XVII Odnosi u federaciji.-Godisnj izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

Odnosi u federaciji su definisani ustavom ,zakonima , i medjunariodnim konvencijama, i kao takvi treba da budu postovani. Zalazemo se za jedinstvo Srbije i Crne Gore ,sto je ustavno nacelo i zelja vecine stanovnika koji su vekovima tezli da zive zahjedno.Cuvanje teritorijalnog i drzavnog integrieteta SCG je obaveza koju treba da ostvare drzavni organi i gradjani.

B.Rezime:

Oba veca savezne skupstine Savezne republike Jugoslavije donela su veceras odluke o usvajanju Ustavne povelje o drzavnoj zajednici "Srbija i Crna Gora" i Zakona o njenom sprovodjenju. Time je zvanicno prestala da postoji Savezna republika Jugoslavija sacinjena iz dve republike, a po Ustavu od 27. aprila 1992. godine i nakon raspada bivse SFRJ. Definitivno, nakon 72 godine od osnivanja drzave Jugoslavije. Polazeci od ravnopravnosti dve dr¾ave clanice, dr¾ave Crne Gore i dr¾ave Srbije koja ukljucuje autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, trenutno pod medunarodnom administracijom u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, na osnovu Polaznih osnova za preuredenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine. /// Narodna skup¹tina

Republike Srbije, Skup¹tina Republike Crne Gore i Savezna skup¹tina SRJ

donose: USTAVNU POVELJU DR®AVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA IME////

Prema Srdji Trifkovicu ,ono sta sada imamo jeste mehanizam na automatskom pilotu za razlaz

Srbije i Crne Gore po isteku perioda od tri godine.Sa razlicitoh strana stizu misljenja I procene da se radi o mehanimu koji ima za cilj da za tri godine pripremi definitivan razlaz Srbije i Crne Gore.

Tokom 2003 godine se nastavljaju natezanja i rasprave politicara obe republike.Postoje zelje i namere pojedinih politicara da razbijaju zajednicu Srbije i Crne Goer sto cine protivno zelji vecine stanovnika obe republike, koji su iste krvi i vere, jezika i mentaliteta, i vekovima su sanjali da zive zajedno,.Sada ih pojedini politicari zele da razdvoje da bi tako ostvarili svoje parcijalne i licne karijeristicke i finansijske interese, i da bi se kukavicki i poltronski ulizivali onima u geo okruzenju kojima odgovara slabljenje Srba i Crnogoraca. Koji sve cine da Srbe podele i zavade, da ih slabe, sire dekadentne pojave, i podsticu kriminal sudija i mafija .Sa zaljenjem konstatujuemo da se medjunarodna zajednica na rec ima za laze za zajednick drzavu i postovanje ljudskih prava, ali ustvari drzi i dalje na celnim pozicijama one koji se zalazu za razbijanje drzave, i koji sire kriminal I bezakonje sudija, i svakojake dekadentne pojave koje imaju za cilj slabljenje zajednice i slabljenje nacije i drzave. Na vlasti su one formacije i politicari koji su bili u vreme S.Milosevica i pre njega, prava auetenticna opozicija je potisnuta. Na vlasti su u svim drzavama iz sastava bivse SFRJ, ukljucujuci mnoge politicare sa Kosova, oni koji su nas tada progonli kao”razbijace Samoupraven SFRJ”” agente Zapada I NATO”oni su onda bili protivnici Zapada i krsil ljudska prava, izazvali rat, zrtve, izbeglice i stradanja, sada su oni opet na vlasti a mi i dalje proganjani od njih. Sada su oni “zagovaraci NATo” a mi “smetnja Nato””Srbi” itd. Medjunarodna zajednica ih i dalje podrzava, kak kada su oni navodno bili protiv Zapada? Medjunarodna zajedniac nije privrla u Haski sud njih, prave krivce, koji su se obogatili, nego sporedne osobe, naivne marionete.Zrtve poslednjeg rata, Muslimani Bosnjaci, Albanci, Srbi, treba da se ujedine i dignu glas protiv hipokrizije pojedinih krugova medjunaroden zajednice koji na Balkanu podrzavaju kriminalce .

Nas stav je da nasa drzava treba da udje u EEZ i druge medjunarodne integracije,I ne zagovaramo svadje i rasprave sa medjunarodnom zajednicom, zagovaramo takt i diplomaticnost, ali istinu treba reci ma koliko da bila bolna.

Zasto medjunarodna zajednica stalno podrzava one koji ksre prava a odbija da podrzi one koji se zalazu za zavodjenje evropskih standarda u nasoj zemlji?Prepoznatljivo je da ima krugova koji bi tako cineci hteli da ometu izlazak iz krize I da ostvare zadrzavanje nase zemlje na nivou balkanizacije.

DSS smatra I tokom 2003 godine da drzavna zajednica ima buducnost, sto podrzavamo. Nastavljaju se prepucavanja Podgorice I Beograda, razdvajanje je vrlos tetno, slabi naciju, drzavu, na radost geo okruzenja, ugrozava pitanje Kosova,polozaj Crne Gore u odnosu na susede, posebno na Albance, otvara pitanje opstana vrlo brojnih Crnogoraca u Srbiji naknon raspada zajednice. stvara lose procene I netoleranciju na relacijaam Srbi-Crnogorci..Osudjujemo beskrupuloznost pojedinih politicara Crne Gore ,koji zloupotrebljavaju ovakvu pogubnu konjunkturu da indoktriniraju Crnogorce protiv Srba , da falsifikuju cinjenice I da fabrikuju nekakav drugaciji etnicki I rasni identitet Crnogoraca u odnosu na Sbe. U isto vreme imaju svoje saveznike u Srbiji koji ovo pitanje zloupotrebljavaju da podsticu m,rznju protiv Crnogoraca I pozivaju na njihov izgon iz Srbije.

Vojska ne moze biti predmet prepucavanja politicara, razdvajanje I slabljenje vojske je radost za zlobmo geo okruzenje.Sve to ima svoje reperkusije na druge oblasti, pa I kad se radi o odnosima crkava, javlja se neka zasebna pravoslavna crnogorska crkva, sto je vrl tezak I podmukao udarac naciji i veri..

II.Stanje u praksi

Januar:

VOJISLAV KOŠTUNICA U AUTORSKOM TEKSTU ZA "BLIC"

BUDU?NOST

Mogu li one snage koje ne samo priželjkuju, ve? i proglašavaju nestanak državne

uvek na srcu opstanak zajedni?ke države?

Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica je, u autorskom tekstu koji

racionalno i moderno ure?ena – ima budu?nost, prenosi "Beta".

"Ja i dalje verujem da racionalno i moderno ure?ena državna zajednica Srbije

i Crne Gore ima budu?nost i nudi više gra?anima, kako Crne Gore, tako i Srbije,

nego što bi im nudile samostalna Srbija, odnosno samostalna Crna Gora",

napisao je Koštunica.

nefunkcionalni privid zajednice. Imamo sasvim r?ava iskustva sa nefunkcionalnim

prividima. Nema potrebe da ih ponavljamo", precizirao je on.

Isti?u?i da, kao jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma ima obavezu,

politi?ku i li?nu, da se na izmaku mandata saveznog predsednika još jedanput

obrati javnosti, Koštunica je ocenio da je taj sporazum "zasnovan sasvim realno

na zate?enom nasle?u u odnosima Srbije i Crne Gore, njihovim sadašnjim

odnosima i interesima, kao i interesima državne zajednice u kojoj su Srbija i Crna

Gora provele više od osam decenija, ali i interesu Evrope".

Ocenjuju?i da su Srbija i Crna Gora danas, po ko zna koji put, na još jednom

ispitu, on je, me?utim, ukazao da je posle potpisivanja Beogradskog sporazuma,

"mnogo, ili ?ak ve?ina stvari", krenulo u nepovoljnom pravcu.

"Pošto se nepotrebno otezalo sa usvajanjem Beogradskog sporazuma u

saveznom parlamentu, još više se odugovla?ilo sa radom na Ustavnoj povelji, a

povrh svega su ispoljena nastojanja da se odstupi od Beogradskog sporazuma,

Koštunica.

Kao proceduralno odstupanje, on je naveo pokušaje, u više navrata, suprotno

sporazumu, da se do teksta povelje do?e prostom pogodbom dveju vlada, Srbije i

Crne Gore, dok su, kao odstupanje u suštinskom smislu, u povelju unošena ili se

pokušavalo da se unesu mnoga rešenja koja su suprotna duhu i slovu

sporazuma.

ne isklju?uje mogu?nost da se za tri godine razdruže, ali isklju?uje mogu?nost ili

smislenost njihovog udruživanja samo zarad razdruživanja", naglašava Koštunica i

prime?uje da se ovde odmah name?e zdravorazumsko pitanje: "Ako je nužno da

se državna zajednica rasturi za tri godine, zašto se to ne bi u?inilo odmah,

odnosno zašto sadašnja vlast u Crnoj Gori ne bi referendumom odlu?no rešila sve

dileme?"

"Ako smo uvereni da je Ustavna povelja, uprkos svim manama, ipak prihvatljiv

demokratski razvoj i evropsku perspektivu, onda se postavlja još jedno pitanje:

Mogu li one snage koje ne samo priželjkuju, ve? i proglašavaju nestanak državne

zajednice, uživati u njenim budu?im institucijama podršku onih kojima je još uvek

na srcu opstanak zajedni?ke države? Bojim se da ne mogu, ostanu li pri takvim

svojim stavovima i politi?koj praksi", zaklju?io je Koštunica.

SD-SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Nedozvoljena licitiranja o Vojsci

Izjava predsednika Socijaldemokratije dr Vuka Obradovi?a

može biti smislena bez sopstvene armije. A ideja o zameni vojske policijom, koja je još prisutnija, krajnje je opasna jer ne vodi ra?una o sasvim razli?itoj ulozi vojske i policije u organizaciji države.

dostojanstvo ljudi u uniformi.

Predsednik Socijaldemokratije

dr Vuk Obradovi?

Februar:

Prestala je da postoji SRJ koja je postala Srbija i Crna Gora. Registruje se jacanje tenzija izmedju Srbije i Crne Gore, medju regijama, Federacija izgleda tezi raspadu?

BEOGRAD - Oba veca savezne skupstine Savezne republike Jugoslavije donela su veceras odluke o usvajanju Ustavne povelje o drzavnoj zajednici "Srbija i Crna Gora" i Zakona o njenom sprovodjenju. Time je zvanicno prestala da postoji Savezna republika Jugoslavija sacinjena iz dve republike, a po Ustavu od 27. aprila 1992. godine i nakon raspada bivse SFRJ. Definitivno, nakon 72 godine od osnivanja drzave Jugoslavije, ovo ime za nekadasnju zajednicku drzavu nekoliko naroda na

Balkanu odlazi u istoriju. Sve svetske novinske agencije javljaju vest :

"Drzava Jugoslavija vise ne postoji".

Subject:

Geopolitika-Balkan

SRJ je mrtva – zivela DZSiCG

Najzad je, 4.februara 2003.godine, Jugoslavija pokopana i zamenjena novom tvorevinom, orocenom na tri godine.

Cestitamo svima koji misle da ima razloga za cestitanje.

Postavlja se pitanje da li se isplati za taj privremeni objekat komponovati himnu, kreirati zastavu i popunjavati onu rupu na grudima orlova u podnozju jarbola pred Skupstinom? A i ime nekako rogobatno i neartikulisano. Bas kao i sam privremeni objekat.

Jedino sto je ostalo od stare drzave, sto je apsurd svoje vrste, jeste zvanicno ime jedne od njenih otcepljenih republika – Bivsa Jugoslovenska Republkika Makedonija. Doduse, ostala je i istorija, ali se ona ubrzano menja i prilagodjava novonastalim uslovima.

Ucenici su vec dobili nove udzbenike za istoriju za osnovne u srednje skole. Po njima, Vuk Karadzic, Jernej Kopitar, braca Strosmajer, Dositej Obradovic, knez Mihajlo, kralj Aleksandar, dobrovoljci iz sastava Jugoslovenske divizije na Solunskom frontu, borci Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, Tito, Ivo Andric i jos mnogi drugi koji su zalozili i svoje zivote za tu, sada vec pokojnu

drzavu, bili su malo…

Ah, da! Ostali su dugovi pokojnice. Svetski bankari nece prihvatiti tirade o diskontinuitetu DZSiCG sa Jugoslavijom. Gradjani DZSiCG ce vec nauciti svoju novokomponovanu istoriju, umesto srpskog jezika govorice BHS koji se vec promovise u svetu I stedeti svaku paru za isplatu ratnih steta svakom onom ko tuzi njihovu bivsu drzavu za naknadu ratne stete. Neko ce mozda upitati – zasto

gradjani? Pa zato sto DZSiCG nema imovinu. Sve je vec raspodeljeno ili rasprodato, a tu ratnu stetu ce neko morati da placa.

Gaji se nada da ce najzad biti ispunjeni i svi naknadno postavljeni uslovi za prijem u medjunarodne zajednice, institucije I organizacije i da ce i poslednji pripadnik bivse drzave na koga se pokaze prstom biti izveden pred lice pravde. Uz to, treba se nadati da ce masta onih koji postavljaju uslove najzad biti iscrpljena.

A proizvodjaci sampanjca vec flasiraju to uzviseno pice, bez kojeg nijedna proslava ne moze da prodje, za 4.februar 2006.godine. Tako svecano i javno obecase oni sto proglasise DZSiCG, a narocito neki od njih.

5. februar 2003. godine

TEKST USTAVNE POVELJE SRBIJE I CRNE GORE

BEOGRAD 05.02.2003 16:03 (AVP) - Tekst Ustavne povelje /// PREAMBULA ///

Polazeci od ravnopravnosti dve dr¾ave clanice, dr¾ave Crne Gore i dr¾ave

Srbije koja ukljucuje autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju,

trenutno pod medunarodnom administracijom u skladu s Rezolucijom 1244

Saveta bezbednosti UN, na osnovu Polaznih osnova za preuredenje odnosa

Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine. /// Narodna skup¹tina

Republike Srbije, Skup¹tina Republike Crne Gore i Savezna skup¹tina SRJ

donose: USTAVNU POVELJU DR®AVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA IME////

Clan 1/// Ime dr¾avne zajednice je Srbija i Crna Gora./// NACELO

RAVNOPRAVNOSTI /// Clan 2 Srbija i Crna Gora zasovana je na

ravnopravnosti dve dr¾ave clanice, dr¾ave Srbije i dr¾ave Crne Gore.

CILJEVI // Clan 3 Ciljevi su: - Po¹tovanje ljudskih prava svih osoba u

njenoj nadle¾nosti, - Ocuvanje i unapredenje ljudskog dostojanstva,

ravnopravnosti i vladavine prava, - Ukljucivanje u evropske strukture, a

narocito u Evropsku uniju, - Uskladivanje propisa i prakse s evropskim i

medunarodnim standardima, - Stvaranje tr¾i¹ne ekonomije koja se zasniva

na slobodi preduzetni¹tva, konkurenciji i socijalnoj pravdi i -

Uspostavljanje i obezbedivanje neometanog funkcionisanja zajednickog

tr¾i¹ta na svojoj teritoriji, kroz koordinaciju i harmonizaciju

ekonomskih sistema dr¾ava clanica u skladu s principima i standardima

Evropske unije. Clan 4 Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i grb koji

se ureduju zakonom Srbije i Crne Gore. TERITORIJA SRBIJE I CRNE GORE ///

Clan 5 Teritoriju Srbije i Crne Gore cine teritorije dr¾ava clanica

Srbije i Crne Gore. Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva. Granica

izmedu dr¾ava clanica je nepromenljiva, osim uz obostranu saglasnost.

