XVI Kosovo –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

I A.Uvod

Prema Rezoluciji UN 1244 Kosov o je deo SCG. Zalazemo se za postovanje medjunarodnog prava, protiv nasilnog menjanja drzavnih granica i secesije, i za pravicno resenje

B.Rezime: Tokom 2003 godine se manifestuju oprecna misljenja o statusu Kosova unutar vlade i pojedinih politickih stranaka, i nedostatak adekvatne drzavne strategije o Kosovu. Tokom cele godine se nastavlja praksa kresenja ljudskih prava Srba na Kosovu i nealbanskog zivlja, sto je ravno genocidu. Nema bezbednosti za Srbe, nema povratka raseljenih, nema postovanja Rezolucje UN 1244, vracanja nase vojske i policije na Kosovo, nije rasvetljena sudbina ubijenih i otetih Srba, nastavljaju se ubistva, i dece, otimacine kuca, imovine, vandalski napadi na srpske crkve i svetinje, postoje podele i zavade po pitanju Kosova kako u vladi i strankama tako i medju Srbima na Kosovu. UNMIK i medjunarodna zajednica koja je staratelj nad Kosovom, ,namesnik Stajner, ne pokazuju na delu svoju nepristrasnost i drze stranu Albanaca koji krse ljudska prava i medjhunarodni zakon., cime ih tokom cele godine ohrabruju.

Kosova je meka svetskog kriminala.,sverca droge, belog roblja.

Nazalost, na delu je zvanicna anti-srpska politka Pristine, uz precutnu I vrlo ohrabrujucu podrsku medjunarodne zajednice, a ne kako to Pristina objasnjava, da je to delo neodgovornih pojedinaca.

Marek Novicki,ombudsman za Kosovo Metohiju, kaze:” TRI GODINE BEZ SLOBODA .

Šef Unmika ne poštuje princip podele vlasti, što negativno uti?e na vladavinu

prava i ostvarivanje ljudskih prava uopšte “.

Nazalost, isto tako medjunarodna zajednica postupa ne samo na Kosovu, neg I u SCG, gde svim mogucim kanalima, i sredstvima podrzava kriminalce I one koji seju haos I konfuziju.Dokaza ima mnogo, navodimo jedan ocigedan. Medjunarodna zajednica na sav glas propoevda postovanje ljudskih prava, a nase vrlo dokumentovane zalbe na dalja masovna krsenja ljudski prava u SCG ne dobijaju nikakav odgovor. U SCG se krse prava svih , ali su Srbi najvece zrtve, oni nestaju. To medjunarodnu zajednicu ne interesuje, to na Kosovu cine Albanski kriminalci, a u SCG to cine lokalni kriminalci. I na Kosovu I u SCG su instruemntalizovani daljinskim upravljacem kriminalci da slabe Srbe. Moramo sa zaljenjem konstatovati da su albanski kriminalci na Kosovu lukaviji I inteligentniji od spskih.kriminalaac SCG.Jer vode racuna o svojim Albancima, dok srpski kriminalci slabe Srbe, navodno zbog svoga dzepa a kratkovido ne vide drugi sustinski razlog, da su instrumentalizovani da slabe Srbe., I to upravo od geo-politickog okruzenja.

Vlada Srbje je pokazala na delu diplomaticnost prema Pristini, ali albanski prvaci sa njihove strane reaguju emotivno nadmeno,sto je dokaz da ne shvataju dovoljno sustinu problema i dubinu korena krize i uzroka, ispoljavaju nacionalnu mrznju i sovinizam, zagovaraju nacisticke koncepte , cime na delu dokazuju nedostatak zrelosti i diplomatskog umeca., i nedoraslost .

Zblizavanje SCG sa medjunarodnom zajednicom ne odgovara Pristini koja bi bila sretna da postoje odbojnsti da bi tako izolovala SCG I udaljila od Zapada, a da Albanci budu i dalje privilegovani. od Zapada.Milosevic i Seselj su vec jednom progutali taj jadac, nova vlast je zrelija i pronicljivija. Treba pozdraviti i ohrabriti trend zblizavanja SCG sa medmjunarodnm zajednicom, sto ce dovesti do pomaka na svim nivoima a i kada se radi o Kosovu. resenje problema Kosova vidimo u postovanju Rezolucije UN 1244, kroz saradnju sa UN i medjunarodnom zajednicom. U 2003 godini se prepoznaje pomeranje simpatija med junarodne zajednice u korist Beograda a na stetu Pristine..To je predznak pobede mudre drzavnicke politike nad primitivnim sovinizmom.

Poceli su pregovori Beograda i Pristine, koji idu vrl tesko zbog nefleksibilnosti Pristine.

Mi smo vrlo dobro svesni da svako ima svoj istinu, i da su koreni netrpeljivosti I sukobi Srba i Albanaca vrlo duboki, slozeni, delikatni da traju vekovima, da su ovde sami Srbi I Albanci puki pioni u rukama svetskih geo politickih stratega na Balkanu i sire, I da bi Srbi da nema stranih uticaja nasli vec odavno najbolje miroljubivo resenje za obe strane. Svesni smo da je komunizam svojom repersivnom poltikom i masovnim i drasticnim krsenjima ljudskih prava, iritirao I Albance koji su pogresno procenjivali da je to osveta Srba, sto je potpuno netacno. Uostalom dobro je poznato da su ljudska prava u Albaniji bila jos vise krsena nego li u SFRj i na Kosovu. Postoji strane duha da su Srbi krivci st je netacno jer su Srbi jos vece zrtve komnizma od Albanaca, krivi su oni koji su zaveli komunizam, a to nisu ni Srbi ni Albanci nego vladari sveta.

Ne zagovaramo netrpeljivost prema onima koji su bili zaveli komunizam, nego pomirljivu diplomaticnost. Ali pre svega postovanje Rezolucije UN 1244.

Svako drugo resenje je neprihvatljivo, pojedini politicari koji drugacije vide resenje statusa Kosova, postupaju protivno zelji vecine stanovnika SCG koji nikako ne mogu prihvatiti resenje da ovaj deo zemlje bude van Srbije, gde mu je stvarno mesto.

Srpski narod je u dubokj krizi u svakom pogledu, umoran, bolestan, i ostario, osiromasio, napadnut sa svih strana i od svih mogucih zala, svi bacaju oko na njegove resurse i teritorije, sto je posledica poluvekovne komunisticke tiranije koja je Srbe dovela na rub proapsti i bila je velika istorijska prevara, sads su svi okomili na njih, kao kada lav umire na njega se okome ne samo hijene nego i zecevi i lisice.Srpski narod sada lici na iznurenu srpsku vojsku koja se povlaci u Prvom svetskom ratu preko Albanije gde je snemocalu napadaju sa svih strana.

I Srbima I Albancma je potrebna emotivna iI vremenska distanca.Nazalost, njih i dalje ostrascuju.Albance su Turci podrzavali kao slabije protiv Velikog brata Srba.To se desava sada, ali su to danajski pokloni, vec sutra se mac zla koji sada udara po Srbima moze okomiti na njih. Potrebna ej mudrost I odmerenost obe strane.

Srbi i Albanci treba da shvate da etnicka netoleranciaj nije resenje,.da nisu krivci ni Srbi ni Albanci, nego drugi, da je najboje resenje da se pomire, oni su susedi, Albanci su sa svih starana okruzeni Slovenima i pravoslavcima, I treba da zive u dobrim odnsoa, medjusobnom uvazavanju i postovanju, u maksimaln postovaje prava svih, na osnovu medjunarodnih konvencija..Treba shvatiti sustinu, zaboraviti vekove mrznje, prevazici hridi ranijih intriga i zavada, i okrenuti novi list.

Vrlo smo dobro svesni da je za kosovske Albance neprihvatljivo da ponovo zive u drzavi koja ih je tiranisala, ali je to ona cinila Srbima i jos i vise, I sama Albanija je tiranisala svoje stanovnike jos vise od SFRJ.Ali je cinjenica takodje da se ne mogu nasilno menjati granice drzava, sprovoditi secesija otimati tudje teritorije.Otimanje Kosova do matice je neprihvatljivo, i cin koji izaziva gnev Srba I njihovih svih stanovnka, i mladih, koji ce biti sve zesci, i moze jednog dana eskalirati na daleko tragicniji nacin.

Dakle nas stav je u duhu postovaja ljudskih prava svih i medjunarodnog prava, a to je Rezolucija UN1244.

Na srecu Kosovo stvara kakav takav osecaj solidarnosti kod Srba.|

Odajemo priznanje Nebojsi Covicu za mudru politiku, ali i Radi Trajkovic i Ivanovicu, Bozovicu, DSS, DS, I svim drugim strankama, ali pre svega Vladiki Artemiju. Budite slozni mudro prelazite podmukle hridi intriga i zavada.

2.Stanje u praksi

Januar.

Utorak, 21. januar 2003.

Potupno opre?na mišljenja saveznog predsednika Vojislava Koštunice i republi?kog premijera

Zorana ?in?i?a o statusu Kosova i Metohije, pokazuju da ne postoji nikakva državna strategija

za rešavanje ovog najzna?ajnijeg nacionalnog pitanja.

Jugoslovenske i srpske vlasti ne znaju da reše probleme na Kosovu i Metohiji, što su dokazali

time što nije ostvarena bezbednost za srpsko stanovništvo u ovoj pokrajini, što nema

organizovanog povratka proteranih Srba, što nema vra?anja naše vojske i policije, na osnovu

Rezolucije UN 1244, što nije rasvetljena sudbina preko hiljadu i po otetih Srba, što su iz

zatvora oslobo?eni svi osu?eni albanski teroristi, što je Koalicija "Povratak" podeljena i

posva?ana, kao i time što je DOS u Vladi

Milan Ivanoviæ o privoðenju Joviæa

Provokacija Unmika

BEOGRAD (FoNet) - Predsednik SNV za severno Kosovo Milan Ivanoviæ je juèe za Radio B92 ocenio da je privoðenje Neboj¹e Joviæa "provokacija policije Unmika".

"Joviæ je uhap¹en zbog poznatih dogaðaja 8. aprila protekle godine, kada je njegov brat Slavoljub brutalno pretuèen i uhap¹en, a Neboj¹a je ranjen u potkolenicu", podsetio je Ivanoviæ.

"Posle toga je policija Unmika otvorila istragu i izvr¹ila niz bezrazlo¾nih hap¹enja u sklopu represivnih mera koje traju od dolaska ©tajnera", dodao je on.

"Neboj¹a Joviæ je bio vi¹e od èetiri meseca van Kosova i Metohije zbog pretnji hap¹enjem, a pre dve nedelje se vratio posle davanja izjave i po¹to mu je omoguæeno da se brani sa slobode zbog incidenta u kojem je i on, prema Unmiku, navodno bio uèesnik", rekao je Ivanoviæ.

OCENA LONDONSKOG "EKONOMISTA"

Treba zapoèeti

pregovore o Kosmetu

Ugledni britanski nedeljnik zakljuèio da je na Balkanu mirnije nego ikad od ranih devedesetih

godina

London, 7. januara (Tanjug)

Na Balkanu je mirnije nego ikada od ranih devedesetih i raspada biv¹e Jugoslavije, a na veæini frontova - ekonomskih i politièkih - napredak je postojan, ocenjuje londonski nedeljnik "Ekonomist" u svom Internet izdanju.

U èlanku koji se bavi izgledima za Balkan tokom 2003, ugledni konzervativni nedeljnik ne smatra tragiènim ¹to na izborima u Srbiji i Crnoj Gori nisu izabrani predsednici, ali upozorava da æe graðani u obe republike trpeti jer æe vlade u Beogradu I Podgorici nailaziti na sve veæe prepreke u primeni reformi, izmeðu ostalog i zato ¹to su korupcija i organizovani kriminal veoma izra¾eni.

No, Srbija i Crna Gora usklaðuju saradnju, a odnosi Srbije sa ju¾nom pokrajinom Kosovom i Metohijom, koja je pod upravom Ujedinjenih nacija, postaju bolji, ocenjuje "Ekonomist".

Po ovom èasopisu, u Srbiji su neprestana sporenja saveznog predsednika Vojislava Ko¹tunice i republièkog premijera Zorana Ðinðiæa usporila promene i doprinela da veæina graðana smatra kako im je jedva bolje nego pod Slobodanom Milo¹eviæem.

"Ekonomist" smatra da je posle neuspe¹nih izbora za predsednika republike premijer Ðinðiæ za neko vreme onaj "ko upravlja Srbijom", a da politièke vode dalje muti postupak odlaska Milana Milutinoviæa pred Ha¹ki tribunal.

"Ko¹tunica je jo¹ uvek najpopularniji politièar u Srbiji. Ali, ako æorsokak bude nastavljen, on bi uskoro mogao ostati bez posla, jer bi zemlja kojoj predsedava - Jugoslavija - mogla prestati da postoji", primeæuje "Ekonomist", dodajuæi da bi time "Ðinðiæ, i dalje na mestu premijera, ma koliko nepopularan, zabele¾io jo¹ jednu pobedu".

Nedeljnik ocenjuje da je kompromis Srbije i Crne Gore razuman, da æe obe republike imati ¹iroku autonomiju, pri èemu æe I dalje neke funkcije obavljati zajednièki, ali je "problem kako æe ovaj dvojac koordinisati svoje privrede".

I dok je veæina Srba i Crnogoraca zadovoljna ovakvim razvojem dogaðaja, primeæuje list, Albancima na Kosmetu re¹enje ostvareno uz obilatu pomoæ Evropske unije nimalo ne odgovara.

Albanske lidere "hvata nervoza, jer strahuju da æe Amerikanci i Evropljani, koji smanjuju vojno prisustvo u pokrajini, hteti da zapoènu s pregovorima o ‚konaènom statusu’ regiona kako bi naterali Kosovare da odustanu od sna o nezavisnosti".

Po "Ekonomistu", naroèito Sjedinjene Amerièke Dr¾ave, koje poku¹avaju da se politièki i vojno koncentri¹u na Irak i rat protiv terorizma, ¾ele da Srbi u Beogradu i kosmetski Albanci zapoènu dijalog. List veruje da æe razgovori o konaènom statusu najverovatnije poèeti za godinu dana.

S tim u vezi list navodi da su na nedavnoj konferenciji va¹ingtonskog Instituta za mir amerièki politièari u odnosu na Evropljane bili mnogo spremniji na nezavisnost Kosmeta i "u veæoj su ¾urbi da napuste to podruèje".

"Ekonomist" u zakljuèku navodi da su na pomenutoj konferenciji pojedini evropski i amerièki politièari sa puno nade govorili o Kipru, gde re¹enje izmeðu tri decenije podeljene grèke i kiparske zajednice makar deluje izvodljivo, delom i zbog obeæanog

ulaska u EU, i pita se "da li je to model za Srbiju i Kosovo".

SAOP©TENJE IZ KABINETA PREMIJERA ZORANA ÐINÐIÆA

Po¹tovanje Dejtona

Vlada Srbije ne osporava sporazum, ali tra¾i iste ar¹ine za teritorijalnu nepovredivost svake dr¾ave

Kabinet premijera Srbije Zorana Ðinðiæa saop¹tio je juèe da srpska vlada po¹tuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet Bosne i Hercegovine, ali i da oèekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije.

Ne treba osporavati Dejtonski sporazum koji utvrðuje dr¾avni suverenitet BiH, ali iz istih razloga ne treba osporavati ni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji, navodi se u saop¹tenju iz Ðinðiæevog kabineta povodom reagovanja na navode iz lista "©pigl".

Meðunarodna zajednica je obavezna da primenjuje iste ar¹ine prema celovitosti teritorije i teritorijalnoj

nepovredivosti svake dr¾ave, dodaje se u saop¹tenju.

Pojedini mediji preneli su proteklih dana da je srpski premijer nemaèkom "©piglu" rekao da æe "Beograd zatra¾iti novu dejtonsku konferenciju radi odreðivanja novih granica na Balkanu, ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti".

REAGOVANJA NA IZJAVU ZORANA ÐINÐIÆA

Red¾epi: Pozitivan korak

Pri¹tina, 8. januara (Tanjug)

Premijer Kosova i Metohije Bajram Red¾epi ocenio je konfuznom izjavu srpskog premijera Zorana Ðinðiæa o moguæem tra¾enju nove dejtonske konferencije o granicama na Balkanu ako kosovski politièari nastave da insistiraju na nezavisnosti, ali je dodao da se ona mo¾e smatrati pozitivnim korakom.

"Video sam tu izjavu u nekim novinama i ona je veoma konfuzna, ali se ipak mo¾e smatrati pozitivnim korakom, kao prihvatanje da je stvorena nova realnost na Kosovu, ¾eleli to lideri u Beogradu ili ne", rekao je Red¾epi dana¹njem pri¹tinskom dnevniku na albanskom "Zeri".

Srpski premijer je u ponedeljak, 6. januara, u intervjuu nemaèkom nedeljniku "©pigl", rekao - ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti pokrajine, Beograd æe zatra¾iti novu "dejtonsku konferenciju", jer bi "u tom sluèaju granice u regionu morale da budu iznova odreðene".

Krstoviæ: Prihvatljiva izjava

©ef poslanièkog kluba Koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu Dragi¹a Krstoviæ izjavio je Tanjugu da je "izjava (premijera Zorana) Ðinðiæa logièna i prihvatljiva i da bi trebalo organizovati meðunarodnu konferenciju koja bi to pitanje razre¹ila", rekao je Krstoviæ posle razgovora Koalicije "Povratak" s predsednikom SRJ Ko¹tunicom.

On je ukazao da Albanci imaju èvrst stav da Kosovo i Metohija bude nezavisno, dok Srbi tra¾e da ostane u sastavu Srbije,odnosno Jugoslavije, naglasiv¹i da veruje kako postoji i re¹enje koje æe zadovoljiti obe strane.

(Tanjug)

Èanak: Opasno poigravanje

Novi Sad, 8. januara (Beta)

Predsednik Skup¹tine Vojvodine Nenad Èanak nazvao je danas "nepromi¹ljenom" izjavu predsednika Vlade Srbije Zorana Ðinðiæa da bi uèestali zahtevi za priznavanje nezavisnosti Kosova mogli dovesti do potrebe da se zaka¾e nova dejtonska konferencija o novim granicama na Balkanu.

"Sa takvim stvarima je opasno poigravati se, jer neka poglavlja na¹e pro¹losti konaèno moramo zatvoriti", ocenio je Èanak u izjavi za javnost.

Ðukanoviæ: Dejtonski sporazum nemoguæe revidirati

Podgorica, 8. januara (Tanjug)

Novoizabrani predsednik Vlade Crne Gore Milo Ðukanoviæ ocenio je danas da je Dejtonski sporazum

nemoguæe revidirati i da se on ne mo¾e povezivati s razlièitim problemima u regionu, bez obzira na

zainteresovanost svake dr¾ave za njihovo re¹avanje.

Komentari¹uæi izjavu srpskog premijera Zorana Ðinðiæa, Ðukanoviæ je kazao:

"©ta god ko od nas mislio, ja ne verujem u reviziju Dejtonskog sporazuma i mislim da je on opravdao

oèekivanja, a Kosovo i dalje ostaje otvoren problem kome treba biti posveæen".

Crnogorski premijer je ocenio da se bespotrebno oklevalo sa ustavnopravnim re¹enjem tog pitanja i da se "i u domaæim i u inostranim krugovima predugo zadovoljavamo definicijom da je Rezolucija 1244 re¹ila problem Kosova".

Ta rezolucija nije ponudila konaèno re¹enje, veæ je samo trenutno sanirala rat na Kosovu, tako da sada, na sreæu, tamo nema ozbiljnijih sukoba i ¾rtava, konstatovao je Ðukanoviæ i dodao da "nam to, ipak, ne daje za pravo da oklevamo sa ustavnopravnim definisanjem statusa te pokrajine".

