XIX. VJ-Vojska Jugoslavije-Godisnji izvestaj za 2003 godinu
I.A.Uvod
Pravo svake drzave je da ima svoju vojsku. Polozaj vojske je regulisan ustavom i zakonima.Vojska ima za cilj da stiti granice i drzavu.
B.Rezime
Protekla godina je protekla u naporima da se vojska reformise i stavi pod kontrolu institucija gradjanske drzave, da se integrise u euro-atlantske integracije , da se smanji njeno brojno stanje, da se skrati vojni rok, i da vojska postane segment gde se nalaze profesionalci , da bude moderno opremljena i da brzo reaguje.
Ovakvi napori su opravdani.
Ali postoje dva pristupa.
Jedan je tradicionalan, polazi sa stanovista da postoje tendencije da se vojska slabi I stavlja pod kontrolu snaga iz krugova medjunarodne zajednice , da bi se tako nasa drzava stavila pod njihovu kontrolu.
Drugi pak, pledira za opciju snazne reforme vojske da bude kao vojske u zapadno evropskim drzavama, ili pak nekim bivsim socijalistickim drzavama.
Nase je stanoviste da se situaciaj znacajno izmenila u raznim oblastima u nasoj drzavi I naciji, regiji svetu, i da su potrebna znacajna prilagodjvanja na te promene , pa kada se radi i o nasoj vojski. Ali se ne moze poredjivati nase stanje sa zapadno evropskim drzavama, ili sa nekim bivsim socijalistickim drzavama, iz prostog razloga jer smo u okruzenju iz koga nas jos uve vrebaju opasnosti, ugrozen je nas teritorijalni integritet i Kosovo jos nije inkorporirano u maticu, nestabilno je u regionu, na jugu Srbije, u Raskoj, i nekim drugim regijama, te zato nasa vojska mora da bude jaka da bi mogla parirati svako ugrozavanje nasih drzavnih i nacionalnih interesa.
Proces reformi vojske I integracija u svet je otezan uslovljavanjima medjunarodne zajednice u vezi saradnje sa Haskm sudom I zahtevima medjunarodne zajednice da bude izrucen general Ratko Mladic, pritiscima da se povuce optuznica protiv NATO, u vezi nekih kadrovskih pitanja, I restrukturiranja organizacije vojske I njenog rukovodjenja.
Veliki problem je siromasvo i nedostatak sredstava i budzetskih restrikcija za vojne potrebe,.zastarelost opreme, neadekvatni uslovi za sluzenje vojnog roka, odeca obuca, stanovanje, medicinska nega, vojska nije sigurna, tamo se desavaju nesretni slucajevi.
Kroz napore da se vojska reformise se prelamaju i politicke borbe klanova i politickih snaga u zemlji, i medjnarodna politika. Medjunarodna zajednica ima svoje uslove za integraciju nase zemlje , pa i kada se radi o vojsci.
Nama nedostaje mudra i racionalna medjunarodna politicka strategija i tu se cepaju savovi na svim nivoima i stalno vec godnama padamo na ispitu.,pokazujemo na delu da nemamo naucnu analizu ove oblasti, da lutamo lose procenjujemo da smo u magli, da stalno ne odolevamo impulsima koji dolaze iz geo-politickog okruzenja da postanemo gubitnici, da se svrstavamo grupu gubitnika, rivala Zapada I medjunarodne zajednice, koji nas nda sankcionise, kaznjava na razne nacne icak bombarduje.Na veliku radost i srecu geo okruzenja koje za t vreme se svrstava uz pobednike, cime dobija njihovu podrsku , a nas kaznjavaju sto favorizuju te nase lokane rivale I njima daju privilegije na nasu stetu i nase teritorije.
Zasto se mi tako ponasamo?
Iz neznanja pre svega, nedostaju strucnjaci za medjunarodnu politiku, nazalost I ovo je jedna od tabu tema.
Sticajem okolnosti m smo usli u sukob sa medjunarodnom zajednicom sto je bila velika greska sa kobnim posledicama. Jugoslavija je bila najbliaz Zapadu od svih bivsih socijalistickih drzava, a na kraju je postala najdalje od njega. To je posledica pogresne politike koju je vodila prethodna SFRJ koaj ej Zapad proglasavala za zaverenika protiv drzave Jugoslavije, I masovno progonila disidente optuzujuci ih da su”trojanski konj Nato I Zapada”. U isto vreme se manifestovaal tendenciaj zbog navodnog ugrozavana od Zapada SSSR-u I Rusiji.
To je bila manipulacija politicka igra .Zanimljivo je da su ondasnji politicki lideri SFRJ, a sada mahom lideri novih drzava, koji su ondasnje disidente optuzivali za zaveru I rusenje drzave , uz pomoc Zapada I Nato, upravo oni bili ti koji su to ucinili, I sada su najveci zagovornici saradnje sa Nato I Zapadom. I nikom nista, kao da se zaboravilo ko su oni onda bili I sta su radili. I Zapad ih podrzava.Disidente onda optuzivali da su agenti Nato, sada pokusavaju da ih kvalifikuju kao “Srbe”.
Smatramo da je dosta konfuzija I prevara, I da je sustina u tome da se sve danas vidi jasno, da vise nema losih procena, neosnovanih sumnjicenja, I fabrikovanja zavera I laznih neprijatelja. Mi smo Sloevni, pravoslavci, zivimo na Balkanu, imao istorijska iskustva I sa Zapadom, I sa Rusijom, I drugim slovenskim drzavama,sa susedima, I treba da izvucemo pouke.
Jasno je , da smo bili u dobrim odnosima sa Zapadom, I Nato,da bi mnoge stvari do 1990 godine do danas bile sustinski drugacije, sto se tice raspada SFRJ, gubitaka nasih teritorija, Kosova, zrtava, ratova, izbeglica, bombardovanja, itd. Neko je navodio nasu drzavu nam pogresne procene I gurao je protiv Zapada. KO su ti? To su oni koji su imali korist od toga, dobili nas teritorije I stvorili svoje drzave.
Predlazemo da se osnuje tim strucnjaka da prouci nasu drzavnu medjunarodnu politiku, jer toga dosada nije bilo, da definisemo nase odnose sa Evropom, SAD, EEZ, NATO, susedima, Rusijom, slovenskim zemljama,.A to znaci ulazak u EEZ, NATO, sve druge medjunarodne integracije, poboljsanje odnosa sa susedima, I Rusijom, a zatim sa svim slovenskim zemljama, na kraju sa svim zemljama sveta. SCG vidimo kao clanicu EEZ I NATO, ekonomski jaku sa zdravom populacijom, snaznu I zadovoljnu naciju. I sa jakom vojskom.
II.Stanje u praksi
Januar:nista
Februar:
Nacelnik Uprave za moral GS VJ pukovnik Slobodan Stojanovic najavio je da ce, u sklopu
reorganizacije Vojske, broj vojnika i oficira biti smanjen sa sadasnjih 77.000 na 60-65.000.