ZAJEDNICKO TR®I©TE I SLOBODA KRETANJA /// Clan 6 Ekonomski odnosi u

Srbiji i Crnoj Gori zasnivaju se na tr¾i¹noj ekonomiji utemeljnoj na

slobodnom preduzetni¹tvu, konkurenciji, liberalnoj spoljno-trgovinskoj

politici i za¹titi svojine. Srbija i Crna Gora ima zajednicko tr¾i¹te. U

Srbiji i Crnoj Gori slobodno je kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

Zabranjeno je postavljanje prepreka za slobodan protok robe, ljudi,

usluga i kapitala izmedu dr¾ave Srbije i dr¾ave Crne Gore. Za nesmetano

funkcionisanje zajednickog tr¾i¹ta odgovorne su dr¾ave clanice. Srbija i

Crna Gora koordinira i sa dr¾avama clanicama harmonizuje ekonomske

sisteme. SEDI©TE INSTITUCIJA SRBIJE I CRNE GORE /// Clan 7

Administrativni centar Srbije i Crne Gore je u Beogradu. Sedi¹te

Skup¹tine Srbije i Crne Gore i Saveta ministara je u Beogradu, a sedi¹te

Suda Srbije i Crne Gore je u Podgorici. DR®AVLJANSTVO /// Clan 8

Dr¾avljanin dr¾ave clanice je i dr¾avljanin Srbije i Crne Gore.

Dr¾avljanin dr¾ave clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj dr¾avi

clanici kao i njen dr¾avljanin, izuzev izbornog prava. LJUDSKA I

MANJINSKA PRAVA I GRAÐANSKE SLOBODE /// Clan 9 Povelja o ljudskim i

manjinskim pravima i gradanskim slobodama, koja je sastavni deo ove

povelje, usvaja se po postupku i na nacin predviden za usvajanje Ustavne

povelje. Dr¾ave clanice ureduju, obezbeduju i ¹tite ljudska i manjinska

prava i gradanske slobode na svojoj teritoriji. Odredbe medunarodnih

ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i gradanskim slobodama koji va¾e

na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju. Srbija i Crna

Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i gradanskih sloboda

i obezbeduje njihovu za¹titu, u slucaju kada ta za¹tita u dr¾avama

clanicama nije obezbedena. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava,

individualnih i kolektivnih i gradanskih sloboda ne mo¾e se smanjivati.

MEÐUNARODNO PRAVO I ODNOSI /// Clan 10 Srbija i Crna Gora je jedan

subjekt medunarodnog prava i clan medunarodnih globalnih i regionanih

organizacija za cije clanstvo je uslov medunarodni subjektivitet. Srbija

i Crna Gora uspostavlja medunarodne odnose s drugim dr¾avama i

medunarodnim organizacijama i zakljucuje medunarodne ugovore i

sporazume. Ratifikovani medunarodni ugovori i op¹te prihvacena pravila

medunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom

dr¾ava clanica. Dr¾ave clanice mogu odr¾avati medunarodne odnose,

zakljucivati medunarodne sporazume i osnivati predstavni¹tva u drugim

dr¾avama, ako to nije u suprotnosti s nadle¾nostima Srbije i Crne Gore i

interesima druge dr¾ave clanice. Dr¾ave clanice mogu biti clanice

medunarodnih globalnih i regionalnih organizacija za cije clanstvo nije

uslov medunarodni subjektivitet. NADLE®NOST SRBIJE I CRNE GORE /// Clan

11 Srbija i Crna Gora ima one nadle¾nosti koje su joj poverene ovom

Ustavnom poveljom. Dr¾ave clanice mogu zajednicki poveriti Srbiji i

Crnoj Gori vr¹enje dodatnih poslova iz svoje nadle¾nosti. Dr¾ave clanice

ce obezbediti finansijska sredstva za obavljanje poverenih nadle¾nosti i

dodatnih poslova Srbije i Crne Gore. SKUP©TINA SRBIJE I CRNE GORE ///

Clan 12 Skup¹tina Srbije i Crne Gore odlucuje o Ustavnoj povelji, kao

najvi¹em pravnom aktu Srbije i Crne Gore na nacin utvrden ovom Ustavnom

poveljom i donosi zakone i druge akte o: - institucijama osnovanim u

skladu sa ovom Ustavnom poveljom i njihovom funkcionisanju, - primeni

medunarodnog prava i konvencija koje utvrduju obaveze o saradnji Srbije

i Crne Gore s medunarodnim sudovima. - progla¹enju i ukidanju ratnog

stanja uz prethodnu saglasnost skup¹tina dr¾ava clanica, - vojnim

pitanjima i odbrani, - clanstvu Srbije i Crne Gore kao subjektu

medunarodnog prava u medunarodnim organizacijama i pravima i obavezama

koja proisticu iz tog clanstva uz prethodnu saglasnost nadle¾nih organa

dr¾ava clanica, - utvrdivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu

saglasnost Skup¹tine dr¾ave clanice na cijoj teritoriji je ta granica, -

pitanjima koja se odnose na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere

i dragocene metale i statistiku, - politici useljavanja, davanja azila,

viznog sistema i integrisanom upravljanju granicnim poslovima, u skladu

sa standardima Evropske unije, - ratifikovanju medunarodnih sporazuma

Srbije i Crne Gore, - godi¹njim prihodima i rashodima neophodnim za

finansiranje nadle¾nosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori na predlog

nadle¾nih organa dr¾ava clanica i Saveta ministara, - sprecavanju i

uklanjanju prepreka slobodnom kretanju robe, usluga, lica i kapitala u

okviru Srbije i Crne Gore, - izboru predsednika i Saveta ministara, -

zastavi, himni i grbu Srbije i Crne Gore, - vr¹i i druge poslove iz

nadle¾nosti Srbije i Crne Gore utvrdene ovom Ustavnom poveljom.

Skup¹tina je jednodoma i cini je 126 poslanika, od kojih je 91 iz Srbije

i 35 iz Crne Gore. Mandat poslanika je cetiri godine. Poslanici

Skup¹tine Srbije i Crne Gore biraju se iz svake dr¾ave clanice u skladu

s evropskim i demokratskim standardima, na osnovu zakona dr¾ava clanica.

Tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici se biraju

posredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj Skup¹tini Srbije i

Skup¹tini Crne Gore. Na prvim izborima poslanici se biraju iz sastava

Narodne skup¹tine Srbije, Skup¹tine Crne Gore i Savezne skup¹tine. Ako

se u dr¾avi clanici u tom periodu odr¾e parlamentarni izbori, sastav

njene delegacije u Skup¹tini Srbije i Crne Gore bice usagla¹en srazmerno

rezultatima izbora. Posle ovog pocetnog perioda, poslanici Skup¹tine

Srbije i Crne Gore biraju se na neposrednim izborima. Skup¹tina iz reda

poslanika bira predsednika i potpredsednika Skup¹tine, koji ne mogu biti

iz iste dr¾ave clanice. Predsednik Skup¹tine i predsednik Srbije i Crne

Gore ne mogu biti iz iste dr¾ave clanice. Skup¹tina donosi odluke

vecinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da za odluku glasa i

vecina od ukupnog broja poslanika iz svake dr¾ave clanice. Predlog

zakona Skup¹tini mo¾e podneti Savet ministara, poslanik i Skup¹tina

dr¾ave clanice. Poslanik ima slobodu govora u Skup¹tini i u¾iva imunitet

za izgovorene reci i druga dela izvr¹ena u svojstvu poslanika. Ne mo¾e

biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili ka¾njen bez odobrenja

Skup¹tine, osim ako je zatecen u vr¹enju krivicnog dela za koje je

propisana kazna zatvora u trajanju du¾em od pet godina. Imunitet, kao i

poslanik, u¾ivaju i predsednik Srbije i Crne Gore, clanovi Saveta

ministara i sudije Suda Srbije i Crne Gore. Skup¹tina donosi Poslovnik o

svom radu. PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE /// Clan 13 Predsednik i

potpredsednik Skup¹tine predla¾u Skup¹tini kandidata za predsednika

Srbije i Crne Gore. Ukoliko predlo¾eni kandidat ne dobije potrebnu

vecinu glasova predsednik i potpredsednik skup¹tine, u roku od 10 dana,

predla¾u novog kandidata. Ukoliko i taj kandidat ne dobije potrebnu

vecinu glasova, Skup¹tina se raspu¹ta i raspisuju se izbori. Ukoliko je

izabrani predsednik Srbije i Crne Gore iz iste dr¾ave clanice kao i

predsednik Skup¹tine, tada predsednik i potpredsednik Skup¹tine

zamenjuju funkcije. Mandat predsednika Srbije i Crne Gore traje cetiri

godine. Predsednik Srbije i Crne Gore ne mo¾e dva puta uzastopno biti iz

iste dr¾ave clanice. Predsednik Srbije i Crne Gore: - predstavlja Srbiju

i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu, - predsedava Savetom ministara i

rukovodi njegovim radom, - predla¾e sastav Saveta ministara i razre¹enje

njegovih clanova, - clan je Vrhovnog saveta odbrane, - donosi ukaze o

postavljenju i opozivu ¹efova diplomatsko-konzularnih predstavni¹tava

Srbije i Crne Gore i prima akreditivna i opozivna pisma stranih

diplomatskih predstavnika, - dodeljuje odlikovanja i druge pocasti, -

progla¹ava zakone koje donosi Skup¹tina Srbije i Crne Gore i propise

koje donosi Savet ministara, - raspisuje izbore za Skup¹tinu Srbije i

Crne Gore, - obavlja i druge poslove odredene ovom Ustavnom poveljom.

SAVET MINISTARA /// Clan 14 Predsednik Srbije i Crne Gore predla¾e

Skup¹tini kandidate za ministre Saveta ministara i kandidate za zamenika

ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane. Dva kandidata za

ministra su iz iste dr¾ave clanice kao i predsednik, a tri iz druge

dr¾ave clanice. Kandidati za ministra spoljnih poslova i ministra

odbrane su iz razlicitih dr¾ava clanica kao i njihovi zamenici. Mandat

ministara traje cetiri godine. U predstavni¹tvima Srbije i Crne Gore u

medunarodnim organizacijama UN, OEBS, EU, Savet Evrope dr¾ave clanice su

predstavljene na paritetnoj osnovi putem rotacije. Nacin predstavljanja

i zastupljenosti dr¾ava clanica u medunarodnim finansijskim

organizacijama utvrduje Savet ministara uz saglasnost nadle¾nih

institucija dr¾ava clanica. Zastupljenost dr¾ava clanica u

dioplomatsko-konzularnim predstavni¹tvima Srbije i Crne Gore odreduje

Savet ministara uz saglasnost nadle¾nih institucija dr¾ava clanica.

Skup¹tina glasa za listu kandidata za Savet ministara. Ukoliko lista ne

dobije potrebnu vecinu glasova, predsednik mo¾e predlo¾iti jo¹ dva puta

liste kandidata. Ukoliko lista kandidata ne dobije potrebnu vehcinu u

roku od 60 dana od dana predlaganja prve liste kandidata, Skup¹tina se

raspu¹ta i raspisuju se izbori. Savet ministara: - utvrduje i sprovodi

politiku Srbije i Crne Gore, saglasno utvrdenoj zajednickoj politici i

interesima dr¾ava clanica, - koordinira rad ministarstava, - predla¾e

Skup¹tini zakone i druge akte iz nadle¾nosti ministarstava, - imenuje i

razre¹ava ¹efove diplomatsko-konzularnih predstvni¹tava Srbije i Crne

Gore i druge funkcionere u skladu sa zakonom, - donosi podzakonske akte,

odluke i druge op¹te akte za izvr¹avanje zakona Srbije i Crne Gore, -

vr¹i i druge izvr¹ne funkcije u skladu sa ovom Ustavnom poveljom. Savet

ministara odluke donosi vecinom glasova. U slucaju jednakog broja

glasova odlucujuci je glas predsednika, ukoliko je za odluku glasao bar

jedan ministar iz druge dr¾ave clanice. ODGOVORNOST I PRESTANAK MANDATA

PREDSEDNIKA /// Clan 15 Predsednik Srbije i Crne Gore za svoj rad

odgovara Skup¹tini. Mandat predsedniku Srbije i Crne Gore mo¾e prestati

pre vremena na koje je izabran ostavkom, razre¹enjem i raspu¹tanjem

Skup¹tine. Mandat predsednika Srbije i Crne Gore prestaje ostavkom kada

je konstatuje Skup¹tina. Skup¹tina mo¾e razre¹iti du¾nosti predsednika

Srbije i Crne Gore ako se utvrdi da je povredio Ustavnu povelju. Povredu

Ustavne povelje utvrduje Sud Srbije i Crne Gore. Postupak za utvrdivanje

povrede Ustavne povelje pokrece Skup¹tina Srbije i Crne Gore. Predsednik

Srbije i Crne Gore kome je mandat prestao zbog raspu¹tanja Skup¹tine

nastavlja da vr¹i du¾nost do izbora novog predsednika. Ako predsednik

Srbije i Crne Gore podnese ostavku ili bude razre¹en, njegovu du¾nost

privremeno do izbora novog predsednika Srbije i Crne Gore preuzima

potpredsednik Skup¹tine. Postupak izbora i razre¹enja predsednika Srbije

i Crne Gore utvrduje se zakonom. ODGOVORNOST I PRESTANAK MANDATA SAVETA

MINISTARA /// Clan 16 Savet ministara za svoj rad odgovara Skup¹tini.

Mandat ministara i zamenika ministara mo¾e prestati pre vremena na koje

su izabrani ostavkom, izglasavanjem nepoverenja, razre¹enjem ili

raspu¹tanjem Skup¹tine. Ministri i zamenici ministara kojima je prestao

mandat obavljaju funkciju do izbora novih. Postupak izbora i prestanka

mandata Saveta ministara utvrduje se zakonom. MINISTRI /// Clan 17

Ministar spoljnih poslova sprovodi i odgovoran je za sprovodenje spoljne

politike Srbije i Crne Gore, pregovara o medunarodnim sporazumima i

predla¾e Savetu ministara kandidate za ¹efove konzularnih

predstavni¹tava Srbije i Crne Gore. Ministar spoljnih poslova koordinira

utvrdivanje spoljne politike s nadle¾nim organima dr¾ava clanica.

Ministar odbrane je civilno lice. Ministar odbrane koordinira i sprovodi

utvrdenu odbrambenu politiku i rukovodi vojskom u skladu sa zakonom i

ovla¹cenjima Vrhovnog saveta odbrane. Predla¾e Vrhovnom savetu odbrane

kandidate za imenovanje i postavlja, unapreduje i razre¹ava du¾nosti

oficire u skladu sa zakonom. Nakon perioda od dve godine, ministri

inostranih poslova i odbrane zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima.