"To je pitanje koje se mo¾e re¹iti samo na relaciji Beograd - Pri¹tina - meðunarodna zajednica", zakljuèio je novoizabrani crnogorski premijer.

DSS-SAOPŠTENJE, 20.01.2003

ZAUSTAVITI TEROR NA KOSOVU I METOHIJI

Pojedini albanski politi?ari potvr?uju da iza prekopavanja pravoslavnih grobalja, miniranja crkava i proterivanja preko tri stotine hiljada nealbanaca sa Kosova i Metohije ne stoje samo neodgovorni pojedinci

Najava lokalnih zvani?nika da ?e nedovršena crkva u Univerzitetskom naselju u Prištini biti porušena jer, navodno, ne postoji dozvola za gradnju ovog hrama, skandalozna je i zaslužuje najoštriju osudu.

generalni sekretar PDS-a

POVRATAK SRBA DEFINIŠE STATUS KOSOVA I

METOHIJE

Predsednik PDS-a je na redovnoj konferenciji za novinare najpre

govorio o inicijativi Predsedništva PDS-a prema kojoj bi Predsedništvo

DOS-a na svojoj prvoj sednici raspravljalo o promeni ?lana Ustava koji

se odnosi na izbor predsednika Republike Srbije. On je zaklju?io da gro

?lanica DOS-a deli mišljenje PDS-a i istakao da je razlog za pokretnje

inicijative, pre svega, neuspeh neposrednih predsedni?kih izbora. Periši?

je rekao da Predsedništvo PDS-a smatra da bi promenom ?lana Ustava

Srbije vezano za izbor predsednika u parlamentu, tenzije nestale a

stabilnost zemlje podignuta na viši nivo. Predsednik PDS-a je

komentarisao situaciju na Kosovu i Metohiji pri ?emu je naglasio da bez

obzira na zalaganje nekih inostranih krugova, nije trenutak da se definise

status Kosmet, jer bi to išlo na štetu nealbanskog življa. Zato, po

mišljenju Periši?a treba sa?ekati da se stvore uslovi - najpre obezbedi

masovni povratak Srba, da im se obezbede uslovi da mogu da egzistiraju

na svojim vekovnim ognjištima, kao i da im se obezbedi garancija

bezbednosti. On je najavio pomo? državnim organima da se što pre

omogu?i povratak na Kosmet a tek onda rešava kona?an status u

okviru Srbije i šire društvene zajednice.

Na kraju Periši? je upoznao novinare sa pojedinostima oko rebalansa

radu carine i od poreza na promet SRJ ostvarila budžetski suficit od

nekoliko milijardi više nego što je planirano. Po njegovim re?ima pored

obaveze ( od 3,5 milijarde ) prenete iz prošle godine.

Potpredsednik PDS-a i narodni poslanik dr.Boškovi? upoznao je

novinare o paketu fiskalnih zakona koji determinišu budžet, o koima ?e

se danas glasati u srpskom parlamentu. On je naglasio da se prvi put

studiozno i racionalno pristupilo ovoj materiji i dodao da je ju?e burno

propra?ena debata o obimu sredstava i u?eš?u lokalne samouprave u

podeli sredstava koje budžet predvi?a za ovu godinu.

Boškovi? je novinarima najavio da ?e kao poslanik PDS-a pokrenuti

inicijativu po kojoj bi svi poslanici bili obavezni da prisustvuju u

zasedanjima Skupštine u protivnom ?e se zahtevati njihov opoziv.

MAREK NOVICKI, OMBUDSMAN ZA KOSOVO I METOHIJU

TRI GODINE BEZ SLOBODA

Šef Unmika ne poštuje princip podele vlasti, što negativno uti?e na vladavinu

prava i ostvarivanje ljudskih prava uopšte

Ombudsman za Kosovo i Metohiju Marek Novicki izjavio je u Prištini da

Unmik ne fukcioniše u skladu sa vladavinom prava i da ne poštuje važne

norme me?unarodne zajednice u oblasti ljudskih prava, prenosi Tanjug.

Ljudi na Kosovu lišeni su zaštite svojih prava i slobode ve? pune tri godine,

rekao je Novicki predstavljaju?i izveštaj o zaštiti ljudskih prava na Kosmetu.

On je istakao da šef Unmika ne poštuje princip podele vlasti, što negativno

uti?e na vladavinu prava i ostvarivanje ljudskih prava uopšte.

Unmik nije konstituisan shodno demokratskim principima i predstavlja

surogat države, kazao je Novicki i podsetio da je Unmik doneo uredbu kojom je

sebi i Kforu dao potpuni imunitet od postupaka u pokrajini, ?ime se ignorišu

me?unarodni standardi u zaštiti pojedinaca od samovolje vlasti.

Novicki je naveo da su pojedinci na Kosovu bili pritvoreni bez ikakve sudske

odluke, po odluci šefa Unmika ili komandanta Kfora, odnosno onih koji imaju vlast

u pokrajini.

On je istakao da je situacija u kojoj žive stanovnici Kosova, posebno

nealbanci, jako teška i loša jer su izloženi stalnim pretnjama, žive u getu i

suo?avaju se sa razli?itim opasnostima.

Ukoliko iza?u iz tih geta bez me?unarodne pratnje, oni su stalno na meti

ekstremnih Albanaca, rekao je Novicki.

DRAGAN MARŠI?ANIN, POTPREDSEDNIK DSS

NEMA USLOVA ZA RAZGOVOR O STATUSU POKRAJINE

Potpuno je nejasno zbog ?ega predsednik Vlade Srbije Zoran ?in?i? radikalno i

iznenada menja stav po ovom pitanju i ?ije zapravo on interese time zastupa

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Marši?anin ocenio je da

je nezamislivo otvoriti pitanje kona?nog statusa Kosova, pod sadašnjim

okolnostima koje ne garantuju ni minimum uslova za normalan život Srba u tom

podru?ju, prenosi "Beta".

– Potpuno je nejasno zbog ?ega predsednik Vlade Srbije Zoran ?in?i?

radikalno i iznenada menja stav po ovom pitanju i ?ije zapravo on interese time

zastupa – rekao je Marši?anin povodom ?in?i?eve izjave da je pravo vreme za

po?etak razgovora o statusu Kosova.

On je kazao da je u ovom momentu, kada je re? o Kosovu i Metohiji,

potrebno ispuniti uslove za otvaranje dijaloga o kona?nom statusu.

– Sramno je, pre svega za Unmik, koji je dužan da ispoštuje odredbe

Rezolucije 1244, da ti uslovi nisu ispunjeni. To se odnosi na bezbednost za sve

nesmetan široki povratak svih koji su prognani sa Kosova – zaklju?io je

Marši?anin.

Februar.

I u februaru se nastavlja nasilje prema Srbima na Kosovu. Da li ce Kosovo postati nezavisno?

KOSOVO UJEDINJUJE DIJASPORU I MATICU

Nova slika u Americi

Koliko je Kosovo u nama samima toliko æe biti efikasno re¹avano, istièe advokat Vladan Bo¾oviæ

Otvaranje kosmetskog pitanja poslednjih nedelja na ne¹to drugaèiji naèin, prvo u Bo¾iænoj poslanici SPC-a i patrijarha Pavla, a potom i u istupanju srpskog premijera Ðinðiæa, nadovezalo se na stalne vapaje i zalaganja koja su tim povodom stizala od na¹ih ljudi iz rasejanja. Tako je Kosovo postalo va¾na kopèa izmeðu matice i dijaspore u poku¹aju da se konaèno uoblièi nacionalna dr¾avna strategija koja bi okupila sve ljude i sve institucije, ma gde oni ¾iveli. Kao da je pribli¾ilo

otad¾binu sa rasejanjem.

Na ovu dimenziju neuralgiènog nacionalnog i politièkog pitanja ukazuje Vladan Bo¾oviæ, tridesettrogodi¹nji advokat I rukovodilac Odeljenja pravosuða i ljudskih prava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, èovek koji je dnevno prisutan na Kosmetu, a vrlo èesto u kontaktu i komunikaciji sa na¹im ljudima raseljenim ¹irom sveta.

Uèe¹æe u privatizaciji

- Kosmet je za dijasporu pitanje broj jedan, iako njeni pripadnici ne ¾ive ni u Srbiji ni u Pokrajini - veli Bo¾oviæ i napominje da je ¹iroka lepeza moguænosti da Srbi iz sveta pomognu paæenicima koji su ostali na Kosmetu ili su izgnani sa njega. Organizovanjem koncerata i sliènih manifestacija, na primer, poljska dijaspora u SAD je uspela samo za jedno veèe da sakupi milion dolara pomoæi svojoj braæi u otad¾bini. Iz njegove prièe je oèito da meðu najva¾nije momente svrstava ¹iroku akciju i zajednièki front svih.

- Do¾ivljavam to kao dug prema precima i obavezu prema svojoj generaciji i generacijama koje dolaze. Ostaæe zabele¾eno ko je vapio i pozivao na slogu i jedinstvo, a ko je govorio da je Kosovo izgubljeno. Ne mo¾e samo Koordinacioni centar da spasava Kosovo. Uz vladu, veæe ministara, diplomatiju, medije, intelektualce, crkvu i dijasporu, uz Akademiju, studente i tako redom, svi moraju da uèestvuju u graðanskom frontu, jer su ljudska prava univerzalna, i za Albance i za Srbe - istièe na¹ sagovornik i napominje: -Koliko je Kosovo u nama samima toliko æe biti efikasno re¹avano.

Poznat u dijaspori i politièkim krugovima kao èovek britkog jezika i po¹tovanja vredne struènosti, postao je tumaè i glasnik onoga ¹to se dogaða u ju¾noj srpskoj pokrajini meðu Srbima ¹irom sveta. Nepoverljiva srpska dijaspora njemu veruje, a on u njima vidi veliki potencijal.

- Raznim kontaktima, lobiranjem, stvaranjem grupa za pritiske i sliènim metodama dijaspora mo¾e mnogo da uèini u oblasti ljudskih i graðanskih prava i po¹tovanja meðunarodnih konvencija i zakona. Ali, opstanka Srba na Kosovu nema bez ekonomskog oporavka, posebno u svetlu inicijative UNMIK-a da se obavi privatizacija. Ukoliko bi dijaspora svojim potencijalom participirala u tom procesu i u¹la u vlasnièke odnose, to bi omoguæilo otvaranje novih radnih mesta, a time i prostor za povratak srpskog, odnosno nealbanskog ¾ivlja.

Ako se zala¾emo za povratak 250.000 Srba, moramo da im omoguæimo da ne¹to rade, a ne da se vrate, pa da sede - istièe na¹ sagovornik, koji ipak daje primat politièkom uticaju dijaspore u Stejt departmentu, Kongresu, Senatu, UN i na drugim mestima u SAD gde se donose najva¾nije odluke. Advokat Bo¾oviæ je, reklo bi se,stekao poverenje i u amerièkoj administraciji. Samo tako je moguæe tumaèiti poziv da prisustvuje nacionalnom molitvenomdoruèku u Va¹ingtonu, koji se poèetkom februara odr¾ava 51. put. Na njemu se tradicionalno okupljaju oni koji su uprotekloj godini dali znaèajniji doprinos i u poslu kojim su se bavili, ali i u razumevanju, toleranciji, sagledavanju i re¹avanju problema, a da su pri tom verujuæi ljudi. Za na¹eg sagovornika je zanimljivo to da je pozvan kao neko ko se upravo istakao ukritici meðunarodnih aktera na

Kosovu.

Neæe klimoglavce

- Zapad neæe poslu¹nike i klimoglavce, jer su to po pravilu ljudi koji ne mogu da imaju upori¹te u narodu i nisu faktor re¹avanja problema. Jasno je da mi nismo protiv SAD iako kritikujemo slu¾benike UN koji ne rade svoj posao, a i te kako su plaæeni za to iz bud¾eta SAD i drugih zapadnih zemalja - ka¾e Bo¾oviæ, uz opasku da je to za njega velika èast i da æe tu priliku iskoristiti da na va¾nim mestima progovori o stanju u Pokrajini koja je pod kontrolom UN.

Navodeæi podatak da se na Kosmet vratilo 115 Srba, od èetvrt miliona proteranih, odnosno ni po jedan na svaku od uni¹tenih crkava i manastira (stradalo ih je 130), Bo¾oviæ ukazuje da na toj svojevrsnoj paraleli zla treba insistirati u prezentaciji pred amerièkim sagovornicima. On æe, pored razgovora u Stejt departmentu, Kongresu i Senatu, imati susrete i u èuvenom Institutu za mir, odr¾aæe predavanja na Harvardu i Berkliju, a susre¹æe se i sa na¹im ljudima iz Amerièko-srpskog kongresa u Èikagu.

- Zajedno sa srpskim lobijem koji je u povoju, ovi razgovori bi trebalo da utièu na promenu slike o Kosmetu u Americi kao najznaèajnijem faktoru UN. A to ¹to sam bio tvrd i kritièki raspolo¾en, a ipak sam pozvan, znaèi da je moj anga¾man protumaèen kao realan i pravi dijalog, zasnovan na èinjenicama, bez ostra¹æenosti i tenzija - istièe Bo¾oviæ i primeæuje da sagovornici na Zapadu uvek imaju strategiju koja je sadr¾ana u onome ¹to mu je jednom prilikom jednostavno izrekao

britanski ambasador u na¹oj zemlji Èarls Kraford: "Ako ¾elite 80 odsto neèega, onda morate tra¾iti 200 odsto da biste to dobili". "A mi", veli Bo¾oviæ, "tra¾imo mnogo manje kad je Kosmet u pitanju, i to vi¹e nije dopustivo".

Poznato je da je jo¹ u oktobru srpska dijaspora iz Èikaga odaslala poruku matici o potrebi insistiranja na povratku vojske i policije u Pokrajinu. Poèetkom godine takav glas se èuo i iz Beograda.

- Neæemo dozvoliti da se za dve-tri godine probudimo u nezavisnom Kosmetu i stoga su glasovi patrijarha Pavla i premijera Ðinðiæa dobra najava drugaèije strategije u vezi s ovim pitanjem. Ni dijaspora nije mogla bolje da radi tim povodom, jer su u matici vladali potpuna defanziva, neusklaðenost, odsustvo jednakomerne strategije i svega ¹to je dijaspori potrebno za efikasno lobiranje - zakljuèuje na kraju Vladan Bo¾oviæ.

Radivoje Petroviæ

DSS O ÐINÐIÆEVOM ZAHTEVU

Jevtino prikupljanje poena

Bez povratka raseljenih sa Kosova nema pregovora o statusu pokrajine

Pismo predsednika Vlade Republike Srbije regionalnom komandantu NATO dvostruki je proma¹aj, pri tom krajnje opasan, ocenila je juèe Demokratska stranka Srbije.

Pismo je upuæeno nenadle¾nom licu, jer regionalni komandant ni o èemu tako krupnom ne odluèuje, i

nenadle¾noj organizaciji, jer NATO, odnosno Kfor, kao njegov deo, predstavlja "meðunarodno bezbednosno prisustvo"koje su nalo¾ile UN, ¹to jasno pi¹e u Rezoluciji 1244, saop¹tila je Informativna slu¾ba DSS-a.

Podseæaju da se za sve u vezi sa Kosovom i Metohijom valja obraæati Savetu bezbednosti UN, a ne

Severnoatlantskom paktu.

"Ovo pismo je najnoviji u nizu trikova kojima predsednik Vlade Srbije nastoji da na oèevidnoj nesreæi Srba i drugih nealbanaca s Kosova i Metohije zaradi neki nacionalpolitièki poen, uop¹te ne vodeæi raèuna koliko ¹tete mo¾e naneti jeftino I neodgovorno raspirivanje strasti i buðenje la¾nih nada", istièe DSS.

DSS ocenjuje da nisu sazreli uslovi ni za kakvo ozbiljno pregovaranje o konaènom statusu Kosova i Metohije i da "zveckanje oru¾jem i spremnost da uludo ¾rtvujemo sopstvenu vojsku i policiju tu mo¾e samo da odmogne".

Ta stranka smatra da je potrebna usagla¹ena nacionalna strategija povratka raseljenih na Kosovo, insistiranje da oni koji su tu obavezu preuzeli osiguraju bezbednost povratnika i odluèno i trezveno zahtevanje da se obezbedi privredni razvoj pokrajine, da se za¹tite kulturni spomenici i utvrdi istina o otetima i nestalima.

"Razume se da se o vojnim, odnosno bezbednosnim aspektima te strategije, ukljuèujuæi i moguænost

povratka na¹ih snaga bezbednosti, moraju izjasniti struèna tela vojske i policije, to nije stvar za laièka

nagaðanja", ka¾e se u saop¹tenju.

(Tanjug)

Pripremljena deklaracija o nezavisnosti Kosova

PRI©TINA, 3. februara 2003. (Beta) - Poslanici Skup¹tine Kosova, slu¾beno su danas zatra¾ili da parlament na vanrednoj sednici usvoji Deklaraciju kojom æe Kosovo biti progla¹eno suverenom i nezavisnom dr¾avom.

Zahtev 42 poslanika, i nacrt deklaracije o nezavinosti Kosova predati su Skup¹tini Kosova, uz insistiranje da vanredna plenarna sednica bude odr¾ana 13. februara.

©ef poslanièke grupe Alijanse za buduænost Kosova Bujar Dugoli izjavio je na dana¹njoj konferenciji za novinare u Pri¹tini da je inicijativa albanskih poslanika direktna posledica usjavanja Ustavne preambule Srbije i Crne Gore, u kojoj Kosovo figurira kao deo Srbije.

Inicijativa o rezoluciji u Skup¹tini o nezavisnosti Kosova dolazi posle neuspelog zahteva Parlamenta Kosova da Evropska Unija odbaci premabulu o Kosovu u povelji Srbije i Crne Gore, rekao je Dugoli.

Od medjunarodnih mehanizama biæe zatra¾eno da priznaju tu realnost i priznaju volju naroda Kosova, preneo je novinarima pojedinosti deklaracije Bujar Dugoli.

NEOCEKIVANE NOVOSTI SA KOSOVA 7.2.2003.

10:27

Pogled na situaciju na Kosovu iz ruskog ugla NEOCEKIVANE NOVOSTI SA

KOSOVA Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA

"Novosti"- ponuda za POLITIKU)

Nije uspelo da sa politicke mape Evrope issccezne drzava Jugoslavija i

da se na njenom mestu pojavi nova - drzava Srbija i Crna Gora (CiC), a

iz srpske pokrajine Kosova pocele su stizati neocekivane novosti.

