XI. Verske slobode –godisnji izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

Svaki gradjanin po zakonu ima pravo da ispoljava svoja verska ubedejnja i ovo je jedna od retkih oblasti gde dolazi do znacajnih poboljsanja. Ali ima povremeno zalbi na gusenje prava pojedinih veropispovesti sto treba proveriti.

B.Rezime

Srpska pravoslavna crkva igra sve znacajniju ulogu u drustvu. Uvodi se verska nastava, grade novi hramovi, sve je veci broj poslenika na Bozijoj njivi, verski nastupi na medijima su cesci, uticaj vere na zivot mladih narocito je sve znacajniji, jednom recju SPC postaje snazan stub nacionalnog perporoda. SPC se zalaze za dobre odnose sa drugim verskim zajednicama.Ima neugodnosti sto se tice odnosa u okviru SPC sto se tice relacija Srbija –Crna Gora i Srbija-Makedonija.

II.Stanje u praksi

II.SPC ( Srpska pravoslavna crkva) igra sve znacajniju ulogu. Verska nastava ulazi u skole, SPC ohrabruje Srbe na Kosovu da istraju i opstanu na svojim ognjistima.

Patrijarh Pavle ohrabruje Srbe na Kosovu -Izdr¾ite isku¹enja

BEOGRAD (Beta) - Patrijarh srpski Pavle pozvao je u Bo¾iænoj poslanici januara 2002 godine Srbe na Kosovu i Metohiji da "izdr¾e velika isku¹enja kojima su podvrgnuti". "Posebno se o ovom Bo¾iæu obraæamo bratski i roditeljski, sa puno brige, ali i nade, na¹oj braæi i deci na raspetom Kosovu i Metohiji, pozdravljajuæi ih Bo¾iæem i ohrabrujuæi ih Bo¾iæem", navodi se u poslanici, koju je patrijarh juèe proèitao.

On je pozvao kosovske Srbe da izdr¾e "velika isku¹enja kojima su podvrgnuti, da istraju u odstojavanju pravde i slobode Bo¾je i ljudske, te da u du¹ama svojim u preostalim crkvama, manastirima i domovima svojim predosete Proleæe Slobode I Pravde, proleæe Slave Bo¾je i Mira na zemlji meðu ljudima".

Tokom godine su vodjene rasprave o navodnim nedolicnim postupcima Vladike Pahomija.

EPARHIJA OSUÐUJE OPTU®BE NA RAÈUN VLADIKE PAHOMIJA

VRANJE 09.01.2003 20:48 (AVP) - Povodom,natpisa u nekim medijima o navodnom seksualnom zlostavljanju trojice deèaka,od kojih je jedan i dalje maloletnik od strane Episkopa vranjskog Pahomija,veèeras je Agenciji Vranje Press, dostavljeno saop¹tenje,Eparhije vranjske koje je potpisao,episkop Pahomije. U saop¹tenju se navodi:"Ne sumnjamo da æe istina izaæi na

videlo.Sigurni smo da æe i dr¾avni organi,policija,tu¾ila¹tvo,sud,¾eleti u ime zemaljske pravde da doðu do istine i tu istinu, I samo istinu iznesu pred suda naroda." "Nedopustivo je suditi bez suda,presuðivati bez dokaza i to ba¹ u vreme Bo¾iænih praznika " - stoji u saop¹tenju u kome se ka¾ei to da objavljeni natpisi " predstavlja poku¹aj da neprijatelji Hristovi preuzmu ulogu vrhovnog sudije".Povodom tekstova u medijima o navodnom seksualnom zlostavljanju trojice deèaka iz Vranja, Eparhija je,kako se navodi danas je obavestila Patrijarha Pavla i Sveti Arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, uz obrazlo¾enje da se radi o "beskrupuloznoj hajci protiv smernosti koju vode neprijatelji Crkve i njenih institucija". Lokalna Radio televizija Vranje prenela, u meðuvremenu

izjavu Okru¾nog dr¾avnog tu¾ioca iz Vranja,Milana Bo¾iloviæa,koji je potvrdio da je podneta krivièna prijava protiv, kako je rekao graðanina,Tomislava Gaèiæa zbog navodnog seksualnog zlostavljanja troje deèaka i da je u toku provera I prikupljanje dokaza,vezano za prijavu koja je u tu¾ila¹tvo stigla 31.decembra pro¹le godine.

Diplomatski potezi SPC koja zeli da ima dobre odnose sa svima, ukljucujuci Vatikana ,su ponekad neopravdano nailazili na podozrenje i lose procene.

EPISKOP IRINEJ O ODLASKU DELEGACIJE SPC U VATIKAN

Razmena mi¹ljenja

Poseta pape Srbiji je "opsesivna fiksacija novinara"

Novi Sad, 4. januara (Tanjug)

Episkop baèki dr Irinej Buloviæ izjavio je danas da skori odlazak delegacije Srpske pravoslavne crkve u Vatikan ne znaèi i najavu posete pape Jovana Pavla Drugog Srbiji, oceniv¹i da je "famozna papina poseta postala stalna opsesivna fiksacija veæine na¹ih novinara".

Dodajuæi da u poseti delegacije SPC Vatikanu "ne postoji nikakav - ni najmanji, èak ni teoretski - nagove¹taj posete Svetog oca Srbiji", Buloviæ je istakao da je "opsesivna fiksacija veæine na¹ih novinara tom posetom za njega prava psiholo¹ka zagonetka".

Govoreæi o odlasku delegacije SPC u Vatikan, on je rekao da "to nije poseta papi, nego poseta Sekretarijatu (rimskom, vatikanskom, kako god volite!) za unapreðenje jedinstva meðu hri¹æanima i njegovom prvom èoveku, kardinalu Valteru Kasperu".

"Program predviða samo uobièajenu, u takvim prilikama kurtoaznu posetu episkopu grada Rima, papi Jovanu Pavlu Drugom",dodao je Buloviæ.

Prema njegovim reèima, osnovni cilj posete Sekretarijatu za unapreðenje jedinstva meðu hri¹æanima jeste "meðusobno upoznavanje i razmena mi¹ljenja po mnogim va¾nim pitanjima savremenog hri¹æanskog sveta i savremenog sveta uop¹te".

"Razgovori podrazumevaju razmenu mi¹ljenja, uz obostrano èuvanje dostojanstva, svog i svojih sagovornika, u nekim stvarima verovatno i suèeljavanje opreènih gledi¹ta i te¹ko savladivih razlika u ocenama. Bez svega toga, meðutim, nema dijaloga,postoji samo monolog", dodao je episkop Irinej.

"Makar ¹ta mislili i praznoslovili na¹i novopeèeni pobornici monologa, i to iskljuèivo sopstvenog, jedno je sasvim izvesno: na¹a crkvena delegacija ne putuje u Rim da bi pasivno i servilno slu¹ala bilo èiji diktat po bilo kom pitanju, a kamoli da bi ’potpisala uniju’", kazao je episkop Irinej.

Oceniv¹i da je i u samoj Srbiji napravljen napredak u dijalogu meðu ljudima razlièitih vera i kultura, on je naglasio "da takav dijalog ne znaèi izdajstvo svoje, niti usvajanje tuðe vere, ali znaèi napor da druge prihvatimo onakvima kakvi jesu i, posebno, kakvi sami ¾ele da budu".

Episkop Irinej je potvrdno odgovorio na pitanje da li veruje da æe i pravoslavci na Kosovu moæi da doèekaju Bo¾iæ i mirno ga proslave, ali je dodao "da nije siguran kada æe to biti".

"Vlasti na¹e dr¾ave èine dosta toga u datim okolnostima, krajnje nepovoljnim, ¹to ne znaèi da ne bi mogle èiniti i vi¹e: dok se u Beogradu ’velika¹i otimaju o carstvo’, dotle drugi, uporno slo¾no, ne birajuæi sredstva, rade na dovr¹enju davno naèinjenog plana, plana Prizrenske lige, a mo¾da i znatno starijeg", rekao je episkop Irinej.