Ministar za ekonomske odnose s inostranstvom je odgovoran za

pregovaranje i koordinaciju implementacije medunarodnih sporazuma,

ukljucujuci ugovorne odnose s Evropskom unijom i koordinaciju odnosa s

medunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama nakon konsultacija

s nadle¾nim ministrima dr¾ava clanica. Ministar za unutra¹nje ekonomske

odnose je odgovoran za koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema

dr¾ava clanica u cilju uspostavljanja i neometanog funkcionisanja

zajednickog tr¾i¹ta, ukljucujuci slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i

kapitala. Ministar za ljudska i manjinska prava prati ostvarivanje

ljudskih i manjinskih prava i s nadle¾nim organima dr¾ava clanica

koordinira rad na sprovodenju i po¹tovanju medunarodnih konvencija o

za¹titi ljudskih i manjinskih prava. VOJSKA SRBIJE I CRNE GORE /// Clan

18 Srbija i Crna Gora ima vojsku koja je pod demokratskom i civilnom

kontrolom. Zadatak vojske je odbrana Srbije i Crne Gore, u skladu sa

ovom Ustavnom poveljom i principima medunarodnog prava koja reguli¹u

upotrebu sile. Strategiju odbrane donosi Skup¹tina Srbije i Crne Gore u

skladu sa zakonom. Vrhovni komandant vojske je Vrhovni savet odbrane,

koji odlucuje o upotrebi vojske Srbije i Crne Gore. Vrhovni savet

odbrane cine predsednik Srbije i Crne Gore i predsednici dr¾ava clanica.

Vrhovni savet odbrane odluke donosi konsenzusom. Regruti vojni rok slu¾e

na teritoriji dr¾ave clanice ciji su dr¾avljani, uz mogucnost slu¾enja

na teritoriji druge dr¾ave clanice po svojoj slobodnoj volji. Regrutu se

garantuje pravo na prigovor savesti. Nadle¾nost vojnih pravosudnih

organa prenosi se na redovne u skladu sa zakonom. SUD SRBIJE I CRNE GORE

/// Clan 19 Sud Srbije i Crne Gore cini jednak broj sudija iz obe dr¾ave

clanice. Sudije Suda Srbije i Crne Gore bira Skup¹tina dr¾avne zajednice

na predlog Saveta ministara na period od ¹est godina. Sudije su

diplomirani pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci. Sudije

mogu biti samo jednom birane. Nezavisne su u svom radu i ne mogu biti

razre¹eni du¾nosti pre isteka vremena na koje su birani, izuzev u

slucajevima propisanim zakonom. Sud je nadle¾an da re¹ava: - sporove

izmedu institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove nadle¾nosti

iz Ustavne povelje, - sporove izmedu Srbije i Crne Gore i jedne ili obe

drzave clanice ili izmedu dve dr¾ave clanice po pitanjima iz njihove

nadle¾nosti, - ¾albe gradana, kada nisu predvidena druga pravna

sredstva, ukoliko im je neka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila

prava ili slobode koje im garantuje Ustavna povelja, - uskladenost

ustava dr¾ava clanica s Ustavnom poveljom, - uskladenost zakona Srbije i

Crne Gore s Ustavnom poveljom, - uskladenost zakona dr¾ava clanica sa

zakonom dr¾avne zajednice, - o zakonitosti konacnih upravnih akata

institucija Srbije i Crne Gore. Sud zauzima pravne stavove i mi¹ljenja

koji se odnose na ujednacavanje sudske prakse. Odluke Suda Srbije i Crne

Gore su obavezujuce i bez prava ¾albe. Sud je ovla¹cen da stavi van

snage zakone, druge propise i akta institucija Srbije i Crne Gore koji

su u suprotnosti s Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore.

Organizacija i funkcionisanje Suda Srbije i Crne Gore utvrduje se

zakonom. ODNOSI ZAKONA I NADLE®NOSTI SRBIJE I CRNE GORE I DR®AVA ÈLANICA

/// Clan 20 Ustavna povelja, zakoni i nadle¾nosti Srbije i Crne Gore i

ustavi, zakoni i nadle¾nosti dr¾ava clanica moraju biti uskladeni. Kada

se ocenjuje uskladenost zakona ili nadle¾nosti dr¾ava sa zakonima ili

nadle¾nostima Srbije i Crne Gore ili dr¾ava clanica medusobno, u radu

sednice Suda Srbije i Crne Gore ucestvuju i odlucuju i sudije ustavnih

sudova dr¾ava clanica. Kada se ocenjuju uskladenost ustava, zakona ili

nadle¾nosti dr¾ave clanice s Ustavnom poveljom, zakonima ili

nadle¾nostima Srbije i Crne Gore u radu sednice Suda Srbije i Crne Gore

ucestvuju i odlucuju i sudije Ustavnog suda te dr¾ave clanice. Nacin

odlucivanja ureduje se zakonom o Sudu Srbije i Crne Gore. STUPANJE NA

SNAGU /// Clan 21 Zakoni i drugi akti organa Srbije i Crne Gore stupaju

na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja. Izuzetno, kada za

to postoje razlozi utvrdeni u postupku njegovog dono¹enja, mo¾e se

predvideti da zakoni i drugi akti organa Srbije i Crne Gore stupe na

snagu najranije danom objavljivanja. POVRATNO DEJSTVO /// Clan 22 Zakoni

i drugi akti organa Srbije i Crne Gore ne mogu imati povratno dejstvo.

Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvrden

u postupku dono¹enja zakona, mogu imati povratno dejstvo. PRELAZNE

ODREDBE /// Clan 23 Ova Ustavna povelja usvaja se u Narodnoj skup¹tini

Republike Srbije i Skup¹tini Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na

snagu kada se, u tom tekstu, usvoji i proglasi u Skup¹tini SRJ. Nakon

stupanja na snagu ove Ustavne povelje, sva prava i obaveze SRJ prelaze

na Srbiju i Crnu Goru, u skladu sa ovom Ustavnom poveljom. Zakoni SRJ u

poslovima Srbije i Crne Gore primenjivace se kao zakoni Srbije i Crne

Gore. Zakoni SRJ izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivace se kao

zakoni dr¾ava clanica do dono¹enja novih propisa od strane dr¾ava

clanica, osim zakona za koje skup¹tina dr¾ave clanice odluci da se ne

primenjuje. Dr¾ave clanice ce izvr¹iti izmenu svojih ustava ili doneti

nove ustave, radi usagla¹avanja sa ovom Ustavnom poveljom, u roku od

¹est meseci od dana usvajanja Ustavne povelje. IMOVINA SRBIJE I CRNE

GORE /// Clan 24 Imovina SRJ potrebna za rad institucija Srbije i Crne

Gore, koje nastavljaju da funkcioni¹u, imovina je Srbije i Crne Gore.

Imovina SRJ na teritoriji dr¾ava clanica, imovina je dr¾ava clanica po

teritorijalnom principu. Imovina SRJ u inostranstvu imovina je Srbije i

Crne Gore. ISTUPANJE IZ DR®AVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE /// Clan 25

Po isteku perioda od tri godine, dr¾ave clanice imaju pravo da pokrenu

postupak za promenu dr¾avnog statusa, odnosno za istupanje iz Srbije i

Crne Gore. Odluka o istupanju iz Srbije i Crne Gore donosi se nakon

referenduma. Zakon o referendumu donosi dr¾ava clanica, vodeci racuna o

medunarodno priznatim demokratskim standardima. U slucaju istupanja Crne

Gore iz Srbije i Crne Gore medunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ,

posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti va¾ili za

Srbiju, kao sledbenika. Dr¾ava clanica koja to pravo iskoristi ne

nasleduje pravo na medunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna

pitanja posebno se reguli¹u izmedu dr¾ave-sledbenika i osamostaljene

dr¾ave. U slucaju da se obe dr¾ave clanice u referendumskom postuku

izjasne za promenu dr¾avnog statusa, odnosno nezavinost, u postupku

sukcesije reguli¹u se sva sporna pitanja, kao u slucaju biv¹e

Jugoslavije. PROMENE USTAVNE POVELJE /// Clan 26 Promena ove Ustavne

povelje vr¹i se po postupku i na nacin na koji se donosi Ustavna

povelja. ZAKON O SPROVOÐENJU USTAVNE POVELJE /// Clan 27 Zakon o

sprovodenju Ustavne povelje donosi se na isti nacin i istovremeno sa

Ustavnom poveljom

BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH

Medija center

Beograd, 12. decembar 2002. g.

DRŽAVNA ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GORE

I SPOLJNA POLITIKA

Vladislav Jovanoviæ

manjim državim sadržajima i ovlašæenjima nego što je raspolagala Savezna Republika

Jugoslavija. Ne samo da je lišena ranijeg zajednièkog imena, jedinstvenog tržišta,

jedinstvenog carinskog sistema i zajednièkog novca, veæ je još više osiromašila i

ogranièila ionako jednodimenzionalnu spoljnu politiku koju vodi vlast DOS-a.

U suštini, spoljna politika novog državnog provizorijuma svešæe se na spoljnu politiku za

jednokratnu upotrebu. Njen jedini deklarisani cilj je ukljuèivanje u evroopske strukture, a

naroèito u EU i prilagodjavanje zemlje evropskim i medjunarodnim standardima. Ona nema

veæ unapred prihvata rešenja drugih i epigonski ih sledi. Novi državni provizorijum stavlja

"sva jaja u jednu korpu" i unapred se odrièe svake samostalnosti. Drukèije ponašanje se i

koji su nas samo tri godine ranije "milosrdno", u našem najboljem interesu, rušili i ubijali.

U stvari, provizorijum nije odelo koje je pravljeno samo za Srbiju i Crnu Goru, veæ pre

Vojvodine, a Srbija i Crna Gora su tu samo da posluže kao opitni kuniæi dok Kosovo, na

perspektivi prikljuèi EU je šargarepa koja treba da pomogne Srbiji da lakše "proguta" i

formalnopravni, a ne samo faktièki gubitak svoje južne Pokrajine.

orjentacije i prakse vlasti DOS-a koje, kao podizvodjaèi politièkih promena izvršenih 5.

oktobra 2000. godine, moraju da slede strategijske ciljeve i zahteve glavnih inostranih

projektanata i izvodjaèa tih promena, na šta ukazuje i britanski novinar Tim Maršal u svojoj

nedavno prevedenoj knjizi. Da nije bilo preuzetih vazalnih obaveza i poslušnièkog odnosa

vlasti DOS-a prema njima, ne bi se moglo desiti da nam oni odredjuju ime državi, oktroišu

osnovna naèela Ustavne povelje i svakodnevno se mešaju u uredjivanje unutrašnjih odnosa

izmedju Srbije i Crne Gore. U svojoj modernoj istoriji Srbija nije poznavala poniznije

postavljanje prema inostranstvu nego što je doživela u periodu vlasti DOS-a, a posebno u

postupku razimenovanja i razdržavljenja SRJ i njenog pretvaranja u kvazi državu.

Pored mnogih drugih nejasnoæa i nedoreèenosti, tekst Ustavne povelje nije precizirao ni to

ko stvara i formira spoljnu politiku nove državne zajednice. Sprovodjenje i odgovornost za

spoljnu politiku povereni su ministru za spoljne poslove, dok se za Savet ministara samo

na unutrašnju, spoljnu ili neku drugu njihovu politiku. Sve što nije do kraja reèeno,

Crne Gore nad njihovom kraktkoveènom državnom zajednicom koju, jedva oseæaju kao

svoju. Zbog toga su obe države zadržale realnu vlast i nastaviæe da se ponašaju kao jedini

bilo kakvog oblika zajedništva sa Srbijom, kao i od planova Vašingtona i Brisela u vezi sa

buduæim statusom Kosova, zavisiæe stvarni stepen uposlenosti nove državne zajednice u

spoljnopolitièkim stvarima.

Iskustvo iz poslednjih godina opominje da æe se zvanièna Crna Gora teško odvajati od

strpljivo izgradjivanog i ljubomorno èuvanog sopstvenog identiteta u spoljnim odnosima.

Nije iskljuèeno da bi i Srbija, reagujuæi na to ili iz vlastitih procena, poèela da se više

oslanja na vlastite kontakte i pregovore sa inostranstvom. U tom sluèaju, ionako sužene i

ambivalentne nadležnosti državne zajednice, svele bi se na protokolarne radnje i

poštansku službu prema evropskim strukturama.

Da separatno delovanje države Srbije i države Crne Gore nije samo u domenu spekulacija,

potvrdjuju ovlašæenja koja im pruža Ustavna povelja, kao što su: uspostavljanje

medjunarodnih odnosa, zakljuèivanje medjunarodnih ugovora i sporazuma, osnivanje

uèlanjivanja u medjunarodne, globalne i regionalne organizacije za èije èlanstvo nije uslov

medjunarodni subjektivitet. Naglašavanje da se takva ovlašæenja mogu koristiti samo ako

obavljanje njenih poslova. S druge strane, prepušta se iskljuèivo medjunarodnim,

globalnim i regionalnim organizacijama da odluèuju da li je medjunarodni subjektivitet èvrst

ili mekan uslov za prijem u èlanstvo separatnih delova države Srbije i Crne Gore.

Na uèinak nove državne zajednice u spoljnim odnosima nesumnjivo æe uticati i uvodjenje

pariteta na rotacionoj osnovi u njenom predstavljanju u OUN, EU, OEBS i SE. Ne samo

i neovlašæeno prisvajanje dela ili delova njenih nadležnosti ako se pokaže da državna

zajednica, usled sporosti svog odluèivanja i delovanja, nedovoljno brzo ili efikasno

ostvaruje njihove stavove ili specifiène interese. Princip pariteta i rotacije mehanièki je

preuzet i prenesen iz EU dok je ona bila Zajednica. Ali dok se taj princip u dobrovoljno

organizovanoj EU u praksi opravdao, u sluèaju Srbije i Crne Gore, èija nova državna

zajednica je u mnogome rezultat pritiska, pa i diktata centara moæi na Zapadu, on æe

verovatno biti pre kamen spoticanja nego garancija saradnje.

I ako odnosi izmedju demografski i ekonomski nesrazmernih partnera, Srbije i Crne Gore

OEBS i SE neæe biti ni laki ni glatki. Zbog taktièki pogrešnog opredeljivanja za bezuslovno

ukljuèivanje u evropske strukture, njena pregovaraèka pozicija biæe inferiorna i osetljiva na

zajednice, ona bi se u najvišem ustavnom aktu prvo obavezala na razvoj prijateljskih

odnosa i saradnje sa svim državama s kojima održava diplomatske odnose, a tek potom

naglasila da, kao evropska zemlja, ima primarni interes da se u dogledno vreme ukljuèi u

evropske strukture, posebno u EU. Igranjem svom snagom samo na jednu kartu nije ni

strategijski mudro. Umesto što se teatralno busamo u nš{e evropske grudi i nestrpljivo

kucamo na vrata evropskih struktura, više bismo postigli ako bismo za te strukture postali

privlaèniji, što se postiže ubrzanom unutrašnjom modernizacijom i demokratizacijom i

usvajanjem i razvijanjem široke i balansirane, a ne uskotraène spoljne politike. Bez toga

evropske strukture ne prestaju da praktikuju prema nama, bez obzira na politièke promene

izvršene 5. oktobra 2000. godine. Zemlje koje ne pripadaju evropskom ili transatlantskom

integracionom krugu, medju kojima i mnogi naši znaèajni ekonomski partneri ili dokazani

istorijski prijatelji, kao što su Rusija, Ukrajina, Kina, Indija i mnoge nesvrstane zemlje,

mogu smatrati da smo za njih nezainteresovani i iz toga izvuæi za nas nepovoljne

bilateralne zakljuèke.