Zapravo, novosti su dve - jedna stara, i druga nova. Stara se svodi na

to da su kosovski albanci po ko zna koji put zatrazili da im se

pokrajini prizna nezavisnost. U svom izlaganju na parlamentu Kosova

rukovodilac poslanicke grupe "Alijansa za buducnost Kosova" Bujar Dugoli

izneo je zvanicni predlog o odrzavanju vanrednog zasedanja i izjavio da

ce "na njemu biti usvojena deklaracija o Kosovu kao nezavisnoj i

suverenoj drzavi". Kako je izjavio Dugoli, taj predlog predstavlja

odgovor na usvojenu Ustavnu povelju nove drzavne zajednice Srbije i Crne

Gore, u kojoj je Kosovo proglaseno sastavnim delom Srbije. Albanski

parlamentarac nije kazao nista novo. Sa takvim izjavama ranije su

istupali mnogi kosovski politicari, ukljucujuci predsednika pokrajine

Ibrahima Rugovu i sefa vlade Bajrama Redzepija. Neocekivanost je u necem

drugom - u reakciji rukovodstva civilne misije OUN na Kosovu (UNMIK) na

najnoviji demars kosovskih separatista. Predstavnik za stampu UNMIK

izjavio je, da administracija OUN jos nije odredila svoju poziciju o

predlogu albanskihg poslanika pokrajinskog parlamenta da razmotri

deklaraciju o nezavisnosti Kosova na vanrednom zasedanju, koje treba da

se odrzi 13. februara. S tim u vezi umesno je napomenuti, da su do danas

i Mihail Stajner kao sef civilne misije OUN, i visoki predstavnik

Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijar Solana

nedvosmisleno izjavljivali o neophodnosti sprovodjenja rezolucije 1244

Saveta bezbednosti OUN, u kojoj se jasno navodi da je Kosovo nedovojivi

deo Jugoslavije. Davane su izjave i o tome, da kosovski parlament nema

ovlascenja da resava pitanje nezavisnosti pokrajine. I mada je na mestu

Jugoslavije formirana drzava Srbija i Crna Gora, to niposto ne znaci

mogucnost preispitivanja odrednica rezolucije 1244. Maskar i zato, sto

je, oslanjajuci se na taj doklument, Beograd uspeo da se izbori i u

Ustavnu povelju SiC unese odrednicu po kojoj autonomna pokrajina Kosovo

ulazi u sastav Srbije. Sa time se slozilo i rukovodstvo OUN, i

rukovodstvo Evrospke unije. Pa i Havijar Solana, koji je koordinirao

proces formiranja drzave Srbije i Crne Gore. Naizgled, sve je logicno, i

pokusaji spekulisanja lidera kosovskih albanaca u vezi sa novom

situacijom apsolutno su neosnovani. Zadatak civilne misije OUN treba da

ostane predjasnji - stabilizovanje situacije na Kosovu, osiguranje

procesa povratka u pokrajinu prognanih otuda od strane albanskih

ekstremista desetina hiljada predstavnika nacionalnih manjina i, sto je

najvaznije - osiguranje uslova za ocuvanje teritorijalne celovitosti

sada vec Srbije. Ocigledno, te zadatke treba da resava rukovodstvo UNMIK

u tesnoj saradnji sa srpskim vlastima. Medjutim, UNMIK zasad pod raznim

izgovorima ne samo da izbegava takvu saradnju, nego i otvoreno sporvodi

politiku izolacije Beograda od procesa koji se odvijaju na Kosovu.

Premijer Srbije Zoran Djindjic apsolutno osnovano izjavljuje, da su

srpske vlasti prakticno lisene bilo kakvih prava i ovlascenja u odnosu

na Kosovo. To se odnosi i na pitanja zakonodavstva, i carinskog i

poreskog sistema, i upravljanja drzavnom imovinom, i zastupanje na

medjunarodnoj areni. Ne realizuje se ni odrednica rezolucije 1244, koja

dopusta da Beograd uputi na Kosovo manji broj snaga bezbednosti, koje bi

obavljale zadatke zastite granice, istorijskih spomenika i ucestvovale u

uklanjanju mina na teritoriji pokrajine. U tom kontekstu moraju nas

navoditi na oprez saopstenja koja su se pojavila o tome, da ce na Kosovu

biti redukovani medjunarodno vojno prisustvo i da ce funkcije osiguranja

bezbednosti biti prenete na lokalne strukture. Tojest, Kosovskom

zastitnom korpusu - formaciji koja je stvorena na bazi OVK. A upravo su

teroristi odreda OVK, koji su se vratili krajem leta 1999. godine u

pokrajinu sticeni natovskim mirovnjacima, bili i osnovni izvrsioci

krvavog etnickog ciscenja, u kome je sa Kosova izgnano 200 hiljada Srba.

Ne treba dokazivati da ce, ukoliko Kosovski zastitni korpus dobiej

ovlascenja za osiguravanje bezbednosti u pokrajini, progon preostalog na

Kosovu malog broja srpskog stanovnistva poprimiti jos suroviji karakter.

Vec sada je ocigledno - a o tome sve upornije govori Beograd - da je na

teritoriji Kosova uz fakticku pomoc misije OUN i rukovodstva OEBS, u

punom jeku process stvaranja nezavisne drzave. Ocigledno je i to, da se

ta nova drzava gradi na bazi agresivnog albanskog nacionalizma, ciji je

strateski cilj stvaranje takozvane "Velike Albanije". A to ce neminovno

isporvocirati proces nasilnog prekrajanja mnogih drzavnih granica na

Balkanu i na stabilizaciju u regionu treba zaboraviti za duze vreme. - 0

- Moskva, 07. februara 2003. RIA "Novosti"

Nedelja,

9. februar 2003.

Broj 32063

VEK PRVI

IZA POLITIÈKIH KULISA: KONAÈNI STATUS JU®NE POKRAJINE

Kuda "klizi" Kosovo

"Guranjem pod tepih" problemi se ne re¹avaju, veæ se samo gomilaju

Svestan moguænosti da bi se, ukoliko "stvari ostanu onakve kakve jesu", moglo dogoditi da ju¾na srpska pokrajina neprimetno "proklizi" u nezavisno Kosovo, republièki premijer dr Zoran Ðinðiæ je nedavno pokrenuo inicijativu da se otvori rasprava o tome kuda vode procesi na Kosmetu i, sledstveno tome, da se naðu konaèna re¹enja za njegov status.

"Vreme i dogaðaji koji su iza nas oèito su pokazali da privremena re¹enja i re¹enja kratkog daha ne uspevaju na Balkanu.Nama treba trajno re¹enje koje æe doneti stabilnost i to nam pravo niko ne mo¾e oduzeti. Ovde se ne radi samo o statusu Kosova veæ i o statusu Srbije. Predstoji nam pisanje novog ustava Srbije, a mi ne znamo ¹ta u njemu ‚da ka¾emo’ o Kosmetu", izrièit je bio dr Ðinðiæ u nedavnom razgovoru sa Havijerom Solanom, visokim predstavnikom Evropske unije.

Ni konstatacija Havijera Solane da "ovo nije zgodan trenutak za razgovore o statusu Kosova", veæ da bi on radije (¹to je i stav EU) da se prièa o standardima koji su "dati" lokalnoj samoupravi na Kosovu da ih realizuje, nije pokolebala Ðinðiæa. Po njemu, nema pogodnog ili nepogodnog trenutka za strate¹ka pitanja. Mo¾da, kako ka¾e premijer, nije trenutak za implementaciju, ali za

pokretanje pitanja svakako jeste.

Razbijanje stereotipa

Na sednici Saveta bezbednosti UN, odr¾anoj 6. februara, i Kofi Anan, generalni sekretar UN, takoðe je rekao da nije vreme da se pokreæe rasprava o trajnom re¹enju statusa Kosmeta. Zbog èega je uveden termin "trajno re¹enje" umesto ranijeg "konaènog statusa", ostaje da se vidi.

Poja¹njenje stava meðunarodne zajednice da nije vreme za pokretanje ovog pitanja mo¾da le¾i u izjavi koju nam je dao Oliver Ivanoviæ, èlan Predsedni¹tva Skup¹tine Kosova i poslanik koalicije "Povratak". U razgovorima koje je ovih dana imao sa strancima on je, kako ka¾e, stekao utisak da, u situaciji kad su zaokupljeni "iraèkom krizom", oni nisu odu¹evljeni da se pokreæe pitanje Kosmeta, pogotovo zato ¹to jo¹ nemaju jasan koncept za ovu srpsku pokrajinu i ¹to ne mogu da predvide razvoj dogaðaja.

Na konstataciju da bi zbog njihove nemoguænosti da predvide buduæi razvoj dogaðaja moglo da se dogodi da "Srbi ostanu bez Kosmeta ili da njih tamo vi¹e ne bude", Ivanoviæ je izjavio da bi "to moglo da se dogodi samo u sluèaju kad bi Srbi i Srbija spavali". Na svu sreæu, dodaje on, do toga neæe doæi, ¹to najbolje govore inicijative Zorana Ðinðiæa, koje su, izmeðu ostalog, uspele da razbiju stereotip kod stranaca da je "Srbija otpisala Kosmet". Ono ¹to je takoðe dobro jeste èinjenica, smatra Ivanoviæ, da

je svojim inicijativama premijer uspeo da zbuni kosovske Albance, jer im je dao do znanja da "¾elja naroda" (Ustavni okviri) nije dovoljan i jedini argument za sticanje nezavisnog Kosova.

Od dono¹enja Rezolucije 1244 i dolaska UNMIK-a i Kfora pro¹le su tri i po godine. Ako se uva¾i realno stanje na Kosmetu,odnosno odsustvo bezbednosti, nesloboda kretanja za Srbe i pripadnike drugih (nealbanskih) etnièkih zajednica, ali i èinjenica da povratak raseljenika gotovo da nije ni poèeo, onda se mo¾e reæi da nije ostvaren nijedan osnovni cilj iz Rezolucije 1244.

S druge strane, sve albanske politièke partije, svi lideri i mediji na albanskom jeziku za sve ove godine od dolaska UNMIK-a I Kfora zala¾u se za nezavisno Kosovo i sve èine da taj cilj ostvare, iako on nije u skladu sa Rezolucijom 1244, a o posledicama koje bi izazvalo stvaranje nezavisnog Kosova u regionu da i ne govorimo.

Posebno ¾estoke reakcije je izazvala inicijativa republièkog premijera da se deo srpske policije i vojske vrati na Kosmet, ¹to je inaèe predviðeno Rezolucijom 1244. U njima, reklo bi se, prednjaèi Kristina Galjak, portparol Havijera Solane, koja je, kako su mediji preneli, kazala da "Ðinðiæ o tome mo¾e samo da sanja".

U èetvrtak, 6. februara, jedan dnevni list je objavio "Strategiju o Kosovu i Metohiji", dokument koji jo¹ nije zvanièno usvojen, zbog èega je, reklo bi se, s pravom prilièno ljutito reagovao dr Neboj¹a Èoviæ, predsednik Koordinacionog centra za Kosmet.Izmeðu ostalog, on je izjavio da je to "ilustracija politièke (ne)kulture nekih na¹ih urednika i novinara, ali i politièara koji su novinama dostavili

tekst dokumenta koji nije usvojen".

U pomenutom dokumentu su sadr¾ane i navedene inicijative dr Zorana Ðinðiæa koje su, da ponovimo, izazvale reakcije i u inostranstvu i na domaæoj politièkoj sceni.

Ustavni okviri

Svako ima pravo da misli ¹ta hoæe, ali je èinjenica da problemi zvani Kosmet ne bi vi¹e smeli da budu gurani "pod tepih". To stoga ¹to prièa o nezavisnosti Kosova nije samo na nivou tolerantnih i demokratskih rasprava. Ona je, mo¾e se reæi, dobila I institucionalne, odnosno zakonske okvire. Primer za to je progla¹enje Ustavnih okvira za lokalnu samoupravu 2001. godine od

strane Hansa Hakerupa, tada¹njeg specijalnog izaslanika UN. Naime, sam naziv ustavni okvir, namenjen jednom podruèju (Kosmetu),

Iako je pomenuta Rezolucija 1244, u "okvirima" se nigde ne navodi da je Kosmet zvanièno u sastavu SRJ, odnosno Srbije. I jo¹ ne¹to. U zavr¹nim odredbama ovog akta navodi se da æe se prilikom odluèivanja o konaènom statusu Kosova uva¾iti I stav stanovni¹tva. Ako se zna da veæinu na Kosmetu èine Albanci, onda postoji razlog za zebnju da se utire put ka nezavisnom Kosovu.

Ne sporeæi potrebu da se na Kosmetu razvija lokalna samouprava, mora se ipak ukazati na èinjenicu da Albanci nju koriste da pripreme uslove za stvaranje monoetnièke i nove dr¾ave na Balkanu. Kao ilustraciju nave¹æemo ponovljenu inicijativu albanskih poslanika da u Skup¹tini Kosova usvoje rezoluciju o nezavisnom Kosovu.

Bilo kako bilo, va¾no je reæi da Kosmet vi¹e nije problem koji æe re¹avati samo Beograd ili Pri¹tina. On jeste dr¾avni problem Srbije, ali je istovremeno i regionalni i evropski, naravno u meri u kojoj utièe na stabilnost i integracione procese u regionu i Evropi. Pri tom valja jasno izraziti na¹ stav u odnosu na Partnerstvo za mir i NATO.

Stana Ristiæ

2/9/2003 8:59:45 AM

ALBANSKE DEMONSTRACIJE U BUJANOVCU

B. B. - V.N. 2/8/2003, 8:09:47 PM

Vi¹e od hiljadu Albanaca predvoðenih predsednikom Partije demokratskog

progresa i biv¹im voðom takozvane Oslobodilaèke vojske Pre¹eva,

Medveðe i Bujanovca, Jonuzom Muslijuom, okupilo se juèe ispred zgrade

op¹tine Bujanovac tra¾eæi oslobaðanje 11 sunarodnika koji su uhap¹eni

ujutro u akciji dr¾avnih snaga bezbednosti u èisto albanskim selima

Konèulj i Veliki Trnovac. Meðu njima je bio i sam Musliju, ali je potom

osloboðen.

Broj ljudi ispred op¹tine se juèe poveæavao iz èasa u èas. Okupljenima je

Musliju nalo¾io da se ne razilaze dok njihovi sunarodnici ne budu

osloboðeni.

U akciji pripadnika ¾andarmerije, policije i Bezbednosno-informativne

agencije u vi¹e kuæa pronaðeni su oru¾je, oprema i materijali koji se

koriste u vojne svrhe.

Albanci iz sela Konèulj istovremeno su blokirali put Bujanovac - Gnjilane.

Tim povodom im je ¹ef koordinacionog tela za jug Srbije, Neboj¹a Èoviæ

poruèio da “nema razloga da se po ovakvom vremenu smrzavaju na putu”,

a da æe odluku o uhap¹enima doneti pravosudni organi. Èoviæ je takoðe

upozorio demonstrante da postoje naèini i sredstva da se put deblokira.

Protesti Albanaca su poèeli u selu Veliki Trnovac, kada su me¹tani vratili

zastavu Republike Albanije na grob biv¹eg komandanta takozvane

Oslobodilaèke vojske Pre¹eva, Bujanovca i Medveðe, Ridvana Æazimija,

zvanog “kapetan Le¹i”. Tu zastavu su meðutim, skinuli pripadnici

¾andarmerije i BIA.

Do zakljuèenja ovog izdanja demonstranti su i dalje relativno mirno

protestovali uz ponavljanje zahteva da se oslobodi 11 njihovih

sunarodnika.

U zgradi Skup¹tine op¹tine Bujanovac otpoèeli su razgovori èetvoroèlane

delegacije Albanaca iz Bujanovca sa Neboj¹om Èoviæem. U delegaciji su

predsednik Op¹tine Nagip Arifi, predsednik odbora za ljudska prava ©aip

Kamberi i odbornici u Skup¹tini op¹tine Musliju i Bajram Hasani.

Ulaz u zgradu op¹tine obezbeðivale su lokalna multietnièka policija i

¾andarmerija.

Uoèi zakljuèenja ovog izdanja “Novosti” pet od 11 Albanaca pu¹teno je iz

pritvora.

NIJE POLITIKA NEGO TEROR

BUJANOVAC (Beta) – DVANAEST osoba je uhap¹eno u policijskoj akciji

u albanskim selima Veliki Trnovac i Konèulj u op¹tini Bujanovac, tokom

koje je zaplenjena veæa kolièina oru¾ja, izjavio je ¹ef Koordinacionog tela

za jug Srbije Neboj¹a Èoviæ.

Kod veæine uhap¹enih pronaðeno je oru¾je i vojna oprema, rekao je

Èoviæ na konferenciji za novinare u Bujanovcu.

©ef Koordinacionog tela je najavio jedan dan dugotrajnu akciju, rekav¹i da

preduzete mere neæe trajati samo jedan dan, veæ dok se ne zavr¹i obraèun

sa “teroristièkim bandama koje poku¹avaju da vr¹ljaju na prostoru

Bujanovca i da predstavljaju vlast na ovim prostorima”.

Voða zvanièno rasformirane Oslobodilaèke vojske Pre¹eva, Bujanovca i

Medveðe ©efket Musliu je u bekstvu, kazao je on i objasnio da je Musliu

30. januara pretnjom pi¹toljem primorao pripadnike multietnièke policije da

uðu u jednu berbernicu, gde ih je grupa Albanaca tukla letvama.

Èoviæ je potvrdio i da je bio priveden odbornik op¹tine Bujanovac i biv¹i

politièki lider OVPBM Jonuz Musliu, u èijoj su kuæi u Konèulju pronaðeni

panciri, radio stanice i detektori.

Musliu je kasnije osloboðen i obratio se demonstrantima koji su se u znak

protesta zbog policijske akcije okupili pred zgradom Skup¹tine op¹tine

Bujanovac. U grad je do¹lo oko hiljadu Albanaca koji zahtevaju da svi

uhap¹eni budu pu¹teni na slobodu.

Èoviæ je rekao da je tokom akcije “kod velikog broja lica pronaðeno

oru¾je – revolveri, krate¾i, automatske pu¹ke, automatski pi¹tolji, velike

kolièine municije – kao i poljske kuhinje, ¹atori, zastave, le¾ajevi, vreæe za

spavanje, uniforme i specijalne satare”.

Takoðe su zaplenjeni “optièki ni¹ani, okviri od “tompsona”, ruène bombe,

protivtenkovske mine kineske proizvodnje, ureðaji za noæna osmatranja,

za¹titnici, detektori i no¾evi”.

“Akcije nemaju veze sa politikom i meðuetnièkim odnosima, veæ su

obraèun sa teroristièkim grupama koje uznemiravaju stanovni¹tvo na jugu

Srbije i prete gradonaèelnicima”, rekao je Èoviæ.

Teroristi su, kako je kazao, pretili “i odbornicima i pripadnicima

multietnièke policije”.

Èoviæ je rekao da se pribli¾ava kraju istraga o ubistvu pripadnika

Bezbednosno-informativne agencije Selvera Fazliua izvr¹enom pre

nekoliko dana u Bujanovcu.

Postoje, kako je naveo, podaci da su maltretirani ljudi kojima je na kuæama

bila ispisana parola AKSH (skraæenica na albanskom jeziku za Albansku

nacionalnu armiju, ANA), a koji su te parole prekreèili. Nakon toga su im,

nastavio je Èoviæ, “ispaljivani rafali u kuæe, pa je, da bi to prestalo,

naplaæen reket od 10.000 evra”.

©ef Koordinacionog tela je najavio da æe narednih dana biti preduzet “niz

drugih mera na prostoru op¹tina Bujanovac i Pre¹evo”.

Snage bezbednosti, kako je rekao, znaju za “sastanke i grupe u Rogaèici”

na prostoru Kosova, kao i za “planove i sredstva koja su dopremljena na

ove prostore”, kao i “ko ih je doneo”.

Teroristi, kako je kazao, “maltretiraju siroma¹an narod i to prikrivaju

patriotizmom i nacionalnim pitanjem”. Graðani Bujanovca i Pre¹eva, prema

njegovim reèima, “treba da se zapitaju odakle ovim pojedincima tolike pare,

kada su oni obièni auto-mehanièari, a radnje im ne rade du¾e vreme”.

12/22/2002...Reporta¾e...Jug ima - cenu

12/21/2002...Reporta¾e...I mir tera Srbe

11/28/2002...Politika...Provokacije pomoæu zastava

10/22/2002...Reporta¾e...Sve se dozna u duæanu

POLITIKA

15. februar

PISMO KOSTUNICE ANANU O NAJNOVIJIM DOGADAJIMA NA KOSMETU

Grubo krsenje Rezolucije 1244

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica uputio je juce pismo generalnom

sekretaru Ujedinjenih nacija (UN) Kofiju Ananu u kojem navodi da se

inicijativom za usvajanje "Deklaracije o Kosovu kao suverenoj i

nezavisnoj drzavi", koju su juce pokrenuli predsednici poslanickih

klubova tri albanske partije u Skupstini Kosova i Metohije, grubo krse

odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, posebno one koje se

odnose na suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije, sada

Srbije i Crne Gore.

