaticna. Cekovic, naime, tvrdi da su kod Polica i ranije pronalazena oprostajna pisma, a porodica

tvrdi da je to laz.

Beogradska policija 13. aprila obavestava javnost, takodje, koristeci se lazima: uzrok smrti utopljenje, obdukcija je

obavljena na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. Navodi, takodje, da je u radu na ovom slucaju dosla do podataka o

navodnoj suicidnosti pokojnika. Nije, medjutim, tacno da je obdukcija obavljena na Institutu - obavljena je u pancevackoj

bolnici, pouzdano se zna, kazu

clanovi porodice, da su je, mimo procedure obavili strucnjaci MUP Srbije. Tek na zahtev porodice telo pokojnog Polica

prenosi se na Institut. Rezultati jos nisu objavljeni.

Bojan Toncic

Sreda, 25. jun 2003.

Milorad Lukovi? - Legija i dalje je zašti?en od zakonske odgovornosti za zlo?in ?etvorostrukog

ubistva na Ibarskoj magistrali.

Branka ?uri?a i Andrije Milutinovi?a protiv kojih su još 7. avgusta 2001. porodice ubijenih

podnele privatni zahtev za sprovo?enje istrage.

prikrivanje zlo?ina. Kona?no, Vlada Srbije ozna?ila je u saopštenju od 12. marta ove godine

Legiju kao operativnog organizatora masakra, a pre dva dana je njegovo neposredno u?eš?e u

izvršenju zlo?ina potvrdio i potpredsednik Vlade ?edomir Jovanovi?, prilikom svog javnog

svedo?enja u parlamentu.

Porodice ubijenih i Srpski pokret obnove zahtevaju od specijalnog državnog tužioca da

preuzme krivi?no gonjenje ili da podnese ostavku. Do ubistva predsednika Vlade Srbije, Legija

je bio pod specijalnom zaštitom Vlade i "crvenih beretki". Koje su boje beretke koje mu i sada

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

17. april 2003.

GSS je zaprepašcen nacinom na koji je došlo do saobracajne nesrece na uglu

Maric, a dvoje ljudi teško povredeno.

GSS zahteva od MUP-a Srbije da hitno ispita okolnosti pod kojima se ova tragedija

dogodila, da odgovorne pivede pravdi i o svemu obavesti javnost.

Vlade da jasno ustanovi kriterijume po kojima daje na upravljanje službena vozila, kao

i da odredi ko, i u kojim prilikama ima pravo korišcenja rotacionog svetla.

GSS smatra da se reakcija Vlade ne sme svesti samo na izjavu saucešca porodici

nastradale devojke.

Ubistva:Sporo se resavaju raniji slucajevi ubistava, ali ima i novih usmrcivanja i sumnjivih samoubistava. Mi ne zelimo da bilo koga stavljamo na optuzenicku klupu, svesni smo da organima policije nije lako, da ima asocijalnih prekrsilaca sa kojma je tesko izaci na kraj., pozivamo na ispravne procene, smirenost I objektivnost.

X.Ubistva i nestajanja

Sporo se resavaju raniji slucajevi ubistava, ali ima i novih usmrcivanja i sumnjivih samoubistava. Mi ne zelimo da bilo koga stavljamo na optuzenicku klupu, svesni smo da organima policije nije lako, da ima asocijalnih prekrsilaca sa kojma je tesko izaci na kraj., pozivamo na ispravne procene, smirenost I objektivnost.

FHP-Saopštenje

Milana Ristića

Beograd - Okružni javni tužilac u Šapcu predložio je preduzimanje novih istražnih

radnji u slučaju Milana Ristića, koji je prema službenom policijskom izveštaju 13.

februara 1995. godine izvršio samoubistvo skočivši sa krova jedne stambene

roditelji Milana Ristića osnovano sumnjaju da je njihov sin izgubio život pod

Toga dana trojica policajaca Sekretarijata unutrašnjih poslova u Šapcu uhapsili su

devetnaestogodišnjeg Milana Ristića. Porodica Ristić tvrdi da ga je prilikom

policijski inspektor kasnije došao, policajci su mu rekli da je Milan Ristić počinio

samoubistvo skočivši sa krova obližnje stambene zgrade.