Na kraju, ukazujemo i na potencijalno opasno samovezivanje ruku u poslednjem stavu

èlana 9 Ustavne povelje koji glasi: "Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih

i kolektivnih i gradjanskih sloboda ne može se smanjivati". Takvoj definiciji ustavne

obaveze nema se šta prigovoriti pod uslovom da se ta prava koriste na svrsishodan i

konstruktivan naèin. Ali ta prava se, na žalost, ne koriste uvek i svuda sa najboljim

namerama, zbog èega se ozbiljne i odgovorne države osiguravaju pravnom moguænošæu

da ih, u sluèaju sistematskih separatistièkih zloupotreba, oružanih pobuna ili teroristièkih

akata, privremeno ili trajnije ogranièe ili suspenduju. Primera ima više, pomenuæemo samo

neke: SAD su posle teroristièkih napada 9. septembra 2001. godine pristupile

ogranièavanju nekih ljudskih prava pojedinaca ili grupa. Velika Britanija je, zbog oružanih

obraèuna izmedju katolika i protestanata, više puta u poslednjih 20 godina suspendovala

lokalnu samoupravu u Severnoj Irskoj i zavela direktnu upravu iz Londona. Rusija je, posle

teroristièke akcije Èeèena u Moskovskom pozorištu, pooštrila policijske mere protiv

èeèenskih civila i ogranièila neka njihova ljudska prava. Indija je ranije suspendovala

Španije ovlašæuje vladu na ogranièavanje autonomija Zajednice u sluèaju neispunjavanja

njenih obaveza i ozbiljnog kršenja opštih interesa Španije.

Sva ta ogranièenja ne bi bila moguæa da su se te države ustavno obavezale da pojedina

ljudska ili manjinska prava neæe smanjivati bez obzira na njihove eventualne zloupotrebe.

Zadržavanje u Ustavnoj povelji takve obaveze moglo bi novu državnu zajednicu Srbije i

zajednicama, na primer, na jugu Srbije, mogli bi se osokoliti i upustiti u nova

separatistièka orgijanja ili teroritstièke aktivnosti, bez bojazni da æe dostignuti nivo prava

njihove zajednice zbog toga biti smanjen ili na drugi naèin doveden u pitanje.

Savetodavcima ili nalogodavcima koji su uticali da preuzmemo takvu obavezu u Ustavnoj

povelji nove državne zajednice treba reæi da takvu obavezu prvo treba da preuzmu njihove

države prema svojim gradjanima i manjinskim zajednicama, pa onda da ih nameæu

važeæim evropskim i medjunarodnim standardima.

Hvala na pažnji.

ARTEL GEOPOLITIKA

Sedma promjena imena od nastanka do danas

Usvajanjem Ustavne povelje u saveznoj skupstini i formalno-pravno prestaje da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Naziv buduce zajednicke drzave je Srbija i Crna Gora, sto je sedma promjena imena drzave od njenog osnivanja 1918.

24. novembar 1918. Sredisnji odbor Narodnog vijeca Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio ujedinjenje Drzave Slovenaca, Hrvata i Srba sa podrucja bivse Austro-Ugarske Monarhije s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu drzavu Srba,Hrvata i Slovenaca.

1. decembar 1918. U Beogradu delegacija Narodnog vijeca SHS i regent Aleksandar Karadjordjevic proglasavaju stvaranje zajednicke drzave, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

3. oktobar 1929. Zakonom o nazivu i podjeli Kraljevine na upravna podrucja promijenjen je naziv drzave u Kraljevina Jugoslavija, a zemlja je podijeljena na devet banovina.

29. novembar 1943. Na Drugom zasijedanju AVNOJ-a U Jajcu Jugoslavija je projektovana kao federacija pet naroda, Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci, i sest federanih jedinica, Srbija, Hrvatska, Slovenija,Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

10. avgust 1945. Na Trecem zasijedanju AVNOJ-a u Beogradu Jugoslavija je dobila ime Demokratska Federativna Jugoslavija.

29. novembar 1945. Ustavotvorna skupstina proglasila je republiku i promijenila ime drzave u Federativna Narodna Republika Jugoslavija.

7. april 1963. Usvojen je novi savezni Ustav kojim je promijenjeno ime drzave u Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija.

25. jun 1991. Sabor Republike Hrvatske je jednoglasno usvojio Deklaraciju o proglasenju samostalne i suverene Republike Hrvatske i pokrenuo postupak razdruzivanja od Jugoslavije.

Skupstina Slovenije je usvojila akte o izdvajanju iz SFRJ i proglasenju samostalnosti.

15. oktobar 1991. U Skupstini BiH, bez prisustva poslanika Srpske demokratske stranke usvojen Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini.

21. novembar 1991. Sobranje Makedonije svecano proglasilo novi makedonski Ustav kojim je Makedonija definisana kao suverena i samostalna drzava.

27. april 1992. Savezno vijece Skupstine SFRJ usvojilo je Ustav Savezne Republike Jugoslavije, zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.

14. mart 2002. U Beogradu potpisan Sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Tim sporazumom, koji su potpisali zvanicnici SRJ, Srbije i Crne Gore, uz posredovanje Evropske unije, zajednicka drzava je dobila ime Srbija i Crna Gora.

KONAÈNO USVOJENI USTAVNA POVELJA

I PRATEÆI ZAKON U SAVEZNOJ SKUP©TINI

Opro¹taj od Jugoslavije

poèetak Srbije i Crne Gore

"Dan za istoriju" bez istorijskog dekora i sa sumnjama u dugoveènost nove dr¾avne zajednice

U Skup¹tini SRJ juèe su u oba veæa usvojeni Ustavna povelja i prateæi zakon, èime je Savezna Republika Jugoslavija i formalno prestala da postoji, dok je, posle sveèanog progla¹enja na zajednièkoj sednici oba veæa (uz upadljivo odsustvo nekih od potpisnika Beogradskog sporazuma), zapoèeo ¾ivot nove dr¾avne zajednice Srbija i Crna Gora.

Sa sveèanog progla¹enja nove dr¾avne zajednice

Najavljen kao "dan za istoriju" - kao konaèan opro¹taj od Jugoslavije i kao zvanièan poèetak nove dr¾avne zajednice Srbija i Crna Gora, juèera¹nje zasedanje u starom skup¹tinskom zdanju nije imalo istorijski i sveèarski dekor. Naprotiv, sednice oba veæa poèinjale su sa proceduralnim komplikacijama, poku¹ajima da se promeni dnevni red i, mo¾e se reæi, ne ba¹ svrsishodnim raspravama, uzimajuæi u obzir èinjenicu da su i Povelja i prateæi zakon za njeno sprovoðenje veæ prethodno usvojeni u skup¹tinama i Srbije i Crne Gore.

Na drugoj strani, raðanje nove dr¾avne zajednice praæeno je ne malim sumnjama i

njenu dugoveènost, pa èak i otvorenim najavama da je njeno trajanje "oroèeno" na

period od tri godine, kada je predviðeno da se na dnevni red stavi dilema da li æe

suosnivaèi dr¾avne zajednice koja je ne¹to izmeðu konfederacije i labave unije – u Evropu ipak uæi kao

sasvim samostalne dr¾ave.

(Foto: L. Adroviæ)

DR SRDJA TRIFKOVIC O USTAVNOM ZAKONU SRBIJE I CRNE GORE

SAVEZ DVE BANANA-REPUBLIKE

Poveriti Solani zastitu srpskih nacionalnih interesa isto je kao

poveriti Zavod za transfuziju krvi grofu Drakuli

Od 4. februara Jugoslavije vise nema. Zamolili smo dr Srdju Trifkovica,

direktora Instituta za medjunarodne odnose Rokford Instituta u Rokfordu

, Ilinoj, da nam prokomentarise znacaj ovih ustavnih promena i posledice

koje iz toga proizilaze.

Da li moze da se kaze da je Jugoslavia ovim datumom prestala da postoji?

Trifkovic - Jugoslavija je prestala da postoji jos poodavno, a sa

stanovista srpskih interesa i srpskih iskustava u proteklom veku bilo bi

najbolje da nikada nije bila ni stvarana.. Ona jeste doduse zivotarila

tokom protekle decenije, ali samo kao jedna virtualna jedinica. Prvu

Jogoslaviju stvorili su Srbi da bi se drugi njome koristili, drugu su

stvarali ne-Srbi na stetu Srba, a treca uistinu nikad nije ni postojala.

Posle leta 1991. godine i sa stvaranjem tzv. Zabljacke Jugoslavije 1992.

godine, imali smo posla sa zajednicom Srbije i Crne Gore pod apsurdnim

jugoslovenskim imenom. Sada je ozakonjen ne samo kraj i te takve

Miloseviceve "Jugoslavije", nego i produzetak ustavne neizvesnosti same

Srbije.

Ono sta sada imamo jeste mehanizam na automatskom pilotu za razlaz

Srbije i Crne Gore po isteku perioda od tri godine. Ovakav sporazum je

otrovno kukavicje jaje koje je Havijar Solana podmetnuo Vojislavu

Kostunici. Umesto da pusti Djukanovica da sam sebi zategne omcu oko

vrata sa referendumom, kao sto je ovaj nameravao da ucini proslog

proleca, Kostunica je naseo na pricu o dobronamernosti Evropske Unije i

spasao Djukanovica sopstvene gluposti. A poveriti Solani, coveku koji je

pritisnuo dugme za pocetak NATO bombardovanja, posao spasavanja srpskih

nacionalnih interesa, isto je kao poveriti Zavod za transfuziju krvi

grofu Drakuli.

Mislim da je napravljena velika greska jer je time dodatno ostavljen

prostor da se direktnim nagodbama izmedju Djukanovica i Djindjica

potpuno marginalizuje savezni predsednik - koji sada ostaje bez posla

-- i da se progura nakazni ustavni okvir sa svim elementima vrlo labavog

konfederalnog aranzmana. Jos jednom smo podvrgnuti eksperimentu bez

presedana ma gde u svetu. Ovakav sporazum garantuje da ce po isteku

trogodisnjeg perioda na obe strane razlaz biti prihvacen kao svrsen cin

i propracen uzdahom olaksanja.

Jedna od paradoksalnih, a u slucaju EU, Djukanovica i Djindjica

verovatno pazljivo planiranih posledica ovog aranzmana jeste da

najpopularniji politicar u Srbiji, Vojislav Kostunica, covek koji uvek

dobija izbore a gubi vlast, ovim sada ostaje bez funkcije. On je

tragicna licnost: zalazuci se za ocuvanje drzavne zajednice, povukao je

poteze koji tvrdje garantuju njen raspad nego da ga uopste nije bilo na

sceni.

Kostunica je sada srubljen na vodju jedne bespomocne politicke stranke i

na profesora Pravnog fakulteta. S druge strane niz ljudi koji samostalno

nikad izbore ne bi mogli da dobiju i koji se bez njegovih skuta nikada

ne bi prosvercovali na vlast - kao sto su uspeli decembra 2000. godine -

sada na toj vlasti do daljeg ostaju. U Srbiji imamo virtualnu

demokratiju danas kao sto smo je imali virtualno i pre 5. oktobra 2000.

godine.

Ranije se govorilo da bi u slucaju sporazuma izmedju Srbije i Crne Gore

Vojislav Kostunica ostao savezni predstdnik. Zbog cega Kostunica gubitu

funkciju?

Trifkovic - Po odredbama Povelje imamo posla sa potpuno novom drzavom.

Prema tome ne mozete funkcije da pretpostavite automatizam kontinuiteta,

jer nije rec ni o istoj drzavi ni o istoj funkciji.

Ko drugo, ukoliko je i do sada funkcija sefa savezne drzave u mnogome

zavisila od inventivnosti njenog nosioca, iako je sadrzaj moci te

funkcije bio vise zavistan od slobodnih interepretacija nego od slova

Ustava, u slucaju ove nove drzavne tvorevine sasvim je jasno da ta

funkcija potpuno gubi na bilo kakvom znacaju.

Drugim recima, imali smo predsednika Jugoslavije Milosevica koji je imao

veliku vlast. Imali smo predsednika Jugoslavije Lilica koji nije

predstavljao nista. Imali smo sada predsednika Jugoslavije Kostunicu

koji je vise stvarao utisak da nesto predstavlja, nego sto je zaista

mogao da utice na zbivanja i kanalise tokove. Za njega da ostane na toj

funkciji u trenutku kada ona prestaje da ima ma kakav osim puko

simbolican znacaj, bio bi ponizavajuci poraz kojeg on zaista ne sme da

dopusti. Ukoliko on jos uvek namerava da na ovaj ili onaj nacin ostane u

opticaju na nasoj javnoj i politickoj sceni kao faktor na kojeg se

racuna, mislim da je dobro postupio sto nije hteo jedan polozaj koji bi

bolje pristajao nekom bivsem coveku kao sto je Dragoljub Micunovic.

Mozda bi Desimir Tosic bio sasvim pogodan za taj polozaj, premda ce sa

crnogorske strane na njega biti imenovan Svetozar Marovic.

Znaci, novi parlamentarni izbori ne dolaze u obzir?

Trifkovic - Samim tim sto su Djukanovic i Djindjic izdejstvovali da

izbori za savez Srbije i Crne Gore budu na nivou skupstina a ne direktno

znaci da ce to biti plod dogovora izmedju DS i njima naklonjenog dela

DOS-a u Beogradu i DPS-a i njegovih satrapa u Crnoj Gori. Sto se samih

izbora u Srbiji tice, sada kad je ustolicio Natasu Micic kao v.d.

predsednika Srbije, Djindjicu ne pada na pamet da sece granu na kojoj

sedi jer je svestan da bi, imajuci u vidi ucinak njegove vlade u

poslednjih dve godine, svaki izbori predstavljali pocetak kraja njegove

politicke karijere. Njemu i njegovoj vrhuski, ukljucujuci izrazito

korumpiranog ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovica, samo je

stalo da sada ostatak ostataka zdravog dela srpske privrede pretoce u

sopstevene dzepove - setite se Crvenke, Beocina, kragujevacke Zastave. A

kad jednom taj posao budu okoncali oni ce onda imati polozaj uporediv sa

pripadnicima oligarhije u centralnoamerickim banana republikama, gde

vise nije bitno da li se predsednik republike zove Huan, Perera ili

Rodrigo. Zna se ko vuce prave konce i ko drzi banku.

Boba Borojevic

CKCU 93.1 FM

"Susreti Ponedeljkom" 3.

fabruara 2003.g.

Ottawa

07.02.2003.