Patrijarh Pavle: Poseta Vatikanu ne bi bila konstruktivna

Ljubljana - Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh srpski Pavle ocenio je da u Crnoj Gori u biti ne postoji zelja za otcepljenje pravoslavne crkve.

- Postoji manja grupa separatista, ali oni u verskom pogledu ne znace mnogo. Crnogorsko-primorska mitropolija je vec vekovima jedinstvena i smatram da je kao takva priznata i na nivou drzave - rekao je patrijarh Pavle u intervjuu koji juce objavljuje ljubljansko Delo. Povodom uvodjenja veronauke u skole, patrijarh je kazao da je "sadasnja vlast ocito spoznala da ljudi u demokratskom sistemu moraju imati pravo na odluku o tome da li ce ici na veronauku ili ne". U tom pogledu je, prema njegovim recima,sadasnja vlast bolja od one Slobodana Milosevica. O pozivu da poseti Vatikan, patrijarh Pavle je rekao da o tome nece odlucivati on sam, "vec savet episkopa". "Zasad mislim da to nece biti moguce, da takva poseta sada ne bi bila konstruktivna",rekao je patrijarh. Poglavar SPC je ocenio da je u etnickim sukobima na prostoru bivse Jugoslavije "vera imala... malo ucesce".

- Kada je porusena dzamija u Banjaluci, u ime pravoslavne crkve sam izrazio zaljenje beogradskom muftiji - rekao je on I dodao da je "unistavanje dzamija i crkava na podrucju bivse Jugoslavije svakako bila velika nesreca za citav narod".

O susretima sa bivsim predsednicima Slovenije i Hrvatske Milanom Kucanom i Franjom Tudjmanom patrijarh je rekao da je bio "lepo" primljen, jer tamo nije isao iz politickih razloga.

- U obe drzave su me lepo primili, jer nisam dosao zbog politickih razloga, vec smo razgovarali kao ljudi, bez bilo kakve zelje da bismo se prikazali boljim nego sto jesmo, a znate da su Srbi u citavom svetu vazili za zlocince - rekao je patrijarh Pavle.

- Tacno je, bili smo krivi, ali za mnogo sta su bili krivi i drugi - kazao je srpski patrijarh.

On je izrazio nadu da ce odnosi sa beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hocevarom biti ljudski i hriscanski. Poglavar SPC nije mogao potvrditi dolazak u Ljubljanu jer su, kako je kazao, "godine ucinile svoje".

• Tesko bih putovao i u boljim uslovima - rekao je on. (Beta)

Ima sve vise verskih sloboda.I otvaranja verskih konfesija prema drugim verama. U februaru dominiraju sledece teme: raskol u SPCi Pravoslavlju, frakcije u krilu SPC, dileme u vezi posete delegacije SPC Vatikanu, optuzbe protiv svetovnog lica Pahomija, drama na Atosu

Informativna sluzba

Srpske pravoslavne crkve

5. februar 2003. godine

DELEGACIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE RAZGOVARALA SA KARDINALIMA KASPEROM I TORANOM

Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije i Njegovo

Preosvestenstvo Episkop backi G. Irinej, clanovi poslanstva Svetog arhijerejskog sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, koja boravi u poseti Vatikanu, juce su posetili kardinala Valtera Kaspera,

predsednika Pontifikalnog saveta za unapredjenje jedinstva hriscana.

Posle razgovora sa kardinalom Kasperom, delegaciju Srpske crkve, u kojoj su i dekan

Bogoslovskog fakulteta jerej dr Vladan Perisic i arhimandrit Andrej Cilerdzic, primio je sekretar Drzavnog sekretarijata Vatikana za odnose sa drzavama kardinal Zan Luj Toran. U

poslepodnevnim casovima, clanovi delegacije su posetili katedralni hram Svetog Jovana

Lateranskog i Lateranski univerzitet gde su razgovarali sa rektorom ove institucije. Posle ovoga, u Pontifikalnom orijentalnom institutu, organizovan je razgovor sa profesorima, a tokom veceri je kardinal Kasper za clanove delegacije priredio svecanu veceru kojoj je pored velikog broja

kardinala i drugih uglednika prisustvovao i ambasador SRJ u Vatikanu dr Darko Tanaskovic.

~~~

IZRAZI SUCESCA POVODOM UPOKOJENJA VLADIKE ZICKOG STEFANA

Povodom upokojenja Episkopa zickog Stefana Boce, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle i Sveti arhijerejski sinod su primili izraze saucesca od velikog broja licnosti i ustanova iz nase

Otadzbine.

Ovom prilikom izdvajamo pismo srpskog premijera dr Zorna Djindjica, u kome izmedju ostalog stoji:

"Povodom upokojenja Njegovog Preosvestenstva Episkopa zickog Stefana, u ime Vlade Republike Srbije i u svoje ime zelim da izrazim duboko zaljenje zbog gubitka ovog velikog bogoslova i pastira Crkve. Njegova dela ostace u pamcenju i na dobrobit svih gradjana Srbije."

Ministar vera Republike Srbije, Prof. dr Vojislav Milovanovic, u pismu Njegovoj Svetosti Patrijarhu G. Pavlu istice: " Pridrzavajuci se hriscanskog ucenja da smrti nema i da odlazak sa ovog sveta znaci pocetak vecnoga zivota, zelim da se jos jednom prisetim znacaja koji je Vladika Stefan

imao za nasu Svetosavsku Crkvu i narod. U teskim vremenima komunizma, kada mu je sve bilo

uskraceno, vera, tradicija, istorija, jezik i pismo, srpski narod je imao u Vladiki Stefanu ddobrog

pastira i teologa, vrednog pregaoca na izgradnji duha pravoslavne sabornosti. Bogoslovija Sveta

Tri Jerarha u manastiru Krki, ikonopisacka skola Svetog Luke u manastiru Zici, izgradnja nove

zgrade Bogoslovskog fakulteta u Beogradu samo su neki od svetlih primera Vladikinog istrajnog

rada na oduhovljenju naseg naroda. Ovakva vredna bogougodna dela trajno cemo odrzavati u

secanju.

Gospod je pozvao Vladiku Stefana k sebi u trenutku kada je bio potreban svima nama, njegovim

sledbenicima i ucenicima. Cetiri zbirke njegovih propovedi pod nazivom Pazimo na vreme, kao i

pouke koje iz njih proisticu velika su opomena, ali i ohrabrenje. Neka njegove molitve Gospodu

pomognu u ocuvanju i osnazivanju svih nas, dece Hristove u Srbiji.

Direktor Javnog preduzeca Srbija sume, dipl. inz Vojislav Jankovic, kaze da je sa velikom tugom primio vest o upokojenju Episkopa zickog Gospodina Stefana. Tim povodom, svom svestenstvu, monastvu i Vasoj Svetosti, u ime zaposlenih u Javnom preduzecu Srbija-sume i u svoje ime upucujem izraze najdubljeg saucesca.

Neka je blazenopocivsem Episkopu Stefanu laka zemlja i neka je vecni pokoj njegovoj dusi.

~~~

PROMOCIJA ENCIKLOPEDIJE PRAVOSLAVLJA

U cetvrtak, 6. februara 2003. godine, u okviru Tribine Pravoslavlja, u Bulevaru kralja Aleksandra br. 77 a, bice odrzana promocija Enciklopedije Pravoslavlja, u izdanju Savremene administracije.

Tribinu vec dugi niz godina uspesno organizuje Goran Radenkovic, prof. u Bogosloviji Sveti Sava. Na predstavljanju prvog izdanja te vrste u srpskom narodu, govorice urednik Enciklopedije prof.

protojerej-stavrofor dr Dimitrije Kalezic i saradnici protodjakon lektor Radomir Rakic i g. Gradimir

Madzar.