U pismu, ciji je tekst dostavljen Tanjugu iz kabineta predsednika

Kostunice, naglasava se da je ta inicijativa pokrenuta samo nedelju dana

posle sednice Saveta bezbednosti UN i podseca da je Savet tada, u

Predsednickom saopstenju, odbacio sve jednostrane inicijative koje su u

suprotnosti s Rezolucijom 1244 i koje bi mogle ugroziti stabilnost i

proces normalizacije kako na Kosovu i Metohiji tako i u citavom regionu.

Najnovija radikalizacija stavova albanskih stranaka u Skupstini i Vladi

Kosmeta dovodi u pitanje ulogu Privremene administracije UN na Kosovu i

Metohiji, pogorsava medunacionalne odnose na teritoriji same pokrajine i

na citavom juznom Balkanu i ugrozava krhki mir i stabilnost u regionu,

ozbiljno dovodeci u pitanje koncept multietnickog, multikulturnog i

multikonfesionalnog Kosmeta, kome bi svi trebalo da tezimo, kaze se u

pismu. Dodaje se da poseban problem u svemu ovome predstavlja pokusaj

krsenja koncepta nepovredivosti medunarodno priznatih granica i

prekogranicnog sirenja napetosti i nesigurnosti.

"Siguran sam da cete razumeti zasto ocekujemo da Savet bezbednosti i

UNMIK bez odlaganja odlucno osude i odbace ovu i slicne inicijative,

osiguraju postovanje Rezolucije SB UN 1244 i sprece dalje pogorsavanje

ionako losih medunacionalnih odnosa i bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

Do sada smo nebrojeno puta ukazivali da je Kosmet crna mrlja na karti

ljudskih prava u Evropi i Vi ste veoma dobro upoznati sa tim problemom.

Takode ocekujemo da visoki predstavnik za Kosovo i Metohiju, u okviru

svojih nadleznosti, ponisti ovaj akt i da spreci raspravu i glasanje o

ovoj inicijativi u Skupstini Kosmeta", kaze se u tekstu.

"Uveravam Vas, gospodine Generalni sekretaru, da moja zemlja i ovom

prilikom izrazava svoju punu privrzenost Rezoluciji SB UN 1244 i zalaze

se za njeno dosledno i celovito sprovodenje", zakljucuje se u pismu.

(Tanjug)

JEDAN PRIPADNIK ®ANDARMERIJE POGINUO, DVOJICA POVREÐENA

Bujanovac -- Dvadeset osmogodi¹nji pripadnik ®andarmerije Milan Vujoviæ

iz Beograda, u nedelju je poginuo u eksploziji protivtenkovske mine na

putu izmeðu sela Muhovac i Breznica, oko 10 kiliometara severozapadno od

Bujanovca, saop¹tilo je Ministarstvo unutra¹njih poslova Srbije. U

eksploziji su lak¹e povreðeni pripadnici ®andarmerije, Goran Peroviæ i

Zoran ®i¾iæ. U saop¹tenju MUP-a dodaje se "da se preduzimaju intenzivne

mere na rasvetljavanju ovog dogaðaja i pronala¾enju izvr¹ilaca", javlja

dopisnik Radija B92 Radoman Iriæ. Na mestu eksplozije, u mahali Hamzica,

13 kilometara severozapadno od Bujanovca je krater dimenzija dva puta

dva ipo metra, a dubok jedan metar, zbog èega se pretpostavlja da su

bile podmetnute dve eksplozivne naprave. Od stra¹ne detonacije vozilo

UAZ je odletelo u njivu, a njegovi delovi se nalaze u preèniku od 150

metara. Kako ovim putem svakodnevno saobraæaju vozila, iskljuèena je

svaka moguænost da je reè o zaostaloj eksplozivnoj napravi, nego je ona

postavljena neposredno pred eksploziju. Mesto nesreæe su obi¹li èlanovi

KIoordinacionog tela za jug Srbije i èlanovi posmatraèke misije EU.

Istragu vr¹i Vesna Stevanoviæ, istra¾ni sudija u Vranju. Predsednik

koordinacionog centra za Kosovo Neboj¹a Èoviæ, u izjavi za radio B92

ka¾e da je u pitanju teroristièki akt na koji æe snage bezbednosti

adekvatno odgovoriti. Èoviæ tvrdi da takve teroristièke akcije

organizuju bande koje koordiniraju ©efæet Musliju, Tahiri Besin zvani

Èeèen i Ljirim Jakupi zvani Nacista. "Sva trojica se nalaze na prostoru

Kosova i Metohije, mi oèekujemo energiènu akciju UNMIK-a i KFOR-a, u

smislu njihovog hap¹enja i privoðenja, i naravno, isporuèivanja nama.

Neæemo tolerisati ovakve bande i one nemaju nikakve veze niti sa

nacionalnim interesima, niti sa patriotizmom, to su bande kriminalaca.

Poginuo je jedan policajac, dva su te¹ko ranjena, u pitanju su

pripadnici ®andarmerije, i naravno, na¹e snage bezbednosti æe preduzeti

adekvatne akcije. Ali, ne prema graðanima, ne radi se ovde o biv¹im

pripadnicima i biv¹im komandantima UÈPMB-a, radi se o trojici razbojnika

i gangstera koji poku¹avaju da destabilizuju èitav region", rekao je

Èoviæ. ©ef odseka za informisanje UNMIK-a Sajmon Hejzlok, rekao je za

B92 da je obave¹ten o incidentu na jugu Srbije, ali i da za sada nije

bilo zvaniènog kontakta sa predstavnicima srpskih vlasti."Upoznat sam sa

incidentom i veæ sam proverio sa policijom. Nije mi poznato da je bilo

poku¹aja kontakta od strane srpske policije i oru¾anih snaga sa bilo kim

na Kosovu u vezi sa tim incidentom. Postoji protokol o policijskoj

saradnji snaga bezbednosti na Kosovu i u Srbiji, i siguran sam da æe

bilo kakvi zahtevi za saradnjom biti tretirani u skladu sa tim

protokolom", rekao je Hejzlok za Radio B92.

ARIFI OSUDIO UBISTVO PRIPADNIKA ®ANDARMERIJE

Bujanovac -- Predsednik op¹tine Bujanovac Nagip Arifi osudio je ubistvo

pripadnika ®andarmerije Milana Vujoviæa i ranjavanje dvojice njegovih

kolega. "Mi smo 17. februara na vanrednoj sednici SO donijeli 11

zakljuèaka, a jedan od njih je osuda svakog nasilja, tako da osuðujem i

ovo poslednje", rekao je Arifi u izjavi novinarima. Na pitanje hoæe li

lokalna vlast uèiniti ne¹to konkretnije u sprijeèavanju nasilja na jugu

Srbije, on je odgovorio da je za ponedeljak u 11 èasova zakazana sednica

SO Bujanovac na kojoj æe odbornici izneti svoj stav.

RANJEN DRAGAN ÐOKIÆ

Kosovska Vitina -- Dragan Ðokiæ (29) te¹ko je ranjen u subotu uveèe u

Mogili, kod Kosovske Vitine, kada su nepoznati napadaèi u 21.15 èasova

ispalili vi¹e rafala iz automatskog oru¾ja na prodavncu Slobodana

Nojkiæa. Ðokiæ je pogoðen sa dva metka u grudi i nakon ukazane prve

lekarske pomoæi u obli¾njoj ambulanti prebaèen je u bolnicu u Vranju.

Ne¹to kasnije na mjesto dogaðaja iza¹la je kosovska policija, a potom su

stigli i pripadnici KFOR-a.

KORAÆ: KONFERENCIJA O NESTALIMA PROTEKLA U DUHU TOLERANCIJE

®eneva -- Predsednik Komisije Vlade Srbije i Crne Gore za humanitarna

pitanja i nestala lica Maksim Koraæ ocenio je da je Meðunarodna

konferencija o nestalim licima u ®enevi protekla u duhu tolerancije i

nastojanjima uèesnika da se humanitarna pitanja politièki ne

zloupotrebe. Na Konferenciji vladinih i nevladinih eksperata, koju je od

19. do 21. februara organizovao Meðunarodni komitet Crvenog krsta u

domaæoj delegaciji nalazili su se predstavnici srpskog i crnogorskog

Udru¾enja porodica uhap¹enih, zatoèenih i nestalih lica u ratu,

Koordinacionog Centra za Kosovo i Metohiju, Crvenog krsta, Udru¾enje

Veritas, kao i dva patologa. "Na delu Srbije koji je pod privremenom

upravom UNMIK-a, Srbija i Crna Gora potra¾uju preko 1.300 Srba i ostalih

nealbanaca, kao i 2.701 nestalog graðanina srpske nacionalnosti sa

prostora Hrvatske", rekao je Koraæ agenciji Beta. On je naglasio da je

proces identifikacije ubijenih lica "vrlo spor, uprkos meðudr¾avnom

sporazumu", ali i najavio da æe hrvatske vlasti otpoèeti ekshumaciju 800

grobnih mesta Srba, dr¾avljana Hrvatske. Prema njegovim reèima, na

konferenciji, koja je bila generalnog karaktera, usvojene su preporuke

koje bi trebalo da budu ugraðene u noviji pravno obavezujuæi dokument za

sve zemlje.

Mart

April, maj, juni:

Na Kosovu nema pomaka na bolje za Srbe druge nealbance

INTERVJU

Rada Trajkovic, lider Srba sa Kosova i Metohije i potpredsednik Demohriscanske stranke Srbije

NAMA SE NUDI ASIMILACIJA, PROJEKAT

NEZAVISNOG KOSOVA, OVK KAO NASA VOJSKA,

A TO NE MOZEMO I NECEMO DA PRIHVATIMO

@ Olivera MILIVOJCEVIC

Na Kosovu danas imamo gotovo cetvorogodisnji mandat medjunarodne zajednice. Uz zelju da ne pominjem ono sto je prethodilo dolasku MZ na prostor Kosova i Metohije, sukobe Srba i Albanaca, podsetila bih da su Milosevic i bivsi rezim drasticno kaznjeni za stradanje civilnog stanovnistva, i na kraju su - bombardovani.

Politicki ciljevi NATO u to vreme su bili jasno definisani: oni su zeleli multietnicko Kosovo, postovanje ljudskih prava, institucije koje su u funkciji zastite svih zajednica, mir u regionu... Imamo vec cetiri godine apsolutnu vlast MZ sa oko 40.000 medjunarodnih vojnih snaga, 30.000 pripadnika civilne misije UN, sto vladinih, sto nevladinih organizacija.

Posle toliko vremena Kosovo je najveci monoetnicki prostor na Balkanu, mesto gde se najvise krse ljudska prava, u funkciji destabilizacije regiona. Sve ono sto je MZ zacrtala nije ostvarila, Rezolucija 1244 nije implementirana u najosetljivijim delovima, a to su bezbednost, multieticnost, povratak, odredbe o vracanju policije i vojske SCG na prostor Kosova i Metohije - kaze za "Svedok"

Rada Trajkovic, jedan od lidera kosovskih Srba i potpredsednik DHSS.

Svedok: Kakvu sliku danas imamo u juznoj srpskoj pokrajini?

Rada Trajkovic: Imamo prostor gde se najdrasticnije krse ljudska prava. Mi, koji smo svakodnevno na Kosovu znamo kakve su okolnosti i uslovi u kojima zivimo. Proslost nas uci da je sustina sukoba Srba i Albanaca upravo u tome sto imamo jedan krevet, a dva sna. Situacija u kojoj jedna ili druga zajednica imaju apsolutnu vlast uvek je rezultirala sukobima. Imate period od sezdesetih do

Milosevica u kome je dominirala albanska zajednica, tada se iselilo vise od 150.000 Srba. Srpska pravoslavna crkva dizala je glas zbog promene etnicke strukture. Tada je Titova vlada ragovala na destabilizaciju Kosova.

Onda su se u vreme Milosevica promenili odnosi. On je izgovorio najbanalniju recenicu "Niko ne sme da vas bije!" i imao sve Srbe na Kosovu za sebe. Jedna institucionalana diskriminacija rodila je radikalizam Srba. Imali smo apsolutnu vlast, pokusavali da realizujemo srpski san. Institucije nisu bile u funkciji ispunjavanja institucionalnih prohteva i potreba albanske zajednice. Doslo je do

lagane izolacije Albanaca i na kraju pojave radikalizacije u liku Oslobodilacke vojske Kosova. Realnost je da i danas na terenu vlada apsolutna diskriminacija. Kao Srpkinja ne mogu da se pojavim onde gde zive Albanci, da slobodno hodam. Imamo drasticnu

diskriminaciju po etnickom principu i, samim tim, odgovor po istom tom principu.

S: Sta to znaci za kosovske Srbe?

R.T: Toliko smo ugrozeni da je pravo na samoorganizovanje dozvoljeno po svim medjunarodnim dokumentima, a u ovim uslovima trebalo bi da bude apsolutno prihvaceno i od MZ. Umesto toga mi imamo diskriminaciju za koju oni odlicno znaju.

Imate dvotrecinski monoetnicki prostor, na centralnom nivou nema ni tri odsto zaposlenih Srba, u lokalnim institucijama, u javnim sluzbama, nemate ni jedan odsto Srba.

Institucije su fizicki blizu Srba, ali su iz bezbednosnih razloga definitivno jako daleko, niko ne sme da udje tamo. Ako zatraze uslugu na maternjem jeziku nece je dobiti, jer tim jezikom niko ko sedi tamo ne govori. Zbog svega ovoga ne vidim razlog da Srbi ne pocnu da manifestuju nezadovoljstvo, pokazu demokratski, mirno da nisu spremni da prihvate potpuno podredjeni polozaj I takav

zivot. Ona diskriminacija sa terena preneta je unutar institucija. Kao Srbi onemoguceni smo da funkcionismo, da pokusamo da sacuvamo nacionalni identitet.

S: Sta se u kosovskim institucijama u stvari nudi Srbima?

R.T: Nama se od institucija u kojima su vecina Albanci nudi asimilacija, znaci prihvatanje albanskog projekta, nezavisno Kosovo, OVK kao nasa vojska. Sve ono sto je u suprotnosti s njihovim projektima odbacile su institucije u kojima oni dominiraju. Ne funkcionisu u okvirima Rezolucije 1244 na osnovu koje su dobili manadat. U razgovorima sa MZ oni promovisu politicke ciljeve

nezavisnog Kosova, predstavljajuci se kao lideri kosovskog parlamenta, koristeci nase prisustvo koje daje privid legitimiteta i legaliteta, ne prihvatajuci nista sto je zahtev srpske zajednice.

S: Svojevremeno jedan deo srpskih lidera bio je ostro kritikovan zbog pozivanja na bojkot izbora. Ispostavlja se da su Srbi u sadasnjem odnosu prema protestima jedinstveni?

R.T: Bili smo podeljeni, ali cinjenica je da Srbi ulaskom u kosovske institucije nisu nista dobili. Srpsko nacionalno vece sa severa Kosova, Marko Jaksic i Milan Ivanovic, bili su za bojkot. Srpsko nacionalno vece na celu sa vladikom Artemijem, gde sam i ja, bilo je za izlazak na izbore. Nasa argumentacija kod MZ je da smo prihvatili da budemo deo institucije racunajuci da ce ona

biti u funkciji Rezolucije 1244, da ce doci do pocetka politickih procesa, da ce se postovati ljudska prava, pomirenja zajednica. Sa srpske strane, sve smo ucinili, a zauzvrat dobili diskriminaciju u tim institucijama.

Zato ocekujem razumevanje MZ, jer nismo bili faktor koji nije hteo da prihvati saradnju. Ujedinili smo se, pokusavamo da zaboravimo, da povucemo crtu na onome sto je bilo, jer jasno vidimo da je ugrozenost nase zajednice nesto sto je realnost.

Postoji zajednicka zelja da Srbi na Kosovu realizuju dostojanstveni zivot. To bi trebalo da bude poruka i drzavnim organima u Beogradu u smislu njihove podrske onome sto radimo.

S: Namece se pitanje, gde su Srbi napravii propust?

R.T: Unmik je u liku Mihaela Stajnera promovisao nesto sto je negiranje potrebe resavanja srpskog pitanja na prostoru Kosova i Metohije. Smatrali su da ce ispunjavanjem zelja i ciljeva albanske zajednice resiti problem juzne srpske pokrajine. Nisu shvatili da resenje, koje podrazumeva apsolutnog pobednika, nece biti u funkciji trajne stabilizacije. Upravo ovi protesni skupovi Srba

koji su neocekivano masovni za neke lidere u Beogradu, ali i za MZ pokazuju raspolozenje naroda.

Ovim skupovima zelimo da kazemo da ne prihvatamo asimilaciju, da nismo za izolaciju, da je resenje zapravo u nedominaciji jednih nad drugima. Nudimo resenje koje ce biti u funkciji stabilizacije, da se izvrsi unutrasnja reorganizacija Kosova i Metohije u smislu stvaranja dva entiteta, da vladamo sami i da imamo ucesce u vlasti na centralnom nivou gde cemo vlast deliti sa Albancima.

Ovo sto se sada desava na Kosovu jeste demonstracija ciste monoeticnosti, u smislu proterivanja 250.000 Srba, od kojih se gotovo niko nije vratio.

S: Verovatno da postoji uzrok zbog koga su Albanci, moglo bi se reci, u povlascenijem polozaju od Srba. Sta je po Vama, posto zivite na Kosovu, presudno za takav stav MZ?

R.T: Snaga Albanaca u smislu njihove jedinstvene poruke, jeste agresivnost. Apsolutno shvatanje MZ da se njihovi vojnici nalaze na prostoru Kosova i Metohije i da imaju posla sa vrlo agresivnom, brojcano respektabilnom grupom albanskih terorista I ekstremista. Strah za bezbednost medjunarodnih snaga, rezultirao je politiku koja je bila u funkciji popustanja. To je definitivno.

Imamo sve izvestaje OSCA koji govore o institucijama koje su u funkciji diskriminacije, imaju indikacije da postoje neke paravojne formacije. Kada MZ i sef Kejfora priznaju da postoje male grupacije, onda mozete da zamislite koliko su one sustinski velike. I imate s druge strane Stajnera koji takve institucije nagradjuje prenosenjem nadleznosti. Stajner kompromituje MZ tako

sto nudi duple standarde, na srpsku politiku zbog koje smo zestoko kaznjeni bombama, a koja je bila diskriminatorska, imamo sada albansku politiku, koju on nagradjuje dajuci institucijama nadleznosti.

I sve to rade oni koji dolaze iz zemalja u kojima se postuju ljudska prava i vrednosti, cak se na tome insistira. A ovde se radjaju rasisticke institucije cija funkcija je diskriminacija Srba, samo zato sto su Srbi. To je paradoks koji je nemoguce objasniti, osim strahom MZ koja zeli da se postepeno izvuce iz svega ovoga, da preda vlast i da polako uzme izlaznu vizu.

Ono sto oni sada rade u liku Stajnera nije u funkciji stabilizacije regiona, nego u ostavljanju bureta baruta. Srbi nece, kako je to mozda zamislio Stajner, tako lako prihvatiti da im se Kosovo otudji i da izgube svaku sansu da ostanu ili da se vrate na ognjista.

NA KOSOVU NEMA NATPISA NA SRPSKOM

S: Da li ovaj izlazak na ulice, znaci konacni odustanak od parlamentarne borbe na Kosovu i prelazak na proteste kao jedini nacin da neko iz sveta na Srbe obrati paznju?

R.T: Dobro bi bilo da posalju Srbi zahteve za odrzavanje skupova. Srbi apeluju na nesto sto je perspektiva mirnog Kosova i Metohije. Protestujemo s politickim ciljem - stvaranje srpskih institucija. Ove institucije nisu polozile zahtev, kosovska vlada je rasisticka, funkcionise za samo jednu zajednicu, jednog dana cita dekalaraciju o nezavisnosti, sutradan rezoluciju o genocidnoj

politici Beograda. Pripremaju projekat legalizacije OVK.