Mart:

XVII.Odnosi u federaciji.-2002 god

28. februar 2003.

KONFERENCIJA ZA STAMPU PATRIOTSKE STRANKE DIJASPORE ODRZANE 28.02.2003. - SAOPSTENJE

1. USTAVNA POVELJA I PRAVO GLASANJA

Teorija o strahu od dijaspore, karakterise, ubedljivije i razgolicenije aktuelnu vlast od bilo koje prethodne. Ne postoji institucija u smislu autoriteta i ingerencije u ovoj zemlji, kojima se Patriotska stranka dijaspore nije obracala s ciljem podsticanja istih na svu pogubnost ignorisanja dijaspore. Pogubnost naravno, pre svega za zemlju i ovaj narod. Ko to vise moze progutati

pricu nasih vlastodrzaca o silnim kreditima i donacijama koje ceo svet dati ovoj zemlji, ako samo zeli da ih uzme? Ironija je u toj prici o stranoj pomoci.

Ili je zaboravljeno da nacionalna ekonomija ne sme i ne moze da se zasniva na kreditima i stranim donacijama, ili je pohlepa za vlascu do bezvlasca, izmakla svakoj kontroli.

Da bi se smirio revolt naroda, ustanovljena je praksa bestidnog ruiniranja nacionalnog ponosa drzave i naroda. Dva predsednika ove zemlje su u Hagu, nacelnik Generalstaba i druge, ne tako davno , visoke «licnosti» ove zemlje. Ako im je mesto tamo, neka je, mada mi mislimo da su, ako su krivi, krivi sopstvenom narodu, ali je ustanovljena praksa da se javnost obavestava o tome da je to korist za zemlju, a koristi niotkud, a manje ubedljivo o tome da li su i zasto krivi.

Nije medjutim, to tema naseg razgovora. Mi zelimo podsetiti po ko zna koji put da se kojekakvim farsama prikriva cinjenicno stanje,uz sveopste misljenje da se samo u lepim pricama, postizu uspesi u tranziciji, privatizaciji itd.

Zelimo podsetiti na cinjenicu da je u ovoj zemlji stanje takvo da pomoc niti treba ocekivati, niti ce je od nekud biti, ako mislimo na pomoc sa strane. Belosvetski mocnici su oteli ovoj zemlji sve sto su mogli, a njeni vlastodrsci kao da kane isporuciti gospodji Karli i to malo preostalog njenog ponosa. Jer, zemlja je dobvedena u takvo stanje da dobija ko sta pozeli. A u svemu tome, bezi se od istine da jedino dijaspora moze revitalizovati ovu izmucenu zemlju.

Pomoc dijaspore, medjutim, nije pomoc sa strane. Ona nema nikakve veze s politickim uslovljavanjima i ona ne vodi ruiniranju, vec povratku i stabilizaciji nacionalnog ponosa. To je pomoc iznutra, pomoc iz nedara ove zemlje. Emotivni, moralni I materijalni naboji i cinioci nasih ljudi u rasejanju, cekaju na carinskim ispostavama da preporode ovu zemlju. Ko to, u ime koga i cega, ima pravo da

drzi spustenu rampu svekolikom bogatstvu sopstvenih drzavljana.

Ko ima pravo da sopstveni narod drzi u bedi i beznadju samo zato sto misli da je to politicki korisno za njega, odnosno za te ljude koji donose politicke odluke.

Patriotska srtanka dijaspore se jos jednom ovim putem obraca vlastodrscima i onim ljudima koji stvaraju tu famoznu Ustavnu povelju, da se konacno osveste i omoguce nasim ljudima u rasejanju koriscenje njihovog birackog prava. Nepozeljnost pojedinaca iz naseg establismenta u svetu, ne znaci da taj svet ne zeli omoguciti nasim ljudima da glasanje sprovedu u diplomatsko-konzularnim

predstavnistvima nase zemlje na njihovoj teritoriji. Ukoliko do Uskrsa u ovom smislu ne bude ozbiljnih nagovestaja I pomaka,Stranka ce biti prinucena da sa svojim istomisljenicima, a nije ih mali broj, ne samo u clanstvu i simpatizerima, vec i u drugim politickim i nepolitickim organizacijama, udruzenjima i klubovima, iz matice i rasejanja, pristupi necem sto celi svet primenjuje silom prilika, protestima i blokiranjem ulaza u famozne institucije gde se donose famozne politicke odluke , ne samo protiv nasih ljudi u rasejanju, vec , na taj nacin i protiv svih nasih ljudi u ovoj drzavi. Sprecavanje nasih ljudi u rasejanju da koriste osnovno politicko

pravo, pravo glasanja, genocidno je ponasanje vlastodrzaca prema celom narodu.

2 ZAHTEVI PATRIOTSKE STRANKE DIJASPORE I MINISTARSTVA U SENCI ZA DIJASPORU PREMA TVORCIMA NOVOG USTAVA SRBIJE

Patriotska stranka dijaspore je, od formiranja nove republicke vlade, bila i ostala na stanovistu da je ukidanje Ministarstva za odnose sa Srbima van Srbije, bio i ostao veoma indikativan znak ponizavanja i omalovazavanja nasih drzavljana koji zive i rade van granica otadzbine. Nije od pomoci bila promena sistema , od Brozovog, preko Slobinog, do DOS-ovskog, da se raskrsti sa zabludama da se

ti nasi ljudi tretiraju kao ekstremni emigranti. Zbog sopstvene politicke koristi, neizmerna steta je naneta ovoj drzavi ukidanjem Ministarstva, a naneta je i nepodnosljiva uvreda nasim ljudima u rasejanju obrazlozenjem da to Ministarstvo ne treba da postoji, jer trosi sredstva vladinog budzeta.U medjuvremenu, za «potrebe» Vlade, niklo je nekoliko novih ministarstava. Prva uvreda je

u tome sto se stavlja do znanja da dijaspora i nije neki faktor da bi se u njeno ime i za njenu korist , trosile vladine pare. A to nisu vladine pare, vec pare ovog naroda. Druga uvreda je u tome sto je valjda jedino Ministarstvo dijaspore moglo da radi sa sredstvima koja nisu trebala biti izdvojena iz budzeta vlade. Ljudi iz rasejanja bi to obezbedili kao sto su obezbedili i desetine milijardi dolara u zadnjoj deceniji proslog veka, kada su poverovali prici o nameri vlastodrzaca da se matica revitalizuje u ekonomskom i svakom drugom pogledu. I ovog momenta sedam miliona maraka koje je dijaspora dala za vidanje rana svojoj otadzbini nakon vandalskog bombardovanja belosvetskih mocnika, nema svog traga.

Ali, dijaspora se ne odrice matice. Ni u cemu, pa ni kada su u pitanju pare. Prema veoma prihvatljivim podacima, mesecno dijaspora salje matici (roditeljima, rodbini, prijateljima) izmedju 70 i 100 miliona dolara. Naravno, preko "Vestern junion banke", preko poznanika i na druge nacine. Preko domacih banaka to ne cini, jer se nikada ne zna gde bi pare dospele.

Pretpostavlja se da od cetiri miliona nasih ljudi u rasejanju (toliko ih ima , a ne 400 hiljada, kako kazu nasi drzavni cinovnici),jedan milion raspolaze sredstvima od minimum 50 hiljada evra kojima bi mogao da intervenise prema otadzbini. Zasto ne prema otadzbini kad ta sredstva koriste u biznisu u bilo kojoj zemlji u svetu u kojoj je to moguce i sigurno. Radi se dakle o 50 milijardi

evra. Ne postoji zemlja u svetu koja moze angazovati tolika sredstva u sopstvenu korist. A te pare ne kontrolise nikakav finansijski lobi, nikakva ekonomska institucija, nijedna banka. Nasi vlastodrsci kao da ne znaju sta znace tolika sredstva. A nasa javnost nevericu u ovom smislu mora da potisne saznanjima o tome sta je dijaspora napravila od svojih drzava kao sto je Izrael, Kina, Grcka, Italija, Hrvatska, ili sada Albanija.

Ali, nasi ljudi prilikom dolaska u otadzbinu, smatraju se jos uvek strancimja. Oni su jos uvek ovce za sisanje, jer samo evropska srpska dijaspora za vreme novogodisnjih i bozicnih praznika, biva opljackana preko carine i drumarine i do tri miliona evra. I ovom Uskrsu sto dolazi carinici se ne raduju iz verskih, vec iz «patriotsko-dijasporsko-materijalnih» razloga.

Osnivanjem Ministarstva u senci za dijasporu, Stranka je zelela i na taj nacin podstaci zacaurena razmisljanja odgovornih ljudi, odnosno ljudi koji bi morali biti odgovorni, da se mora vratiti u drzavno-politicku infrastrukturu institucija kao sto je Ministarstvo dijaspore. Celokupna nasa javnost je svedok da se tome pruzaju nemusti i bezlicni otpori, pre svega u smislu ignorisanja, a onda odbijanjem uobrazenog politizkog establismenta da se o tome uopste razgovara. Ministarstvo

dijaspore je zapravo necista savest ove Vlade. Svesna je Vlada njegovog znacaja, ali i opasnosti po sopstvenu politicku lagodnost ukoliko proradi logika zdrave politike, zdravog Ministarstva dijaspore i zdrave ekonomije.

Postoje razmisljanja i o tome da se intervenise prema stranim diplomatskim telima i institucijama u smislu razoblicavanja istine zasto aktuelna vlast strahuje od dijaspore. Zasto, na primer, ne podsetiti nekog stranog drzavnika koji ili prima u posetu ili dolazi u posetu nasim vlastodrscima na to, da ti isti ljudi ucestvuju u necem sto se zove politicko obespravljivanje jedne trecine svojih gradjana. Oni ucestvuju u propasti otadzbine.

Peti oktobar se uistinu desio. Ali, ko vise ozbiljan u svetu moze da slusa pricu o nasem Petom oktobru, kad je nakon toga,oktobarskih dana bilo malo. A oni bi da pricaju uvek i ponovo o svojim zaslugama Petog oktobra 2000. godine.

U krajnjem, ostaje nam da sacekamo odredbe tog novog Ustava. Ako, posle svega, ni tamo ne bude dijaspore, Stranka ce imati dovoljno snage i istomisljenika da protestima svih vrsta krene u traganje za pravdom, stoji u Saopstenju Patriotske stranke dijaspore.

http://www.tiker.co.yu/

BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH

Izlaganje na temu "Ustavna povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore"

Prof. dr Radovan Radinovi?, general u penziji

Beograd, 12 decembar 2002. godine

MEDIJA CENTER

Pristajanje crnogorskih vladaju?ih garnitura-da ne kažem elita, jer se tu ne radi o elitama-da otpo?nu novi ciklus državnog zajedništva sa Srbijom moglo bi da zna?i zaustavljanje jednog veoma destruktivnog procesa koji traje duže od jedne decenije.

Ja sam ga nazvao proces rasrbljivanja Balkana. Njime je srpski etni?ki prostor redukovan za više od jedne ?etvrtine, a srpski narod proteran iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, ali i same Srbije-sa Kosova i Metohije i sa juga Srbije.

veza sa

Srbima vrši se u istoriografiji, kulturi, politici, a u novije vreme i u veri. Na delu je jedan raspomamljeni proces vesternizacije Crne Gore, ?ija je posledica lažna svest celih generacija Crnogoraca da im je navodno bliža Albanija, BiH, Hrvatska I Slovenija od Srbije.

koje je prihvatila evropska komisija u Helsinhiju 1997. godine. Za našu zemlju sa te mape koridor 10 ima najve?i zna?aj. Taj koridor preko naše zemqe spaja centralnu odnosno, zapadnu Evropu sa mediteranom i Bliskim Istokom. Pored tog koridora 10, naš geoprostor na izvestan na?in dodiruju i koridor 5 koji iz centralne Evrope vodi ka Trš?anskom zalivu i jednim svojim krakom ide od Panonske

O?ito je da u tom slu?aju ona ne bi mogla da participira direktno ni u jednom od prihva?enih transevropskih strateških koridora.Pored toga ona bi ostala bez svog prirodnog prostornog zaledja, odakle joj jedino mogu do?i turisti, roba, ljudi, gde je prirodni ventil za odliv viška njenih visoko obrazovanih kadrova itd. Bez te veze sa Srbijom Crna Gora bi se sklonila sa

koridora 10, a bez toga bili bi u zna?ajnoj meri obezvredjeni svi njeni napori u izgradnji pomorske i turisti?ke infrastructure.

Vojska i odbrana u Ustavnoj povelji

"Strategiju odbrane donosi Skupština Srbije i Crne Gore u skladu sa zakonom". Reklo bi se da ovde nema ni?eg spornog. Na žalost, nije tako.

bezbednosti, a ne strategiju odbrane upravo zbog ?injenice da se radi o potrebi o?uvanja integralne bezbednosti države koja je i ina?e ugrožena raznovrsnim oblicima delovanja i spolja i iznutra: od ekonomije, preko politike, informacija, terorizma,oružanih pobuna, korupcijom, kriminogenim radnjama, sve do oružanih pobuna širih razmera, unutrašnjih i spoljnih ratova.

promenio, odnosno da je unutrašnje ugrožavanje danas verovatnije i intenzivnije od spoljnog.

svi oblici, sredstva i metode bezbednosne kontrole teritorije, obaveštajno-bezbednosne službe, kontrola ulaska i izlaska iz države,pra?enje i osuje?ivanje mafije, korupcije, organizovanog kriminala, borba protiv diverzantsko teroristi?kih grupa i dr.

To zna?i da jesistem bezbednosti u užem smislu, uklju?uju?i obaveštajno-policijski aparat i policiju kao naoružanu društvenu grupu, izvan svake kontrole državne zajednice. Organizacija, opremanje, naoružavanje, obuka i osposobljavanje policije je potpuno izvan nadležnosti državne zajednice, odnosno u nadležnosti država ?lanica. A od toga do uspostavljanja policije kao paralelne

Vrhovno komandovanje je ipak najslabija karika u lancu formulacija u Ustavnoj povelji koje se odnose na Vojsku i odbranu.

Poznato je da se pravo vrhovnog komandovanja u svim državama sveta oduvek vezivalo za onu instancu koja u državi ostvaruje najviši nivo izvršne vlasti. U monarhijama to su suvereni, a u parlamentarnim državama to su predsednici država ili predsednici vlada, zavisno

od toga kakav sistem vlasti ima neka država. Ustavna povelja narušava taj pricip i vrhovno komandovanje vojskom stavlja u nadležnost Vrhovnog saveta odbrane, tela koje funkcioniše ad hoc, odnosno koje u sistemu državne vlasti u toj formi uopštene funkcioniše, ve? jedino onda kada se sastanu da odlu?uju o nekom aktu komandovanja. Time je zadržan princip iz "Žablja?kog

Ustavna povelja za vrhovnog komandanta imenuje Vrhovni savet odbrane. Radi se o modelu kolektivnog vrhovnog komandanta.Jugoslavija je taj model iskusila još od smrti Josipa Broza i u drugoj i u tre?oj Jugoslaviji. Taj model nije iskazao ni elementarnu efikasnost. Uostalom, kroz istoriju je kolektivno vrhovno komandovanje iskazivalo nepremostive teško?e, što i nije

ništa ?udno ako

se zna da se kolektivno vrhovno komandovanje protivi logici elementarnih principa na kojima se zasniva vojna organizacija kao

takva,a to su princip jednostarešinstva i princip subordinacije. Ni triumvirati u rimskoj imperiji nisu mogli da funkcionišu sve dok

se medjusobno nisu poubijali i ostao jedan da komanduje vojskom. Nisu, valjda, naši ustavopisci zamislili da ?lanovi Vrhovnog

saveta

odbrane treba da se medjusobno poubijaju, da bi jedan ostao i mogao da komaduje.

