XII.Pravo gradjana da promene vladu.

I.A.Uvod.

Politicari nisu sposobni da prevazidju tenzije i svadjaju se.U ovoj sferi vidimo glavni uzrok nemoci nacije da prevazidje krizu i vlade da bude efikasna. Znamo da je vrlo tesko prevazici tenzije. Ali treba uloziti jos veci napor.

B.Rezime:

Iako je 1990 godine zaveden vise partijski sistem i doslo do znacajnih promena u svetu i u nasoj drzavi, narod nase zemlje jos nije uspeo da sebi izabere vladu po zelji. Jos ne vladaju oni koje narod zeli, nego neki drugi.Nazalost, od 1990 godine su iskljucene iz politicke utakmice i izbora najradikalnije i najautenticnije nacionalne snage.Zato je aktuelna vlast lisena zivotnog soka i vitalnosti.

II. Stanje u praksi

Jedan od uzroka sto nacija ne moze da izabere vladu po zelji su nesloge.Mi smo na ovo pitanje ukazali jos pre petnaestak i vise godinia: Uzroci nesloge boraca za ljudska prava-Nesposobnost da saradjuju( 1986)..Zbog nesloge koja nije mogla biti prevazidjena usporen je demokratski preporod. I dan danas vlada nesloga. I blokira promene na bolje.

>

> U prilogu nas tekst iz 1986 godine:

>

> Stavljamo na javnu diskusiju svoja vidjenja o kvalitetu medjusobnih odnosa izmedju

pojedinih boraca za ljudska prava i disidenata. I ujedno zelimo da pozovemo sve one koji mogu

da doprinesu da se razjasni zasto demokratska opozicija nije u stanju da saradjuje i bude

efikasna u svojim aktivnostima.

>

> Predocavamo da nam nije cilj kritika boraca za ljudska prava, nego podrska ,kroz analizu i

davanje saveta Opozicija je slaba, ali je takva jer je pod represijom i gusena.

>

> Nesporna je cinjenica da je pokret za ljudska prava jos uvek slab. Zasto je slab?

>

> Razlozi su brojni, jedan od bitnih je nesloga. U CEMU JE STVAR? Zasto ne mogu da se sloze? Da

li se radi o nesposobnosti saradnje ili o necemu drugom?

>

> Borci za ljudska prava su neslozni i pozavadjani .Nedostaje svest da je neslozna opozicija

privid opozicije. Iako u opoziciji ima izuzetnih intelektualaca koji su u stanju da procene

uzroke nesloge i da porade da se ova sustinska i fatalna manjkavost otkloni, nema

pravog napora i stanja duha da se u ovoj cinjenici resava sudbina opozicije i nacije.

Nazalost, opozicionari dele sudbinu naroda, tj. pranje mozga ,nema objektivne analize i

sposobnosti emotivne distance.

>

> Opozicionari su osobe specificne psihoilogije, ranljivi, impulsivni, skloni da prebrzo

procene i reaguju neodmereno.Sadasnji raskoli medju borcima za ljudska prava su najvecim delom

posledica subjektivnih faktora-netakticnosti, nediplomaticnosti, sujeta, nezdravih rivaliteta,

ranljivosti i emotivnosti.

>

> Uzroci nesloge i nesposobnosti disidenata i boraca za ljudska prava, da se ujedine i sloze su

brojni i slozeni:

> -oni su vrlo heterogena skupina pojedinaca i stranaka, sto se tice politickog ubedjenja,

drustvenog polozaja, egzistencijalne situacije,obrazovanja,licne svesti i stanja duha, licne

zrelosti, politicke kulture, poznavanja drustva u kome zive, metoda drustvene kontrole.

> -usled ovih razlika, i razlicitog stepena pritiska od strane vlastodrzaca, na delu su

znacajne razlike u stepenu intenziteta negativnog stava u odnosu na stranku na vlasti.

> -otuda proizilaze razliciti stepeni motivisanosti za opozicionu akciju

> -a iz cega nastaju i razliciti ciljevi borbe i strategije kako da se ostvare.