Ne vidim razlog da sedim u instituciji gde nema nijednog projekta koji je u interesu moje zajednice. Ako nista ne mozemo da uradimo za Srbe, sta mi radimo u kosovskom parlamentu. Pitamo se da li legalizujemo ono sto oni rade sedenjem s njima u skupstini. Niko od nas nije spreman da bude deo institucija u kojima se ne postuje Rezolucija 1244. Sve sto Stajner radi ima

samo tu funkciju krsenja rezolucije. Smatram da bi Srbi sa Kosova i nasa vlada iz Beograda trebalo da prekinu svaki kontakt sa Stajnerom.

Beograd i nasi drzavni organi imaju moralni kredibilitet, uradili su sve sto je od njih trazila MZ, bili aktivni u pozivanju Srba na izbore. Ucinili su sve u uslovima u kojima niko svoj narod, kome se krse osnovna ljudska prava, ne bi pozvao na izbore.

Tada je MZ govorila o demokratiji. Srbima nije ispunjen nijedan zahtev: niko nije vracen kuci, nema ekonomskog ulaganja u srpsku zajednicu, 85 odsto Srba nigde ne radi. Imate Pristinu u kojoj je bilo 40.000 Srba. Sada ona broji blizu 600.000 stanovnika, vec vise od tri godine tamo se nije rodila nijedna srpska beba.

Na aerodromu "Slatina" ne radi nijedan Srbin, ne govori se srpski, administracija se ne vodi na srpskom. U posti ili elektroprivredi nemate nista na srpskom, bioskope je MZ uredila na evropski nacin, ali u njih ne moze da ode srpaka omladina, pozorista u koja ne ulaze Srbi, autobuse u kojima se mi ne vozimo. Toliko diskriminacije na pragu 21. veka nije zabelezeno i sramno je za zemlje Zapada koje te vrednosti u svojoj kuci neguju.

SVET JE NEDOSLEDAN

S: Koliko je ubistvo premijera Djindjica uticalo na destabilizaciju ionako nestabilne kosovske situacije?

R.T: Premijer je na jedan provokativan nacin izazvao MZ. Potencirao je na pitanju Republike Srpske, a sustina njegovog

zahteva bila je u funkciji opominjanja MZ da mora da ima slicne principe kod resavanja problema na podrucju bivse

Jugoslavije.

Moraju imati iste arsine za sve. Ne moze u Hrvatskoj, MZ da ima princip uvazavanja drzave, a ne zajednice koja je bila

nelojalna

drzavi. Ona je uvazila drzavu do tog kriterijuma da je nelojalnu zajednicu proterala.

Izmedju prava drzave i zajednice dali su primat pravu drzave i u slucaju Bosne i Hercegovine, tamo se sada radi na

unitarizaciji. Na Kosovu je situacija suprotna principu, MZ daje pravo nelojalnoj zajednici, a ne pravo drzavi na tom prostoru,

kao

u bivsim republikama SFRJ. Djindjic je izazavo MZ s pitanjem da li prihvata pravo naroda ili pravo drzave. Na to pitanje

moraju

odgovoriti, jer se u toj razlici ogleda nedoslednost medjunarodnih institucija na Kosovu i Metohije.

MORAMO BOJKOTOVATI STAJNERA

S: Kako vidite pocetak resavanja kosovskog pitanja?

R.T: Trebalo bi da se zamrzne prenos nadleznosti, da na Kosovo umesto Stajnera dodje novi covek. Najbolje bi bilo

bojkotovati Stajnera, ali da nas podrzi i Beograd. Neophodno je poslati zahtev MZ da se institucije privedu postovanju

Rezolucije

1244. Potreban je dogovor izmedju Srba i Albanaca na Kosovu, dijalog izmedju Beograda i Pristine. MZ ima mehanizme da

sve

dovede u red. Uspela je to da ucini sa Srbima, da euforiju apsolutnog pobednika, kod nas, nazalost, svede na poziciju

apsolutnog gubitnika. Ona ima moc da i albanaske lidere, ako hoce dovede u poziciju na kojoj bi trebalo da se nadju radi

zdravog dijaloga.

Konferencija za novinare specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija za Kosovo, Mihaela Stajnera.

Specijalni

izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo, Mihael Stajner, o aktuelnoj situaciji na Kosovu i poseti Beogradu

STRIKTNO POSTOVANJE REZOLUCIJE 1244

"Posle ragovora sa premijerom Zivkovicem mogu da kazem da smo pokazali uzajamno razumevanje trenutne situacije i da

smo definisali prioritete koji se moraju resavati na Kosovu, a to su ekonomija i uspostavljanje multnietnickog drustva, sto znaci

povratak izbeglica i ostvarivanje atmosfere za njihov bezbedan zivot", rekao je Mihael Stajner, specijalni izaslanik generalnog

sekretara UN

za Kosovo, komentarisuci razgovore sa premijerom Srbije. On je dodao da po rezoluciji UN 1244 njegov zadatak je da sa

organa UN

prenese ovlascenja uprave na privremene institucije Kosova. Medjutim, ocigledno je da u nekim delovima Kosova to za sada

ne

moze da se uradi, a pogotovu ne u oblasti policije i vojske. Znaci, zakljucio je Stajner, specijalna ovlascenja i dalje ostaju pod

okriljem UNMIK-a.

Politika UN nije samo prenosenje ovlascenja na kosovske institucije, vec i kontrola obavljanja tih funkcija, a to znaci da ce

UNMIK

intervenisati na svaku odluku lokalnih vlasti za koju proceni da je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Veoma je bitno, naglasio

je

Stajner, da najvaznija ovlascenja, a to su policija, vojska, pravosudje i jos neka, nece biti preneta na lokalne organe pre

resenja

konacnog statusa Kosova. Sto se tice direktnih razgovora izmedju predstavnika Srbije i Kosova, jos uvek nisu sazreli uslovi za

to,

ali se moze ocekivati uspostavljanje ovakvih kontakta u skoroj buducnosti, dodao je Stajner.

Ponedeljak,

7. april 2003.

Broj 32120

VEK PRVI

IZJAVA PREDSEDNIKA PARLAMENTARNE SKUP©TINE SE

©ider: I Kosovo u Savetu Evrope

Prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope znaèi da su svi njeni graðani primljeni u porodicu evropskih naroda i to se odnosi i na

graðane Kosova, izjavio je predsednik Parlamentarne skup¹tine Saveta Evrope Peter ©ider.

Svi graðani SCG su prijemom u SE stekli sva prava koja proistièu iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, objasnio je

©ider u

izjavi koju je sinoæ prenela Radio-televizija Srbije.

O moguænosti da Kosovo bude zastupljeno u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti SE odluèiæe sam Kongres, kazao je on.

Ombudsman Kosova Marek Antoni Novicki izjavio je prekjuèe da nakon prijema Srbije i Crne Gore u SE, Kosovo ostaje

jedina

teritorija u regionu èiji graðani ne u¾ivaju za¹titu Evropske konvencije o ljudskim pravima.

POGLEDI

KAKAV USTAV TREBA SRBIJI

Mesto Kosmeta u novom ustavu

U trenutku dono¹enja novog ustava Srbije, Kosovo i Metohija bi trebalo da budu tretirani kao deo dr¾avnog suvereniteta

Srbije, ali

uz èinjenicu da je Rezolucijom 1244 uspostavljen protektorat UN. To bi znaèilo da se re¹avanje konaènog statusa Kosmeta

ostavlja

za kasnije, do okonèanja pregovora

Pi¹e: Radoslav Stojanoviæ [*]

Kosovo u Srbiji nije nov problem. On je nastao jo¹ 1913. na Londonskoj konferenciji ambasadora posle pobedonosnog

balkanskog

rata 1912. kojim ga je srpska vojska oslobodila od otomanske vlasti. Èinjenica da su Albanci to osloboðenje do¾iveli kao

okupaciju

ukazuje da su koreni ovog problema vrlo duboki.

Da ne idemo dalje u istoriju jer bi tumaèenja dogaðaja bila razlièita, ispitajmo poslednji period pre (privremenog?) gubitka

suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom 1999. Ko je tom prilikom koga oslobodio ili okupirao? I to pitanje ne bi dalo

odgovor

koji bi pomogao da se re¹i ustavni status Kosova i Metohije novim ustavom Srbije. Pre svega zato ¹to je sada¹nji status

odreðen

Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, kojom se uvodi protektorat UN, ¹to moramo da po¹tujemo kao na¹u

meðunarodnopravnu

obavezu.

Kako je do toga do¹lo, to znamo. Ne sla¾emo se samo ko je kriv za to. Mudrost nala¾e èoveku da pre svega preispita svoju

krivicu

kako bi ispravio svoje gre¹ke.

Na¹a krivica, ili krivica onih koji su odluèivali o na¹oj spoljnoj i unutra¹njoj politici, ¹to na vreme nismo u¹li u pregovaraèki

proces nego

je dr¾ava primenila silu kojom je zatrta èak i smanjena autonomija Kosova i Metohije po Ustavu Srbije od 1990. Poslednji

trenutak

za otvaranje pregovaraèkog procesa nastupio je kad je potpisan Dejtonski ugovor 1995. Taj ugovor nije mogao da obuhvati i

problem

ju¾ne srpske pokrajine po¹to je bilo neophodno zaustaviti krvavi rat u BiH.

Pored toga, Milo¹eviæ se hvalio da je dobio epitet "faktora mira", a to u diplomatiji daje prednost. Meðutim, nasilna priroda

tog

re¾ima nije mogla da prihvati da je politika proces u kojem postojeæe dru¹tvene snage igraju utakmicu pregovaranjem, veæ je

upotrebio batinu. Batina je uvek imala dva kraja, a koji æe nadjaèati to zavisi od toga ko ima jaèu ruku.

Na na¹u nesreæu, upravo posle Dejtona, re¾im, bez sklonosti za kompromise, dobija podr¹ku i nekih intelektualaca –

struènjaka za

organizaciju dr¾ave. Ekspertska grupa u sastavu: dr Du¹an Batakoviæ, akademik Miodrag Jovièiæ, mr Zoran Lutovac, dr

Èaslav

Ociæ, prof. Kosta Èavo¹ki i prof. Dragoljub Popoviæ, saèinila je "Predlog demokratskog re¹enja kosovsko-metohijskog

pitanja".

U ovom predlogu se ka¾e: "Mi se zala¾emo da, s obzirom na potpuni proma¹aj ideje o asimetriènom ureðenju Srbije,

autonomna

pokrajina Kosovo i Metohija bude ukinuta... albansko veæinsko stanovni¹tvo na Kosovu i Metohiji ne mo¾e polagati nikakvo

pravo na

neku sopstvenu autonomiju, a pogotovu ne na neki oblik dr¾avnosti". ("Demokratija" 7.12.1997).

Dve godine posle Dejtona veæ je skoro bio potro¹en kapital steèen zakljuèenjem Dejtonskog ugovora, a re¾im nastavlja i

pojaèava

svoju politiku batine umesto pregovora. "Veæinsko albansko stanovni¹tvo" jeste politièki faktor, a ne brojka "ravnopravnih

graðana

Srbije". Zbog ignorisanja te "albanske veæine" politièki proces utakmice poprima oblike oru¾ane borbe.

Albanski terorizam postepeno prerasta u gerilu, koja je bila uvod u rat. Velike sile i meðunarodna zajednica reaguju tako ¹to

otpoèinje indirektno pregovaranje. Amerièki ambasador u Makedoniji K.Hil putuje izmeðu Beograda i Pri¹tine s ponudama za

re¹enje

konflikta. Re¾im u Beogradu odbija Hilove predloge, mada oni nisu sadr¾ali ni ukidanje suvereniteta Srbije ni povlaèenje

njene

vojske i policije sa Kosova i Metohije, niti autonomiju po Ustavu od 1974.

Sa eskalacijom nasilja na Kosovu i Metohiji, meðunarodni èinioci sazivaju konferenciju u Rambujeu, u leto 1998. Na¹a vlada je

odbila

da potpi¹e sporazum u Rambujeu pod izgovorom da Srbija ne mo¾e dozvoliti da meðunarodne vojne snage prelaze preko

njene

teritorije, koriste njene aerodrome, luke i puteve.

Sporazum u Rambujeu sadr¾i potpuno razraðen ustavni tekst buduæe autonomije Kosova i Metohije u kome nema

"dr¾avnosti"

kako je to bilo po Ustavu od 1974. To je moderno saèinjen ustavni tekst sa pravilima proporcionalnosti i pozitivnom

diskriminacijom

tako da Srbi, niti drugi nealbanski narodi, ne bi mogli biti preglasavani od albanske veæine po nizu pitanja bitnih za njihove

nacionalne interese.

Poèetkom juna 1999. doneta je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. Meðunarodne snage okupiraju Kosovo i Metohiju i

nastaje

humanitarna katastrofa za preko dvesta hiljada Srba i drugih nealbanaca koji be¾e u Srbiju. Proterani i izbegli Albanci se

vraæaju

punih usta zahvalnosti Americi koja ih je "oslobodila" i osvetnièki ubijaju nekoliko hiljada Srba i drugih (ukljuèujuæi i dr¾avi

lojalne

Albance).

Preostali Srbi danas ¾ive po enklavama Kosova i Metohije ne ba¹ u logorskim uslovima, ali blizu toga, uz svakodnevnu

opasnost da

budu ubijeni ili maltretirani. ©ta smo dobili negacijom "albanske veæine" i njenih interesa? Tragediju za stotine hiljada Srba koje

treba da pridodamo prethodno izbeglim stotinama hiljada Srba iz Hrvatske i BiH. Posle svega, stavimo prst na èelo umesto na

obaraè. Batina uvek ima dva kraja!

U trenutku dono¹enja novog ustava Srbije, Kosovo i Metohija bi trebalo da budu tretirani kao deo dr¾avnog suvereniteta

Srbije, ali uz

èinjenicu da je Rezolucijom 1244 uspostavljen protektorat UN.

U Rezoluciji 1244, èl. 11, taèka a) ka¾e se: "unapreðenja uspostavljanja su¹tinske autonomije i samouprave do konaènog

re¹enja za

Kosovo, uzimajuæi u potpunosti u obzir... sporazum iz Rambujea". Drugim reèima, prihvataju se ustavna re¹enja o kojima je

gore

bilo reèi iz sporazuma iz Rambujea. Time se deo tog sporazuma pravno osna¾uje Rezolucijom 1244, bez obzira ¹to je

Milo¹eviæ

odbio da ga potpi¹e. Isto tako, za konaèno re¹enje statusa Kosova, Rezolucijom 1244 se poziva na sporazum u Rambujeu ¹to

znaèi i

odr¾avanje referenduma na Kosovu i Metohiji.

Meðutim, referendum bi bio samo konsultativan jer bi o konaènom statusu Kosova i Metohije odluèila, za te svrhe, sazvana

meðunarodna konferencija.

Mada to ne pi¹e u sporazumu u Rambujeu niti u Rezoluciji 1244, moje je mi¹ljenje da bi sporazum o konaènom statusu Kosova

i

Metohije izmeðu Srbije i Albanaca bio rado prihvaæen od meðunarodne zajednice. Oèigledno je, meðutim, da do sporazuma,

bar u

skoroj buduænosti, te¹ko mo¾e da doðe. Ako bi i do¹lo do sporazuma neophodne bi bile garantije meðunarodne zajednice

(UN,

OEBS, NATO i EU).

S obzirom na to da Srbija mora doneti novi ustav do jeseni ove godine, ne mo¾e se èekati konaèno re¹enje statusa Kosova i

Metohije. Zato bi, po mom mi¹ljenju, u ustav trebalo uneti odredbu po kojoj se ustavno odreðenje Kosova i Metohije u ovom

ustavu

ostavlja za vreme u kome æe biti re¹en njegov konaèni status, a do tada da se primenjuju odredbe Rezolucije 1244 i

Kumanovski

sporazum.

[*] Profesor meðunarodnog prava

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Poslednjih dana smo svedoci vrlo ?udnih poruka koje me?unarodnoj zajednici serviraju vo?e kosmetskih albanaca. One u

ušima

doju?erašnjih saveznika i prijatelja sigurno izazivaju ?u?enje i nevericu zbog ?injenice da je NATO kao doskorašnji

"oslobodilac i i milosrdni

što pre da odu i

ostave ih same, bez kontrole me?unarodne zajednice, završe projekat etni?ki ?istog Kosova.

Za razliku od zapanjenih Amerikanaca, mi kosmetski Srbi smo ovako nešto o?ekivali, jer dobro poznajemo albance koji vode

Kosovo i

njegovo stanovništvo u strašnu avanturu.

Kosovske, nazovi i vo?e, bi da pretvore sveti Kosmet u svoj vilajet, da ga ograde visokim zidom i da tako zašti?eni od

nepoželjnih pogleda

plja?kaju ubijaju.

Mi kosmetski, Srbi i Crnogorci, pozivamo naše komšije poštene Albance da upotrebe poslovi?nu mudrost i na vreme se reše

ljudi koji ih

vode u propast. Ovo tražimo jer smo i sami iskusili šta zna?i takva vlast, koja nas je dovela do pijanstva od koga ?e nas boleti

glava još

dugo. Imali smo vlast koja je stvorila pakao u društvu, izrodila kriminalce najgore vrste i gurnula nas u najdublju provaliju.

Me?unarodna zajednica to ne?e trpeti i svi zlo?inci i srpski i albanski oti?i?e u Hag i odgovarati za svoje zlo?ine, a mi kosmetski

Srbi i

Crnogorci osta?emo tamo gde smo i uvek bili i živeli na svojoj zemlji svidelo se to nekom ili ne.

NIš, 29.04.2003.god. Predsednik Opštinskog odbora

SD Priština

Dragiša Miri?

Beograd, 29. april 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPSTENJE ZA JAVNOST GS

5. jun 2003.

Gradjanski savez Srbije smatra da je brutalno ubistvo porodice Stolic i paljenje njihove

kuce u Obilicu jos jedan dokaz da neke snage medju albanskim stanovnistvom

Kosova i Metohije ne odustaju od sistematske politike etnickog ciscenja nealbanskog

stanovnistva. Ova se politika sprovodi najsurovijim sredstvima u ocekivanju da ce

srpsko stanovnistvo biti zastraseno do te mere da naizgled "dobrovoljno" napusti

svoje kuce i imanja i ode u izbeglistvo.

S obzirom da nije rec o izolovanom incidentu, vec o organizovanom naporu koji neke

politicke snage podrzavaju ili tolerisu, Ujedinjene nacije i ostale medjunarodne

organizacije kojima je stalo do izgradnje tolerantnog i multietnickog Kosova i ocuvanja

mira i dostojanstva ljudi koji zive u regionu, moraju da preduzmu sistematske mere

da se nasilje ove vrste spreci. Onemogucavanje nastavka ovakve politike ce biti

spreceno time sto ce se organi i institucije, stvoreni na Kosovu posle donosenja

Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, staviti pod strozu medjunarodnu kontrolu, a

one koje su se pokazale nesposobnim da zastite zivote i imovinu svih stanovnika

Kosova ukinuti i zameniti medjunarodnim ustanovama.

15.05.2003.

Srbija zajedno ukazuje na zna?aj izjave koju je ovih dana u Prištini dao

ombudsman Kosova Marek Antoni Novicki u kojoj se zaklju?uje da ''od dolaska

me?unarodnih snaga na Kosovo i Metohiju nije došlo do bitnijih poboljšanja u

oblasti zaštite ljudskih prava,naro?ito kada je re? o manjinama''.Ova izjava na

najbolji na?in ilustruje nemogu?nost sadašnje vlade Kosova da stvori normalne

uslove za život i politi?ki dijalog,odnosno da je isklju?ivi cilj sadašnje albanske

su gra?ani Kosova imali dok su bili pod ingerencijama države Srbije.