Kada se ustavopisac našao pred dilemom koga da ovlasti da rukovodi vojskom, odlu?io se za najgore od mogu?ih rešenja.

Umesto da to pravo da nominarnom šefu države-predsedniku državne zajednice i ministarskog saveta, to je pravo dato

ministru odbrane.

Ispada da je minister odbrane iznad predsednika države i svog šefa Ministarskog saveta, a to je prizna?ete, ustavno-pravni

nonsens.Siguran sam da ?e se ustavopisci na?i pred nerešivim problemima kada budu pristupili operacionalizaciji ovih odredaba

Ustavne povelje, tj. kada budu odgovarali na pitanje ko odlu?uje o strukturi, razvoju, doktrini, opremanju i osposobljavanju

vojskom, ko

ostvaruje teku?e komandovanje u eventualnim borbenim operacijama, gde ?e bazirati u eventualnom ratu taj kolektivni vrhovni

komandant, kako ?e funkcionisati sistem ratnih komandnih mesta itd. O?ito je da oni koji su pisali ovaj deo Ustavne povelje

nisu znali šta radi i kako funkcioni{e Vrhovna komanda u ratu, odnosno da je to telo koje mora biti na okupu i stalno

funkcionisati u kontinuitetu. Kako ?e svi ?lanovi Vrhovnog saveta odbrane za svo vreme rata biti na komandnom mestu

Vrhovne komande, to

verovatno samo znaju naši ustavopisci.

Neposredno vezano za status vojske i države je pitanje državne imovine. To je regulisano ina?e u ?lanu 24 Ustavne povelje.

Tamo je zapisano da je imovina SRJ u inostranstvu imovina državne zajednice, a na teritoriji država ?lanica da je imovina

artiljerija, rakete, obala,

ko ?e sa njom rukovati, ko ?e obezbediti njenu punu operativnost (održavanje, servisiranje, zanavljanje), ko ?e investirati,

državne zajednice? Na to

pitanje teško da se može odgovoriti na osnovu odredaba u Ustavnoj povelji. I laiku je jasno da se to rešenje kosi sa

ne treba, ve? da je dovoljno da se priklonimo NATO-u i da ?e svi naši bezbednosni problemi biti rešeni. Ne može se

druga?ije objasniti otkud u Povelji

takve formulacije za rešenja koja su unapred osudjena na neuspeh, a to je drugo ime za ukidanje zajedni?ke vojske ili, što je

još gore, za ukidanje države. Može se re?i da je ovom Ustavnom poveljom u stvari verifikovano gotovo sve što je od sredine

90-ih godina

XX veka "postignuto" na destrukciji odbrambenog i bezbednosnog sistema Jugoslavije. Pokaza?e se da je upravo to kako je

regulisana vojska i odbrana u Povelji nespojivo sa državom kao takvom, pa je samim tim verovatno?a o?uvanja takve

državne

zajednice veoma mala. Osim razume se, ako Solanin štab ne uzme stvar u svoje ruke. Ni to nije isklju?eno. Na protiv.

BEOGRAD - SRS konstatuje da pravno-politicki skandali koji su obelezili prvu sednicu Skupstine

Srbije i Crne Gore, jasno pokazuju da ta drzavna zajednica stoji na staklenim nogama i da je sazdana

na nesolidnim temeljima. SRS ukazuje javnosti na cinjenicu da je Dragoljub Micunovic zakazao

nastavak sednice za danas, da nikoga nije obavestio da ce sednica u stvari odrzati u cetvrtak, a

poslanici Skupstine Srbije Crne Gore su informaciju o odlaganju sednice mogli da dobiju iz

nezvanicnih izvora, koju su obavljali ili emitovali pojedini mediji. Zanimljivo je i to da su poslanici

crnogorskih vladajucih stranaka, Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije Crne

Gore i pre zavrsetka jucerasnjeg radnog dana upalili motore svojih mocnih aviona i spremili se za

povratak u Podgoricu. Posebno je interesantno to, sto su predstavnici DPS-a u udranom dnevniku

crnogorske televizije sakrili podatak da se vec nalaze u Podgorici, vec su to samo rekli za poslanike

Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapica. Ako imamo u vidu cinjenicu da DOS obezbedjuje

poslanicku vecinu u Srbiji otimacinom mandata i glasovima izmisljenih poslanika Marka Petrovica i

Branislava Ivkovica, onda je potpuno jasno da ce Skupstinu Srbije i Crne Gore i ubuduce potresati

skandali bez presedana. SRS osudjuje bahatost i osionost partija vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, DOS-a,

DPS-a i SDP-a i smatra da jucerasnja sednica Skupstine Srbije i Crne Gore pokazuje neophodnost

odrzavanja vanrednih zibora na svim nivoima i formiranje potpuno nove, istinske drzave, Srbije i

Crne Gore, stoji u saopstenju Informativne sliuzbe SRS.

http://www.tiker.co.yu/

April,maj,juni:

29.05.2003.

Sve intenzivnije zalaganje nekih politi?kih stranaka u Srbiji za samostalnu Srbiju i

negiranje potpisanog sporazuma o državnoj zajednici Srbija i Crna

Gora,predstavlja za Srbiju zajedno politi?ko licemerje i jeftin politi?ki marketing

kojim se želi pridobiti neobavešteni i neracionalni deo populacije u Srbiji.Ovakav

zaklju?ak Srbije zajedno uglavnom se odnosi na politi?ke stranke koje ili

participiraju u postoje?oj vladi Srbije,ili su preko svojih predstavnika upravo bili

klju?ni pregovara?i kada je pripreman i potpisivan Sporazum o državnoj

zajednici.Naknadna pamet u politici nikada nije predstavljala mudrost,pa se ni

ovde ne može govoriti o nekakvoj brizi o nacionalnim i državnim interesima,to je

ustvari politi?ka neozbiljnost koja vodi daljoj verbalnoj konfrontaciji sa

Juni,juli,avgust,septembar, oktobar, novembar, decembar

Nastavljaju se rasprave o odnosima Srbije I Crne Gore,I polarizacija na snage koje se zalazu za zajednicku drzavu dok su drugi za otcepljenje.

Poremeceni su odnosi I dve crkve

Stanje u prethodnim godinama

-2002 godina.

2002 godina je godina napora razlicitih sudeonika i pristupa pitanju i koncepciji iFederacije Srbije i Cne Gore. Predlog Ustavne povelje je podelio politicare i zemlju. Vlada cini napore ali nema stvarnih pomaka.

Rezime.

Vlada cini napore ali nema stvarnih pomaka, postoje snazni otpori.

2.Stanje u 1999, 2000 i 2001 godini.

-1999g

Nase je stanoviste da sastavni delovi Federacije i Republike Srbije treba da koriste prava na autonomiju u granicama propisanim Ustavom i zakonom.i da delovi federacije treba da teze prednostima i blagodetima regionalizacije, ali da to ne sme voditi stvaranju separatistickih tendencija do cega moze doci u pojedinim regijama Srbije i SRJ. Isticemo da svaki deo ima svoje prava i obaveze. Zalazemo se u ovoj oblasti za striktno postvanje Ustava i zakonskih propisa. I za slogu i zajednicki rad za opste dobro.

Na kraju 1999. godine u SRJ kao federaciji i drzavi mnoga osnovna pitanja nisu resena.

Tako je neresen drzavni status SRJ , kada je rec o statusu Kosova, odnosima izmedju Srbije i Crne Gore, kao i uredjenju odnosa u samoj Srbiji sto se tice polozaja Sandzaka i Vojvodine . Neresen je i nas drzavni status i nisu regulisani nasi odnosi sa medjunarodnom zajednicom. SR Jugoslavija nema izgradjene demokratske institucije,

A.Kosovo.

Neresen je drzavni status SRJ i Srbije, kada je o Kosovu rec. Na teritoriji Kosova Srbija ima simbolican i nominalan suverenitet. Umesto da se sa tom cinjenicom suoci i da koristi makar male mogucnosti postepene obnove tog suvereniteta, koje pruza rezolucija 1244 ,vreme i napori se rasipjau u sterilnim deklaracijama. . Po slovu rezolucije 1244 civilno i bezbednosno prisustvo formira se za pocetni period od 12 meseci i produzuje se ako Savet bezbednosti ne odluci drugacije, pa treba ocekivati da za nepunih sest meseci, zahvaljujuci vetu Rusije i Kine, Kosovo napuste i Kfor i Unmik, a na Kosovo se

vrati pre svega Vojska Jugoslavije. Problem je,medjutim, u tome sto nema nikakvih jamstava da bi Rusija i Kina sredinom 2000. godine mogla postupiti drugacije nego što su to ucinile sredinom 1999, kada su te dve stalne clanice Saveta bezbednosti prihvatile zahtev Nato sadrzan u rezoluciji 1244. Pored toga, pojedine drzave u Savetu bezbednosti mozda bi mogle i rezoluciju 1244 tumaciti na sasvim drugaciji nacin: po tom tumacenju mandat Unmika i Kfora mogao bi se prekinuti ne vetom

jedne clanice Saveta bezbednosti, vec novom odlukom Saveta bezbednosti. Umesto laznih obecanja, zato, potrebno je da se ucini nešto stvarno, bilo da je rec o zalaganju za povratak srpskih izbeglica na Kosovo, ako je vec vodjena kampanja za povratak albanskih izbeglica na Kosovo, bilo da je rec o zalaganju za takve privremene institucije na Kosovu, koje bi omogucile da se u proces odlucivanja ukljuce i Srbi i nealbanski zivalj, a ne samo kosovski Albanci.

B.Crna Gora.

Drzavni status SRJ je neresen i kada je rec o odnosima Srbije i Crne Gore. Da bi se normalizovali odnosi izmedju Srbije i Crne Gore, potrebno je da vlast u Beogradu postuje izbornu volju gradjana Crne Gore i da, prema vazecem Ustavu, Crna Gora dobije polozaj saveznog premijera i mesta u Vecu republika. Tek tada bi mogla da se otvori rasprava o odnosima u saveznoj drzavi, posebno o stavu vlasti u Podgorici da Crna Gora ne moze da izadje na savezne izbore dok se ne redefinsu odnosi u saveznoj drzavi. Razgovori u Rambujeu i radikalizacija kosovske krize su razlicito interpretirani od Srbije i Crne Gore, te su tenzije medju njima produbljivane. Postoje i razliciti pristupi odnosu prema Nato i Zapadu.,Crna Gora je za intenzivnije ukljucivanje.Drzavnici Crne Gore saopstavaju da Savezna vlada ometa reforme u Crnoj Gori.

Prema crnogorskim drzavnicima "zajednicka drzava Srbije i Crne Gore, sadasnja Jugoslavija, kakva je u zivotnoj stvarnosti, koncepcijski je sasvim drugacija drzava od demokratske federacije, kakva je ustanovljena Ustavom SRJ od 1992. godine.

Koncepcijska razlika izmedju ustavno ustanovljene i fakticke, postoji u sva tri sloja drzavnog tkiva. U sloju koji cini politicka filozofija zajednicke drzave Srbije i Crne Gore; u sloju koji cini koncepcija odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, kao federalnih jedinica, i u sloju koji cini status Srbije i Crne Gore u zajednickoj drzavi. U sva tri oznacena sloja drzavnog tkiva, zajednicka drzava Srbije i Crne Gore, od marta 1997. godine, nema svojstva federacije.U realnosti ona sada dominantno funkcionise kao

neprirodan spoj unitarne strukture zajednicke drzave, bez moci, i gotovo pune nezavisnosti Srbije i Crne Gore, kao posebnih drzava, u vrsenju poslova unutar zemlje. Sustinski gledano, sadasnja fakticka zajednicka drzava Srbije i Crne Gore, izgubila je identitet i samostalni subjektivitet. Politicki i drzavotvorno poistovjecena je sa Srbijom. Potpuno je zavisna od najuticajnijih

politickih cinilaca u Srbiji. Potpuno je u funkciji njihovih opredeljenja i zahtjeva. To se ogleda i u tome sto su zakoni i odluke koje donose organi zajednicke drzave, u sustini, finalizacija i ostvarenje politike, opredeljenja i zahtjeva najuticajnijih politickih cinilaca u Srbiji, koje oni utvrdjuju i iskazuju samostalno i osamostaljeno. Uloga organa zajednicke drzave u njihovom donosenju svedena je na njihovo "pretakanje" u drzavnopravne oblike, izglasavanje i davanje im svojstva i pecata zajednicke

drzave. Pri tome "glasacka masinerija" postupa po partijskoj disciplini, koja ne dosusta odstupanje od partijskog stava oblikovanog od partijskog vrha u Srbiji.Od marta 1997. godine, prilikom donosenja zakona i odluka, organi zajednicke drzave ignorisu, potiskuju i zanemaruju opredeljenja, predloge, zahtjeve i inicijative Crne Gore. Vise to nije manja ili veca povreda ravnopravnosti Crne Gore, kako je bilo do prije godinu i po dana, jer je na djelu potpuno istiskivanje Crne Gore kao samostalne i ravnopravne federalne jedinice u radu organa zajednicke drzave. To se cini kako u procesima donosenja akta

pojedinacnog karaktera, tako i u procesima donosenja zakona, drugih propisa i obavezujucih odluka u drugom obliku.Od maja 1998. godine, iz zakonodavnog organa zajednicke drzave i iz njene vlade, voljom vecine u zakonodavnom organu, koju cine poslanici iz Srbije, istisnuta je i predstavljenost politicki legitimne vecine u Crnoj Gori. Dakle, umjesto istinske federacije Srbije i Crne Gore, praksom je uspostavljena njihova zajednicka drzava koju odlikuju smjer osvajanja potpune hegemonije Srbije u

organima zajednicke drzave.Ta hegemonija Srbije u saveznim organima izazvala je legitiman i opravdan otpor Crne Gore.