Stojanovic je, u intervjuu za danasnji "Blic", izrazio nezadovoljstvo zbog nedovoljnog priliva sredstava namenjenih Vojsci iz drzavnog budzeta. Prema njegovim recima, u 2002. godini Vojsci Jugoslavije bilo je potrebno 57,7 milijardi dinara, a iz saveznog budzeta izdvojeno je svega 41,3 milijardi, dok ce Vojsci ove godine biti potreban nekoliko puta veci budzet. "Stedelo se na radnom i zivotnom standardu pripadnika Vojske, modernizaciji tehnike, vezbovnim aktivnostima i redovnom odrzavanju objekata.
Ilustracije radi, realni rast zarada u Republici Srbiji u protekloj godini iznosi 36 odsto, dok je u vojsci 3,2 odsto, a rast cena na malo je bio 14,2 odsto", rekao je pukovnik Stojanovic i dodao da sa sredstvima koja Vojska sada dobija ne moze izvrsiti osavremenjivanje vojne tehnike. "U pogledu ishrane pokusavamo da zadovoljimo neophodnu energetsku vrednost potrebnu vojniku, ali kvalitet hrane nije na nivou koji vojnici imaju kod kuce. Uz velike napore uspevamo da vojnicima obezbedimo obucu i odecu.
Nas pokusaj, u kojem jos uspevamo, jeste da obezbedimo da vojnik zdrav ode kuci, cak iako sluzi
u terenskim uslovima, u zemunicama", rekao je pukovnik Stojanovic. Nacelnik Uprave za moral je
ocenio da u skorije vreme ne bi trebalo skracivati vojni rok, i dodao da je Vojsku skracivanje
odsluzenja sa 12 na devet meseci kostalo oko 700 miliona dinara.
Nacelnik Vojne akademije (VA) general-potpukovnik Ljubisa Stojimirovic izjavio je za danasnju "Politiku" da je VA spremna da u Skoli nacionalne odbrane organizuje kurs za usavrsavanje drzavnih i vojnih rukovodilaca, kako bi politicari koji donose bitne odluke za Vojsku Srbije i Crne Gore bolje upoznali vojnu problematiku. Takva praksa, inace, vec postoji u vise stranih zemalja. Polaznici bi bili politicari i sluzbenici koji rade u ministarstvima za odbranu i inostrane poslove, zatim clanovi Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, parlamentarnih odbora za bezbednost i Saveta za nacionalnu
bezbednost.
U kasarni Banjica danas su pripadnici 250. raketne brigade PVO, u saradnji sa vatrogasnim
bataljonom opstine Vozdovac, izveli metodsko-pokaznu vezbu zastite od pozara.
Na Vojnoj akademiji sutra u 13 casova pomocnik ministra prosvete i sporta u Vladi
Republike Srbije prof. dr Srbijanka Turajlic odrzace predavanje o predstojecoj reformi viseg i
visokog obrazovanja i univerziteta u Republici Srbiji i zakonskoj regulativi koja ce omoguciti
planiranu reformu.
U Centralnom domu VJ, 13. februara u 18 casova, u sklopu knjizevne veceri "Njegosu u
pocast", bice promovisana knjiga akademika Radomira V. Ivanovica "Njegoseva poetika i
estetika". O knjizi ce govoriti potpredsednik SANU akademik Miroslav Pantic, prof. dr Dusan
Icevic i autor. U umetnickom delu programa nastupice dramski umetnik Gojko Santic i
guslar Savo Kontic.
Novi broj lista „Vojska", koji iz stampe izlazi sutra, objavljuje integralni tekst Ustavne povelje
drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, tekst zakona o njenom sprovodjenju i uvodnik iz pera
glavnog i odgovornog urednika koji govori o sistemu odbrane u novoj drzavnoj zajednici. U
sklopu rubrike „Tribina" svoje misljenje o reformi odbrane i Vojske iznose vojnopoliticki
komentator Milovan Drecun, savezni poslanik dr Vuk Obradovic i naucni savetnik dr Slobodan
Brankovic. U najnovijem broju "Vojska" donosi i komentar o funkcionisanju logisticke podrske u
2002. godini, zapis o flotili raketnih brodova RM, jedinici koju je predsednik SRJ dr Vojislav
Kostunica pohvalio za rezultate postignute u borbenom osposobljavanju. Tu su i stranice o
novinama u radu Vojnomedicinskog centra u Novom Sadu, boravku slusalaca Generalstabnog
usavrsavanja SNO u Pristinskom korpusu i poseti ucenika Vojne gimnazije Domu za decu
bez roditeljskog staranja. O svojim vojnickim danima govori profesor anatomije i sef Katedre
za morfologiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu prof. dr Jovo Tosevski. List objavljuje
i tekstove o primeni Arhuske konvencije o zastiti zivotne sredine i tragediji svemirskog
satla Kolumbija. Od ovog broja "Vojska" uvodi novu rubriku pod nazivom „Vojnikova majka" u
kojoj donosi pricu Dragice Tepic, supruge narodnog heroja majora Milana Tepica i majke
buduceg oficira Sase. Stranice kulturne rubrike posvecene obelezavanju Svetosavske nedelja u
Gracanici, a tu su i redovne rubrike feljton, pravnik vam odgovara, vas servis, stranice o
sportu i razonodi.
Naèelnik Uprave za moral Vojske Jugoslavije o standardu, profesionalizaciji i reorganizaciji VJ
Pukovnik
Slobodan Stojanoviæ: Smanjiæemo broj oficira i vojnika
Izvesno je da æe reorganizacija vojske, na putu ka meðunarodnim integracijama, dovesti do smanjenja broja formacijskih mesta oficira i vojnika. To smanjenje re¹avaæe se u skladu sa zakonom i ne oèekujemo socijalne udare, otpu¹tanja i okretanje leða tom kadru. Nastojaæemo da idemo ka optimalnom broju od sada¹njih 77.000 na oko 60.000-65.000 lica. To bi se desilo
prirodnim odlivom, dakle, odlaskom u penziju, prekvalifikacijom i slièno - ka¾e u razgovoru za „Blic“ pukovnik Slobodan Stojanoviæ, naèelnik Uprave za moral Vojske Jugoslavije.
Iz Saveznog ministarstva odbrane stigle su tvrdnje da je bud¾et za VJ nekoliko puta manji od
neophodnog.
- Poslednjih nekoliko godina, velièina dela saveznog bud¾eta namenjenog finansiranju vojske ni pribli¾no ne odgovara realnim potrebama. Primera radi, u 2002. godini za realno finansiranje VJ bilo je potrebno izdvojiti 57,7 milijardi dinara, ali je taj iznos u saveznom bud¾etu bio 41,3 milijarde dinara. Proraèuni iz VJ koje smo dostavili nadle¾nom ministarstvu pokazuju da je za
2003. godinu neophodan bud¾et nekoliko puta veæi od pro¹logodi¹njeg, ¹to znaèi da nas oèekuje jo¹ jedna te¹ka godina. U tekuæim godinama ¹tedelo se na radnom i ¾ivotnom standardu pripadnika vojske, modernizaciji tehnike, ve¾bovnim aktivnostima i redovnom odr¾avanju objekata. Ilustracije radi, realni rast zarada u Republici Srbiji u protekloj godini iznosi 36 odsto, dok je u vojsci 3,2 odsto, a rast cena na malo je bio 14,2 odsto.