~

Subota, 8. 2. 2003

Tema:

GLAS ISTRA®UJE

Za¹to je poseta predstavnika SPC Vatikanu izazvala nedoumice?

Papi Srbija tamo daleko

Konkretnog razgovora o poseti nije bilo, ali je boravak doprineo pozitivnoj atmosferi kako bi to pitanje jednom bilo na dnevnom redu

Prekjuèera¹nja poseta delegacije Srpske pravoslavne crkve papi Jovanu Pavlu Drugom u domaæoj javnosti izazvala je priliène nedoumice kad je reè o karakteru posete i o moguæoj poseti poglavara Rimokatolièke crkve na¹oj zemlji.

U intervjuu za Radio Vatikan (program na hrvatskom jeziku) mitropolit crnogorsko-primorski dr Amfilohije (Radoviæ), koji je na èelu crkvene delegacije, izrazio je nadu da æe doæi i do papine posete Srbiji, precizirajuæi da "ona mora biti duboko pripremljena da bi urodila plodom".

Koliko je u ovom trenutku realna moguænost da sveti otac poseti Srbiju? Prema na¹im saznanjima, izvesno je da poglavar Rimokatolièke crkve ipak neæe skoro boraviti u Srbiji.

Dobro obave¹teni izvor "Glasa javnosti", blizak Svetoj stolici, ka¾e da su ovakve posete neizbe¾no predmet ¹pekulacija, ali da nema govora da je aktuelizovano pitanje papine posete Srbiji.

"Koliko znam, novog poziva papi da poseti Srbiju nije bilo, niti je iko iz Vatikana to oèekivao. Dakle, nikakvog konkretnog razgovora o poseti nije bilo, ali je boravak predstavnika SPC doprineo stvaranju pozitivne atmosfere kako bi jednog dana to pitanje bilo stavljeno na dnevni red. Pretpostavljam da je naèelan stav predstavnika SPC da niko nema ni¹ta protiv da papa jednog dana poseti na¹u

zemlju", smatra na¹ sagovornik.

Komentari¹uæi vi¹ednevni boravak delegacije SPC Svetoj stolici (od 3. do 8. februara), na¹ izvor ka¾e da su razgovori protekli pre svega u dobroj atmosferi, sa bogatim sadr¾ajem u teolo¹kom smislu.

"Akcenat je pre svega na teolo¹kom dijalogu i razmeni informacija izmeðu dve crkve. Nesumnjivo da su i pojedine politièke teme bile na dnevnom redu, jer je politika neodvojiva kad je Vatikan u pitanju. Takoðe je razgovarano o te¹kom stanju na Kosovu i Metohiji,stradanju srpskog naroda i njegovih svetinja u Pokrajini, pitanjima porodice - kloniranje, abortus i drugo,kao i mnogim drugim temama koje zadiru u politièku i dru¹tvenu sferu", istièe sagovornik "Glasa".

Gotovo identièan odgovor dobili smo u Svetom arhijerejskom

sinodu SPC - zasad nije vreme za posetu svetog oca Srbiji.

"Zbog optereæenosti nas i katolika Drugim svetskim ratom i

ulogom koju je Vatikan odigrao prilikom uvoðenja sankcija na¹oj

zemlji, Sveti sinod smatra da treba saèekati pravi trenutak za to",

ka¾e za "Glas" jedan od èlanova Sinoda.

Poseta predstavnika SPC Vatikanu, podsetimo, ponovo je

probudila otpor i stari strah pravoslavaca od unijaæenja.

Uoèi odlaska crkvenih velikodostojnika u Rim, ispred zgrade

Patrijar¹ije u Beogradu, 28. januara, odr¾ane su demonstracije. Nekoliko desetina vernika odluèno se protivilo poseti zbog

"sabla¾njavanja srpskog pravoslavnog naroda".

Velikodostojnici na¹e crkve objasnili su da idu u posetu episkopu grada Rima, a ne poglavaru Rimokatolièke crkve.

P. PA©IÆ

DNEVNI LIST DIJASPORE NA SRPSKOM JEZIKU ZA EVROPU, AMERIKU I AUSTRALIJU

VESTI iz Frankfurta

08.FEBRUAR, 2003

SRBI IZ SAD I KANADE UKLJUÈILI SE U AKCIJU SPC, SRBIJE I CRNE GORE

"MOBA 2003" ZOVE MLADE

Ovog leta treæi put æe se odr¾ati "Moba", akcija Srpske pravoslavne crkve, koja u saradnji sa Savetom dijaspore Vlade Srbije i Crne Gore, kao i Vlade Republike Srbije, uz rad i dru¾enje okuplja mlade iz dijaspore i matice.

"Vesti" su medijski sponzor ovog projekta jo¹ od poèetka pokretanja prve "Mobe", 2001. godine.

"Moba 2003" æe poèeti 19. jula i trajati do 19. avgusta. Zainteresovana omladina iz rasejanja mo¾e uèestvovati sve vreme ili po 15 dana, na poèetku ili na sredini ovog perioda. Da bi se olak¹alo prijavljivanje i organizovanje puta za uèesnike

"Mobe 2003" sa amerièkog kontinenta, turistièka organizacija "Select International" iz NJu

D®ersija, èiji je vlasnik Edita Kruniæ, dobila je saglasnost Kancelarije "Mobe 2003" da prikuplja prijave i organizuje put. Potencijalni uèesnici iz SAD i Kanade formulare za prijavljivanje i dodatne informacije (na srpskom i engleskom jeziku) mogu da dobiju na adresi: Select International, Toll Free: 800-842-4842, e-mail: sales@elect-intl.com

Svi zainteresovani za uèe¹æe mogu da dobiju dodatne informacije i u kancelariji "Mobe" u Patrijar¹iji Srpske pravoslavne crkve (Ulica kralja Petra I broj 5, 11000 Beograd), na telefon/faks 381-11-328-50-98, ili e-mail

moba2002@eunet.yu.

Cilj "Mobe" je, kako ka¾e vladika ¹abaèko-valjevski

Lavrentije, pokretaè akcije i predsednik Komisije za

"Mobu" u Savetu dijaspore, da mladi iz rasejanja, koji

mo¾da nikada nisu posetili zemlju iz koje su potekli njihovi

roditelji ili dedovi i ne znaju mnogo o toj zemlji, njenim

ljudima i obièajima, da doðu i provedu mesec dana sa

vojim vr¹njacima iz otad¾bine. Uz zajednièki, ne ba¹

naporan rad na gradili¹tima, dru¾enje i zabavu, mladi

takoðe uèe srpski jezik i istoriju, upoznaju pravoslavnu

veru, srpske obièaje i svetosavsku tradiciju. Stvaraju se

nezaboravna prijateljstva, sklapaju kumstva, planu prve i

rave ljubavi, uèvr¹æuje most izmeðu matice i dijaspore, a

stotine mladih se vraæa kuæama po celom svetu sa

otad¾binom u srcu.

Pored prepodnevnog rada na gradili¹tima SPC u

otad¾bini, planiraju se popodnevni, veèernji i vikend

programi obrazovnih, kulturnih, sportskih i zabavnih sadr¾aja, kao i izleti.

Boravak na "Mobi 2003" biæe besplatan, ali uèesnicisami snose tro¹kove prevoza, zdravstvenog osiguranja i d¾eparca.Oèekuje se da, kao i prethodnih godina, diplomatsko-konzularna predstavni¹tva Srbije i Crne Gore u svetu obezbede besplatnu vizu uèesnicima "Mobe" kojima to bude potrebno.

Ovog leta biæe otvoreno pet gradili¹ta u eparhijama Srpske pravoslavne crkve: arheolo¹ki lokalitet Soko grada kod manastira Svetog oca Nikolaja pored LJubovije (Eparhija ¹abaèko-valjevska), izgradnja pravoslavnog hrama na Zlatiboru (Eparhija ¾ièka), u Nik¹iæu (Eparhija budimljansko-nik¹iæka), na Fru¹koj gori u blizini Sremskih Karlovaca (Eparhija sremska) i kod Sombora (Eparhija baèka).