Otpor se vec pretvorio u sukob. Posledice su vidljive i poznate: podijeljeni ekonomski i informativni prostori, u izvjesnom smislu pravi ekonomski i informativni rat izmedju njih.Sukob je izmedju Srbije i Crne Gore, kao federalnih jedinica, preko organa zajednicke drzave, koje Srbijafunkcionalizuje za nadredjivanje svojih interesa i opredeljenja interesima i opredjeljenjima Crne Gore. Za upravljanjeCrnom Gorom, njenim potencijalima i razvojem. Njihov sukob je oko karaktera i oblika zajednicke

drzave. Sukobljene su dvije drzavotvorne koncepcije koje se iskljucuju. Koncepcija Crne Gore o zajednickoj drzavi kao federaciji zasnovanoj na punoj ravnopravnosti federalnih jedinica i koncepcija Srbije o jedinstvenoj drzavi ili centralizovanoj federaciji.Akteri sukoba tih koncepcija nijesu samo politicki i drzavni cinioci, vec i kulturne, naucne, informativne i druge nacionalne institucije u Srbiji i Crnoj Gori. Akteri sukoba su sve vise i privredne strukture. To ovom sukobu daje dublje i

krupnije znacenje. Ono kazuje da se problem u korijenu i ne moze rijesiti i otkloniti samo smjenom garniture vlasti. Sa trendovima koji u njoj sada dominiraju, Jugoslavija je nefunkcionalna, neefikasna nestabilna i neprosperitetna. Ni Crna Gora, ni Srbija, njihovim postojanjem ne postizu nista vise nego da su odvojene, samostalne, nezavisne. Vise im je teret nego sto im donosi blagotvornost. Teret za obje uvecavaju novi i novi sukobi oko njenog karaktera. Sve to umanjuje razloge i interes, slabi

i volju, i Srbije i Crne Gore i njihovih gradjana za opstanak Jugoslavije sa karakterom koji ima u realnosti. Sve vise se gomilaju pokazatelji da im ona nije ni potrebna, a da ih sputava u samostalnom odlucivanju o njihovim vitalnim interesima. Sadasnje stanje ne moze dugo trajati. Pa ni pod uslovom da se promijeni personalni sastav organa vlasti. Jer,politicke partije na vlasti i glavne opozicione partije, imaju u osnovi iste ili slicne poglede na karakter zajednicke drzave. Ako se uskoro i odlucno ne zaustavi i ne preusmjeri sadasnji trend doci ce do toga da se jugoslovenski cvor rasplete na jedan od dva nacina koji se vec

najavljuju. Oba su mnogo stetnija za stvarne interese naroda Crne Gore i Srbije nego da se u relanosti uspostavi demokratska federacija kakva je ustavno ustanovljena.Jedan nacin je istupanje Crne Gore iz federativnog drzavnog saveza sa Srbijom, iako ona nema interesa da to cini u uslovima postojanja ustavno odredjene federacije. Na to ce nju prinuditi dalje degradiranje, sputavanje, i povredjivanje njene ravnopravnosti kao federalne jedinice, nastojanjem da joj se oduzme identitet, individualitet,

drzavi, nacionalni, kulturni, ukupni. Ako se Srbija usprotivi raspletu cvora na taj nacin, to ce nositi velike rizike. Sukobi sa upotrebom oruzja u Crnoj Gori i neprijateljstvo Srbije i Crne Gore, nijesu iskljuceni u tim uslovima. Sporazum Crne Gore i Srbije za takav korak, medjutim, otklonio bi rizik i stvorio osnovu za bliskost i obostrano korisnu i djelotvornu saradnju, ne manju od moguce u zajednickoj federativnoj drzavi. "(Mijat Sukovic, Helsinski odbora Srbije za ljudska prava).

Razume se ako bi rec bila data drzavnicima Srbije njihova verzija bi bila sasvim drugacija. Nas je stav da je ovo pitanje ispolitizirano i vestacki predimenzionirano i da ima svoju drugaciju pozadinu i valorizaciju individualnih karijeristickih kalkulacija pojedinih politicara. Smatramo da su vazniji interesi gradjana Srbije i Crne Gore da zive u jednoj drzavi, sto je njihov vekovni san, nego da se sada razdvajaju.srpski i crnogogorski narod.

Razlike izmedju Srbije i Crne Gore su se u prosloj godini manifestovale u raznim oblastima:sto se tice stavova prema moblizaciji, valuti, SPC, vizama, spoljnoj politici i odnosima prema susedima, raspolaganju aerodroma i imovine federacije, raspodeli humanitarne pomoci, odnosima prema medijima, o td.

-

C.Vojvodina i Sandzak..

Nedefinisan je i nas drzavni status u pogledu nekih unutrasnjih pitanja Srbije, konkretno Vojvodine i Sandzaka, koja se sve vise otvaraju, i u zemlji i van nje. Umesto da se pitanje Vojvodine i Sandzaka rešava uspostavljanjem sistema regionalne i lokalne samouprave u Srbiji, pretvaranjem Srbije u modernu regionalnu drzavu, rezim podstice jacanje separatistickih grupacija u

zemlji

a..Vojvodina

Zagovornici stvarne vojvo?anske autonomije smatraju da u velikoj poratnoj politi?koj krizi Srbije i SRJ postoji tendencija zaobila?enja vojvo?asnkog pitanja i zato tra?e da demokratska opozicija sebe definiše kao "ustavotvorni pokret", zahteva se autonomija, ali i dalje ostajanja u okviru Srbije. Posle otcepljenja Kosova javili su se strahovi da do toga moze doci i u Vojvodini. Narocito su se umnozile spekulacije u vezi zahteva vojvodjanskih Madjara. Pojedini politicari upozoravaju da je ustavnopravni problem ove pokrajine u poslednjih deset godina zapravo nije bilo stvarne autonomije, nije bilo garancija za prava narodnosti, nisu poštovana ni individualna ni kolektivna prava, i , da je vojvo?anska autonomija veoma .zapostavljena kao koncept. Sa druge strane nacionalisticki ili unitaristiscki orijentisani politicari demantuju ovakve konstatacije.

Potsecamo da je 29. januara 1997. godine potpisalo Predlog za promenu ustavnog polo?aja AP Vojvodine, 9 vojvo?anskih politi?kih stranaka i 14 društvenih organizacija. U ovim dokumentima, da podsetimo, tra?i se ustavna revitalizacija pokrajinske autonomije, decentralizacija vlasti u Srbiji, uspostavljanje jednakih kolektivnih nacionalnih prava svih vojvo?anskih nacionalnih zajednica, te prava gra?ana i vojvo?anskih lokalnih sredina da samostalno raspola?u sopstvenim prihodima i prirodnim dobrima. Politi?ka stranka koja je nastala na inicijativu Vojvo?anskog kluba – Vojvo?anski pokret, tako?e je zatra?ila "bezuslovni opoziv Slobodana Miloševi?a" , a kad je re? o pitanju autonomije ovaj Pokret insistira na "pokretanje inicijative za novi Ustav Jugoslavije i Srbije, kroz Ustavotvorni pokret, uz predhodni okrugli sto svih demokratskih snaga društva" i uz naglasak da se tim novim ustavima mora garantovati autonomija Vojvodine koja je nasilno oduzeta 1988. godine. Ta autonomija bi podrazumevala "konstitutivni akt gra?ana Vojvodine i izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast u oblastima autonomnosti Vojvodine".

Parlamentarne autohtono vojvo?anske politi?ke stranke, Liga socijademokrata Nenada ?anka i Reformisti Miodraga Isakova, ?ini se da iz takti?kih razloga sada ne stavljaju vojvo?ansko pitanje u prvi plan – jer pokušavaju da u sporazumu sa ostalim opozicionim partijama u Srbiji najpre obore re?im Slobodana Miloševi?a. U tom smislu karakteristi?na je izjava Nenada ?anka

na mitingu protiv Miloševi?a u Novom Sadu (30. juna), kada je povukao parolu "Vojvodina republika" isti?u?i da je sada najva?nije promeniti Miloševi?evu garnituru. LSV zahteva da Vojvodina bude republika.DS trazi 2 valute u Vojvodini, kao i u

Crnoj Gori.

Nas stav prema Vojvodini je nacalena, pravo na autonomiju i razvoj regionalizacije, ali ostajanje u Srbiji.i SRJ.

b.Sandzak

Prema beogradskim odborima za zastitu ljudskih prava Sandzacko pitanje je tokom 1998. godine retko pominjano i skoro potpuno zaboravljeno, cemu su doprineli i novi oruzani sukobi i jacanje napetosti na Kosovu. Tokom 1998. u Sandzaku nisu zabelezeni primeri drasticnog krsenja ljudskih prava po nacionalnoj osnovi (ubijanje, ranjavanje, kidnapovanje, privodjenje), ali je intenziviran proces iseljavanja u BiH bosnjackog stanovnistva, narocito iz granicnih i siromasnijih mesta.

Na poslednjim republickim izborima Lista za Snadzak osvojila je tri poslanicka mesta i, sa vojvodjanskim strankama, formirala poslanicki klub demokratskih stranaka

Za razliku od vlasti u Srbiji, crnogorske vlasti su predstavnike tamosnje Stranke demokratske akcije (SDA), bez obzira na njihov proslogodisnji izborni debakl, ukljucile u aktuelne republicke organe vlasti. Pre ulaska SDA u vladu Filipa Vujanovica doslo je do podele u najvecoj bosnjackoj stranci. Harun Hadzic, dotadasnji predsednik i savezni poslanik SDA, smenjen je februara 1998. godine odlukom skupstine stranke, cija je vecina podrzala ulazak SDA u Vladu Crne Gore.

Proslu godinu obelezile su i nove kritike, zvanicnog Beograda na racun rada opstinskih organa vlasti u Sjenici i Tutinu. U ovim gradovima, za razliku od Novog Pazara, nije uvedena prinudna uprava, i u njima je i dalje na vlasti Lista za Sandzak "dr Sulejman Ugljanin". Krajem 1998. godine Bosnjacko-demokratska stranka pokrenula je inicijativu za povlacenje predstavnika Liste za Sandzak iz saveznih, republickih i lokalnih organa vlasti.

Svoj predlog Bosnjacko-demokratska stranka objasnila je tvrdnjom da ucesce sandzackih stranaka nije donelo nikakav pomak u resavanju polozaja i statusa Bosnjaka u Srbiji i SRJ. Nezainteresovanost za politicke procese i skoro potpuna apatija zahvatila je vecinu pripadnika bosnjacko-muslimansog naroda, a Lista za Snadzak je usvajanje eventualne odluke o povlacenju iz institucija sistema ostavila za 1999. godinu. Povlacenje bosnjackih predstavnika iz lokalnih, republickih i saveznih organa

vlasti nesumnjivo bi imalo negativne posledice, i dodatno bi umanjilo ionako minimalne sanse za pokretanje dijaloga o

Sandzaku.

Skoro u potpunoj senci nekada albanskih, a sada srpskih izbegli?kih kolona, veliki broj Muslimana-Bošnjaka posle izmene statusa Kosova napušta Kosovo. Prema izjavama aktivista muslimanskih stranaka s Kosova, koji još odbijaju da pod punim imenom i prezimenom govore, Muslimani-Bošnjaci, prema kojima poverenje nisu imale bivše, srpske vlasti, suo?avaju se sa

skoro jednakim nepoverenjem sadašnjih, uglavnom albanskih struktura uprave.

Albanci primoravaju Muslimane-Bošnjake da napuste svoje stanove i ku?e. On tvrdi da su pojedina ve?insko muslimansko-bošnja?ka sela u prizrenskoj regiji ve? prazna. "Od 200 muslimanskih ku?a u pojedinim naseljima, ostalo je tek desetak; ?im primete da nismo Albanci ili da ne govorimo albanski, OVK-ovci nas napadaju. D?abe im ka?emo da nismo Srbi,

uzvra?aju nam, "Ovo je Albanija i ko god nije Albanac mora da be?i s Kosova", pri?a ovaj Musliman, koji je o ovom problemu, bezuspešno razgovarao sa predstavnicima albanskih partija i me?unarodnih snaga na Kosovu.

Na Kosovu, ina?e, zavisno od politi?kih potreba, ?ivi od 50 do 150 hiljada Muslimana-Bošnjaka. Prema zvani?noj statistici, pripadnika ove nacionalnosti na Kosovu ima nešto više od 60 hiljada, a predsednik tamošnje Stranke demokratske akcije

Numan Bali? postao je ?lan Privremenog saveta Kosova.

Sulejman Ugljanin je zatrazio Ustav Sandzaka i autonomiju, dok Rasim Ljujic ,iz Koalicije Sandzak saopstava da je Sulejmanin Uglajnin nerealan i da je .pao u zamku igara Srbije i Crne Gore

D.Medjunarodni odnosi

Nedefinisan je posebno drzavni status SRJ prema spolja. SR Jugoslaviji je suspendovano clanstvo u nekim medjunarodnim organizacijama (UN, OEBS), a njeno uclanjenje u druge medjunarodne organizacije (Savet Evrope) je odlozeno. Sve to aktuelni rezim hoce da kompenzira guranjem SRJ u clanstvo u Savezu Rusije i Belorusije. Tako rezim u Beogradu zaobilazi problem "povratka" Jugoslavije u UN i rastura postojeci savez sa Crnom Gorom, zarad nepostojeceg, dalekog i neostvarivog saveza sa Rusijom i Belorusijom. 11 aprila je Savezna skupstina raspravljala o pristupanju savezu Rusije i Belorusije.12 aprila odluka da SRJ pristupi savezu Rusije i Beloruisje. Smatramo da ako narod SRJ zeli da se prikljuci ovome savezu to treba i uciniti. i treba organizovati referendum. Mi smo izdali nekoliko saopstenja ovim povodoom. Smatramo da je na delu politicka igra lokalnih politicara da bi ubirali politicke poene i pridobijali glasace, u uzavreloj euforiji, gde narod ocekuje pomoc od bilo koga, pogotovu od bratskih naroda. Ali se postanlja pitanje iskrenosti ovih "slavenofila""zastitnika Pravoslavlja" Ukoliko oni ovde raubuju, pljackaju i unistavaju sopstevni narod, sto bi se oni prikljucivali Rusiji i Belorusiji, navodno sto su to bratske slovenske zemlje, tu nema iskrenosti. Iza ovoga se kriju pokusaji stvaranja losih procena i konfuzije, a u mutnom se lovi. 9 maj podneta je tuzba SRJ protiv Nato Haskom tribunalu.

- 2000 g

U januaru je doslo do novih tenzija na relaciji Srbija i Crna Gora i najavljenog otcepljivanja Crne Gore ukoliko Srbija nastavi da gusi Crnu Goru-kako tvrde drzavnici Crne Gore. Nebojsa Medojevic, clan grupe G--17 , saopstava da je Crna Gora gusena od Beograda, da je se desila otimacina aerodroma, treba da se dogovore, zna se sta je cije. Crna Gora-povodom odluke saveznog suda da proglasi neustavnim odluku Vlade Crne Gore o uvodjenju dvovalutnog sistema,kao i zakona o amnestiji koji je usvojila Skupstina Crne Gore drzava Crna Gora ne reaguje, kao da nije ni blo nista,jednostavno ove odluke ignorise. Ministar Vojin Djukanovic javno saopstava da se mora dati reket od 7.000 DEM po kamionu prilikom ulaska u Crnu

Goru od vlasti u Srbiji, da su veci veci porezi na granici , da su na delu sankcije Srbije, steta za obe strane.

Prema DSS na delu je podsmevanje pravu i od strane Beograda i Podgorice. Isticemo da ne postoji skoro 10 miliona Srba u Srbiji i Crnoj Gori zbog sacice koja zeli da se na njihov racun bogati. Zalazemo se da niko nema zarad svojih prava da krsi prava drugih, da druge pretvara u obmanute i prevarene gradjane, da bi tako ostvarili zarade.