Planira li se dalje skraæivanje vojnog roka?
- Stav vojske je da za sada ne treba skraæivati vojni rok. Veæ sprovedena odluka nadle¾nih dr¾avnih organa da vojni rok traje devet meseci prouzrokovala je materijalne tro¹kove od oko 700 miliona dinara. Materijalni tro¹kovi su neznatno nadoknaðeni, a ostali problemi su kompenzovani dodatnim naprezanjem celokupnog sastava Vojske Jugoslavije. Dalje skraæenje slu¾enja vojnog roka bilo bi necelishodno.
Da li i koliko besparica odla¾e profesionalizaciju vojske?
- Nedostatak novca znaèajno se odra¾ava na proces dalje profesionalizacije, a time i na ukupne reforme Vojske Jugoslavije. Bez adekvatnog vrednovanja rada profesionalnog kadra vojske, poèev od poveæanja plata i stvaranja boljih uslova za rad, do re¹avanja stambenog pitanja, nema kvalitetne profesionalizacije. Nizak nivo ¾ivotnog standarda pripadnika vojske nastao je kao posledica èinjenice da su njihove plate znatno ispod zakonskog minimuma. Profesionalni pripadnik VJ ima meseènu platu od 15.000 dinara, a kada bi se po¹tovao zakon, koji ka¾e da profesionalni vojnik treba da ima tri do pet proseènih plata u Republici, plate u vojsci trebalo bi da iznose od 35.000 do 40.000 dinara. Da bi se taj minimum dostigao, potrebno je poveæati plate profesionalnih vojnika za 175 odsto, a civilnih lica na
slu¾bi u vojsci za 162 odsto.
Mo¾e li se u takvim uslovima modernizovati i osavremeniti vojska?
- Vrlo te¹ko, jer bez novca nema ni modernizacije ni osavremenjivanja vojske. Osnov modernizacije i
osavremenjivanje jedne vojske predstavljaju ljudi i tehnika. Mi ljude jo¹ uvek imamo, samo ih treba adekvatno platiti, dok je tehnika u znatnijoj meri zastarela i zahteva opse¾nija ulaganja. Tu pre svega mislim na avijaciju,sistem protivvazdu¹ne odbrane I sofisticirane tehnologije, sve tehnièke vidove, koje predstavljaju buduænost.
Kakav je stav o uvoðenju vojnog sve¹tenstva i kada se to mo¾e oèekivati?
- Ukoliko se donese potreban zakonski okvir, Vojska Jugoslavije æe veoma brzo i efikasno re¹iti to pitanje, jer je veæ preduzela niz mera za regulisanje verskih pitanja. Prouèili smo iskustva u petnaestak zemalja po tom pitanju, koja su vrlo razlièita i spremni smo vrlo brzo u dogovoru s verskim zajednicama da to sprovedemo. Dakle, samo èekamo zakon, koji æe tretirati pitanja verskih sloboda u dr¾avnim institucijama.
Sve te¾e obezbediti odeæu i obuæu
Kakav je standard u VJ, pre svega u pogledu ishrane, odevanja i sme¹taja vojnika?
- U pogledu ishrane, mi poku¹avamo da zadovoljimo neophodnu energetsku vrednost potrebnu
vojniku, ali kvalitet hrane nije na nivou koji vojnici imaju kod kuæe. Uz velike napore uspevamo da
vojnicima obezbedimo obuæu i odeæu. Na¹ poku¹aj u kome jo¹ uspevamo, jeste da obezbedimo
da vojnik zdrav ode kuæi, èak iako slu¾i u terenskim uslovima, u zemunicama. Na¾alost, moram
priznati da se iz godine u godinu uslovi pogor¹avaju, opada kvalitet ishrane, pre svega u pogledu
raznovrsnosti obroka, sve je te¾e obezbediti odeæu i obuæu i dobro grejanje za na¹u vojsku.
B I L T E N V E S T I
19 . FEBRUAR 2003.
SRBIJA I CRNA GORA
MICUNOVIC RAZGOVARAO SA DELEGACIJOM NATOA
BEOGRAD, 18. februara 2003. (Beta) Delegacija Savezne skupstine razgovarala je danas sa predstavnicima NATOa o spremnosti Srbije i Crne Gore za prikljucenje programu "Partnerstvo za mir", odnosima sa NATO i o reformi Vojske Jugoslavije.
Kako se navodi u saopstenju Savezne skupstine, u delegaciji su bili predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic, predsednik Komisije za kontrolu sluzbi bezbednosti Boris Tadic i predsednik Odbora za evropsku integraciju Miroslav Filipovic.
U delegaciji NATOa bili su Dzonatan Ejl iz Kraljevskog vojnog instituta u Londonu i Stjuart Brirli.
Britanski eksperti su naveli da pristupanje Srbije i Crne Gore Partnerstvu za mir nema samo vojni i bezbednosni aspekt, vec i politicki I ekonomski.
Oni su ukazali na nuznost ukljucivanja srpskocrnogorskog sistema odbrane u sistem odbrane Evrope bez cega "nema bezbednosti na Balkanu", navodi se u saopstenju.
Zato bi trebalo odmah pristupiti reformi oruzanih snaga, sto ce biti dugorocan proces. Medjunarodna zajednica je spremna da u toj reformi pruzi sve vrste pomoci.
Eksperti NATOa su se posebno interesovali za koordinaciju medju vojnobezbednosnim sluzbama na raznim nivoima i za kontrolu budzetskih sredstava.
Dragoljub Micunovic je gostima rekao da ce posle ustavnih promena biti usvojen i novi zakon o vojsci, u cijoj ce se pripremi koristiti medjunarodni standardi i iskustva zemalja koje su prosle tranziciju.
Micunovic je kazao da ce parlament nove drzavne zajednice posvetiti posebnu paznju civilnoj i demokratskoj kontroli oruzanih snaga i svih sluzbi bezbednosti, na osnovu novog Zakona o sluzbama bezbednosti.
Mart:
ZA©TO JE PENZIONISAN ©EF KOS-a
General iz "vremena afera"
Aco Tomiæ bio je "viðen za penziju", èekalo se samo usvajanje Ustavne povelje i promena u
sastavu Vrhovnog saveta odbrane
General Aco Tomiæ je stupio na scenu po¹to je u akciji agenata Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, pre godinu dana, uhap¹en Momèilo Peri¹iæ, a slu¾benik amerièke ambasade D¾on Dejvid Nejbor, izvesno vreme proveo s kesom na glavi.
Od prekjuèe, odlukom Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore, naèelnik vojne kontraobave¹tajne slu¾be, u narodu poznate kao KOS, oti¹ao je u penziju.