Lekar koji je bio u sastavu ekipe za pružanje hitne pomoći konstatovao je smrt. Po

svemu sudeći, posle odlaska hitne pomoći jedan od policajaca naknadno zadaje

još jedan udarac pokojniku – ovoga puta direktno u bradu. Već u ovom trenutku

evidentirane su i određene protivrečnosti u nalazima lekara iz ekipe za pružanje

dvojica eminentnih i nezavisnih sudsko-medicinskih eksperata proučavaju zapisnik

o obdukciji i utvrđuju da je isti površan i protivrečan, naročito u delu koji se odnosi

na uzrok smrti. Prema njihovom nalazu, obdukcija nije izvršena u skladu sa

osnovnim principima sudske medicine. U svom nalazu oni konstatuju da zapisnik o

obdukciji i mesto događaja nemaju ništa zajedničko te da to navodi na zaključak

da je telo pokojnika premeštano i predlažu ekshumaciju posmrtnih ostataka i

ponovnu obdukciju.

Zbog sumnje da je počinjeno ubistvo, roditelji Milana Ristića su protiv pomenutih

policajaca podneli krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu 19.

roditelji pokušavaju da preuzmu krivično gonjenje, najpre podnošenjem zahteva za

Vrhovnog suda od 18. marta 1997. godine kojim je odbijena žalba tužilaca na

odluke Okružnog suda u Šapcu Radivoje i Vesna Ristić iscrpli su sva domaća

pravna sredstva i mogućnost da pred domaćim pravosuđem utvrde sve okolnosti u

vezi smrti njihovog sina.

podnose pojedinačnu predstavku Komitetu protiv torture Ujedinjenih nacija,

sprovedu brzu, sveobuhvatnu i nepristrasnu istragu smrti Milana Ristića. Time je

prekršeno više obavezujućih standarda iz Konvencije protiv torture, a naročito onih

Komitet protiv torture 30. aprila 1999. godine donosi odluku o prihvatljivosti

predstavke i utvrđuje da je u konkretnom slučaju SRJ prekršila svoje obaveze

ustanovljene Konvencijom.

Republičkom javnom tužiocu i pozvao ga da ispuni obaveze utvrđene odlukom

Komiteta protiv torture. Republički javni tužilac nije odgovorio na dopis, pa se

17. oktobra iste godine još jednom Republičkom javnom tužilaštvu. Tokom 2003.

slučaju Ristić. Zahtev je upućen i Ministarstvu pravde Republike Srbije. Ministar

tužilaštvu u kome je obavestio tužioca da je odluka Komiteta protiv torture pravno

obavezujuća.

Okružni javni tužilac je 4. novembra 2003. predložio istražnom sudiji Okružnog

suda u Šapcu da se izvrši ekshumacija posmrtnih ostataka Milana Ristića i nova

obdukcija u cilju preciznog utvrđivanja povreda koje je Ristić zadobio. U

Fond za humanitarno pravo smatra da predlog Okružnog javnog tužioca u Šapcu

nadležne organe da poštuju sve međunarodno preuzete obaveze.

Prva odluka UN Komitet protiv torture na predstavku nevladine

organizacije o povredi Konvencije- Beograd 13. jun 2001. Saopštenje

SPO 30. septembra 2003.protestvuje povodom ubistva cetvoro ljudi od strane pripadnika BIA zakljucujuci da jos nisu sprovedene potrebne promene u SDB., I da nisu otkriveni pocinioci ranijih ubistava, cetvorice funkcionera SPO, Slavka Curuvije, Ivana Stambolica I Zorana Djindjica.

SPO tvrdi u vise saopstenja da sudski organi blokiraju pravdu i rastezu.

Ubijen Dragan Zdravkovic.

Preme beogradskim medijima u petak 5 decembra ove godine oko 7 casova uvece je u

Beogradu u ulici Dzorda Vasingtona ubijen Dragan Zdravkovic , narkoman iz Beograda

.Dragan Zdravkovic nam je zaplenio aprila 2000 godine arhivu i 2.000 knjiga

vlasnistvo ISIL-a i u vise navrata je vredjao i pretio Krsmanovicu. i verbalno

obezvredjivao ISIL .Protiv njega ( i drugih) je podnet sudski podnesak. i pravda ce

biti zadovoljena.

Mirceta Bozovic