Na ovogodi¹njoj akciji oèekuje se vi¹e od 500 uèesnika iz celog sveta.

R. Lonèar

Intervju Vladika sabacko-valjevski Lavrentije:

„U ime istine odlucio sam da javno

progovorim u Nedeljnom Telegrafu!"

Vladika Lavrentije govori otvoreno o svim problemima sa

kojima se suocava Srpska pravoslavna crkva, i

konstatuje:

Vreme je za vaseljenski Sabor! Pravoslavne crkve

od 18. veka nisu krenule napred i prozvali su nas

„okamenjena crkva"

Marko Lopusina

Foto: Zoran Tatar

Bas na Svetog Jovana, krsnu

slavu episkopa Lavrentija, u

Valjevu su se na ulicama pojavili

leci protiv vladike Eparhije

sabacko-valjevske. U njima se

izrazava neslaganje sa vladikom

Lavrentijem povodom sudbine

crkve Svetog Arhangela Mihaila,

koja se izmesta zbog izgranje

brane Rovni, i zbog njegovog

prijateljstva sa srpskim ministrom

policije Dusanom Mihajlovicem.

Autor letka je, kako se

predstavlja, monah Antonije iz

Bratstva za zastitu pravoslavlja i

svetinja Srbije, koji je prosle

nedelje organizovao protest ispred Patrijarsije u Beogradu.

Vladika Lavrentije je tom prilikom prozvan zbog premestanja

pomenute crkve, ali i zbog skorasnje posete delegacije SPC

Vatikanu.

Zamolili smo, zbog svega toga, njegovo preosvestenstvo vladiku

Lavrentija za intervju. Pristao je da odgovori na sva pitanja. Prvo

je bilo bas o napadima monaha Antonija.

- Ne znam licno tog coveka. Dragan Davidovic nije monah i ne

moze da koristi crkveno ime Antonije, jer nema manastir i svoju

eparhiju. Njega je vladika Artemije izgnao iz Eparhije

rasko-prizrenske, ali nije prijavio Sinodu da ga je rascinio, pa se

ovaj sada lazno predstavlja. Ima cak i informacija da je

Davidovic pocinio greh: do pre neku godinu bio je ateista, nije

zavrsio teoloske skole, nije vise monah i nema pravo da se

mesa u crkvene poslove. A jos manje ima pravo da trazi prijem i

razgovor sa patrijarhom Pavlom i da nas dvojicu izaziva na

televizijski duel. Sa takvim covekom, kojeg i nasi mediji, u

kojima ima puno preobucenih komunista, lazno predstavljaju, ne

zelim javno da govorim.

Mozete li da objasnite zasto se bas Davidovic bori protiv

izmestanja crkve Svetog Arhangela Mihaila?

- Jos pre 21 godinu izglasana je odluka da se na reci Jablanici

napravi akumulacija koja ce vodom da napaja Valjevo,

Lazarevac, Obrenovac, cak i Beograd. Tada je odluceno da se

crkva Gracanica, kako je narod zove, premesti na obalu

buduceg jezera. Crkva je stara 120 godina, kube na njoj gradio

je vladika Nikolaj i zasticena je kao spomenik kulture. Ugovor o

radovima, o otudjenju crkvene zemlje i premestanju crkve

odobrila je Srpska pravoslavna crkva, a potpisao vladika Jovan,

koji je tada vodio eparhiju. Taj posao sam nasledio. Dve trecine

radova na brani je zavrseno, narod treba da dobije zdravu vodu

za pice. To je zajednicki posao drzave i crkve, i sada se

pojavljuje samozvani monah Antonije, koji kaze: „Nek' se crkva

potopi, brana ce da pukne za cetiri godine i mi cemo opet ici u

crkvu!" To su reci ludog coveka, koji zeli da okalja crkvu, a

promovise sebe kao cuvara vere.

SAOPSTENJE SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA

ZABRANA BOGOSLUZENJA

BEOGRAD - Sveti arhijerejski sinod vec duze vreme sa zaljenjem i zabrinutoscu prima na znanje pouzdane informacije da Njegovo Preosvestenstvo Episkop Damaskin, bivsi zapadnoevropski, sa boravkom u Torontu,Kanada, preduzima antikanonske radnje koje ne prilice jednom pravoslavnom episkopu. Poznato je naime, da je Sveti arhijerejskisabor svojim aktom ASbr. 119/zap. 108 od 17. septembra 1999. godine stavio imenovanom zabranu bogosluzenja u eparhijama van

Otadzbine. Obavesteni smo, medjutim, da on nije ispostovao odluku Sabora nego je bogosluzio u nekanonskoj tzv. Beloruskoj autonomnoj crkvi i pri tome cak ucestvovao u rukopolozenju za episkopa rascinjenog bivseg jeromonaha Jovana Purica.

Takodje, on se prikljucio nekanonskoj zajednici grckih starokalendaraca gde duze vreme bogosluzi. Pri tome je, i pored nekoliko zvanicnih pokusaja Svetog arhijerejskog sinoda da mu preko Njegovog Preosvestenstva Episkopa kanadskog Georgija budu urucene odluke Svetog arhijerejskog Sabora i Sinoda, izbegao svaki kontakt. Ono sto jos vise zabrinjava Sveti arhijerejski sinod jeste direktno mesanje Episkopa Damaskina, bez blagoslova nadleznog arhijereja, a i protivno odluci Svetog

arhijerejskog sabora, u zivot i rad Eparhije za Ameriku i Kanadu Novogracanicke mitropolije, i podrzavanje grupe ljudi koji svojim radom ugrozavaju jedinstvo Eparhije i potkopavaju jedinstvo i ostvareno pomirenje nase Svetosavske Srpske crkve. Uz to Sveti arhijerejski sinod odgovorno konstatuje da je Jovan Puric, bivsi jeromonah Gornjokarlovacke eparhije zbog zenidbe lisen svesteno -monaskog cina od strane nadleznog arhijereja blazenog spomena Episkopa gornjokarlovackog Simeona; da je imenovani posle toga u Americi pocinio i druge teske kanonske i moralne prestupe, zbog kojih je svojim aktom od 6. juna 1988.godine Mitropolit Irinej tadasnje Novogracanicke mitropolije odlukom Crkvenog suda na sednici od 18. maja 1988. godine odbio da istog primi u

svezu svoga klira. Sa toga razloga neka je svima znano da Jovan Puricnije svesteno lice i da je svaki akt njegovog rukopolozenja u tzv. Beloruskoj autonomnoj crkvi nevazeci i

nistavan.

Informativna sluzba

Srpske pravoslavne crkve

20. februar 2003. godine

ZASEDANJE ZAJEDNICKE KOMISIJE SRPSKE I RUSKE

PRAVOSLAVNE CRKVE PO PITANJU RASKOLA

Po blagoslovu svjatejsih patrijaraha Moskovskog i sve Rusije G. Alekseja II i srpskog G. Pavla, 18. i 19. februara 2003. godine, u Novom Sadu je zasedala Zajednicka komisija Srpske i Ruske

Pravoslavne Crkve po pitanju raskola. U radu Komisije su uzeli ucesce prvi zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijarsije, Arhiepiskop kaluski i borovski G. Kliment, clan Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, Njegovo Preosvestenstvo G.

dr Irinej, sekretar Odeljenja za Medjupravoslavne poslove odeljenja za spoljne crkvene veze

Moskovske Patrijarsije, protojerej Nikolaj Balasov i prof. Bogoslovskog fakulteta Srpske

Pravoslavne Crkve, dr Nenad Milosevic. Clanovi Zajednicke komisije su konstatovali da su

Sinodi Ruske i Srpske Pravoslavne Crkve sa zadovoljstvom primili na znanje rezultate prvog

zasedanja odrzanog 26. i 27. juna 2002. godine u Moskvi i izrazili nadu da ce rad Komisije i u

buducnosti donositi dobre plodove u sluzbi jedinstva Pravoslane Crkve.