Regulisanje radnog odnosa pedesetpetogodi¹njeg generala, roðenog u selu Ruèiæi kod Gornjeg Milanovca, nije nikakvo iznenaðenje, veæ sasvim oèekivana odluka, po¹to je biv¹i predsednik Jugoslavije Vojislav Ko¹tunica predao du¾nost Svetozaru Maroviæu, prepustiv¹i mu i komandu nad srpskocrnogorskom vojskom.
Lideri DOS-a, posle spektakularnog hap¹enja Momèila Peri¹iæa u motelu "©ariæ", na Ibarskoj magistrali, zahtevali su jednoglasno od Vojislava Ko¹tunice da smeni generala Tomiæa, oznaèiv¹i ga odgovornim, jer je, po njihovom obrazlo¾enju, "najmanje pet meseci od nadle¾nih dr¾avnih organa skrivao èinjenice od va¾nosti za nacionalnu bezbednost, èime je ozbiljno ugrozio bezbednost Srbije i SRJ".
Poluge moæi
Bilo je to "vreme afera", koje je obele¾io, prema mi¹ljenju analitièara, tihi politièko-obave¹tajno-medijski sukob niskog intenziteta izmeðu dva kljuèna politièka lidera u zemlji – Vojislava Ko¹tunice i Zorana Ðinðiæa. Vojna kontraobave¹tajna slu¾ba i general Tomiæ su oznaèeni kao jedina poluga moæi Ko¹tunice.
Funkcioneri DSS-a akciju KOS-a i hap¹enje Peri¹iæa, uz snimanje video filma o predaji poverljivih
dokumenata "tihom Amerikancu", uz vi¹eèasovno ispitivanje Nejbora, predstavljenog medijima i kao "¹ef CIA za Balkan", oznaèili su kao akciju koja æe uæi u ud¾benike ¹pijuna¾e. Suprotni tabor, odnosno vlada Srbije, imao je dijametralno suprotan stav o liku i delu generala.
Tada¹nji savezni ministar za unutra¹nje poslove, aktuelni premijer Srbije Zoran ®ivkoviæ, podneo je kriviènu prijavu protiv Ace Tomiæa i N.N. lica zbog protivpravnog hap¹enja pripadnika saveznog MUP-a koji je obezbeðivao Peri¹iæa.
Demokratska stranka je, takoðe, ocenjujuæi da je Uprava za bezbednost VJ bila otuðeni centar moæi iz koga pojedinci bez ikakve kontrole prislu¹kuju koga ¾ele, prave dosijea spoljnih i unutra¹njih neprijatelja, pokrenula raspravu o civilnoj kontroli vojnih obave¹tajaca.
Mit o slu¾bi
Usledila je "afera prislu¹kivanja" zbog koje je i osnovan anketni odbor Skup¹tine Srbije, koji je trebalo da ispita da li je iz kabineta predsednika Ko¹tunice, u kojem je èesto sedeo i Aco Tomiæ, nareðen upad u Biro vlade Srbije za komunikacije, jer je navodno iz njega prislu¹kivan federalni predsednik. Zbog èega, zaista, taj izve¹taj nikada nije dospeo pred poslanike republièke Skup¹tine?
Od tada je general "viðen za penziju". Èekalo se samo usvajanje Ustavne povelje i promena u sastavu
Vrhovnog saveta odbrane.
Meðutim, èak i oni koji o Aci Tomiæu kao oficiru nemaju visoko mi¹ljenje i prebacuju mu da je postao general bez zavr¹ene ¹kole Nacionalne odbrane, kao i da je bio u slu¾bi jednog centra moæi, priznaju da je upravo on odradio akciju koju sanjaju svi kontraobave¹tajci sveta. A to je hvatanje na delu agenta CIA.
Amerikanci su povukli Nejbora iz zemlje bez mnogo obja¹njenja, ali je sigurno da nisu zaboravili poni¾enje.
A. Apostolovski
Foto Anðelko Vasiljeviæ
April, maj, juni:
Vj belezi pomake, ulazak u NATO, civilna kontrola je povecana, Boris Tadic je prava licnost za polozaj ministra, depolitizacija, itd.
30. 4. 2003. Broj 366
Kocka je bacena:
Srbija u NATO u junu ili septembru
Srbija i Crna Gora je pred prijemom u Partnerstvo za mir! Kako NT ekskluzivno saznaje, definitivna odluka kada cemo uci u ovo predvorje NATO bice poznata 7. maja ove godine. Tog dana ce, naime, ministar odbrane SCG Boris Tadic u Briselu, pred Savetom NATO, izloziti nasu koncepciju reforme armije. Predvidjen je i susret sa generalnim sekretarom Dzordzom Robertsonom.
Smatra se da oko same reforme vojske nece biti spornih pitanja. Posebno sto se tice civilne kontrole nad njom. Diskusija se moze povesti samo oko toga da li je saradnja sa Hagom na zadovoljavajucem
nivou, ali, s obzirom da se ocekuje da uskoro bude novih predaja, odnosno izrucenja Tribunalu (pominje se Veselin Sljivancanin), ni ovo se nece postaviti kao ozbiljniji problem.
Zato je realno ocekivati da ce Srbija i Crna Gora uci u Partnerstvo za mir, predvorje NATO, vec u junu ili septembru ove godine.
Korpus za brza reagovanja
Prema onome sto NT saznaje u najvisim krugovima Vojske Srbije i Crne Gore, nasa armija ce u prvoj fazi, jos tokom ove godine, uporedo sa ulaskom u Partnerstvo za mir, smanjiti broj vojnika na oko 50.000 i bice organizovana u tri korpusa (beogradski, podgoricki i niski), koji ce imati po oko 6.000 ljudi. U njenom sastavu bice jos korpus za brzo reagovanje sa oko 5.000 pripadnika specijalnih jedinica, zatim korpus RV i PVO i mornaricki odred sa priblizno istim brojem vojnika kao i u
ostalim korpusima.
Za ovakvu transformaciju Vojska Srbije i Crne Gore je spremna, jer je i njena sadasnja organizaciona sema slicna. Medjutim, za drugu fazu, koja predvidja profesionalizaciju vojske i njeno smanjenje na oko 25.000 ljudi, potrebno je i vise vremena i vise para. Taj proces zahtevace najmanje tri do pet godina.
Najveca novina u novoj organizacionoj semi Vojske bice formiranje korpusa za brzo reagovanje. Njega bi cinili delovi 72. i 63. padobranske brigade, jedan inzenjerijski sastav ranga puka ili brigade, zatim brigada za kontrolu granice prema Kosmetu i helikopterski puk za transport. To bi, po svemu, bio elitni korpus spreman da ucestvuje u svim operacijama u okviru NATO.
Garnizoni van gradova
Operativni i interventni sastavi nase vojske, prema novoj semi, po ugledu na zapadnoevropske armije, bice stacionirani u centrima za obuku i poligonima poput onih u Deliblatskoj pescari, na Pasuljanskih livadama, Meljinama...