>

> Povrh toga, opozicionari se jos uvek ne poznaju dovoljno, prisutne su prebrze i

pogresne procene. Cesto su nategnutih nerava, sto je normalno znajuci teske uslove u kojima

zive. Moze se reci da medju njima nema dovoljno kontakata, podlozni su intrigama i zavadama od

strane vlastodrzaca, koji ih usmeravaju jedne na druge koristeci se njihovim neusavrsenostima

ili manama, i monopolom na vlast i svojom moci. Ima i sitnih ljudskih sujeta , nerealnih

ambicija, liderstava, iskljucivosti, netolerancije.

>

> Potrebno je prevazici komunikacione i sve druge barijere., eliminisati one sklone

rovarenjima i intrigama, sujetama, nerealnim liderstvima Moraju se razvijati poverenje i

ispravne procene, uzajamno uvazavanje i postovanje, negovati bon ton i fer plej, treba

ukljuciti u ovaj proces tim psihologa i psiho-sociologa koji treba da otkriju zarista

nesporazuma i losih procena i da ih blagovremeno eliminisu, treba ucesnike

> koalicije uciti umesnosti ophodjenja,drustvenoj i psiholoskoj kompetenciji.

>

> Ujedno treba onemoguciti one koji sire lose procene i potsticu zavade.

>

> Ujedno,preporucljivo je,da ne treba ulaziti u zaostravanja sa vlasti, ici na dijalog i

uvazavanje,i voditi pre svega racuna o opstim interesima. Svi smo u teskoj, slicnoj situaciji

.Ugrozeni smo kao nacija

>

> Smatramo da borci za ljudska prava zapostavljaju jednu suistinsku stvar:nesposobnost da

medjusobno saradjuje. Opozicionari su nervozni, uznemireni, impulsivni, pod represijom, u

strahu, konfuziji, na vetrometini.

>

DSS--DR SRBOBRAN BRANKOVI? O VLADI SRBIJE

ŽELJA DA SE VLADA BEZ KONTROLE

Postoje procene da bi se auto-mafija i narko-mafija mogle relativno lako i brzo

suzbiti, a to se ipak ne ?ini

U intervjuu na sajtu “Nove srpske politi?ke misli” dr Srbobran Brankovi?

ocenio je da kod Vlade Srbije postoji odsustvo bilo kakve volje da se postigne

kompromis sa Demokratskom strankom Srbije.

je što nije otvorena nikakva ekonomska perspektiva, nema stranih ulaganja.

Sprovoditi oštre reformske mere bez pokretanja ekonomskog razvoja vodi ka

debelim socijalnim problemima, koje ve? imamo. Tre?a loša stvar je odsustvo

politi?ke volje da se postigne socijalni kompromis. Veliki problem je i što je borba

protiv kriminala, ako uopšte postoji, krajnje mlaka i utisak je da se neke

kriminalne grupe namerno tolerišu.

Upitan na koje grupe misli, Brankovi? je odgovorio da postoje procene da bi

se auto-mafija i narko-mafija mogle relativno lako i brzo suzbiti, a to se ipak ne

cini.

– Logi?no je pitanje zašto – zaklju?io je Srbobran Brankovi?

U februaru na izborima u Crnoj Gori ponovo nije izabran predsednik. U SPS dolazi do novih raskola.

Ponovljeni predsednicki izbori u Crnoj Gori ponovo su doziveli neuspeh. Prema podacima CeSID-a i CEMI-ja odziv biraca je bio 47,1%. Predsednicki kandidat DPS-a Filip Vujanovic osvojio je 82% glasova biraca izaslih na izbore. Zbog vremenskih neprilika, prethodnih dana, nije otvoreno 74 od ukupno 1.102 biracka mesta, sto ne moze bitno uticati na rezulatate jer se radi o mestima sa

malim brojem biraca

Svetozar Marovic ppredsednik Demokatske partije socijalista izjavio je juce da su ponovljeni izbora za predsednika Crne Gore „druga lekcija koju mogu svi da nauce iz ponavljanja “

Subject:

BROJ 51

27. 01. 2003.