Zatim su clanovi Komisije dveju sestrinskih Crkava smenili nova saznanja i obavestenja o

nekanonskim grupama i o njihovom delovanju na kanonskom podrucju kako Srpske, tako i Ruske Pravoslavne Crkve. Konstatovano je da se u radu tih grupa zapaza, s jedne strane, nastavak

unutrasnjih sukoba i njihovo dalje rastakanje, a sa druge strane, pokusaj jacanja i "saveznistva" izmedju razlicitih raskolnickih struja u cilju daljeg gasenja kanonskog poretka Pravoslavne Crkve.

Clanovi Komisije smatraju da i u buduce treba medjusobno redovno razmenjivati saznanja i

obavestenja o delovanju raskolnickih organizacija, kao i da bi bilo pozeljno da se u pomesnim Pravoslavnim Crkvama formiraju strucne radne grupe za izucavanje fenomena raskola. Stalni kontakti i saradnja medju tim ekspertskim grupama doprineli bi da jerarhija u vasceloj

Pravoslavnoj Crkvi bude blagovremeno obavestavana, kako

bi mogla da preduzme mere potrebne za prevazilazenje raskola.

Komisija je, dalje, razmatrala pojave i postupke u pojedinim pomesnim Crkvama koji mogu da predstavljaju latentnu, ili pak, otvorenu opasnost za kanonski poredak. Clanovi Komisije su sa

zadovoljstvom konstatovali da Ruska i Srpska Pravoslavna Crkva projavljuju punu solidarnost i bratsku uzajamnu podrsku u odbrani kanonskog ustrojastva Crkve od steta i nevolja koja mu nanose raskolnicki pokreti. Predstavnici Ruske Pravoslavne Crkve posebno su izrazili blagodarnost

Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Pavlu i jerahiji Srpske Pravoslavne Crkve, za podrsku koju Srpska Pravoslavna Crkva pruza naporima Moskovske

Patrijarsije za ocuvanje jedinstva u Ukrajini i na drugim podrucjima u kojima postoje

nesporazumi i sukobi.

Predstavnici, pak, Srpske Pravoslavne Crkve u Komisiji

su sa svoje strane stav, Njegove Svetosti patrijarha moskovskog i sve Rusije, G. Alekseja II i

casne jerarhije Ruske Pravoslavne Crkve, po pitanju regulisanja statusa nekanonske Crkve u BJR

Makedoniji, kao i po pitanju drugih neresenih problema Srpske Pravoslavne Crkve, ocenili kao

dosledan, veoma konstruktivan i nedvosmislen.

Ucesnici zasedanja su jos preciznije razradili tipologiju raskola i analizirali jedan po jedan,

razlicite tipove i modele istih. Takodje su pokusali da naznace opseg mogucnosti primene nacela ikonomije (snishodjenja prilikom pokusaja prevazilazenja pojedinih raskola). Pri tom je istaknuto da u svim slucajevima, bez izuzetka, prilikom biranja pastirskog pristupa ili nacina postupanja prema raskolnicima, osnovni motiv za Crkvu jeste briga o spasenju dusa, a osobito o spasenju dusa onih vernika koji licno nimalo nisu doprineli nastanku raskola.

Sa zaljenjem je konstatovano da se u vise pomesnih Pravoslavnih Crkava susrece fenomen ljudi koji usled nedostatka bogoslovskog obrazovanja i duhovnog iskustva postaju zrtve sopstvene

gordosti i demonske prelesti (obmane), pa obrazuju grupe laznih revnitelja pravoslavlja i pocinju samouvereno da "poucavaju" ili cak optuzuju jerarhiju sopstvene Crkve, dajuci tako sebi ulogu

svojevrsne inkvizicije. Da bi se pomoglo takvim grupama i da bi se izbegla duhovna steta od

njihovog delanja, Crkva treba sto vise da se stara za kvalitet pastirskog i duhovnog rukovodjenja vernika, a narocito buducih svestenosluzitelja.

Dogovoreno je da Zajednicka komisija u sto skorijoj buducnosti organizuje Medjunarodno

bogoslovsko-naucnu konferenciju radi sto potpunije analize danasnjih problema pravoslavlja, sa posebnim osvrtom na delatnost raskolnicnih pokreta.

U zavrsnom delu zasedanja uzeo je ucesce i Njegovo

Visokopreosvestenstvo mitropolit crnogorsko-primorski G. dr Amfilohije, kao i svestenik

Vasilije Petrov, nastavnik Bogoslovije u

gradu Kalugi.

SUOÈENJE PAHOMIJA SA PETORICOM DEÈAKA

VRANJE 03.03.2003 14:39 (AVP) - Danas je u Op¹tinskom sudu u Vranju nastavljen istra¾ni postupak po kriviènoj prijavi petorice deèaka, koji terete episkopa vranjskog Pahomija Gaèiæa za krivièno delo seksualnog zlostavljanja. Danas je u Op¹tinskom sudu u Vranju nastavljen istra¾ni postupak po kriviènoj prijavi petorice deèaka koji terete episkopa vranjskog Pahomija Gaèiæa (svetovno ime Tomislav) za krivièno delo seksualnog zlostavljanja. Istra¾ni sudija Op¹tinskog suda u Vranju Vladan Miæoviæ u prisustvo branioca okrivljenog i pravnih zastupnika o¹teæenih suoèio je episkopa vranjskog Pahomija Gaèiæa (svetovno ime Tomislav) sa petoricom deèaka koji su govorili o navodnom seksualnom zlostavljanju. Suoèenje je, kako je za agenciju Beta potvrdio

jedan od branilaca o¹teæene trojice deèaka (drugu dvojicu zastupaju jo¹ dvojica advokata) advokat Aleksandra Stojkoviæ iz Vranja, trajalo gotovo èetiri sata, i odvijalo se iza zatvorenih vrata, zbog prirode istra¾nog postupka u kome uèestvuju i maloletna lica.Suoèenju je prisustvova i klinièki psiholog s obzirom na iskaze prilikom suoèenja dvojice maloletnih deèaka. Novo saslu¹anje

svedoka, o¹teæenih i okrivljenog zakazano je za 31. mart kada se oèekuje i okonèanje istra¾nog postupka. Ceo sluèaj otvoren je nakon kriviènih prijava koje su 31. decembra podnela najpre trojica, a potom jo¹ dvojica deèaka iz Vranja o navodnom seksualnom zlostavljanju od strane episkopa vranjskog Pahomija Gaèiæa, a nakon natpisa i nedeljniku "Novine Vranjske". U meðuvremenu episkop

vranjski podneo je kriviène tu¾be, zbog navodnog dela klevete protiv glavnog i odogovornog urednika "Novina Vranjskih"Slaðane Veljkoviæ i autora spornih tekstova Gorana Antiæa. Na aresu "Novina Vranjskih", kako je na konferenciji za novinare rekao direktor i glavni I odgovorni urednik Vuka¹in Obradoviæ, danas je stiglo preteæe pismo u kome se njemu, njegovoj porodici, kao i autoru teksta

Goranu Antiæu,preti fizièkom likvidacijom. Obradoviæ je danas obavestio i nadle¾ne policijske organe o preteæem pismu.