Te nove baze, uz poligone za vezbanje, imale bi smestajne objekte za vojsku, a u perspektivi i stambene objekte za pripadnike vojske i njihove porodice. Izgradnjom ovakvih baza stvorili bi se uslovi za ukidanje bar polovine garnizona po gradovima.
N. T. - M. D.
Penzionisanje velikog broja generala
Uporedo sa pocetkom transformacije vojske Srbije i Crne Gore, kako NT saznaje, desice se i znacajne kadrovske promene na svim nivoima. Vec krajem maja i narocito tokom juna, kaze izvor NT, doci ce do penzionisanja velikog broja sadasnjih generala, odnosno do temeljnog podmladjivanja komandnog kadra.
Juni, juli avgust,septembar, oktobar, novembar, decembar:
U VJ se nastavljaju reforme,ali ima i otpora. Tezi se da VJ postane moderna armija, uklopljena u medjunarodne standarde, da udje u Partnerstvo za mir i Nato pakt..
Transformacija Vojske Srbije i Crne Gore: Opasni udari na reformu
Tropske temperature, koje ovoga leta izazivaju ne male nevolje i pučanstvu našega podneblja, jedva da su I zabeležene u domaćim (i evropskim) hronikama. Ova nezapamćena žega gotovo da se potpuno podudarila sa vrelinom (naravno, figurativno govoreći) koja je tokom jula i augusta pritiskala (i pritiska) domaću vojno-političku scenu. Naime, ni jedno od 11 leta otkako egzistira voj
na organizacija pod imenom Vojska Jugoslavije/Vojska Srbije i Crne Gore nije bilo tako krcato (nažalost) najpre nesrećama (iliti tzv. vanrednim događajima, kako bi se to reklo vojnom terminologijom), zatim odlukama Vrhovnog saveta odbrane i ministra vojnog koje se mogu svrstati u rang od prvorazrednog značaja i za Vojsku i za političku zajednicu, najzad i kadrovskim promenama u Vojsci – velimo: ni jedno leto nije obilovalo sličnim događanjima kao što je ovo leto gospodnje.I odmah bismo s t
im u vezi čitaocu predočili bar tri načelne teze: pod jedan, ovakvo stanje stvari na aktuelnoj vojno-političkoj pozornici naprosto ne može proći bez stanovitih posledica po vojnu organizaciju (koje će izvesno, između ostalih, imati psihološku, socijalno-polotičku i profesionalnu dimenziju), ali, za pretpostaviti je da će se posledice u neku ruku osetiti i u političkoj zajednici; pod dva, odluke vrhovnog komandovanja i Ministarstva odbrane na tragu su gotovo radikalnih zahvata u reformi Vojske i odbrambeno-bezbednosnog sistema uopšte, što bi uniju Srbije i Crne Gore i njenu oružanu silu moglo znatno približiti evroatlantskim integracijama; i treće, najnoviji potezi organa komandovanja i rukovođenja Vojskom na ravni temeljne transformacije okosnice oružanih snaga izazvali su različite komentare i stavove u obe članice državne zajednice, posebno u Srbiji, pri čemu, po saznanjima i oceni potpisnika ovog teksta, dominiraju otpori, pa i udari na reformu i sleva i (naročito) zdesna. No, red je da se podsetimo događaja i događanja koji su obeležiliovogodišnje leto na domaćem vojno-političkom poligonu. Nudimo ih hronološkim sledom.
U četvrtak, 17. jula ove godine, u kraljevačkoj kasarni "Jovan Kursula" tragično je izgubio život vojnik na odsluženju kadrovskog roka Pavel Krajči (1982.) iz Bačkog Petrovca, dok su dvanaestorica drugih vojnika pretrpeli teške ili lakše povrede. Tragedija se dogodila tako što je jedan iz grupe vojnika – uvežbavajući se u rukovanju protivtenkovskim
raketnim bacačem, u ovom slučaju bacačem tipa RPG-22 – uveren da je reč o"vežbovnom", odnosno "školskom", dakle inertnom i bezopasnom ručnom raketnom sistemu (o kakvom je oružju tu bila reč, ispostaviće se - pojma nije imo ni njihov komandir vodnik Milan Todorović!), stavio, kako se to kaže, tzv. udarni mehanizam u funkciju, oslobodio kočnicu i pritisnuo okidač. Iz cevi je izletela raketa, i to maksimalnom brzinom, što će reći da je cev bila napunjena "živom" bojevom glavom! Užas koji je nastao među vojnicima neposredno nakon eksplozije jedva da bi se i mogo opisati bez da se zagazi u sferu morbidnog.Ta nesreća po tragičnom učinku i naročito po faktorima koji su je uslovili veoma je slična onoj iz 1993. (4. maj,u kasarni u Subotici), kada je takođe jedan vojnik, obučavajući se u rukovanju sličnim oružjem, tzv. "zoljom" M-80 domaće proizvodnje u borbenom vozilu pešadije, ali na način kao i u kraljevačkom slučaju stavio "zolju" u "borbeni položaj" i pritisnuo obarač (poginula dvojica, ranjen
a dvojica vojnika). Te iste, 1993. (10. oktobar) u kasarni u Danilovgradu poginula su četvorica vojnika tako što je jedan od njih na obuci aktivirao bojevu protivtenkovsku minu koja se - nikada nije tačno utvrđeno kako – našla u skladištu među "školskim", dakle minama za obuku!Sa stanovišta naše teme, irelevantna je činjenica da je raketni bacač RPG-22 najverovatnije kineske ili ruske proizvodnje (jedna od brojnih kopija američkog sistema LAW iz ranih šezdesetih, kojoj familiji pripada i domaća "zolja" M-80) i da se, kako stoji u zvaničnom saopštenju Ministarstva vojnog, ne nalazi u arsenalu naoružanja VSCG. Mnogo je bitnije to da se našao na mestu (i u uslovima!) sa kojeg je skoro neminovno morao produkovti tragediju, i samo je bilo p
itanje vremena kada će se na taj način oglasiti. Čak i bez ikakve istrage (a dosadašnja istraga je upravo na tragu takvog razmišljanja!) moglo se zaključiti da su i u ovom slučaju (kao i u prethodnim, ovde pomenutim a i u sličnim drugim) carovali nedisciplina u jedinicama, nepoštovanje (čak i pomanjkanje) odgovarajućih propisa, neznanje i neodgovornost starešina – što je nespojivo sa dobro organizovanom vojskom, pogotovo sa vojnim profesionalizmom! Nesreća u kraljevačkoj kasarni bacila je senku na sve preporuke za prijem Državne zajdnice i njene armije u program Partnerstvo za mir.Ostajemo pri ovakvom zaključku iako uvažavamo i mišljenja onih vojnih analitičara koji kažu da su "nesreće u vojsci statistička veličina", da se one događaju i u bogatim i u siromašnim armijama, da oficir ne može da dežura uz svakog vojnika, i tako dalje. Ali, ne treba da se zavaravamo: posredi su krupne manjkavosti domaće vojne organizacije! Uostalom, ministar Tadić je, povodom ove nesreće, vrlo precizno di
jagnosticirao stanje:"Očigledna je odgovornost vojne organizacije i ona se ogleda u nizu propusta: u organizaciji rada i obuke, nedovoljnom stepenu kontrole, odstupanju od postojećih normativnih regulativa, nepoštovanju izdatih naređenja, nesprovođenju mera za zaštitu ljudskih života."