Socijalistièka partija Srbije pred definitivnim rasulom

I Milo¹eviæu okrenuli leða

Èetiri hiljade socijalista okupljenih u Centru Sava pod sloganom "Odgovornost za buduænost" nije

¾elelo da zvaniènom zameniku predsednika SPS-a Bogoljubu Bjelici dozvoli da im prenese

Milo¹eviæeve poruke iz Haga

pi¹e: Nenad M. Stevanoviæ

Rukovodstvo nekada najveæe i najuticajnije politièke stranke u Srbiji zemlji - Socijalistièke partije, organizovalo je, pod senkom meðusobnih sukoba i optu¾ivanja, ©esti kongres stranke. Ovaj skup nièim nije podseæao na ranija zvanièna okupljanja socijalista. Na nekada¹nji SPS podseæali su jedino crveni baloni sa stranaèkim obele¾jima, govornica sa velikim portretom Slobodana Milo¹eviæa i "Internacionala". Èetiri hiljade socijalista okupljenih u Centru Sava pod sloganom

"Odgovornost za buduænost" nije ¾elelo da zvaniènom zameniku predsednika SPS-a Bogoljubu Bjelici dozvoli da im prenese Milo¹eviæeve poruke iz Haga. On je, meðutim, uspeo da pismo lidera proèita do kraja: "Partija mora da se oslobodi te unutra¹nje opstrukcije, sve treba da se uradi sa... (veoma buèni zvi¾duci u sali, ne èuju se Bjelièine reèi; èuje se: napolje, napolje)... Molim Radno predsedni¹tvo ovoga skupa da se poruke predsednika Milo¹eviæa prenesu. Ako ne ¾elite

da èujete poruke predsednika, recite. Partija mora da ¾ivi sa narodom i u narodu." Nakon toga Bogoljub Bjelica, koga je lider te stranke Slobodan Milo¹eviæ ovlastio da ga zamenjuje u odsustvu, napustio je kongres.

Okupljeni èlanovi SPS-a optu¾ili su Bjelicu da sam stvara "petu kolonu" u partiji, i odluèno odbacili moguænost da su Ivica Daèiæ i Milomir Miniæ izdajnici ideje socijalista.

"Èitaj to Miri" i "Izdaja, izdaja", dobacivali su socijalisti Bjelici, koji je tvrdio da su u pitanju provokatori koji nisu "ni èlanovi SPS-a".

Bogoljub Bjelica je rekao da je Slobodan Milo¹eviæ lièno tra¾io da i Daèiæ i Miniæ budu izbaèeni iz stranke. Takvu moguænost Daèiæ odbacuje: "Mi ovde ne polemi¹emo sa Slobodanom Milo¹eviæem, nego sa ljudima koji mu prave takve politièke procene posle kojih on donosi odreðene stavove. Te procene su naravno pogre¹ne, to su dezinformacije i naravno da onda nailazi na jednu ¾estoku reakciju od aktivnog dela èlanstva SPS-a, znaèi ogromne veæine èlanova. Ono ¹to se pokazalo danas, jeste da je SPS uspeo da se saèuva u svoj svojoj velièini", kazao je Daèiæ. Generalni sekretar SPS-a Zoran Anðelkoviæ, i pored svih neslaganja i otvorenog sukoba dve struje, svojoj partiji, ipak, predviða svetlu buduænost. Delegati Socijalistièke partije Srbije izabrali su javnim glasanjem za predsednika te stranke dosada¹njeg lidera Slobodana Milo¹eviæa. Milo¹eviæ je bio i jedini predlo¾eni kandidat. Ivica Daèiæ izabran je sa 138 glasova za predsednika Glavnog odbora Socijalistièke partije Srbije, dok je njegov protivkandidat Milomir Miniæ dobio glasove 114 delegata ©estog partijskog kongresa. Posle imenovanja Daèiæ je rekao da "nema pojedinca koji mo¾e biti vi¹i od organa SPS-a, pa makar to

bio i predsednik stranke", dodav¹i da se

odluke Glavnog odbora moraju po¹tovati.