Informativna sluzba

Srpske pravoslavne crkve

27. februar 2003. godine

CRKVENI POGLAVARI I LIDERI PROTIV RATA U IRAKU

Na inicijativu Svetskog Saveta Crkava, a u saradnji sa Konferencijom Evropskih Crkava,

Nacionalnim Savetom hriscanskih Crkava Sjedinjenih Drzava Amerike i Savetom Crkava Bliskog Istoka, u Berlinu je 5. februara 2003. odrzan skup poglavara i visokih predstavnika razlicitih

hriscanskih Crkava, crkvenih zajednica i ekumenskih organizacija, pod nazivom Crkveni lideri jednodusno protiv rata u Iraku. Sa skupa je predstojateljima Crkava i odgovornim politickim

licnostima i ustanovama u svetu, kao i ukupnoj hriscanskoj i svetskoj javnosti, upucena

deklaracija koju, zbog njenoga znacaja, objavljujemo u celosti:

CRKVENI LIDERI JEDNODUSNO PROTIV RATA U

IRAKU

1.Kao evropski crkveni lideri ponovo - posle konsultacija sa Savetima Crkava u SAD i na

Bliskom Istoku - izrazavamo krajnju zabrinutost zbog nastavljenih poziva na ratni pohod

protiv Iraka koje upucuju Amerika i pojedine evropske vlade. Nama, ljudima vere, ljubav

prema bliznjima nalaze da se usprotivimo ratu i da se zalozimo za pronalazenje mirnog

resenja sukoba. Kao predstavnici Crkava, molimo se za mir, slobodu, pravdu i bezbednost

koje treba da uzivaju narod Iraka i narodi citavog Bliskog Istoka. Ta molitva nas obavezuje da budemo instrumenti mira.

2.Zalimo sto najmocnije drzave sveta ponovo smatraju rat prihvatljivim sredstvom vodjenja

spoljne politike, sto u medjunarodnim odnosima stvara atmosferu straha, pretnji i

nesigurnosti.

3.Ne mozemo da prihvatimo proklamovane ciljeve rata protiv Iraka kako su ih najavile

spomenute vlade, posebno vlada Sjedinjenih Drzava. Preventivni vojni udar i rat kao

sredstva za promenu vlasti u jednoj suverenoj zemlji jesu nemoralna sredstva i

predstavljaju krsenje Povelje Ujedinjenih nacija. Apelujemo na Savet bezbednosti da se

pridrzava nacela Povelje Ujedinjenih nacija, koja strogo ogranicavaju zakonitu upotrebu

vojne sile, da se uzdrzi od stvaranja negativnih presedana i da ne predje prag iza kojega se

otvara prostor za koriscenje nasilnih sredstava u resavanju medjunarodnih problema.

4.Verujemo da je vojna sila neprikladno sredstvo za razoruzavanje Iraka i uklanjanje bilo koje vrste njegovog oruzja za masovno unistavanje. Stoga insistiramo na tome da se brizljivo

odrede mehanizmi za rad inspekcija Ujedinjenih nacija koje tragaju za tim oruzjem, a da im se pritom ostavi dovoljno vremena da svoj posao i zavrse.

5.Sve drzave clanice Ujedinjenih nacija moraju se povinovati obavezujucim rezolucijama

Ujedinjenih nacija i sukobe resavati miroljubivim sredstvima. Irak nikako ne moze biti

izuzetak. Pozivamo vladu Iraka da unisti svoje ukupno oruzje za masovno razaranje i sve sa njim povezane istrazivacke i proizvodne kapacitete. Irak mora da potpuno saradjuje sa

inspektorima Ujedinjenih nacija zaduzenim za oruzje i da zajemci puno postovanje

gradjanskih, politickih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih ljudskih prava svih svojih gradjana. Narodu Iraka mora se pruziti nada da postoji alternativa i diktaturi i ratu.

6.Rat bi imao neprihvatljive humanitarne posledice, ukljucujuci prinudno pomeranje

stanovnistva u sirokim razmerama, slom drzavnih funkcija, mogucnost izbijanja gradjanskog rata i povecano nespokojstvo na citavom podrucju.

Muke i nevolje iracke dece i bespotrebna smrt stotina hiljada Iracana tokom proteklih

dvanaest godina rezima sankcija protiv Iraka opterecuju nasa srca kao tezak teret. U sadasnjim

prilikama mi se snazno zalazemo za ustaljena humanitarna nacela bezuslovno slobodnog

pristupa ugrozenim ljudima.

7.Osim toga, upozoravamo na moguce dugorocne drustvene, kulturne i verske - a i

diplomatske - posledice takvoga rata. Dalje raspaljivanje ognja nasilja koji vec uveliko

sazize ovo podrucje samo ce jos vise raspaliti zestoku mrznju, a time osnaziti

ekstremisticke ideologije i izazvati jos dugotrajniju globalnu nestabilnost i nesigurnost. Kao crkveni lideri u Evropi imamo moralnu i pastirsku odgovornost da se suprotstavimo

ksenofobiji u svojim sopstvenim zemljama i da umanjimo bojazan mnogih ljudi u

muslimanskom svetu da je takozvano zapadno hriscanstvo protiv njihove kulture, njihove

religije i njihovih vrednosti. Treba da tezimo ka saradnji u prilog mira, pravde i ljudskog

dostojanstva.

8.Sve vlade, a posebno vlade drzava clanica Saveta bezbednosti, duzne su da odgovorno

razmotre svu slozenost trenutka. Jos nisu iscrpljena sva miroljubiva i diplomatska sredstva

da se Irak prisili da se povinuje rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

9.Istupiti protiv rata u Iraku - to je za nas duhovna obaveza, zasnovana na Bozjoj ljubavi

prema citavom covecanstvu. Ovom porukom mi zapravo upucujemo snazan znak solidarnosti i podrske Crkvama u Iraku, na Bliskom Istoku i u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Molimo se Bogu da sve odgovorne vodi ka odlucivanju na osnovu pazljivog promisljanja, moralnih

nacela i najvisih pravnih normi. Pozivamo sve Crkve da nam se pridruze u ovom cinu

svedocenja i da molitveno podsticu sve ljude na

ucesce u borbi za mirno prevazilazenje sukoba.

*

Slede potpisi generalnog sekretara Svetskog Saveta

Crkava dr Konrada Rajzera, generalnog

sekretara Konferencije Evropskih Crkava dr Kita

Klemensa, predstavnika Ruske Pravoslavne Crkve

arhiepiskopa Teofana, predstavnika Grcke Pravoslavne

Crkve episkopa Atanasija, zatim

predstavnika Saveta Crkava SAD i Bliskog Istoka, kao i

visokih predstavnika pojedinih uticajnih

protestantskih Crkava Evrope i Amerike.

NAPAD NA MITROPOLITA AMFILOHIJA RADOVICA

U sinocnom programu drzavnog SBSa na srpskom jeziku u Australiji (urednik Ljiljana Novkovic) ostro je napadnut Mitropolit Amfilohije Radovic.

U programu izvestac iz Podgorice kaze da mitroplit Crnogorski zeli povratak idologije krvi i zla i predsvaljva mracno lice Srbije i Crne Gore...Da li ce se ovom povodom javiti i SPC za Australiju ili ce kao i obicno ostati bez rekcije mnogo vise zainteresovana za materijalna nego za duhovna pitanja.

Redovni izvestac SBS programa na srpskom jeziku iz sidnejskog studija ciji je urednik urednik Ljiljana Novkovic, je u svom izvestaju iz Podgorice u programu u sredu vece ostro napao Mitropolita Amfilohija. Govoreci o sahrani premijera Djindjica on je rekao "pored kovcega cule su se stare nacionalisticke ideje, zelja za povratkom ideologije krvi i zla. Nije cudo da je to drugo

mracno lice Srbije i Crne Gore reprezentovao niko drugi, no Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Crne Gore Amfilohije Radovic."

Pitanje je sta je urednika Ljiljanu Novkovic navelo da objavi ovaj komentar, da li antipravoslavni i antisrpski stavovi, koje deli sa reporterom iz Podgorice ili je mozda samo ulagivanje malobrojnim sledbenicina crnogorske crkve i crnogorskog jezika u Australiji.

Da li ce SPC u Australiji kao mnogo puta do sada da ostane bez komentara i bez protesta kod SBSa. To se ocekuje jer je SPC u Australiji do sada uvek bila mnogo zainteresovanija kako da organizuje zabave uz "vruce pecenje i dobro snadbevan bar" nego da reaguje u situacijama kada se napada SPC, Patrijarh ili episkopi.