Ovu kraljevačku tragediju "poduprele" su još dve pogibije vojnika: 27. jula u selu Mresać kod Kraljeva (opet Kraljevo!) u vojnom skladištu smrtno je stradao razvodnik po ugovoru Dejan Andrić nakon što se prevrnuo motorni viljuškar kojim je upravljao Dejan (nažalost, danas pokojni); samo tri dana pre povratka sa odsluženja vojnog roka, 6. avgusta takođe ove godine, pod nerazjašnjenim okolnostima (bar su tako stajale stvari do nas
tanka ovog teksta), na karauli kod Halova (granica prema Bugarskoj) puščanim hicem usmrtio se vojnik graničar Damir Ilić (zvanična verzija).Ministar odbrane Boris Tadić reagovao je brzo i energično: protiv starešina na nižim razinama komandovanja, od vodnika Todorovića i vodnika prve klase Nebojše Erovića (koji je, kako se ispostavilo u istrazi, sa kosovskog (raz)bojišta doneo zaplenjeni RPG-22 i "pametno" ga "pohranio" medju "školske" sisteme za obuku u kasarni "Jovan Kursula"!) do por
učnika Dejana Krstića pokrenut je krivični postupak, dok su smesta razrešeni dužnosti komandant Užičkog korpusa general-major Milivoje Bojović, komandant 251. oklopne brigade pukovnik Vladeta Baltić, načelnik organa bezbednosti u toj brigadi major Nenad Vasić i komandant bataljona major Zoran Petković.Ne pamti se da je ijedan načelnik Generalštaba (grubo rečeno, funkcija ministara odbrane sve do Tadića svodila se na pružanje logističke podrške Generalštbu i na to da bude na usluzi čelnom generalu!) povukao ovako radikalne (dodajmo: i jedino valjane!) poteze u sličnim (ne)prilikama kao što je učinio Boris Tadić. A to će reći da je ministar na veoma transparentan način i ovaj put pokazao i političkim strukturama, i društvu, i Vojsci – d
a je odgovoran čovek, nagoveštavajući da i ubuduće neće odstupati od principa odgovornosti bez obzira na to što se nalazi na isturenom i prilično riskantnom položaju u hijerarhiji vlasti. Bilo je za očekivati da će Tadićeve odluke, koje je nešto docnije verifikovao i Vrhovni savet odbrane, biti zasute baražnom paljbom uvek budnog "rodoljubnog ešelona", posebice u odnosu na činjenicu da je ministar smenio i komandanta korpusa generala Bojovića koji je naročito u ulozi ordonansa Slobodana Miloševića kao "vrhovnog komandanta", a onako naočit i stasit, (najverovatnije) ostao u lepoj uspomeni svekolikom bloku "patriotskihsnaga". Ova vatra i s leva (najvećma iz svih kalibara izgleda prilično revitalizovane Miloševićeve partije) i s desna (subjekti su brojni i nipošto nisu za potcenjivanje) posebno je bila intenzivna sa položaja beogradske čaršije sve do trenutka kada su pripadnici Vojne policije 1. augusta uhapsili generala VSCG Vukosava Arsića, načelnika Stmabneo-komunalnog odeljenja u Min
istarstvu odbrane, pod osnovanon sumnjom da je umešan u mutne poslove prilikom prodaje vojnog poslovnog prostora. Čini se da je Arsićevo hapšenje unelo izvesnu pometnju, može biti i u samu nacionalističku centralu, te je čaršijski huk bio snižen možda čak i za celu oktavu, ali samo za trenutak.Jer, najžešća kritika i "kritika" na adresu vrhovnog komandovanja usledila je tek nakon nagoveštene, a nedugo zatim i realizovane smene i penzionisanja velikog broja starešina Vojske SCG. Pri tome, najčešća meta ovih udara bili su ministar Tadić i njegovi najbliži saradnici (kojima se osporavaju čak i elementarna znanja i kompetencija u stvarima vojnim: pa se, recimo, govori i piše o tome kako Boris Tadić nije dorastao funkciji ministra, kako s
e samo "šepuri pred kamerama" i razmeće izjavama, i tako dalje u tom smislu!), potom slede predsednik Vrhovnog saveta odbrane Svetozar Marović i njegov savetnik za odbarnu i bezbednost Blagoje Grahovac; a naročito talas oštre "kritike" nije mimoišao ni ostale članove Vrhovnog saveta (može se samo misliti kakave se sve verbalne "akrobacije" izvode na račun Nataše Mićić!), pa ni aktuelnog načelnika Generalštaba Branka Krgu. I tek bi jedna celovita analiza ovih "odjeka i reagovanja" na ova dešavanja u Vojsci i u vezi s njom i sistemom bezbednosti razotkrila njihovu suštinu i ciljeve i dala pouzdanije odgovore i na drugarelevantna pitanja.