POVODOM ZAHTEVA ZA ZABRANU SRS I SSJ

Tri razloga za ukidanje partija

Rad stranke mo¾e se zabraniti prema izvornim ustavnim odredbama, ali i po slovu zakona

Najpre je Slobodan Orliæ, kopredsednik Socijaldemokratske partije, ukazao na to da su Srpska radikalna stranka i Stranka srpskog jedinstva "politièki inspirisale" atentat na Zorana Ðinðiæa. Potom se oglasio i predsednik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov, a on je rekao da ove dve partije nikada i nisu smele biti registrovane i naveo da bi ova èlanica DOS-a sa rado¹æu doèekala pokretanje rasprave o zabrani rada SRS-a i SSJ-a. Veselinov je pri tom istakao da takvu odluku mo¾e doneti jedino Ustavni sud Srbije.

Moguænost pokretanja pitanja zabrane delovanja ovih partija kao da postaje sve izvesnija. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Èanak izrièito se zalo¾io za to, ali samo kada je reè o radikalima, jer je "u programu te stranke fa¹istièka teorija krvi i tla".

A ¹ta ka¾e zakon? Pod kojim uslovima neka stranka mo¾e da bude zabranjena? Odgovori se mogu naæi u Ustavu Srbije, kao i u republièkom Zakonu o politièkim organizacijama i saveznom Zakonu o udru¾ivanju graðana u udru¾enja, dru¹tvene i politièke organizacije.

Milo¹ Todoroviæ, èlan Upravnog odbora Cesida, navodi da Zakon o politièkim organizacijama iz 1990. godine (sa izmenama iz 1993. i 1994. godine) navodi tri razloga za ukidanje stranke. Prvi je da stranka deluje radi nasilnog ru¹enja Ustavom utvrðenog ureðenja ili radi raspirivanja nacionalne, rasne i verske mr¾nje i netrpeljivosti.

Neka partija æe biti zabranjena i ako ukljuèi u èlanstvo i delovanje maloletnike ili ih zloupotrebi u politièke svrhe (ne precizira se ¹ta se smatra zloupotrebom u ovom sluèaju), ili ako se uèlani u meðunarodne organizacije ili udru¾enja koji deluju protiv Ustavom utvrðenog ureðenja i raspiruju nacionalnu, rasnu i versku mr¾nju i netrpeljivost.

Prema ovom zakonu, re¹enje o zabrani politièke organizacije donosi Vrhovni sud Srbije na predlog javnog tu¾ioca. Na njegov predlog sud mo¾e privremenom merom odmah zabraniti rad odreðene stranke.

Saveznim zakonom, donetim 1990. sa poslednjim izmenama iz 2000. godine, spisak razloga za ukidanje neke politièke organizacije dopunjuje se sluèajevima ugro¾avanja teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti zemlje, kr¹enja ustavom zajamèenih sloboda i prava èoveka i graðanina, ili obavljanja poslova na naèin koji nije u skladu sa zakonom i ciljevima zbog kojih je osnovana. Re¹enje o zabrani rada, prema ovom zakonu, donosi Savezno ministarstvo pravde (koje vi¹e ne postoji).

Rad stranaka mo¾e se zabraniti i na osnovu izvornih ustavnih odredaba iz èlana 44. Ustava Republike Srbije (glase gotovo isto kao veæ pomenute odredbe iz zakona), podseæa predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovaèeviæ-Vuèo. Za ocenu o tome da li je neko prekr¹io ova slova Ustava, prema èlanu 125. Ustava, nadle¾an je Ustavni

sud Srbije.

Prema njenim reèima, te odredbe su sredstvo za spreèavanje nasilja koje pojedine stranke mogu da izazovu "nekori¹æenjem demokratskih elemenata u postizanju politièkih ciljeva". Zabrana politièkih stranaka nije nikakva revolucionarna mera i razlozi za njihovo ukidanje mogu da se "izmere" – kroz analizu novinskih èlanaka, izjava stranaèkih lidera...