Zbog toga je od izuzetne važnosti izgradnja moderne države u Srbiji,?ija bi

racionalnost,vladavina prava i demokrati?nost bila jedino rešenje za normalan

Juni,juli, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar.

U ovih sest meseci dolazi do pogorsanja na Kosmetu, ubistava, pretnji, ugrozavanja sigurnosti, cak I ubijanja dece u Gorazdevcu, rusenja crkvi, paljenja kuca, iseljavanja Srba iz njihovih stanova, ranjavanja,itd. UNMIK i medjunarodna zajednica ne sprecavaju u dovoljnoj meri terorizam albanskih ekstremista. Cak je krajem godine stavljena na neki nacin na dnevni red revizija Rezolucije 1244. Odrzani su razgovori u Solunu i Becu kojom prilikom je delegacija Albanaca sa Kosova pokazala neodmerenost zahteva i ekstremizam.

INFORMACIJA O TERORISTI?KIM NAPADIMA I DRUGIM BEZBEDNOSNIM INCIDENTIMA NA KOSOVU I METOHIJI

od 30.07. do 15.08.2003. godine

OPŠTINA PEC

1.

2.

Dana 04.08.2003. godine, u vremenskom intervalu od 16,00 do 17,00 sati, u s. Goraždevac – opština Pe?, nepoznato lice podmetnulo je požar na njivi vlasništvo Daki? Srboljuba, pripadnika KPS policije. Na licu mesta upu?ena je vatrogasna ekipa iz Pe?i, koja je uz pomo? meštana lokalizovala požar. U požaru je izgorelo na me?i njive oko 20 stabala bagremovog drveta.

3.

4.

povrede:

1.Jovanovi? (Miloša) Ivan, ro?en 10.03.1984. godine;

2.Daki? (Milosava) Pantelija, ro?en 08.10.1990. godine;

3.Bukumiri? (Milana) Bogdan, ro?en 22.03.1988. godine;

4.Bogi?evi? (Dragana) Marko, ro?en 12.06.1991. godine.

Prostrelne rane zadobili su:

1.Ugrenovi? (Dimitrija) ?or?e, ro?en 01.01.1983. godine i

2.Srbljak (Rajka) Dragana, starosti oko 13-14 godina

U s. Goraždevac, prisutne su jake snage KFOR-a, specijalne jednice Žandermerije i UNMIK policije. Gra?ani su se okupili u centru sela, ogor?eni, zastrašeni i o?ajni, is?ekuju?i vesti o teško povre?enim u?enicima.

OPŠTINA PRIŠTINA

1.

2.

3.

Dana 13.08.2003. godine, Marinovi? Silvana (1972), supruga kidnapovanog pripadnika MUP-a –Marinkovi? S. Gorana, iz s. Slivovo – opština Priština, napustila je KiM – s. Gra?anica – opština Priština i otišla u centralnu Srbiju. Razlog napuštanja je strah od terorista Abazi

OPŠTINA KOSOVO POLjE

1.

Dana 14.08.2003. godine, oko 12,00 sati, u s. Batuse – opština K. Polje, u dvorištu porodi?ne ku?e Dimi? Stojana, došao je ?urevci Emin iz s. Dobrevo (opština K. Polje) i saopštio mu je da je njiva vlasništvo Dimi?a (nalazi se u ataru s. Dobrevo), od danas njegova, da ?e je on

2.

meštanima koji žive u blizini groblja, niko od meštana danas nije boravio na groblju.

OPŠTINA OBILI?

1.

Porodi?na ku?a Zorana Mili?a nalazi se oko 30 metara od porodi?ne ku?e Stoli?a, gde su nepoznata lica 04.06.2003. godine, na svirep na?in izvršila trostruko ubistvo porodice Stoli? (otac, majka i sin). Porodi?nu ku?u Mili?a, 2001. godine, zapalila su nepoznata lica. Zoran

Mili?, koji je obnovio od sredstava dobijenih od humanitarnih organizacija. Uvi?aj lice mesta izvršili su pripadnici UNMIK/KPS policija. Istraga je u toku.

2.

Dana 04.08.2003. godine, u Obili?u, nepoznato lice bacilo je bombu na ku?u Maljoku Sejdije (penzionisani radnik MUP-a R Srbije – SUP-a Priština). Povre?enih lica nije bilo. Pri?injena je materijalna šteta. Uvi?aj lice mesta izvršili su pripadnici UNMIK/KPS policije. Istraga je u toku.

Pretpostavlja se da su napada?i nameravali da zastraše Maljokua zato što je nakon svirepog trostrukog ubistva porodice Stoli? (otac, majka i sin), koje se dogodilo 04.06.2003. godine, dao intervju u sredstvima informisanja na albanskom jeziku (u vezi ubistva) i što je slu?aj prijavio UNMIK policiji.

OPŠTINA K. MITROVICA

1.

Dana 30.07.2003. godine, oko 20,05 sati, u s. Suvi Do – opština K. Mitrovica, u neposrednoj blizini OŠ ``Sveti Sava``, dva nepoznata lica albanske nacionalnosti (starosti oko 15-16 godina), iz s. Guševac – opština K. Mitrovica, dok su prolazilli pored prodavnice Radovanovi?

Branka, ispred koje se nalazila Petronijevi? Jelena sa dva sina, uputili su Jeleni nekoliko psovki. Na ponašanje Albanaca reagovala je grupa mladi?a srpske nacionalnosti koji su se nalazili u prodavnici. Pripadnici KFOR-a dotr?ali su do grupe Srba. Pokušali su da uhapse

Vrzi? Dušana. Nakon incidenta okupilo se tridesetak Srba koji su pokušali da spre?e hapšenje Vrzi?a. Na licu mesta izašla je UNMIK/KPS policija koja je privela Petronijevi? Jelenu i Vrzi? Dušana u severnu PD u K. Mitrovici. Nakon razgovora (oko sat vremena), vratili su ih u s.

Suvi Do.

2.

Dana 02.08.2003. godine, oko 11,45 sati, u s. Košutovo – opština K. Mitrovica, tri nepoznata lica albanske nacionalnosti kamenovala su putni?ko vozilo ``Zastava 101``, reg. oznaka UE 941-81, kojim je upravljala Isadikovi? Nazife iz Prijepolja, na magistralnom putu Priština – K. Mitrovica – Ribari?e. Vozilo su pogodili u desno bo?no staklo (vrata suvoza?a), na kome je sedeo njen sin Isadikovi? Senko (starosti oko 15 godina), koji je zadobio povrede, što je konstatovano u Domu zdravlja u Zubinom Potoku, gde mu je ukazana lekarska pomo?.

Slu?aj je prijavila pripadnicima UNMIK policije, koji su obavili razgovor sa Nazifom i Senkom.

3.

Dana 02.08.2003. godine, oko 23,00 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u blizini glavnog Ibarskog mosta, grupa mladi?a albanske nacionalnosti prešla je u severni deo K. Mitrovice. Albanci su odmah po?eli da provociraju, psuju i pogrdnim re?ima vre?aju gra?ane srpske nacionalnosti koji su šetali u blizini mosta. Mladi? albanske nacionalnosti udario je rukom mladi?a srpske nacionalnosti. Albanci su

zatim po?eli kamenicama da ga?aju Srbe. Na licu mesta stigla je UNMIK/KPS policija, koja je Albance potisnula i vratila u južni deo K. Mitrovice. Nakon incidenata Srbi su se mirno razišli.

4.

5.

6.

7.

Dana 10.08.2003. godine, oko 13,30 sati, u severnom delu K. Mitrovice u ``Mikro naselju``, nepoznata lica zapalila su ku?u vlasništvo

sati, gašenje požara preuzele su ekipe Francuskog kontigenta KFOR-a, koje su u 18,00 sati lokalizovale požar.

8.

sa povre?enom nogom. Smešten je na Odeljenju ortopedije, radi daljeg le?enja.

Majka bolesnog Dragana – Mara Jovi?, izjavila je da je Dragan (istog dana) pošao kod ro?aka u selu. Nepoznata lica. u s. Plemetina,

Jovi?a su ubacila u autobus (stao je u selo), koji saobra?a do s. Samodreža - opština Vu?itrn, nastanjeno isklju?ivo Albancima. U

autobusu putnici su ga fizi?ki zlostavljali - naneli mu tešku telesnu povredu - prelom noge. Povre?enog Jovi?a, izbacili su iz autobusa

pored puta u blizini s. Babin Most - opština Obili?, nastanjeno Srbima. Meštanin sela Babin Most (nepoznat majci), povre?enog Jovi?a

putni?kim vozilom prevezao u KC u K. Kamenici.

Mitrovica. Ispaljeno je nekoliko kratkih rafala, a zatim pucano je svetle?im mecima, a potom kratkim rafalima.

Oko 22,00 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u ``Bošnja?koj mahali`` u blizini mosta br. 2, registrovana je jaka detonacija, najverovatnije

eksplozija bombe. Nakon eksplozije na mostu okupilo se više lica albanske nacionalnosti.

10. Dana 14.08.2003. godine, oko 21,40 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u ulici ``Kolašinskoj``, u neposrednoj blizini tri solitera,

registrovana je jaka detonacija. Na licu mesta izašli su pripadnici KFOR/UNMIK policije, blokirali ul. ``Kolašinsku``, a zatim izvršili uvi?aj.

11. Dana 15.08.2003. godine, oko 00,30 sati, u severnom delu K. Mitrovice, u naselju ``Bošnja?ka mahala``, registrovana je jaka

detonacija. Uvi?aj lice mesta izvršili su pripadnici KFOR/UNMIK policije.

OPŠTINA LIPLjAN

1.

Dana 11.08.2003. godine, u vremenskom intervalu od 19,15 do 19,30 sati, u s. Skulanevo - opština Lipljan, Toni? (Aleksandra) Dragana

(1959), iz istog sela, dok je lovio ribu na reci Sitnici u pravcu s. Rujce, nepoznata lica albanske nacionalnosti prišla su Toni?u, zadali mu

Toni? zadobio teške telesne povrede (prostrelnu ranu u predelu potiljaka odnosno vrata). Nalazi se u životnoj opasnosti. Prema

nepoverenoj informaciji, albanski ekstremisti planirali su napad da zastraže srpsko stanovništvo i obeleže ubistvo Mili? Milorada (ubijen

pre tri godine) na istom mestu.

OPŠTINA K. KAMENICA

1.

Dana 29.07.2003. godine, oko 17,00 sati, u s. Domorovce - opština K. Kamenica, na mestu zv. ``Zaguzina``, 4 mladi?a albanske

nacionalnosti, starosti 20 godina, iz s. Toponica (opština K. Kamenica), pretili su Slavkovi? Dragutinu koji je napasao krave i pokazivali

rukama da ?e ga zaklati. Albanci su pokušali da mu otmu krave, ali je Dragutina sa stokom uspeo da pobegne.

2.

sela i po?eo da ih vre?a, upu?uje pogrdne re?i, a zatim izvadio nož koji je držao za pojasom i zapretio Milunki. Slu?aj je prijavila

pripadnicima UNMIK policije.

3.

Dana 03.08.2003. godine, oko 17,00 sati, Maksimovi? Božidar sa suprugom Vericom i Kosti? Rodnom, svi iz s. Ranilug - opština K.

Kamenica, pošli su na mesto zv. ``Blato`` na njivu koja se grani?i sa njivama iz atara s. Petrovce (nastanjeno Albancima). Kada su stigli u

njivu, zatekli su stoku koju su ?uvala 5 nepoznata lica albanske nacionalnosti. Božidar je zamolio Albance da isteraju stoku iz njive.

Mladi?i su krenuli prema Božidaru drže?i štapove u rukama i vre?aju?i ga. Uplašeni Srbi, napustili su njivu i otišli ku?i. Slu?aj su prijavili

UNMIK policiji.

4.

U s. Berivojce - opština K. Kamenica, nakon napuštanja KiM pripadnika Ruskog kontigenta KFOR-a i baze RIK ``Kara?evo``, fabriku su

preuzeli Albanci. Svakodnevno su po?eli da maltretiraju, zlostavljaju i prete Srbima koji stanuju u stambenom objektu u neposrednoj blizini

RIK ``Kara?evo``. Nasilno su se priklju?ili na postoje?i vodovod, prekopavaju?i bašte vlasništvo Srba, bez njihovog odobrenja, a kada bi

Srbi reagovali, psovali su ih i upu?ivali pretnje da ?e ih pobiti ukoliko slu?aj prijave KFOR/UNMIK policiji.

5.

Dana 13.08.2003. godine, u 21,30 sati, u rejonu s. Marovac - opština Medve?a, registrovana su 3 jedini?na pucanja iz automatskog

naoružanja (svetle?i meci), iz pravca s. Lisocka mahala ``Kr?elji`` - opština K. Kamenica.

6.

Dana 14.08.2003. godine, oko 21,00 sati, meštani sela Bosce i Strelce - opština K. Kamenica, registrovali su više kratkih rafala iz

automatskog oružja iz pravca sela u kojima pretežno žive Albanci.

OPŠTINA ŠTRPCE

1.

Dana 09.08.2003. godine, u 23,00 sati, u Štrpce, na parking ispred porodi?ne ku?e Boškovi? Miladina, nepoznata lica postavila su

eksplozivnu napravu ispod putni?kog vozila ``VW Vento TDI`` bez reg. oznaka, crne metalik boje, vlasništvo Boško?evi? Žakline, sa

privremenim boravkom u Leskovcu, koja povremeno dolazi u Štrpce da obi?e roditelje. Eksplozivna naprava aktivirana je najverovatnije

daljinskim upravlja?em. Povre?enih lica nije bilo. Na vozilu pri?injena je ve?a materijalna šteta (uništen je prednji deo vozila). Od eksplozije

popucala su prozorska stakla na okolnim ku?ama i lokalima. Nakon eksplozije na licu mesta izašli su pripadnici UNMIK/KPS policije. Blokirali

su lice mesta radi uvi?aja.

OPŠTINA GNjILANE

1.

Dana 02.08.2003. godine, oko 19,00 sati, u s. Cernica - opština Gnjilane, u centru sela, nepoznata lica albanske nacionalnosti kamenovala

su putni?ko vozilo ``Opel Kadet`` reg. oznaka ``KS``, kojim je upravljao Antonijevi? (Sre?ka) Duško. Nema povre?enih lica. Na vozilu

pri?injena je materijalna šteta (ošte?ena na karoseriji, polomljen far i pokaziva? pravca).

2.

Dana 04.08.2003. godine, oko 17,00 sati, Pavi? Milorad (1952), Deni? Stojan, Stojkovi? Voja, Kova?evi? ?or?e i Jordan, svi iz s. Koretište

- opština Gnjilane, dok su napasali stoku na livadi zv. ``Rakite`` u ataru sela, uo?ili su 4 lica starosti oko 20 godina i 5 lica oko 10 godina

albanske nacionalnosti, koji su u njihovim njivama lomili klipove kukuruza i sakupljali bundeve. Kada im je Pavi? Milorad rekao da to ne ?ine

Albanci su ga zasuli polomljeni klipovima kukuruza, kamenjem i letvama. U jednom trenutku Pavi? je osetio jak udarac u predelu ?ela.

MC u Vranju. Nalazi se na le?enju na Odelenju otorinolaringologije. Lekar je konstatovao da je zadobio lake telesne povrede.

3.

Ljubiše Aksi?a. Pri?injena je ve?a materijalna šteta. Slu?aj je prijavljen pripadnicima UNMIK policije.

OPŠTINA VITINA

1.

boravka u Smederevu, u pratnji KPS policajaca (Albanac i Srbin - Noji? Nenad), pošli su da obi?u porodi?nu ku?u Simi? ?ur?e, koju je iz

straha napustila 1999. godine. Ispred ku?e sa?ekao ih je Azemi (Bajrama) Afrim, koji je fizi?ki nasrnuo na Boci?a - udario ga pesnicom u

posmatrali fizi?ko zlostavljanje Srba. Boci? se obratio policajcu Noji? Nenadu, od koga je zahtevao da ih zaštiti Noji? je zatražio da se

napada?i smire, nakon ?ega su Srbi napustili dvorište Simi? ?ur?e.

2.

Dana 09.08.2003. godine, na zgradu Opštinskog suda u Vitini, nepoznata lica bacila su dve ru?ne bombe. Povre?enih lica nije bilo.

Pri?injena je manja materijalna šteta (ošte?ena fasada i popucale staklene površine na objektu).

3.

Dana 09.08.2003. godine, u s. ?elekare - opština Vitina, na prodavnicu mešovite robe (vlasnik Albanac), nepoznato lice bacilo je ru?nu

bombu. Povre?enih lica nije bilo. Pri?injena je neznatna materijalna šteta.

OPŠTINA PRIZREN

1.

Dana 14.08.2003. godine, oko 02,00 sati, u Prizrenu u ul. ``Trep?anska`` bb. nepoznato lice aktiviralo je eksplozivnu napravu,

najverovatnije je bacilo ru?nu bombu, ispred zgrade UNMIK policije, koja se nalazi u upravnoj zgradi vodoprivredne organizacije

``Metohija`` (nalazi se na izlazu iz Prizrena prema ?akovici sa desne strane puta). Oko 13,00 sati, ispred zgrade UNMIK-a aktivirana je

druga eksplozivna naprava. UNMIK pretpostavlja da je druga ekplozija posledica prethodnog jutarnjeg napada. Nema povre?enih lica.

Istraga u toku.

OPŠTINA KLINA

1.

Dana 14.08.2003. godine, oko 23,00 sati, na s. Grabac - opština Klina, izvršen je oružani napad sa 5-6 rafala iz automatskog

selu, uplašeni su i strahuju za bezbednost.

REKAPITULACIJA

A. ORUŽANI I DRUGI TERORISTI?KI NAPADI

40

1. Upotrebom vatrenog oružja

9

2. Napadom ru?nim bombama

5

3. Podmetanjem eksplozivnih naprava

5

4. Podmetanjem požara

5

5. Fizi?kim napadima

8

6. Kamenovanjem vozila

3

7. Zastašivanjem – pretnjama

5

B. POSLEDICE IZVRŠENIH NAPADA

1. Ubijeno lica

6

2. Povre?eno lica

12

3. Uništeno i ošte?eno objekata

10

4. Ošte?ena vozila

4

5. Zapaljeno ku?a

2

6. Zapaljeno Pravoslavnih grobalja

1

7. Zapaljeno šuma

2

Poštovani gospodine predsedavaju?i,

Vaše ekselencije,

dame i gospodo,

Zahvaljujem Vam se što ste pozitivno reagovali na našu inicijativu i zakazali današnju sednicu SB sa temom Kosovo i Metohija

mogu?i.

Ovaj masakr nije izolovani ?in nasilja. Od dolaska me?unarodnih mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju, registrovano je 6013 napada na Srbe, njihovu kulturnu baštinu i njihova imanja. U tim napadima smrtno je stradala 1021 osoba srpske nacionalnosti. Srušene su 52 hriš?anske sakralne starine - me?u njima deset manastira i crkava i iz ?etrnaestog veka - a ošte?eno je i oskrnavljeno još 55 novijih pravoslavnih bogomolja.

Srbija je ?vrsto opredeljena da sara?uje sa me?unarodnom zajednicom, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, ve? i u vezi sa pitanjima koja se odnose na celi region. Na jugu Srbije, na primer, mi smo zajedni?kim naporima izgradili model smirenja i pomirenja. Od trenutka kada sam postavljen na ?elo Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, trudili smo se da sa me?unarodnom zajednicom i njenim

institucijama u pokrajini uspostavimo partnerske odnose saradnje i pomirenja. Trudili smo se da pomognemo UNMIK-u i KFOR-u i nadali smo se da ?e i UNMIK i KFOR pomo?i nama.