> Tomislav Krsmanovic, Stanka Paunovica 70, 11090-Beograd

> Tel/faks-3911829; Mob.tel-064-1693893; Pokret@eunet.yu

> Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

> ISIL, USA-www.isil.org

> ISIL, Srbija i Crna Gora-http://solair.eunet.yu/~isil/isil.html

> Licna prezentacija-http://solair.eunet.yu/~tom1is/

>

>

> Gospodin Nebojsa Topolic, Djakon

> Kabinet Patrijarha Srpskog

> Srpska Pravoslavna Crkva

>

> Predmet:Dragan Tomic-dobitnik Priznanja SPC GRAMAT

>

> Zahvaljujem na ljubaznom razgovoru i poruci prijateljstva. Zelim da Vam se obratim u vezi

Dragana Tomica, bivseg direktora FGP Rekord-Rakovica, bivseg predsednika Skupstine i bivseg direktora Jugopetrola.Dragana Tomica.

>

> Prema mojim saznanjima on je dobio Priznanje SPC Gramat. Molim vas da se upoznate sa podacima

u prilogu , da proverite njihovu verodostojnost i da ustanovite da li je stvarni lik D.Tomica u skladu sa ovim Priznanjem.

>

> Nasa organizacija i ja licno se zalazemo za prastanje i pomirenje, pokajanje i slogu, i

protivimo se revansizmima. Pa kada se radi i o Draganu Tomicu koji je bio direktor preduzeca u vreme J.B.Tita i S.Milosevica i visoki drzavni funkcioner i kao takav nazalost niije

> odoleo iskusenjima vlasti i pocinio je brojne progone i zloupotrebe, i obogatio se onda kada

su drugi gladovali i prolivali suze i krv. , I progonio bez stvarnog povoda moju suprugu i mene.

>

> Ovo Vam ne pisem da ga denunciram ili ogovaram nego da Vas upoznam sa cinjenicnim stanjem. On

se tesko ogresio o mene ii moju bivsu suprugu, i obadvoje nas izlagao progonima i ponizenjima, sto cete videti iz dalje prilozenih cinjenicnih podataka.

>

> Ja sam mu se obratio pismeno predlazuci mu da nadjemo osnovu za pomirenje i vansudsko

poravnanje u duhu prastanja i sloge. On na to nije ni odgovorio .Naprotiv je dao naloge svojim saradnicima da pojacaju represiju. Ja sam njemu pruzio ruku pomirenja i prastanja, on je an to odgovorio jkos vecom arogancijom, i nalozima da se prema meni sprvode revansizmi od strane njegovih prijatelja iz SDB, policije i pravosudja.

>

> Predocavam da je Dragan Tomic dobio priznanje SPC GRAMAT sto on nije nikako zasluzio.Nasa SPC nije nazalost bila dovoljno informisana o njemu u tim teskim i smutnim godinama kada mu je ovo priznanje dodelila. Molim SPC da ispita podatke o Draganu Tomicu i lisi ga ovoga

> priznanja i tako zadovolji pravdu i istinu.

>

> Iznosim sledece podatke o Draganu Tomicu:

>

> Dragan Tomic je licno progonio mene i moju suprugu Aleksandru kada smo bili zaposleni u

preduzecu Rekord , ja sam bio od 1977-1978 na mestu "Sef sluzbe marketinga" a Aleksandra do prosle godine .Nas direktor je bio upravo Dragan Tomic koji me je izjurio iz radnog odnosa

> i pokrenuo protiv mene seriju sudskih procesa i nastavio da me progoni takoreci sve do

danasnjih dana.

>

> Dragan Tomic me je Odlukom radnickog saveta FGP Rekord od 15.3.1977 godine smenio po nalogu GSUP-a Beograd. Odmah zatim je inicirao protiv mene visemescno sudjenje pred sudijom za prekrsaje Opstina Rakovica stavljajuci mi na teret da sam pocinio verbalni delikt "pronosenje laznih vesti""izazivanje revolta i pobune neraspolozenja zaposlenih u Rekordu""uznemiravanje javnog reda i

> mira".zato sto sam najdobronamernije ustvrdio da su moja prava iz radnog i stambenog odnosa

bila uskracena , i da je u Rekordu u to > vreme bilo mnogo zaposlenih koji su se zalili na bezakonje. ja sam jos tada javno ustvrdio da se u SFRJ sprovode masovna tiranija i > krsenja ljudskih prava.( Sto je bilo objavljivano i u listu Pravoslavlje).

>

> Tomic je dao nalog da se moja tadasnja supruga Aleksandra Pesic( 1946) ekonomista progoni

usled cega je i obolila.Tomic je davao naloge da moj maloletni sin Milian( 1981) bude proganjan u skoli i na druge nacine, i da ja licno budem proganjan na razne nacine.

>

> Posle serije protesta iz zemlje i izvan nje ovaj pokusaj Tomica da me smesti na duzi period

iza resetaka nije uspeo. Tomic je narocito bio ljut na mene i zato sto sam kao marketing ekspert sa zavrsenim post-diplomskim studijama iz marketing menadzmenta u Brislu, Belgija, sa

> odlicnim rezultatima i najboljim referencama belgijskih poslodavaca, uradio analizu

poslovanja Rekorda i ukazao na velike unutrasnje rezerve i moguca poboljsanja ako se unapredi kvalitet menadzmenta i marketinga.

>

> Tomic je u Rekordu progonio mnoge zaposlene po naredbi svojih pretpostavljenih .On je naucio

da se karijera pravi preko suza i znoja nevinih zrtava. Ja sam za njega bio poen.

>

> Kao nagrada za slicna dela usledila je munjevita uzlazna politicka karijera u politickim

organizacijama sve do predsednika Skupstine Srbije i generalnog direktora Jugopetrola.

>

> Dragan Tomic je po nalogu proglasio mene za neprijatelja, iako sam ja sve drugo, samo ne

bilo ciji neprijatelj.. Jos tada su stvarani lazni neprijatelji radi manipulacija, da se skrene paznja sa pravih neprijatelja na one koji to nisu, da se stvaraju lose procene, stvara > haos, konfuzija i rusi drzava i nacija. Umesto da me ostave da se bavim svojom strukom gde sam bio ekspert ja sam uz pomoc Tomica bio > usmeren u disidenciju. Sto nisam nikada zeleo.

>

> DraganTomic je se za poslednjih 10 godina obogatio. Neka kaze kako? Poznati su njegovi

kontakti sa arapskim drzavama i transakcije dok je bio direktor Rekorda, kao i njegove transakcije kao direktora Jugopetrola. Dragan Tomic je kao predsednik Skupstine opstruirao opoziciju,

> sejao ostrascenost i pozivao na revansizme. Nasa medija su u nekolikio navrata poslednjih dve

godine pisala i govorila o finansijskim transakcijama i zloupotrebama Dragana Tomica i njegovom nezakonitom bogacenju.

>

> U prilogu moja Krivicna prijava Javnom tuziocu Beograda sa detaljnim podacima o njemu.

>

> U nadi da cete ispitati ove podatke i doci do cinjenica i postupiti pravicno i pravedno i

Dragana Tomica lisiti nezasluzenog priznanja Gramat.

>

> s'postovanjem

> Tomislav Krsmanovic

>

Beogradu Tomislav Krsmanovic

>

mart,april, maju:

XI. Verske slobode

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

18. april 2003.

Gradanski savez Srbije najoštrije osuduje napad na sveštenika adventisticke crkve,

Josipa Tikvickog, i molitveni dom Hrišcanske adventisticke crkve u Zrenjaninu.