Kako ka¾e predsednica JUKOM-a, da se ne bi pre¹lo u revan¹izam i stihiju, potrebno je jasno i precizno navoðenje uslova pod kojima se stranke mogu zabraniti, a u Ustavu Srbije je to postignuto. Ove odredbe, èiji je cilj za¹tita demokratije i spreèavanje puèeva, sadr¾ane su u ustavima svih demokratskih zemalja i verovatno æe biti prenete i u novi ustav Srbije, zakljuèuje Biljana Kovaèeviæ-Vuèo.

B. Bakoviæ

Ustavni sud na zahtev tu¾ioca odluèuje o zabrani rada

Ustavni sud Srbije mo¾e zabraniti rad neke politièke stranke ako ona deluje radi nasilnog ru¹enja Ustavom utvrðenog ureðenja ili radi raspirivanja nacionalne, rasne i verske mr¾nje ili netrpeljivosti.

Ustavni sud Srbije re¹enje o zabrani rada donosi na predlog javnog tu¾ioca. Po predlogu javnog tu¾ioca, za zabranu rada politièke organizacije Ustavni sud æe u roku od osam dana od dana prijema predloga odr¾ati pretres na koji æe pozvati javnog tu¾ioca i predstavnike politièke organizacije.

Pretres se mo¾e odr¾ati i ako uredno pozvane stranke ne doðu, na ¹ta æe se stranke izrièito upozoriti. Kada je politièkoj organizaciji zabranjen rad zbog sticanja sredstava od stranih lica, sud æe istim re¹enjem oduzeti steèena sredstva.

Protiv prvostepenog re¹enja stranke mogu izjaviti ¾albu u roku od tri dana od dana dostavljanja re¹enja. O ¾albi odluèuje, po odr¾anom pretresu, veæe suda u sastavu od pet sudija.

(Beta)

Gradjani nase zemlje jos nemaju pravo da izaberu vladu po zelji.Povecava se cenzus za osnivanje politicke stranke., odrzani su dopunski lokalni izbori, doslo je do znacajnoj prodora SPS i SS, postoje dve vlasti, zvanicna i paralelna, neformalna.

Utorak, 3. jun 2003.

Srpski pokret obnove predlaže da se u novom Zakonu propiše cenzus od najmanje deset

hiljada potpisa za registrovanje politi?ke stranke, a ne tri hiljade, koliko predlaže Ministarstvo za

Uvereni smo da po usvajanju ovakvog zakona ve?ina danas vladaju?ih stranaka, koje imaju

predsednike države, parlamenta, ministre i poslanike, ne?e mo?i da se registruju, jer nemaju ni

minimalnu podršku gra?ana Srbije.

Nasa organizacija takodje predlaze veci broj glasova za cenzus, ali protestvujemo protiv odluke da se placa taksa. Cime ce siromasni biti diskvalifikovani.

Ponedeljak, 30. jun 2003.

Na ju?erašnje dopunske lokalne izbore u 37 opština Srbije izašlo je samo oko 12 hiljada bira?a

ili 24, 31 odsto. Više od 80 odsto glasova dobilo je šest koalicija i stranaka:

1. DOS i DS - 2.782;

2. DSS - 1.827;

3. SPS - 1.759;

4. SRS - 1.421;

5. SPO - 1.209

6. G 17 Plus - 649

Preostalih petnaestak stranaka i grupa gra?ana osvojilo je samo 2.400 glasova.

Relativno dobar izborni rezultat Srpskog pokreta obnove zna?ajno je umanjen više nego lošim

rada.

Nas komentar: ja porast broja glasoav SPS i SRS, sto je posledica brojnh faktora a narocito sto drzava dozvoljava razvlascenim da rovare i tiranisu. razvlasceni uzivaju veliku podrsku u zemlji i van nje, od strane onih snaga mraka koje ih se

lacaju da nastave destabilizaciju i haos, slabljenje nacije i drzave. Sada dakle jacaju asocijalni .