No, i na jednom panoramskom, dakle površnom snimku ove verbalne parade, jasno se vidi da s
e onaj konzervativni deo Srbije (koji, nažalost, po svemu sudeći ima znatnu prevagu u odnosu na tanak sloj građana demokratske provenijencije), baš kao i konzervativni deo Crne Gore, žilavo opiru svim radikalnim reformama društva i držve, što će reći i temeljnoj transformaciji Vojske u kojoj je tzv. patriotski blok video i nalazio jaku tačku oslonca. Otuda onolika galama sa raznih političkih tribina i govornica, sa malih ekrana i stubaca "patriotske" štampe. Kanalima neformalne komunikacije cirkuliše jedna visokofrekventna misao koja otprilike ovako glasi: smenili su nam i penzionisali najbolje generale i pukovnike po nalogu Amerike; smenili su nam "ratne heroje" među kojima je najviše "junaka iz Drugog kosovskog boja", i na dobrom su putu da nam na taj način unište Vojsku, a time i državu, najzad i naciju! Iako se ova simplifikacija na prvi pogled može činiti benignom, ona nipošto nije bezazlena.Dakle, na sednici 29. jula Vrhovni savet odbrane je "usvojio izveštaj" ministra Tadića o stanju u Vojsci, a povod je, dakako, nesreća u kasarni "Jovan Kursula". Ta i ostale nesreće o kojima je takođe ovde bilo reči, kao da su delovale kao katalizator tek započete temeljne reforme Vojske. Na narednoj, osmoj sednici u sadašnjem sastavu,
održanoj 7. augusta u Meljinama, Vrhovni savet odbrane "razrešio je dužnosti" (čitaj: penzionisao!) "veći broj" generala, oficira ostalih činova i podoficira. Budući da su zvanična saopštenja sa sednica Vrhovnog saveta odbrane i nadalje nepotpuna i nemušto sročena, ovom ćemo se prilikom osloniti na neke brojke koje cirkulišu u štampi, što će reći da ih treba primiti sa rezervom: pa se kaže da je penzionisano 16 generala i admirala, 218 oficira među kojima je više od polovine pukovnika i 21 podoficir. Iz generalsko-admiralske skupine penzionisanih u štampi su se pojavila ova imena i prezimena: Vladimir Lazarević, Vukosav Arsić, Radomir Gordić, Veroljub Živković, Antonije Janićijević, Milan Jeftić, Miomir Marković, Ninoslav Krstić, Milan Karajović, Milivoje Bojović, Radomir Grujić, Milivoje Pavlović, Ljubiša Stojimirović, Radojko Stefanović, Milorad Stupar i Radoslav Škorić.Čak i onome ko makar i površno prati šta se dešavalo (i dešava) u Vojsci nije teško među navedenim generalima i admiralima prepoznati one za koje bi se sa znatnim stepenom pouzdanosti moglo reći da tvore konzervativno, antireformsko jezgro čiji uticaj i u vojnoj organizaciji i van nje ne bi trebalo zanemarivati. Jedan od znakova raspoznavanja u ovoj stvari jest
e i to da se upravo oko imena te gospode diže najveća prašina, iako ispunjavaju bar jedan od sada važećih zakonskih uslova da odu u "zasluženu mirovinu". Savetnik predsednika Marovića, gospodin Blagoje Grahovac već odavno izlazi u javnost sa veoma smelim projektima i predlozima o radikalnim reformama bezbednosno-odbrambenog sistema, pri čemu su naročito hvale vredna ona njegova rešenja koja se odnose na Vojsku. On, između ostalog, tvrdi da ovoj državnoj zajednici nije potrebna brojnijaarmija od petnaestak hiljada profesionalaca, što podrazumeva ukidanje vojne obaveze. I u tome bismo se lako sagasili sa Grahovcem, ali je veliko pitanje da li su takve projekcije realno ostvarive u sadašnjim prilikama! On, takođe, tvrdi da promene u Vojsci "nisu dovoljno duboke i brze". Opet ponavljamo: s obzirom na stanje duha i kolektivne svesti u Vojsci i van nje, s obzirom na već pomenute i druge otpore transformaciji bezbednosnog sistema – nismo sigurni da se u ovom času može dublje i brže zasecati u osteljivo tkivo vojne organizacije nego što se to čini "skalpelima" Borisa Tadića i Svetozara Marovovića. Naravno, ovo nipošto ne treba shvatiti kao "pledoaje" za amnestiranje Tadića i Marovića od svake kritike.
Najzad, na domaćoj vojno-političkoj sceni podigao se (i bez naročitog povoda i potrebe!) kovitlac i u odnosu na neke nagoveštaje iz Vlade Srbije u smislu angažmana naših jedinica u mirovnim operacijama pod zastavom UN. No, ipak je to tema za neku drugu priliku.
Stipe Sikavica
Transformacija vojske SCG: SCG i Partnerstvo za mir
1. Pristupanje Srbije i Crne Gore programu Partnerstvo za mir (PZM) , uz pitanja izrade “studije o izvodljivosti” EU i potpisivanja sporazuma o pridruživanju EU, je u žiži interesa domaće javnosti, kada je reč o našoj spoljnoj politici nakon oktobaskih promena. Ta pitanja su dobila karakter barometra uspešnosti procesa naše integracije u razvijeni svet i postala indikator suštinske promene našeg međ
unarodnog položaja. Ove spoljnopolitičke teme su imale snažne refleksije na unutrašnjepolitičku situaciju i, jednim delom bile i povod podelama na domaćoj sceni.U pogledu pomenutih spoljnopolitičkih pitanja, realnost je nažalost nepovoljnija od želja i brojnih političkih proklamacija. Pre svega, zbog izuzetno teškog nasleđa iz perioda bivšeg režima, SCG zaostaje u procesu priključivanja evroatlantskim integracijama u odnosu na druge zemlje Jugoistočne Evrope. Dovoljno je podsetiti da
će sledeće godine Rumunija i Bugarska (uz još pet drugih zemalja) postati punopravne članice NATO, a od naših suseda samo još SCG i BiH nisu uključene ni u PZM, koji se smatra pripremnom fazom za eventualno priključenje NATO.Zaostajan
je SCG nije nenadoknadivo, ali je upozoravajuće i zahteva da se udvostruče napori kako bi se sustigle druge zemlje i da ne bi ostala izolovana, “siva zona” u regionu. Glavna svrha naših napora za priključenje evro-atlantskim strukturama nije, međutim, samo u tome da sustignemo druge, ili da budemo tamo gde su i svi ostali, već da suštinski i na demokratskim temeljima reformišemo vlastitu zemlju, naravno, uz neminovnu pomoć i podršku najrazvijenijih država.Pristupanje PZM je tako najdir
ektnije povezano sa reformom vojske, što predstavlja važan aspekt opšte demokratske transformacije društva. Na tom planu značajno kasnimo. Suštinske reforme vojske počele su tek pre 4-5 meseci i u tom relativno kratkom periodu ostvareni su impresivni rezultati, koji su dobili opštu međunarodnu podršku (integrisanje Generalštaba u Ministarstvo odbrane, stavljanje vojnih službi bezbednosti pod kontrolu tog ministarstva, važne kadrovke promene i dr.). Zbog značajnih početnih rezultata u reformi vojske, koji se u velikoj meri vezuju i lično za novog ministra odbrane B. Tadića, pitanje uspostavljanja demokratske i civilne kontrole nad vojskom, više se ne tretira kao uslov za naše učlanjenje u PZM.Sve uslove NATO za učlanjenje u PZM (
što bi se moglo dogoditi do kraja ove godine) još nismo ispunili i oni se pre svega odnose na nastavak naše saradnje sa Haškim Tribunalom.Umesto bavljenja rokovima, kada ćemo postati član PZM, ovaj tekst predstavlja skroman pokušaj da se sagledaju karakter i značaj PZM, kao i uslovi za naše uključivanje u taj program.