Najnovija eskalacija terorizma, ranjavanja i ubistva dece, pored zastrašivanja i progona preostalih Srba sa tog podru?ja, predstavlja i upozorenje novom Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara; da ?e svaka njegova odluka, koja nije u skladu sa o?ekivanjima

albanskih ekstremista i terorista, rezultirati novim nasiljem i destabilizacijom ukupnih prilika na Kosovu i Metohiji.

ostvarivao program povratka Srba i drugih nealbanaca u pokrajinu, bilo bi nam potrebno sto godina da taj proces okon?amo.

Albanci koji su patili u vreme Miloševi?eve vladavine i koji bi mogli da budu naši dobri sagovornici sada ?utke gledaju surove osvetni?ke akcije svojih ekstremnih sunarodnika.

Verujem da surovost i divljaštvo ne opravdavaju svi Albanci na Kosovu i Metohiji, a za dokaz uzimam sudbinu onih albanskih prvaka koji su neslaganje sa zlo?inom ovih godina platili svojim glavama. Jasno mi je, dakle, zašto albanska ve?ina ?uti a zanemarljiva manjina, politi?ari uglavnom, mlako osu?uje zlo?ine vra?aju?i se ponovo na nekadašnje srpske krivice.

U tim nelepim okolnostima UNMIK i KFOR ?ine manje nego što mogu, ali ja pokušavam da razumem tu sporost me?unarodnih predstavnika. Razumem i ne opravdavam.

Nedavno je ubijen jedan oficir UNMIK policije, a izvršeni su mnogi brutalni napadi na me?unarodne predstavnike. Ako se pažljivo ?ita izme?u redova, dobija se ova poruka upu?ena zvani?nicima me?unarodne misije: «Pazite šta radite, mi vas gledamo, svako od vas može

zlo?ina odvodi u Hag. Albanske ubice su ovim tiho amnestirane i pretvorene u nedodirljive osobe, u nacionalne heroje.

Da li je me?unarodna zajednica ?vrsto opredeljena da bude pravedna, ma koliko je visoka cena koja mora da se plati da bi se to postiglo?Da li je odlu?na da uspe na Kosovu i Metohiji ili ne?

U cilju normalizacije stanja na Kosovu i Metohiji, neophodno je da se preduzmu slede?i hitni koraci kako bi se normalizovala situacija:

I - Jasno isticanje odbrane cilja sopstvene - me?unarodne misije kroz potpunu implemenataciju Rezolucije SB 1244, te izgradnju multietni?ke i tolerantne zajednice, sa solidnom ekonomskom bazom, u kojoj ?e uspešno funkcionisati privremene demokratske institucije.

II - Obezbediti da implementacija rezolucije SB UN 1244 bude podjednaka prema svim stranama i svim etni?kim grupama; ne sme biti u korist jedne strane ili etni?ke grupe, a na štetu druge etni?ke grupe.

IV - KFOR i UNMIK treba da obezbede potpunu zaštitu administrativne linije izme?u centralne Srbije i Kosova i Metohije, sa strane Kosmeta, uz punu saradnju sa vojskom i policijom Srbije i Crne Gore.

V - Predstavnici me?unarodnih snaga bezbednosti moraju da preuzmu vode?u ulogu i budu efikasniji u istragama etni?ki motivisanih zlo?ina kako bi se po?inioci izveli pred lice pravde.

kriminalaca.

VII - Neophodno je da se izvrši temeljno i energi?no razoružanje svih stanovnika Kosova i Metohije.

IX - S obzirom na zlo?ine koje su po?inili pojedini ?lanovi Kosovskog zaštitnog korpusa, neophodno je da se sprovede temeljna istraga u ovoj organizaciji koja bi vodila njenom ukidanju. Njeni vode?i ?lanovi se neprestano vezuju za mnogobrojne zlo?ine, kao što su dizanje u

Dok ova organizacija bude postojala, istinsko pomirenje ne?e biti mogu?e.

XIV - Preduzimanje odgovaraju?ih mera odgovornosti za me?unarodne zvani?nike koji ne sprovode navedene mere u pogledu obra?una sa me?uetni?kim nasiljem, terorizmom i organizovanim kriminalom.

postignutih rezultata.

Ako me?unarodna zajednica jednim oštrim i snažnim rezom ne odstrani uzroke nestabilnosti, ako njeni koraci budu mlitavi i bezna?ajni, snosi?e istorijsku odgovornost za razmah fašizma u jednom delu Evrope i stvaranje nakazne, monoetni?ke albanske paradržave na

teritoriji koja i po dokumentima Ujedinjenih nacija pripada Srbiji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Bi?e to nasiljem odobreno nasilje.

osaka?enima pruži utehu. Ali jednu stvar može - da još izvesno vreme drži ona vrata dijaloga otvorenim.

Zahvaljujem Vam se na pažnji.

PRESEVO, 26. septembra 2003. (Beta) - Predsednik Kordinacionog centra

za jug Srbije Nebojsa Covic najavio je veceras da ce od utorka

zapoceti seriju razgovora sa predstavnicima stranaka zastupljenih u

Skupstini opstine Presevo radi razresenja krize lokalne

samouprave.

Posle trocasovnog sastanka posvecenog krizi u presevskoj

skupstini, Covic je novinarima, medjutim, kazao i da ce, ako ti

razgovori ne urode plodom, u Presevu biti raspisani prevremeni

izbori, jer je neophodno deblokirati rad lokalnog parlamenta.

Sednica Skupstine opstine Presevo, koja je bila najavljena za

danas, nije odrzana zbog nemogucnosti da predsednik parlamenta

Skender Destani bude razresen te duznosti posto je prethodno

iskljucen iz Partije za demokratsko delovanje (PDD-a).

Inicijativu za razresenje Destanija sa te funkcije pokrenuo je

predsednik opstine i lider Partije za demokarstko delovanje Riza

Halimi, a do odlaganja sednice doslo je posto je Ustavni sud

Srbije juce ukazao da mandati u opstinskim skupstinama pripadaju

odbornicima, a ne strankama.

Sastanak predstavnika albanskih stranaka u lokalnoj skupstini, kojem

je prisustvovao i Covic, pred kraj su napustili predsednik

Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa i predsednik Pokreta

za demokratski progres (PDP) Junus Musliju.

Mustafa je novinarima kazao da su se na sastanku predstavnici PDD-a

Halimi i Destani bespotrebno posvadjali, a Musliju je kazao da je

"jasno da je kriv Riza Halimi".

Pozivi za sednicu Skupstine opstine, koja je bila zakazana za danas,

potpisani su imenom zamenika predsednika Skupstine opstine Caslava

Andjelkovica koji je, medjutim, kazao da on nije poslao pozive, vec

da je to ucinio Riza Halimi.

Covic je ocenio da je danasnja sednica skupsstine bila nezakonito

sazvana, s obzirom da je "predsednik skupstine ziv i zdrav".

Poštovani gospodine predsedavaju?i,

Vaše ekselencije,

Dame i gospodo,

Možemo li sebe zavaravati tvrdnjom da razgovaramo, da smo po?eli da razgovaramo, ako je na jednoj strani, prištinskoj, sve u?injeno da dijalog propadne?

Zajedni?ki dokument, to jest sporazum o saradnji srpsko-crnogorske države i UNMIK-a potpisan 5. novembra 2001. godine?

Metohiju opremaju državnim atributima.

Ove uvodne napomene bi svakako bile nepotrebne da naš sastanak, nizom nezrelih odluka prištinskih vlasti, nije izgubio o?ekivani

zna?aj.

Predstavnici kosovsko-metohijskih Albanaca su ucenjivali me?unarodne posrednike, tražili mnogo i tražili nemogu?e da bi pristali

Kako neko može tražiti ono što mu ne pripada? Pitam: Zašto je odstranjen predstavnik Srba iz prištinske delegacije, zašto je odstranjena i

gospo?a koja predstavlja tursku zajednicu, zašto je izvedeno to etni?ko ?iš?enje? I kako gospoda koja danas vladaju Kosmetom misle da

sastavu.

Što se nas ti?e, nas iz Beograda, sve smo u?inili da do?e do susreta i dijaloga. Ništa nismo tražili osim da Srbin predstavlja Srbe i u

ime Srba govori, da jedan drugi nealbanac predstavlja ostale manjinske narode na Kosovu i Metohiji. Da li je to mnogo? Da li je to

nerazumno?

Gospodo, odavno se Srbija i zajedni?ka država Srbije i Crne Gore zalažu za direktne razgovore sa predstavnicima

kosovsko-metohijskih vlasti. Pre više od dve godine, u junu 2001, govore?i u Generalštabu Vojske Jugoslavije o objektivnim

mogu?nostima tadašnje Savezne Republike Jugoslavije da participira u rešavanju kosovsko-metohijskih problema, rekao sam da vidim tri

faze, ili tri perioda, u budu?em regulisanju stanja i odnosa na Kosmetu:

- period diplomatskih akcija države Srbije;

- period direktnih razgovora predstavnika dva naroda, Srba i Albanaca;

- i period kona?nog sporazumevanja u prisustvu me?unarodnih zvani?nika.

koji ?e se voditi o moralnim, egzistencijalnim i ostalim pitanjima naroda što žive na Kosovu i Metohiji.

Voleo bih da sada mogu re?i: Druga faza je danas po?ela i ja se toj ?injenici radujem.

Voleo bih da mogu postaviti pitanje: Ho?emo li da diskutujemo samo o tome kako da život ljudi u?inimo snošljivijim ili ?emo

raspravljati sa stalnim obzirom na potrebu istorijskog pomirenja Srba i Albanaca.

Voleo bih da mogu predložiti da budemo hrabri i ambiciozni, da sebi zadamo važniji i ve?i cilj.

Vama, koji mnogo znate o viševekovnim etni?kim sukobima na Kosovu i Metohiji, ne moram dokazivati da je u toj pokrajini klju?

balkanskog spokojstva. I ne moram vama dokazivati da se baš na Kosovu i Metohiji za?ela opasna neevropska politika koja je dala ime

balkanizaciji, dakle usitnjavanju.

Evropa odavno ide ka ukrupnjavanju intelektualnih, tehnoloških, finansijskih i svih ostalih mo?i, dakle ka globalizaciji, a Kosmet –

ako je suditi po izjavama njegovih najmilitantnijih i najglasnijih predstavnika - ide natrag u prošlost, u snove o državi u kojoj nema mesta za

inovernike i inoplemenike.

Na višenacionalnom Kosmetu su vekovima zastupane ideje destruktivnog nacionalizma i branjena tvrdnja da je

kosovsko-metohijsko-pitanje, u stvari, teritorijalno pitanje. Mora li to tako da bude i danas? Umemo li da pobegnemo od te pogubne politike?

Za Srbiju i Crnu Goru je kosovsko-metohijsko pitanje, u stvari, demokratsko pitanje

, to jest pitanje ljudskih prava. I povratak, i bezbednost, i sloboda kretanja i sigurnost imovine mogu se podvesti pod zaštitu ljudskih prava.

Upravo je to sadržano u formuli ''standardi pre statusa'' od koje se nikako ne može odstupiti.

Mi se zalažemo za najdoslednije mogu?e, u celini i do poslednjeg slova, sprovo?enje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Na

mogu?e, zapravo o?ekivane zamerke da ovakav pristup predstavlja odlaganje razgovora o statusu, spremno odgovaramo da to nije

Koordinacioni centar na ?ijem sam ?elu, pripravni da brzo, odmah potom, razgovaraju o statusu. Moramo, me?utim, biti realni: dosadašnja

zbivanja na kosmetskom terenu, konvoji za školsku decu, napadi na povratnike, ubistva dece i starih, skrnavljenje grobalja i svetinja kao

nedvosmislena poruka ekstremista, ne ulivaju, nažalost, nadu da se ta promena, u koju ina?e verujemo i koju o?ekujemo, može preko

no?i ostvariti.

U me?uvremenu, trebalo je da razgovaramo o svakodnevici, o tehni?kim pitanjima, o obnovi prekinutih ekonomskih spona, kako bi nam

svima bilo lakše i kako bi se na Kosovu i u neposrednom njegovom okruženju živelo pristojnije. Elektri?na energija i saobra?ajna

infrastruktura nemaju mnogo veze s tim kakve emocije preovla?uju me?u Srbima i Albancima. I jedni i drugi imaju mnoštvo problema zato

što ni struje ni pristojnih puteva, ni drumskih ni železni?kih, nema dovoljno. Ne samo da je potrebno popraviti sistem elektrosnabdevanja i

da i ne govorimo.

Druge dve teme o kojima

je trebalo da razgovaramo, povratak i rasvetljavanje sudbine nestalih lica, ti?u se ljudskog dostojanstva. Anahrone su, spadaju u prošli,

ne u ovaj vek, vek u kome bi morala da preovladava prosve?ena demokratija i apsolutno poštovanje celokupnog korpusa ljudskih prava. I

tu bismo morali što pre prionuti na posao, maksimalno se trude?i da se oslobodimo nagomilanih predrasuda i stereotipnog na?ina mišljenja.

Ne može, uostalom, biti diskusije o tome ima li neko raseljeno lice, svejedno da li srpsko, albansko, tursko, romsko ili koje drugo, pravo da

se vrati u svoj dom i tu ostane i opstane. Oni koji se vra?aju morali bi znati kada i gde se vra?aju, kako se vra?aju. I morali bi dobiti ?vrste

garancije da ?e njihov povratak biti bezbedan. Dalje, svaka unesre?ena porodica, albanska, srpska, romska, turska, bošnja?ka morala bi

Mi smo, dakle, gospodo, imali obavezu da pre?emo iz perioda stvaranja i nagomilavanja problema u period rešavanja problema.

Šta je za to potrebno?

Rekao bih: mnogo više od dobre volje, a videli smo da na jednoj strani nema ni dobre volje. Pre nego što su po?ele stizati vesti

iz Prištine o kvarenju našeg susreta govorio sam kako bi veoma r?avo bilo ako bismo na kraju zaklju?ili kako nismo u stanju da se

dogovorimo. Evropskim zvani?nicima, mislio sam, bio bi to nepomerljiv dokaz da smo nezreli za evropske integracije, da naš ulazak u

Evropsku uniju treba odložiti do nekih boljih vremena.

Žao mi je što sada znam da me niko ne može osloboditi ovih strahova.

Hteo sam da uveravam svoje sagovornike da ?e nam uspešan dijalog omogu?iti da krenemo dalje u posao, da se, u skladu sa

preporukama Saveta Evrope, OEBS-a, Pakta stabilnosti i drugih multilateralnih tela, a pre svega pod okriljem i uz pomo? UNMIK-a,

okrenemo osnovnim zadacima, klju?nim za napredak Kosova i Metohije i celog regiona: demokratizaciji, decentralizaciji i dekriminalizaciji.

Sada, posle svega što se desilo u Prištini, mogu da dodam: Izostavljanje predstavnika kosovsko-metohijskih Srba iz prištinske

delegacije razumeo sam kao neprihvatanje multietni?kog Kosova i Metohije, kao dokaz nepristajanja da srpski ministar predstavlja Srbe,

kao nameru da se Srbi liše osnovnog prava da diskutuju o svojim pravima.

stvaranju takvog društva.

Gospodo, sve sam ovo rekao zato što u Be? nismo došli da se slikamo i fraziramo, nego da razgovaramo i da se dogovorimo.

Hvala što ste me saslušali.

Covic o pogorsanju bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji

Trenutno pogorsanje bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji, o cemu svedoci pojacana aktivnost

pripadnika UNMIK policije, ali i pretnje ekstremnih grupa Albanaca upucene mirovnim snagama UN u juznoj

srpskoj pokrajini, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dr Nebojsa Covic ocenio je kao jos

jedno upozorenje svima i otvorenu pretnju stabilnosti i normalizaciji zivota u citavom regionu.

Dr Nebojsa Covic pozvao je predstavnike medjunarodne zajednice, EU i NATO da ucine sve kako bi

se bezbednost kao kljucni standard za resavanje problema na Kosmetu zagarantovala svim stanovnicima

pokrajine. Bez konkretnih poteza na stavaranju tolerantnog i multietnickog drustva u juznoj srpskoj pokrajini,

istice Covic, povratak raseljenih i prognanih, ekonomski prosparitet i borba protiv organizovanog kriminala na

Kosovu i Metohiji ostace bez konkretnih poteza, a samim

KOSMET JE GENERATOR ORGANIZOVANOG KRIMINALA

granica. Izlaz vidim u efikasnijoj saradnji državnih službi, stalnom dogovaranju i permanentnoj borbi protiv

zajedni?kog neprijatelja», rekao je potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i

Metohiju dr Nebojša ?ovi? obra?aju?i se u?esnicima Me?unarodne konferencije o borbi protiv organizovanog

kriminala.

Naglasivši da pripadnici organizovanog kriminala nastupaju kao multinacionalne kompanije, dr ?ovi? je rekao da

je, uprkos politi?koj volji u nekim državama regiona da se zatvore kanali za šverc oružja i narkotika, suzbije

ilegalna imigracija i trgovina ljudima i spre?e protivzakonite radnje na granicama, u ovoj oblasti postignuto

premalo.

On je, kao razlog za to što je Balkan bio i ostao pogodan prostor za kriminalne aktivnosti, naveo siromaštvo

država i naroda, stalno zaostajanje nacionalnih ekonomija, gra?anske ratove, sankcije me?unarodne zajednice,

spregu kriminala i politike i benevolentan odnos nekih centara mo?i prema albanskom terorizmu i ekstremizmu. Dr

?ovi? je rekao da je Kosovo i Metohija predstavljaju tipi?an primer finansiranja tzv. nacionalnih projekata prljavim

novcem.

«Ova pokrajina postala je generator organizovanog kriminala, uporište i sklonište kriminalaca. Parama od prodaje

droge kupuje se oružje, finansiraju se paravojske, pla?aju se uticajne organizacije i pojedinci koji se zalažu za

nezavisnost Kosova i Metohije», naglasio je ?ovi?.

samo 155 komada oružja iako, prema procenama, u pokrajini ima oko pola miliona Kalašnjikova. ?ovi? je ocenio

da deo odgovornosti za fijasko ustanova na Kosmetu snosi i me?unarodni faktor.

novca, ve? i sa korumpiranim delom me?unarodne policije i vojne mašinerije zadužene za spre?avanje nasilni?kih

akcija i ekstremisti?kih ideja», naglasio je ?ovi?.

On je izrazio žaljenje što se pregovori ekspertskih grupa Beograda i Prištine odlažu u nedogled, jer postoji

nekoliko goru?ih problema koje treba rešiti, a to su, pre svega, sloboda kretanja i uspostavljanje efikasne kontrole

na granici Srbije i Albanije.

«Verujem da je ?utanje svedoka o ubistvu dece u Goraždevcu obezbe?eno strahom ili je pla?eno novcem od

prodaje oružja i droge. Da nije tako, znali bismo mnogo više o doga?aju u kojem je tako ubedljivo poražena

ljudskost», zaklju?io je ?ovi?.

OSNOVNE SMERNICE ZA REŠAVANjE

KOSMETSKE KRIZE

dr Nebojša ?ovi?

,

potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i

Metohiju

Beograd, 22. jul 2003. godine

Kosmetska kriza, kao i sva sporna pitanja Srba, Albanaca i drugih naroda u regionu predstavlja osnovu BALKANSKE KRIZE.

Umesto stalnog bavljenja prošloš?u moramo se okrenuti budu?nosti u nadi da ?e jednog dana do?i do povezivanja i integracije balkanskih

naroda. Neophodno je da se do?e do dobrih i stabilnih odnosa izme?u zemalja u regionu.

Potrebno je da zajedni?ki do?emo do evropskih i svetskih standarda i oslobodimo se zablude da su balkanski narodi u Evropi,

narodi druge kategorije i da su im stalno neophodni tutori.