DRAGAN JO?I? O SMENJIVANJU FUNCIONERA DSS U GRADSKOJ

SKUPŠTINI

ODMAZDA DEMOKRATSKE STRANKE

U obrazloženju je navedeno da je re? o neradu, ali pravi razlog smene je moja

nedavna izjava da je ?edomir Jovanovi? pose?ivao Šilerovu ulicu i Spasojevi?a

u zatvoru

Potpredsednik Skupštine Beograda Dragan Jo?i?, koji je smenjen sa te

funkcije, kao i sekretar skupštine Nebojša Peruni?i?, ocenio je da je njihova

smena odmazda Demokratske stranke prema Demokratskoj stranci Srbije.

Jo?i?, koji je kao i Peruni?i? ?lan DSS, rekao je na konferenciji za novinare

da nije bilo nikakvih razloga za njihovu smenu, ve? da je Demokratskoj stranci i

Gra?anskom savezu Srbije, koji na ?udan na?in obavljaju vlast i vode ovu

državu, zasmetala javna re?, koju su proglasili za zlo.

moja nedavna izjava da je ?edomir Jovanovi? pose?ivao Šilerovu ulicu i

Spasojevi?a u zatvoru, posle koje je DS dobio nalog da se ja i ostali ?lanovi

Prema njegovim re?ima, o?igledno je da je re? o odmazdi zbog nastojanja

DSS da se u skupštini Srbije ?uju svedoci i istina.

Jo?i? je kazao da je Izvršni odbor Skupštine Beograda sada

jednostrana?ki, da je DS uzeo svu vlast i da je sada u gradu preslikana slika sa

republi?kog nivoa.

– Beograd je poslednje mesto gde se ovo moralo desiti, pa se tako Srbija

sada deli na dva dela – DOS i DSS – ocenio je Jo?i?.

On je najavio, uz naznaku da ?e se tek o tome pri?ati i pisati, slu?aj Ljube

?uri?i?a, sekretara za imovinsko-pravne poslove Skupštine grada, koji je sa te

funkcije smenjen samo dva dana posle rušenja zdanja u Šilerovoj.

Kao reakciju na smenu Jo?i?a i Peruni?i?a, ?lanovi Izvršnog odbora

Skupštine Beograda Miloš Aligrudi?, Tomislav Bogeti? i Nenad Komatina

podneli su ostavke na te funkcije.

Predsednik odborni?ke grupe DSS u Skupštini grada i dosadašnji ?lan

gradske vlade Miloš Aligrudi? ocenio je kao simptomati?no to što je

skupštinsko zasedanje bilo zakazano, kako je kazao, navrat-nanos i bez

poštovanja predvi?ene procedure.

Odbornici DSS najavili su da ?e kao opozicija nastaviti rad u skupštini u

korist gra?ana Beograda.

SAOPŠTENJE - STAVOVI

podršku nekih lica sa poternica, javnost ?e kad-tad saznati.

Prvo, po ko zna koji put molimo gospodina ?ur?a Ninkovi?a, nekadašnjeg zamenika ministra pravde i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, da obelodani zašto i po ?ijem nalogu nije li?no završio postupak povodom pravno besmislenog zahteva da se u Registru politi?kih stranaka promeni ovlaš?eno lice za zastupanje i predstavljanje SD? I da li ima istine u tvrdnjama da je on doneo

na zakonu zasnovano rešenje koje je njegov predpostavljeni pocepao?

Beograd, 4. maj 2003. godine

Predsednik SD dr Vuk Obradovi?

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Smatramo da je vreme da se pokrene pitanje organizovane kra?e mandata i pokušaj poništavanja volje bira?a i stavljanja Socijaldemokratije na margine društveno politi?kih doga?aja.

Smatramo da se ova vrsta organizovanog kriminala ništa ne razlikuje od šverca, narkotika i drugih kriminalnih radnji. Ova je po nama, ?ak opasnija, obzirom da je pod skutima istitucija sistema (Skupština, Odbor za administrativna pitanja, Ministarstvo pravde, pravosudni organi).

?injenica da je naša Žalba Vrhovnom Saveznom Ustavnom sudu iz juna meseca 2002.god. ?amila kod poslušnih birokrata.