Kako ovaj incident nije i jedini koji se dogodio u Zrenjaninu, vec je ovaj dom u

poslednjih godinu dana sedam puta napadnut, GSS smatra da su pojave netolerancije

i mržnje nedopustive u jednoj demokratskoj državi i istice da je Srbija zemlja svih

gradana koji u njoj žive, bez obzira na njihovu veroispovest.

GSS ce nastaviti da se zalaže za poštovanje ljudskih prava i poziva sve gradane naše

multikulturalnom društvu kao jednom od osnovnih temelja demokratskog društva.

Gradanski savez Srbije smatra da su tolerancija i poštovanje ljudskih prava jedini put

kojim Srbija ulazi u Evropu.

SPo pak u svome saopsenju zahetva da se kao sto se daju prava adventistima da ne polazu ispite subotom,.slicno dozvoli i

pavoslavcima kada su njihovi verski parznici.

Информативна служба

Српске Православне Цркве

15. септембар 2003. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ЕПИСКОПСКОГ САВЕТА

ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА ЦРНЕ ГОРЕ

Епископски Савет Православних Епископа Црне Горе Српске

Православне Цркве, са свог састанка одржаног у Епископском двору

Епархије будимљанско - никшићке у манастиру Ђурђеви Ступови,

Беране, 12. септембра 2003. године, на празник Светог Александра

Невског, издаје следеће саопштење за јавност:

1.После исцрпних разговора о текућим питањима и проблемима из

еванђелске мисије, Епископи изражавају своју радост и

благодарност Богу што је црквени живот у Црној Гори последњих

година све динамичнији и снажнији. То потврђује не само обнова

древне светосавске и петровићке Епископије будимљанско -

никшићке, у чијем седишту се и одржава овај састанак, него и

обнављање свеукупног црквеног и мисионарског живота Цркве.

У току последњих десетак година обновљени су бројни

манастири и живот у њима, од Куманице, Калудре и Светих

Арханђела на Тари, до Бешке на Скадарском језеру, Обода на

Ријеци Црнојевића, Жањица на мору, Подмајина и Стањевића у

Будви, Подмалинска и Бијеле на Дурмитору па све до Заграђа

изнад Шћепан Поља. Обновљени су бројни храмови широм Црне

Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Оно што је још

важније за мисију Цркве повећао се број посленика на њиви

чланова верног народа Божијег у животу Цркве. Обновљена

Цетињска богословија већ десет година, иако под тешким

условима, врши своју изузетно значајну црквено - просветну

мисију у Црној Гори и шире; основани су бројни црквени хорови

у свим нашим Епархијама, обновљен је и рад бројних Кола

српских сестара које врше драгоцјену добротворну мисију.

Значајан део народа у Црној Гори који је био некрштен – крстио

се, а и даље се многи крштавају, враћајући се тиме

православној вери својих Отаца. Црква обавља своју мисију

преко све богатије издавачке делатности (Светигора, Видослов,

Свевиђе, Милешевац – часописи и издавачке куће). У делу

Захумско - херцеговачке и Милешевске Епархије, који припада

Републици Српској и Србији, уведена је веронаука у школама

док је на просторима саме Црне Горе она заживјела само при

храмовима.

2.Без икакве сумње ова духовна и морална обнова Црне Горе била

би још успешнија и јача да није у њој још увек присутна

инерција атеистичког тоталитарног наслеђа недавног времена.

Наиме, један број дојучерашњих марксиста и кумровачких ђака,

прерушен у ''демократе'' и ''европљане'' наставља и даље свој

антихришћански посао: ствара своју ђавољу зборницу под

именом ''црногорска црква'', спречава увођење веронауке у

наставља са блаћењем Цркве, обилно користећи радио,

телевизију и остала средства јавног информисања.

поред горе наведеног угрожавања елементарних верских права

од стране људи атеистичке провенијенције постоје други

озбиљни проблеми који ометају напредак Цркве и унапређење

духовног и моралног живота Црне Горе као и стварање здравих

односа између Цркве и државе. Овде на првом месту треба

поменути нерегулисане односе између Цркве и државе. Нарочито

од када је укинуто Министарство вера, Црква не зна коме

наслову да се обрати за решавање својих текућих проблема.

Црква која је Уставом одвојена од државе нашла се и налази се

у положају изолованости и правне несигурности, с једне стране,

а с друге стране управо због те несигурности свако може да

некажњено угрожава њену имовину и достојанство. Тако је

могуће форсирање од појединих политичких и партијских кругова

једне полицијске пара - цркве у Црној Гори којој се приписују

чак имовинска и друга права као да је Црна Гора постала

безсудна и бесправна земља. То форсирање црквеног и

духовног раскола по први пут у историји Црне Горе такве врсте

отвара још једну дубоку рану на ионако рањеном бићу Црне Горе

у времену у коме је код нас држава мистификовна, а Црква

изгубила елементарна права.

Што се тиче саме имовине оно што озбиљно забрињава јесте

чињеница да је стопирана примена Закона о реституцији одузете

имовине Цркви и грађанима који је изгласала Скупштина Црне

Горе и потписао Председник Републике. Имовина не само што се

не враћа њеним законитим наследницима него се приватизује и

краде и при том још и напада и онај минимум преостале црквене

имовине остављене од раније власти. Забрињава и небрига о

културној баштини: обраћања Министарству културе обично

остају без одговора, Завод за заштиту споменика не обавља

савесно и стручно своју дужност, а за све недостатке се

Наведена правна несигурност и изолованост Цркве као и

непостојање службеног органа коме би се Црква обратила,

одражава се на питање решавања пензионо - социјалног

осигурања свештеника и црквених службеника. У бившој

Југославији то питање је било законом регулисано тиме што су

црквене јединице уплаћивале 50% накнаде, а друштвена

нерегулисано.

4.Оно што такође забрињава јесте стално оптуживање Цркве за

национализам. Свакоме ко иоле познаје природу, дух и мисију

Цркве јасно је из свеукупне њене историје да она поштује

националну припадност и опредељење сваког појединца, али при

том остаје по својој природи, устројству и мисији – васељенска,

универзална. Она се никад није сужавала на границе било које

нације нити се поистовећивала са било којом нацијом јер би тиме

престала да буде оно што јесте, изгубила би свој саборни и

неправедног оптуживања Цркве за национализам јесу напади на

Његову Светост Патријарха Павла, човјека који никада ниједном

оквира Христовог Еванђеља.

5.Оно што нас још забрињава као Епископе и људе који се баве

просветном мисијом у народу јесте пребрзо увођење реформе

школства у Црној Гори, на не мало незадовољство не само нас

него и родитеља и деце, а и многих савесних и честитих

наставника. Уместо да се озбиљно и одговорно приступи овом

тако сложеном послу који захтева на првом месту

дезидеологизацију школе и њено истинско осавремењавање,

приступа се новој идеологизацији школства, бојати се много

у време марксистичког образовања. На темељу те нове

идеологизације уводе се многе неистине и полуистине у

образовни систем, нарочито што се тиче области културе,

историје и језика. Уместо да користе права достигнућа у

савременом образовању демократских држава, наши

реформатори школства уводе на Западу већ давно превазиђене

образовне моделе и методе стварајући тиме још већи хаос у

нашем образовном систему. Оно што посебно забрињава јесте

факат да се у том новокомпонованом образовном систему чак и

не предвиђа место за Науку о вери, иако је она већ уведена у

свим околним некадашњим југословенским републикама, о

демократској Немачкој, Аустрији, Грчкој и другим европским

Без обзира на све ове недаће, проблеме и тешкоће са којима се Црква

суочава, она наставља свој спасоносни и просветитељски ход кроз

историју, пуна непоколебиве вере и поверења у Бога и у могућности

преображаја човека као појединца и као заједнице како у Црној Гори

тако и у савременом свету уопште.

ЧЛАНОВИ ЕПИСКОПСКОГ САВЕТА ЦРНЕ ГОРЕ:

с.р.

г. Амфилохије

Епископ захумско-херцеговачки

Епископ милешевски

г. Филарет

г. Јоаникије