Pristup ''standardi pre statusa'' podrazumeva: liberalnu demokratiju, individualna prava i slobode, vladavinu prava, verski

pluralizam, tržišnu konkurenciju, ... Evropa nam nudi ?lanstvo u zamenu za pobedu nad prošloš?u, a ne želi igru za politi?ki entitet

prošlosti i okretanje ka budu?nosti ne zna?i nezavisnost K

osova i Metohije ukoliko želimo održivo stabilan region. Zemlje regiona treba da izgrade mrežu me?usobnog povezivanja u svim

sli?nim procesima u sprovo?enju Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini ili Erdutskog u Hrvatskoj kako se ne bi ušlo u zamku ''duplih

standarda''. Nije dobro da pojedini me?unarodni faktori tuma?e odre?ena dokumenta onako kako njima odgovara, takav pristup ne

doprinosi rešenju problema. Po ovoj logici upravo oni koji ubrzano i ?esto forsiraju temu ''Kona?ni status Kosova'', koriste?i slede?e

pristupe:

''Bez kona?nog statusa Kosova nema napretka u reformama'',

''Bez kona?nog statusa Kosova u Beogradu se podsti?e nacionalizam i ksenofobija'',

''Bez kona?nog statusa Kosova Beograd ?e imati probleme u pogledu sopstvenih prioriteta: obnove, ekonomije i postepene

integracije u me?unarodnu zajednicu'',

''Srbija ne može u potpunosti postati demokratska zemlja dok se ne reši status južne pokrajine'',

pokušavaju da realizuju neki parcijalni geopoliti?ki interes, a protiv procesa doslednog sprovo?enja Rezolucije SB

UN 1244. Ponekad se tema ''kona?ni status'' vešto zamenjuje pri?om o ''standardima'', koja više upu?uje na prejudiciranje statusa, nego na

pristupa ''standardi pa status'' bio bi neuspeh u sprovo?enju Rezolucije SB UN 1244, a time i neuspeh me?unarodne zajednice. Potpuno je

Ne samo da je bezna?ajan broj povratnika, nego je silno uve?an i broj o?ajnika koji ne?e, koji ne smeju i ne mogu da se vrate na teritoriju

Kosova i Metohije. Ako se i dalje ra?una sa ovakvim politi?kim retorikama o pravu i neophodnosti povratka Srba na Kosmet, a

me?unarodna zajednica ne preduzima onako energi?ne mere kakve je preduzela u Bosni i primorala zara?ene strane da omogu?e

politi?kim ustanovama, ako se nešto do kraja godine radikalno ne promeni u stavu me?unarodne zajednice i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji,

onda ?e se na Kosmet vratiti samo po neki o?ajnik. A taj broj ni danas ne prelazi dva odsto raseljene populacije.

U mnogim oblastima

na Kosmetu situacija je po Srbe i nealbance teža nego što je bila krajem dvadesetog veka uprkos naporima me?unarodne zajednice i

proklamovanim deklaracijama albanskih lidera. Moramo shvatiti da nešto mnogo ne valja na Kosmetu i da je plodnoj budu?nosti neophodna

albanskih lidera za re?, politi?ka odgovornost ?e ostati potpuno stran koncept, a veliki broj raseljenih se ne?e vratiti ku?ama.

destruktivnog nacionalizma. Samo na ovaj na?in ne?emo do?i u situaciju: ''da nam budu?nost okrene le?a jer nismo uspeli da pobedimo

prošlost''.

Pitanja prosperiteta gra?ana i naroda Balkana, ne mogu se rešavati samo insistiranjem na istorijskim i nacionalnim kategorijama,

ve? i na kategorijama saradnje i integracije, ravnopravnosti i multietni?nosti. Principi nacionalnog samoopredeljenja su principi ratne, a ne

startu su gubitnici – i Srbi sa na?elom istorijske izvornosti i Albanci sa principom nacionalnog samoopredeljenja.

Nesprovodiv je iz više razloga. Ukoliko se to pravo nacionalnog samoopredeljenja, omogu?i Albancima kao univerzalni, pozitivni

me?unarodni princip, onda se mora sprovesti i u Bosni i Hercegovini. Ukoliko bi se koristio kao ekskluzivni princip, isklju?ivo za Albance,

suštini, od zahteva da se formira država od isklju?ivo ideoloških ili religijskih istomišljenika.

Albanci su potpuno homogenizovani u zahtevu za nezavisnost Kosova i Metohije. Albanci na Kosmetu sabotiraju saradnju sa UNMIK-om

u okvirima Rezolucije SB UN 1244. Sada je ve? potpuno jasno da imaju neiskren odnos. Izuzetno je nizak nivo stanja ljudskih prava,

bezbednosti i slobode kretanja srpske nacionalne zajednice i drugih nealbanskih zajednica.

Bivši režim je Kosovo i Metohiju koristio za odvra?anje pažnje od svakodnevnih problema i neuspele politike koju je vodio. Kod politi?kih

struktura u Srbiji nema homogenog stava o suverenitetu Srbije nad Kosmetom. Na sudbinu Kosova i Metohije gleda se sa neverovatnom

ležernoš?u, kod pojedinaca iz vladaju?e koalicije, a ?ak i sa pristupom ispod stava o suverenitetu Srbije nad Kosmetom.

Moramo na?i pravu meru izme?u našeg cilja i strategije prema Kosovu i Metohiji u odnosu na politi?ku i drugu zavisnost Srbije od

me?unarodnih faktora me?u kojima pojedini otvoreno ili prikriveno simpatišu i podržavaju albanske separatisti?ke ciljeve.

Postoje pokušaji svesnog i ciljnog potkopavanja Rezolucije SB UN 1244 u smislu suvereniteta Srbije i Crne Gore na Kosovu i Metohiji kroz:

-

ubrzavanje rešenja kona?nog statusa Kosova i Metohije;

- evidentno kršenja Rezolucije SB UN 1244 od strane me?unarodnih faktora uz stalno tuma?enje istih da se radi po Rezoluciji. Problem je

ko tuma?i i arbitrira oko Rezolucije i njene implementacije?

-

zamenu za lakše i brže priklju?enje EU i NATO.

Nedopustivo je za ozbiljnu i odgovornu vlast da nam se dogodi da se jedna EVROPSKA DRŽAVA ODRI?E ZNA?AJNOG DELA

SVOJE TERITORIJE da bi udovoljila me?unarodnim o?ekivanjima i pritiscima.

Kod pojedinih me?unarodnih subjekata postoje o?ekivanja da ?e se u Srbiji iskristalisati svest o prihvatanju i oblikovanju politi?kog i

pravnog okvira koji treba da olakša i omogu?i odluku o izdvajanju Kosova i Metohije iz Srbije. U prilog ovakvoj tezi ide i stvaranje labave

državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Postoji opasnost da se izdvajanje Kosmeta iz Srbije izvede tako što ?e se veštim politi?kim manevrom izbe?i formalno kršenje principa o

daljem nemenjanju granica na Balkanu i time zadovoljiti zahtev Kosmetskih Albanaca za osamostaljivanjem od Srbije.

Kosovo i Metohija se ubrzano oprema potrebnim državnim atributima. Paralelno sa tim postoje pokušaji pripreme Srbije, njene javnosti i

Kosovo sadašnjoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Polazi se od toga da Srbija ne?e mo?i odmah da se saglasi sa nezavisnoš?u

investicije. Plan je da se to napravi dvostepeno kako bi se izbegla destabilizacija dejtonske Bosne i Hercegovine i slabašne Makedonije,

kao i nekih drugih evropskih zemalja. U toku su velike pripreme za sprovo?enje ove strategije kroz aktivnosti raznih ameri?kih i evropskih

nevladinih organizacija, analiti?kih centara i lobisti?kih grupa koji otvoreno zagovaraju nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno

samoopredeljenje Albanaca u toj pokrajini. Nedopustivi su pristupi ucene Srbije koje zagovaraju pojedini lobisti nastupaju?i sa slede?im

veoma opasnim tezama:

‘’Razgovori o prakti?nim pitanjima treba da teku paralelno sa procesom donošenja odluke o kona?nom statusu pokrajine, uz

odgovaraju?e nagrade za Srbiju.‘’

‘’Ne bi trebalo sprovoditi bilo kakav dogovor izme?u Beograda i albanskih lidera na Kosovu dok se ne proglasi nezavisnost

pokrajine.’’

‘’Srpski bol zbog gubitka Kosova može se kompenzovati prakti?nim dobicima u ekonomskoj i društvenoj sferi.’’

‘’Ukoliko Srbija želi da se odre?ena pitanja reše, ona mora prihvatiti nezavisnost Kosova.’’

‘’Kona?no, prijem Srbije u EU treba usloviti rešavanjem statusa Kosova. Status pre integracije mogao bi biti prigodan slogan

za ovaj region.’’

Niko iz me?unarodne zajednice se ne?e protiviti nezavisnosti kao rešenju za Kosovo i Metohiju ako bi Srbija na to pristala.

Pristanak Srbije na amputaciju Kosmeta lišio bi me?unarodnu zajednicu (SAD i EU) problema u Bosni i Hercegovini, Makedoniji,..., jer više

ne bi bilo re?i o nagra?ivanju separatizma, ve? o sporazumnom odvajanju Kosmeta od Srbije. Ovo je velika opasnost za Srbiju ukoliko

državne strukture to olako shvate.

Cela strategija sastoji se u slede?em: Srpsku javnost i zvani?nu vlast treba ubediti da je u najboljem interesu same Srbije da se

što pre oslobodi tereta Kosova i Metohije, kako bi lakše i brže ušla u evroatlantske organizacije. Osnovni stavovi države Srbije i

njenih struktura treba da se zasnivaju na slede?im smernicama i principima:

(

I) Srbija se ne sme ni po koju cenu odricati Kosova i Metohije i na takav pristup nema pravo nijedan politi?ar u Srbiji. Sve što bi se od sada

pa nadalje ?inilo sa Kosmetom bez saglasnosti Srbije bilo bi nezakonito i predstavljalo bi otima?inu.

(

II) ?vrsto i jasno insistiranje na Rezoluciji SB UN 1244. Suverenitet države ima prednost nad separatisti?kom voljom manjinske etni?ke

može se dozvoliti razbijanje teritorijalne celovitosti Srbije.

(

III) Finalni akt KEBS-a iz Helsinkija garantuje nepromenljivost spoljnih granica država ?lanica, osim u slu?aju njihovog pristanka; ovakvi

Generalna skupština OUN je glasanjem o prijemu SRJ

(Srbije i Crne Gore) u ?lanstvo ratifikovala stav Badinterove komisije o suverenitetu Srbije nad Kosovom i Metohijom, s obzirom da se ta

pokrajina nalazi u njenim avnojevskim granicama.

Potpuno poštovanje

: Londonskog ugovora iz 1913., Versajskog ugovora o miru iz 1919. godine i Pariskog ugovora o miru iz 1947. gde je potvr?en

suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom.

na?in. To zna?i da ta dokumenta ne daju apsolutnu zaštitu i podršku ukoliko po tim pitanjima nema jedinstva u Beogradu.

(

ta odredba potvrdi i naglasi svim me?unarodnim ?iniocima, a posebno: OUN (SB i GS); SE; OEBS; EU; NATO;...

(

V) Jasan i kategori?ki stav da je ulazak Srbije i Crne Gore u Savet Evrope, EU, Svetsku trgovinsku organizaciju ili Partnerstvo za mir,

NATO, jedino mogu? u avnojevskim granicama Srbije i Crne Gore.

(

VI) Stalno insistirati kod me?unarodnih faktora da se za našu državu ne traži ništa više od onoga što druge bivše jugoslovenske

republike i isto?noevropske zemlje ve? imaju, naime, garantovani teritorijalni integritet i spoljne granice, ravnopravni tretman i neokrunjeno

nacionalno i državno dostojanstvo.

(

VII) Da se povodom privatizacije imovine Srbije na Kosovu i Metohiji zatraži pravna zaštita od Stalnog me?unarodnog suda pravde u

Hagu.

(

široke i fleksibilne okvire u kojima je kona?no rešenje statusa Kosova i Metohije mogu?e na?i uz uvažavanje legitimnih interesa obe

strane.

(

nacionalnoj zajednici visok stepen samostalnosti u odnosu na mati?nu državu Srbiju. Na ovaj na?in se Kosovu i Metohiji obezbe?uju sve

(X) Neophodno je olakšati albanskoj zajednici shvatanje da je nezavisno Kosovo i Metohija nerealno i opasno kao faktor stalne

nestabilnosti u regionu. Svi gra?ani Kosmeta, a i regiona moraju se suo?iti sa evropskom realnoš?u koja ne dopušta nasilnu promenu

granica. Pokrajina Kosovo i Metohija mogla bi postati entitet više od autonomije, a manje od države u okviru Srbije. U okviru takvog entiteta

psihološka stešnjenost sugerisanog kona?nog statusa Kosmeta manje bi se ose?ala. Svi bi postali ?lanovi široke balkanske i evropske

(

XI) Neophodno je da Srbija ?vrsto i dosledno, bez obzira na promene vladaju?ih struktura, ostane pri stavu o svom suverenitetu nad

Kosmetom. Bilo koja vlast u Srbiji nema pravo da se odri?e tapija na pokrajinu Kosovo i Metohija niti da je u celini ili delovima prenosi na

druge. Odricanje od Kosmeta zna?ilo bi odstupanje od nacionalnih i državnih prava Srbije i poigravanje sa sudbinom njene južne

Pokrajine.

(

XII) Srbija mora da postupa veoma odgovorno i odlu?no kako bi spre?ila pojedine me?unarodne faktore u podršci za nezavisnost Kosova

i Metohije. Stav svih relevantnih subjekata Srbije mora da bude jasan: Ukoliko me?unarodna zajednica ili njen deo, proglasi nezavisnost

Kosmeta bez saglasnosti Srbije, to ?e zna?iti nasilno otimanje dela teritorije Srbije van pozitivnog me?unarodnog prava i rizik da se takav

nasilni presedan okrene protiv me?unarodne zajednice.

(

mora da se sprovodi pravom brzinom i uz pravu meru. Ne sme se dogoditi da se stekne utisak da Srbiji i Državnoj zajednici i nije stalo do

Kosmeta i da bi one mogle da prihvate i neko rešenje koje bi bilo ispod suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom.

(

sadašnjih granica Srbije ili da se dopusti mogu?nost razmene Kosova i Metohije, pa ?ak i napuštanje cele Pokrajine ako bi ona ostala bez

srpskog stanovništva.

(

zajednice u EU i NATO. Na ovakav pristup nema niko pravo na politi?koj sceni Srbije, bilo da je vlast ili opozicija.

(

XVI) Potrebno je zaštititi kulturno-istorijski identitet srpskog naroda koji se ?uva u pravoslavnim manastirima, crkvama i grobljima.

Neophodne su dugoro?ne mere zaštite našeg kulturno-istorijskog blaga na prostorima Kosmeta kroz:

- Selekciju i kategorizaciju kulturno-istorijskih spomenika;

- Formiranje zaštitnih zona oko najvažnijih spomenika kulture;

- Sprovo?enje modela zaštite kulturno-istorijskih spomenika.

(

XVII) Insistirati na otpo?injanju dijaloga izme?u Beograda i Prištine u prisustvu svih releavntnih me?unarodnih faktora, a po dolasku novog

Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN uz uvažavanje mehanizma Visoke radne grupe definisane u zajedni?kom dokumentu

potpisanom izme?u Beograda i Prištine

(5. novembar 2001. godine). Pored Rezolucije SB UN 1244, Kumanovskog Vojno tehni?kog sporazuma, Ustavnih okvira, postoji Sporazum

o saradnji Jugoslavije i UNMIK-a koji je me?unarodno priznat i moramo ga se pridržavati.

Kosmetu, a ti se nalaze i me?u Albancima. Srbija mora energi?no, preko svih me?unarodnih foruma i Haškog tribunala da zahteva su?enje

albanskim ratnim zlo?incima, jer je i ona po?ela da sudi svoje – Srbe, ratne zlo?ince. Ukoliko Haški tribunal ne napravi zna?ajniji iskorak po

albanskih ekstremisti?kih grupa.

(XIX) Neophodno je izvršiti operacionalizaciju standarda tako da se ta?no zna šta je ?ije zaduženje, u kom roku se mora sprovesti kao i u

kom roku se mora dosti?i odre?en nivo standarda. Potrebno je obezbediti mehanizam za pra?enje napretka dostizanja odre?enog nivoa

standarda. Ne može se prepustiti da sam SPGS procenjuje da li je rezultat postignut ili nije. Upravo zbog toga Kontakt grupa zajedno sa

Beogradom i UNMIK-om treba mese?no da prati nivo dostizanja standarda i da o tome kvartalno izveštava SB UN i Generalnog sekretara

UN.

(XX) Nema rasprave, o statusu Kosmeta, dok se ne sprovedu sve odredbe Rezolucije SB UN 1244 i obezbedi potpuno poštovanje Vojno

tehni?kog sporazuma, Ustavnog okvira i Sporazuma o saradnji Jugoslavije i UNMIK.

Ne može se raspravljati o kona?nom statusu Kosova i Metohije dok se ne dostignu odgovarju?i standardi multietni?kog života, a to je u

velikoj meri vezano za svest gra?ana i politi?ara koji su predvodnici. Nama je neophodno stalno pra?enje stvarnog stanja i napretka kako

bi zadovoljenjem odre?enih kriterijuma došli do datuma kada ?e mo mo?i da raspravljamo o datumu kada bi po?eli dijalog o statusu

Kosmeta.

Neophodno je da svi subjekti shvate da je jako opasno forsirati bilo koje rešenje o kona?nom statusu Kosova i Metohije. Ma koliko zvu?alo

nerealno zaštitnik za sve nas je vreme. U protivnom deli?emo, crta?emo nove granice i sigurno svi zajedno ulaziti u nove opasne i krvave

sukobe koji zna?e razaranje, a ne integraciju i razvoj.

Vreme je da se i Srbi, i Albanci, ali i Makedonci i svi ostali narodi na Balkanu, na osnovu iskustva iz bliže prošlosti, zamisle nad

svojom mogu?om budu?om sudbinom. Osnovno iskustvo je da nijedno pripajanje teritorije, nijedna promena granica, nisu doveli do ve?e

ekonomske mo?i ili razvoja, ve? do razaranja, pustošenja, ogromnih ljudskih i materijalnih gubitaka i siromaštva. Ak

cenat naše budu?nosti treba da bude u okviru rešenja zasnovanih na integrativnim procesima Zapadnog Balkana. Uostalom Rezolucija

SB UN 1244 i vojne snage su tu delimi?no i zbog budu?ih integracija i kontrole tog procesa.

U protivnom postoji opasnost da lideri ve?inskog stanovništva na Kosmetu ne dozvole da se na njega i na svoju zemlju i u svoje

domove vrati veliki broj raseljenih i prognanih. Ako bude tako, onda ?e se ispostaviti da je preduslov novog Kosmeta bio zlo?in etni?kog

?iš?enja. Uveren sam da

Revizija Rezolucije SB 1244

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dr Nebojša ?ovi? ocenio je da su

predloženi standardi za Kosovo i Metohiju pre?ica ka ostvarenju težnji albanskih politi?ara usmerenih ka

potpunoj nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Zamenik šefa UNMIK – a ?arls Brejšou upoznao je sino? lidere vode?ih albanskih partija na Kosovu sa

kona?nom verzijom plana sprovo?enja standarda za Kosovo. Oni su konstatovali da su postoje?i zakoni Srbije

glavna smetnja ostvarenju standarda.

autonomijom. Ponu?eni nacrt dokumenta nam ne odgovara jer nisu uzeti u obzir amandmani koji su se odnosili na

On je ponovio da se ovim nacrtom vrši revizija Rezolucije SB 1244, jer se ponu?eni standardi postavljaju iznad

nje.