Na osnovu Ustavne povelje SCG, ona je aktuelizovana i preba?ena u nadležnost Republi?kog Ustavnog suda.

Ne treba zaboraviti ?injenicu da je SDP, kao registrovana partija postojala od 1992.god.

AFERA ŠE?ERA U svakoj normalnoj zemlji da se dogodila prevara, pravareni su EU, ratari koji su zasejali dvostruko ve?e površine pod repom, še?erane koje su pošteno radile i kona?no i sama

Država, pre svega odgovorna su dva Ministarstva:

-Ministarstvo poljoprivrede

-Ministarstvo trgovine

?elni ljudi, kao izraz moralne odgovornosti prema Vladi i svom narodu, moraju da podnesu ostavke, a to su: Veselinov i Milosavljevi?.

Socijaldemokratija o?ekuje da se bitka protiv organizovanog kriminala prebaci na teren borbe protiv privrednog i finansiskog kriminala.

Niš, potpredsednik Gr.odbora SD Niš

Dragiša BLagojevi?

Beograd, 6. maj 2003. godine

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Kakvu god odluku Republi?ki ustavni sud bude doneo na današnjoj raspravi o ustavnosti ?lana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika- Socijaldemokratije ?e se vratiti u Nrodnu skupštinu Republike Srbije.

U slu?aju da se presudi da su poslanici, i samo oni, nosioci mandata, u Parlament ?e se vratiti potpredsednik SD Ljubivoje Slavkovi?, kome je mandat, po svim pravnim i politi?kim standardima, potpuno nezakonito oduzet avgusta 2001. godine po osnovi Privremenog, a zatim poništenog rešenja ondašnjeg Ministarstva pravde.

Slu?aj Slavkovi?a je, u svim varijantama, » ?ist kao suza«.

U Skupštinu ?e se vratiti i predsednik SD Vuk Obradovi?, tre?i na izbornoj listi, koji je svojevremeno, poštuju?i stav da predsednici ?lanica DOS-a ne budu u oba parlamenta (republi?kom i saveznom), svoj mandat ustupio osobi koja je bila na 179. mestu izborne liste, dakle izvan kruga od 176 poslanika koliko je DOS dobio na izborima.

Obradovi? bi, u nastavku, morao da bude vra?en i u Skupštinu SCG; bio je drugi na izbornoj listi DOS-a za Ve?e Republika nekadašnje Savezne skupštine.

U Skupštinu SCG »vratila« bi se tri poslanika SD.

Beograd, 27. maj 2003. godine

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Celnici Srbije kao da su stavili ad akta nedavnu odluku Republickog ustavnog suda o poslanickim mandatima. Oni su rekli svoje:

Gde su se ti ljudi nalazili kada je stvaran DOS, petog oktobra i tokom izborne kampanje po celoj Srbiji? Nije ih bilo ni u trecem ešelonu! SD ce se uskoro obratiti Republickom ustavnom sudu sa zahtevom da on donese rešenja o vracanju mandata koji joj pripadaju saglasno njegovoj odluci i njegovom tumacenju prirode poslanickog mandata. SD istovremeno preporucuje Ustavnom sudu da se oglasi povodom poigravanja sa njegovom odlukom i stane u odbranu sopstvenog

integriteta i pravnog poretka.

Beograd, 8. jun 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

nije sledila uskostrana?ke interese.

Povratkom u parlament SD ne?e menjati takvu svoju orijentaciju, pa samim tim ni osporavati bilo koji od zakona samo zbog toga što ih je izglasao parlament u nelegitimnom sastavu.

Beograd, 9. jun 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Vuk Obradovi? i Ljubivoje Slavkovi? iz Socijaldemokratije, koji su se obratili Narodnoj skupštini Republike Srbije sa zahtevom da im se vrate, odnosno verifikuju poslani?ki mandati ne?e prisustvovati najavljenoj sednici skupštinskog Administrativnog odbora.

iza koga stoje vladaju?e politi?ke grupe i njihova ogoljena borba za vlast. SD ?e se u slu?aju da Administrativni odbor nastavi sa nezakonitim ponašanjem, obratiti Ustavnom sudu Srbije sa zahtevom da on,svojim aktom, sprovede sopstevnu odluku. SD ?e tako?e pokrenuti krivi?ne postupke protiv lica odgovornih za eventualno nesprovo?enje odluke Ustavnog suda u najkra?em roku.