2. Partnerstvo za mir (PZM) je inicijativa koju je NATO pokrenuo na briselskom samitu u januaru l994.g, sa osnovnim ciljem da se unapredi stabilnost u Evropi n
a principima demokratije i međunarodnog prava (poštovanje postojećih granica, rešavanje nesporazuma mirnim putem, uzdržavanje od upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta, ili političke nezavisnosti drugih država i dr).PZM je formi
ran u okviru Severno-atlantskog saveta za saradnju (North Atlantic Cooperation Council - NACC),koji je nastao krajem 1991, kao forum za razvoj dijaloga o širim političkim i bezbednosnim pitanjima između članica NATO i zemalja bivšeg Varašavskog pakta. NACC je 1997.g. prerastao u Euro-Atlantic PartnershipCouncil (EAPC), koji je kao multilateralni forum za dijalog o političko-bezbednosnim pitanjima, ujedno i politički okvir programa PZM. Specifičnost PZM je u njegovoj fokusiranosti na pitanja vojne organizacije i vojne saradnje NATO sa pojedinim članicama PZM. Svaka članica PZM sa NATO dogovara individualni program saradnje (Individual Partnership Programme) u kojem se navode konkretne oblasti saradnje usaglašene između NATO i pojedinih č
lanica PZM, na bazi generalnog programa PZM (Partnership Work Programme). U obimu koji odgovara mogućnostima i željama pojedinih članica PZM, NATO sa njima sarađuje uglavnom u sledećim oblastima: transparentnost vojnog budžeta, jačanje demokratske kontrole vojnih snaga, zajedničko planiranje iizvođenje zajedničkih vojnih vežbi, unapređenje sposobnosti zemalja-članica da deluju zajedno sa NATO zemljama u određenim mirovnim (peace-keeping) i humanitarnim operacijama. Predviđeno je da članice PZM obezbeđuju ljude, sredstva i postrojenja potrebna da bi se realizovao individualni program saradnje (finansiraju vlastitu delatnost u okviru PZM, participiraju u troškovima eventualnih vojnih vežbi u kojima učestvuju).
Predviđena je i mogućnost da u početnom prelaznom periodu NATO pruži pomoć članicama PZM kako bi se umanjili njihovi izdaci za aktivnosti u PZM.
Program PZM ne uključuje bezbednosno-vojne garancije državama članicama, ali sadrži planove za konsultacije NATO sa članicama PZM koje ocene da je ugrožen njihov teritorijalni integritet.
Aktivno učešće pojedinih zemalja u PZM ima veliki značaj u evolutivnom procesu njihovog uključivanja u NATO.
Članstvo u PZM se smatra pripremnom fazom za
kasnije pristupanje NATO.Članstvo u PZM je definisano kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta SCG, koja je nedavno uputila i formalni zahtev za učlanjenje u taj program.
3. Najveću smetnju našem učlanjenju u PZM predstavljao je izostanak odgovarajuće saradnje sa Haškim Tribunalom. Uprkos evidentnom napretku koji smo napravili na tom planu, ključni međunarodni faktori su tu saradnju ocenjivali kao zakasnelu, iznuđenu i uvek nedovoljnu. Čak i sada, kada je mnogima izgled
alo da su nam, nakon izručivanja V. Šljivančanina, otvorena vrata PZM, aktuelizovan je i intenziviran pritisak NATO zemalja za rešavanje slučaja Ratka Mladića, što se tretira kao preduslov našeg učlanjenja u taj program. Od nas se traži da Mladić bude uhapšen i izručen Tribunalu, ili da pružimo čvrsta uveravanja da on nije u zemlji, što nije nimalo jednostavno. Američki vojni ekspert B. Džekson tokom posete SCG duhovito je izjavio da Mladića treba ili uhapsiti ili poslati NATO-u njegovu sliku kako se sunča u nekoj udaljenoj zemlji. Očigledno da su splasnule osude da Mladića obezbeđuju neki delovi vojske, ali se, verovatno, očekuju i uverljive garancije dase to neće ponoviti, što sa naše strane ne bi trebalo da bude sporno.
Pored rešavanja slučaja Ratka Mladića, preostali uslov za pristupanje SCG Partnerstvu za mir je povlačenje tužbe koju smo podneli protiv nekih NATO zemalja pred Međunarodnim sudom pravde. Naš zvanični stav je da pomenutu tužbu protiv NATO ne treba posmatrati izdvojeno od tužbi koje su BiH i Hrvatska podneli pred istim sudom protiv SRJ/SCG zbog genocida i da bi, za opšti proces pomirenja u regionu, najbolje bilo da se sve tužbe povuku. Za sada je BiH izričito protiv tog našeg predloga i njegova sudbina je neizvesna. Realno je međutim pretpostaviti da bi uspešno rešenje slučaja Ratka Mladića, odnosno njegovo transferisanje u Hag, stvorilo povoljnije uslove da ključni međunarodni faktori pokažu veće razumevanje i angažman u prilog našeg predloga o povlačenju tužbi.
4. Ako su tokom prošle i početkom ove godine zaista postojali razlozi za veće razumevanje politike uslovljavljavanja našeg pristupanja PZM, koju u tom obimu NATO nije primenjivao ni prema jednoj drugoj zemlji, sada je došao trenutak kada bi NATO (pre svega SAD) trebalo da pokaže veću fleksibilnost i podršku našem učlanjenju u taj program. To ne bi značilo naše amnestiranje od ispunjavanja međunarodnih obaveza i standarda u organizaciji vojske, već bi bilo značajno i zaslužen
o priznanje reformskim snagama u SCG za rezultate koji su ostvareni na planu transformacije vojske i saradnje sa HT.Učlanjenje SCG u PZM bi predstavljalo važnu političku podršku demokratskim i evropskim snagama u zemlji i podstaklo bi dalji nastavak reformi ne samo u vojsci, već i u drugim institucijama, u kojima i dalje postoji uticaj konzervativnih snaga koje svaki korak u pravcu naše integracije u evro-atlantske strukture opravdano vide kao gubljenje tla pod nogama. Došao je trenut
ak kada partnerski odnos NATO-zemalja prema SCG, njihova pomoć, podrška i razmevanje traba da dobiju prevagu nad politikom pritisaka i uslovljavanja. To nije samo u korist nastavka reformi u SCG, već je u interesu učvršćivanja šire stabilnosti i bezbednosti u našem regionu.
Vladan Šoškić
Mirceta Bozovic:Nasi vojnici u Iraku i snagama UN.
Ne slazem se sa uproscavajucim pristupom ovom pitanju. I sa povrsnim
apelima na patriotizam. Ova nasa ponuda ima i dobre i lose strane. Treba
videti sta preteze, dobro ili lose.
Ima opasnosti za nase vojnike, sta ce nasa vojska tamo ,treba da brani
nase granice i teritorije , Kosovo, sto ne cini dovoljno. Argument da
cemo zaraditi novac je neozbiljan. i kontraproduktivno se odrazava u
javnosti.
Ali ima jedan vrlo znacajan efekat. Ukljucujemo se u OUN, u strukture
medjunarodne zajednice, izlazimo iz izolacije, od nadzoravanog
postajemo nadzornici, postajemo jaki momci, a ne oni koji su
adminsitrirani od nekih drugih jakih momaka. Znaci, ako tako postupimo
jacamo nase pozicije. I na Kosovu, jer ako smo deo OUN ne moze nam UN
uzimati teritorije.i nase Kosovo.
Politika je vrlo slozena discipl|ina danas. To treba znati. Albanci bi
bili vrlo nezadovoljni takvom evolucijom. Njihova strategiaj je ( cemu
su ih drugi naucili jer oni nemaju taj nivo da to shvate)da Srbe
izazivaju protiv Zapada da onda Zapad njima daje srpske teritorije. Kako
ce onda Zapad dati Albancima Kosovo, ako su nasi vojnici u snagama OUN?
Zato smo za slanje nasih vojnika u Irak.