Beograd, 16. jun 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

S obzirom na to da Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije neopravdano dugo okleva sa sprovo?enjem kona?ne i izvršne odluke Ustavnog suda Srbije o poslani?kim mandatima, Vuk Obradovi? i Ljubivoje Slavkovi? iz SD obratili su se Ustavnom sudu i zahtevali da taj sud, saglasno svojoj odluci od 27. maja 2003. godine, donese rešenje o povra?aju u pre?ašnje stanje utvr?ivanjem njihovog mandata narodnog poslanika.

Beograd, 30. jun 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

Najnovije vesti

03.07.2003.

Rezultati dopunskih lokalnih izbora u 33 opštine Srbije na kojima je SPS znatno

oja?ao svoje pozicije predstavlja iznena?enje samo za neupu?ene.Srbija zajedno

postignutim rezultatima koji upadljivo odudaraju od reformatorskih preizbornih

obe?anja DOS-a.Umesto trasiranja puta ka modernoj,uspešnoj,evropskoj Srbiji,na

demokratske gra?evine potkopavaju,što direktno vodi do povla?enja iz politikog

polja znatnog broja gra?ana,apatija,a to je najpogodnija podloga za novi uslov

populizma.

Legitimnost vlasti DOS-a po?ivala je na opštoj saglasnosti o uspostavljanju

institucionalnih i vrednosnih mehanizama demokratskog poretka.Od svega toga

dobili smo na?elo da je otimanje što ve?eg ''komada'' vlasti postalo cilj,a time i

30.05.2003.

godina pritisak javnosti uspeo kona?no da primora neodgovornog i nemoralnog

ministra da podnese ostavku-Dragana Veselinova.To je veliki doga?aj za Srbiju i

predznak bu?enja civilizovane Srbije koja nikada više ne sme dozvoliti da

ministarska fotelja bude važnija od života,da partijski interes bude važniji od

državnog i nacionalnog,da vlastodršci budu privilegovani i nedodirljivi.

Zadovoljstvo Srbije zajedno je tim ve?e jer je Srbija zajedno sa još nekim

odgovornim partijama,nevladinim organizacijama i pojedincima,u?estvovala u

organizovanom pritisku koji je tako uspešno vodio Narodni pokret Otpor.

29.11.2003. –Srbija zajedno

Srbija zajedno sa zadovoljstvom ističe sadržinu pisma kojeg je u ime Srpske

pravoslavne crkve uputio Njegova Svetost patrijarh srpski g-din Pavle,a na adresu

Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra.Nema sumnje da

je podrška SPC za vaspostavljanje ustavne,parlamentarne monarhije u Srbiji

veoma važan momenat,posebno u ovim teškim trenucima kada Srbija preživljava

tešku državnu i privrednu krizu.Srbija zajedno se iskreno nada da će preporuka

monarhiju pre svega zbog sebe i svoje dece jer je očigledno da sa predsedničkim

sistemom Srbija tone sve dublje i gotovo da postaje zemlja bez perspektive.

je danas zvanično objavio Prestolonaslednik Aleksandar sa Krunskim većem i

Krunskim savetom.Od svog osnivanja Srbija zajedno je stajala na stanovištu da je

pitanje oblika državnog uređenja prioritetno i da je ono ne samo državotvorno već

i egzistencijalno.Neuspesi predsedničkih izbora,teška ekonomska,socijalna i

politička situacija u zemlji,najbolja su potvrda da je Srbiji potrebno nešto

novo,neutralno i nadstranačko,a međunarodno priznato.Sa

sa komunističkim vremenima,čime bi se otvorila mogućnost stvaranja moderne

države koja obezbeđuje.