Odnosi u crkvi bivaju zloipotrebljeni da se seju lose procene i razbija zajednica Srbije i Crne Gore. Zbivanja oko pravoslavne crkve u Crnoj Gori zalaze u vode koje bi se u najmanju ruku mogle nazvati - opasnim. Za samo nedelju dana "Crnogorska pravoslavna crkva" je došla u centar interesovanja javnosti i posredno je priznata od drzave - samo zato sto je prijavljena Odeljenju bezbednosti MUP Cetinje kao "verska zajednica". To je bio dovoljan razlog da predsednik Crne Gore,

Milo Ðukanovic, najavi da ce ubuduce svoje protokolarne cestitke slati i na adresu raspopa Mirasa Dedeica... Istovremeno, pocela je javna bitka za crkvenu imovinu, a "autokefalci" su vec "osvojili" dva hrama u selu Ozinici, kod Cetinja. U Crnogorsko-primorskoj mitropoliji vlada muk. Vladika Amfilohije nije se oglasio posle Ðukanoviæeve izjave, a u prethodnomreagovanju MPC povodom "slucaja Oèiniæ" vlasti su prekorene da otvoreno podrzavaju "grupu delikvenata" koja se

predstavlja kao "autokefalna" crkva.

Prema istrazivanju Instituta drustvenih nauka na uzorku od 1.588 gradjana iz 60 opstina u Srbiji bez Kosova, za vezu sa Evropom se izjasnilo 56 % gradjana, za regionalno povezivanja sa susedima 14 % a sa Rusijom 8 % ispitanika.

3 januar SMIP urucilo prosirenu tuzbu Medjunarodnom sudu u Hagu protiv Nato, zbog bombardovanja SRJ.

Tokom cele prosle godine su rasle tenzije na relaciji Srbija-Crna Gora zbog zelje pojedinih crnogosrkih lidera da Crnu Goru

odvoje od Srbije. Podele su zahvatile i odnose u okviru SPC i pokusaj odvajanja crnogorske crkve od srpske.

-2001 godina

Od pocetka 2001 godine se nastavljaju tenzije na relaciji Crna Gora-Srbija i napori da se Crna Gora otcepi od Srbije. Milo Djukanovic je optuzio Kostunicu da nije spreman na dijalog. Dok Predrag Bulatovic tvrdi da je vecina za ostanak u SRJ. .Od strane SRS rezim u Crnoj Gori je optuzen kao sreparatisticki, slicno tvrdi i SLS(Srpska liiberalna stranka) i Nikola Milosevic.

Dok SAD saopstavaju da su za to da Crna Gora ostane u SRJ.

21 januara su SAD ukinule ekonomske sankcije.

DSS je 24 januara izdala saopstenje tvrdeci:"da mogucnost opstanka zajednicke drzave i dalje postoji

Prema onome sto je buduci mandatar republicke vlade, dr Zoran Dindic,saopstio juce na sastanku Demokratske opozicije Srbije, nova vlada ce biti znatno manja nego prethodna, a cinice je 24 clana iz 11 stranaka i Asocijacije nezavisnih sindikata, uz prisustvo odredenog broja nestranackih licnosti, odnosno eksperata, U okviru nove vlade, DSS ce imati jednog potpredsednika, gospodina Aleksandra Pravdica, inace potpredsednika stranke, i dobice mesto ministra zdravlja na kom ce

biti dr Obren Joksimovic, clan Glavnog odbora i predsednik regionalnog odbora smederevskog regionalnog odbora DSS.

Nova vlada ce besumnje pred sobom imati izuzetno tezak zadatak da na rusevinama jedne drzave pokusa da sagradi stabilnu drzavu, zasnovanu na nekim novim odnosima, ocenio je Zoran Sami.

Tokom protekle nedelje, na dnevnom redu sastanka ministara Evropske unije bili su odnosi Srbije i Crne Gore. Poznato je da je Jugoslovenski predsednik, gospodin Vojislav Kostunica, izneo platformu o zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore koja je prakticno u neizmenjenom obliku usvojena od strane DOS. U njoj je predlozena federacija sa minimalnim brojem zajednickih funkcija, neophodnih da bi se Jugoslavija uopste mogla zvati drzavom. Na osnovu te platforme, u toku protekle nedelje obavljen je razgovor o odnosima izmedu Srbije i Crne Gore u kojem su ucestvovaligospodin Kostunica, gospodin Milo Dukanovic, aktuelni predsednik Crne Gore, i gospodin Zoran Dindic, buduci predsednik Vlade Srbije. Na zalost, rezultat tih razgovora je bio samo konstatacija da trenutno postoje nepomirljive razlike izmedu stava Srbije i savezne administracije, s jedne strane, i stava aktuelne vlasti u Crnoj Gori, s druge strane. Aktuelna crnogorska vlast ostaje na stanovistu da Crna Gora treba da bude nezavisna drzava,rekao je potpredsednik Sami.

Aktuelna vlast u Crnoj Gori formirana je nakon izborne pobede koalicije "Da

zivimo bolje", a ova koalicija se u meduvremenu raspala kada ju je napustila

Narodna stranka, sto znaci da je dovedena u pitanje vecinska podrska

crnogorskoj vlasti. Osim toga, koalicija "Da zivimo bolje" je na izbore

izisla sa jednom sasvim drugacijom platformom od platforme koju sada zastupa

- zalagala se za ideju o zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore, odnosno za

postojecu Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vremenom je vlast u Crnoj Gori,

najpre u vreme Milosevica, oprezno pokusavala da definise stavove vezane za

nezavisnost Crne Gore, da bi nakon demokratskih promena koje su se dogodile

24. septembra u Srbiji naglo izisla sa radikalnim i iskljucivim zahtevom za

nezavisnoscu. Zato je sada neophodno odrzati izbore u Crnoj Gori, kako bi se

proverilo raspolozenje njenih gradana, zakljucio je Zoran Sami.

Treba istaci da Evropska unija smatra platformu gospodina Kostunice sasvim

prihvatljivom, i da zapravo daje podrsku postojanju jedne, demokratske,

federalne drzave na ovom prostoru, rekao je Sami i dodao da je vlastima u

Crnoj Gori poslata jasna poruka da medunarodna zajednica nece podrzati

zahteve za nezavisnom Crnom Gorom jer bi to dovelo u pitanje stabilnost

Balkana, a time i stabilnost Evrope u celini.

Razgovori sa crnogorskim vlastima bice nastavljeni, ali procene ukazuju da

napretka za sada ne moze biti. Prostora za izmenu nase platforme nema jer

ona ionako predvida minimum elemenata zajednicke drzave, rekao je Zoran Sami

i podvukao da ce situacija biti jasnija posle izbora u Crnoj Gori, posto ce

okosnica predizborne kampanje, naravno, biti odnos prema zajednickoj drzavi.

Mogucnost opstanka zajednicke drzave i dalje postoji, a pravi razgovori o

tom pitanju usledice nakon konstituisanja nove crnogorske vlasti.

,Italijanski ministar inostranih poslova Turko je izjavio u februaru da Milo Djukanovic ne shvata dovoljno brze promene u Beogradu i Srbiji i u SRJ.

Vojvodjanske stranke odgovaraju na optuzbe da su autonomaske i separatisticke da to nije tacno, nego da su za regionalizaciju, i traze svoje, da ono sto zarade najvise pripadne njima,"cist racun duga ljubav".

Zaostravaju se odnosi na relaciji Srbija-Crna Gora . SPC(Srpska pravoslavna crkva) zahteva od Vlade Crne Gore da prestane da sprovodi nasilje nad SPC u Crnoj Gori. SPC Crne Gore pak sa svoje strane ostro optuzuje Vladu Crne Gore za nasilje nad njom.SRS ostro optuzuje Crnu Goru za separatisticke tendencije. Profesor Ljuba Tadic se energicno suprotstavlja separatizmu Crne Gore koji naziva budalastinom.

Prema anketama vecina stanovnika Sandzaka je za Jugoslaviju.

Zajednicko saopstenje:Savez demokratske omladine Srbije-podmladak Demokratske stranke Srbije i

Klub mladih Narodne stranke"

Predstavnici Saveza demokratske omladine Srbije- podmladka Demokratske stranke Srbije (SDOS) i Kluba mladih Narodne stranke (KM NS) sastali su se u nedelju, 4. februara 2001. godine, u sedištu Demokratske stranke Srbije i izrazili spremnost za buducu saradnju na opstanku zajednicke dr?ave.

SDOS i KM NS su se slo?ili da istorijske posebnosti Crne Gore i Srbije nisu prepreka ocuvanju zajednicke dr?ave i zalo?ili da se nastala kriza odnosa u federaciji razreši dijalogom izmedu svih relevantnih cinilaca u zajednickoj dr?avi.

Podmlaci Demokratske stranke Srbije i Narodne stranke smatraju da zajednicka dr?ava mora biti demokratski uredena i ukljucena u tokove evropskih i svetskih integracija i insistiraju na nastavku dijaloga na osnovama Platforme Vlade Republike Crne Gore iz 1999. godine i Platforme Demokratske

opozicije Srbije iz 2001. godine."

-----------------------------------------------------------------------

Registruju se tenzije na relaciji Srbija-Crna Gora, ali i na relaciji Srbija -Vojvodina,sto se vidi i zi saopstenja LSV od 4 februara:"Fasizam izrasta iz nacizma, a nacizam iz ekstremnog nacionalizma. Odakle onda pravo ekstremnim nacionalistima okupljenih u delu DSS da bilo koga drugog nazivaju onim izrazima koji ce predstavljati buducu politiku DSS, ukoliko pod hitno ne redukuju svoje politicke stavove.

Politickim poletarcima i malim strankama koje deluju unutar Vojvodine Liga socijaldemokrata

Vojvodine spremna je da organizuje seminare o politici i demokratiji, ukoliko se proceni da bi to imalo nekakvog efekta. Kao dobro organizovana politicka organizacija i kao najveca Vojvodjanska stranka

Liga socijademokrata Vojvodine sa ponosom nosi svoja stranacka obelezja i ambleme,koji ni u jednom segmentu ne sadrze fantomske osamdesetosmice 88 ili neke druge cifre, nego iskljucivo i samo simbole koji predstavljaju jasne i nedvosmisleno pacifisticki, nadnacionalni i multikulturalni politicki program stranke. Problem je u ocigledno losem vidu i nejasnom mentalnom sklopu pojedinaca koji su

uzleteli na krilima koja su im izrasla nakon sto je predsednik njihove stranke izabran za predsednikaa SRJ, zaboravljajuci da on na to mesto nije izabran kao predsednik DSS, nego kao zajednicki kandidat svih clanica DOS.Pozivamo DSS da u cilju ocuvanja DOS i predizbornih obecanja gradjanima prekinu

sa izjavama i nastupima koji sve vise ukazuju da nisu u pitanju netalentovani izleti pojedinaca, nego otvoreni stavovi stranke koji u DOS nece naici na podobno tle"..

LSV u svome saopstenju za javnost od 11 februara tvrdi:"Na sastanku predsednika i rukovodstva Lige socijaldemokrata Vojvodine sa clanovima stranke koji ucestvuju u organima vlasti lokalnih samouprava odluceno je da Liga socijaldemokrata Vojvodine, prema organima vlasti i DOS, pokrene inicijativu

promene statusa sedam vojvodjanskih opstina(Kikinda, Zrenjanin, Subotica,Sombor,Pancevo,Vrsac i Sremska Mitrovica) u status gradova i status grada Novog Sada u status prestonice Vojvodine.

Smisao promena statusa sedam vojvodjanskih opstina u gradove i Novog Sada u

vojvodjansku prestonicu nije u formi, nego je, kao izrazito sustinski, direktno vezan za principe decentralizacije, jacanja opstina tj. gradova, zadrzavanja znatno veceg obima sredstava u gradskim kasama, raspolaganja vlastitim novcem,potpuno samostalnog donosenja odluka o ulaganjima u infrastrukturu, privredu i generalni razvoj, odnosno, opste poboljsanje kvaliteta zivljenja gradjana.Jedino na taj nacin vojvodjanske sredine mogu da nastave sa razvojem u kojem su pre trinaest godina

zaustavljene i da pod vojvodjanskim okvirom nastave vodjenje cele zemlje u Evropu.

Vojvodjanski okvir ovako formiranih gradova sprecavao bi sve vrste zloupotreba potencijalnih novih beogradskih, novosadskih ili nekih drugih centralizacija i izbegao pokusaje gusenja i marginalizovanja Vojvodine kao regije, koju neki novi centralisti vec pocinju da sprovede kroz nazovi »jacanje lokalnih

samouprava«diktirano iz Beograda, cija je jedina svrha i namena da se, sa jedne strane potpuno

marginalizuje vojvodjanski parlament, a sa druge strane baci prasina u oci gradjanima i napravi privid decentralizovane zemlje.

Kikinda, Zrenjanin, Subotica, Sombor, Pancevo,Vrsac i Sremska Mitrovica ce realizacijom

inicijative Lige socijaldemokrata Vojvodine postati samostalni i bogati gradovi koji ce u potpunosti podici nivo funkcionisanja i razvitka kako svih vojvodjanskih opstina tako i cele Vojvodine, a definisanje Novog Sada kao pokrajinske prestonice predstavljace najkvalitetniji korak ka utvrdjivanju statusa Vojvodine unutar Srbije i Jugoslavije.

Strucne sluzbe Lige socijaldemokrata Vojvodine pripremice sve potrebne materijale,

tumacenja zakona i dokumentaciju neophodnu za sprovodjenje ove inicijative.".

Saopstenje SLV od 12 februara:'Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak i savezni

poslanik Antun Kaic su u nedelju bili gosti Socijaldemokratske partije Crne Gore, gde je predsednik

Canak gostovao na tribini SDP-a pod nazivom "Odnosi Srbije i Crne Gore".Tokom boravka u Podgorici, doslo je i do neformalnog susreta sa predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem prilikom kojeg su dva predsednika u srdacnom razgovoru razmenili misljenja o odnosima izmedju dve republike."

DSS polemise sa Crnom Gorom o odnosima dve republike:" Crna Gora najavljuje kaznjavanje za verbalni delikt,, 23 Feb 2001 -Sudeci po izjavama koje sredstvima javnog informisanja daje drzavni tuzilac

Crne Gore, gradani ove republike ne smeju javno da govore protiv nezavisnosti, jer ce ih drzava odmah proglasiti za maliciozne, prevarante i falsifikatore, a spremna je i da energicno reaguje na svaku rec nekoga

ko se, na ovu temu, usudi misliti svojom glavom.

Ne samo sto je u Crnoj Gori zabranjena svaka pomisao o zajednickom zivotu sa Srbijom, vec se pod zaztitu drzavnog aparata stavlja jos i lik i delo jednog coveka kojeg drzavni tuzilac dozivljava kao najzasluznijeg za ostvarenje svete ideje o nezavisnosti.

Dok savezni organi i srpska vlada neprekidno isticu pravo gradana Crne Gore da sami odluce o tome s kim ce i kako ziveti, i pri tom ulazu ogromne napore da pronadu minimum drzavnih funkcija koji nece obesmisliti zajednicku drzavu, aktuelno crnogorsko rukovodstvo im takvo pravo uskracuje i

unapred odlucuje umesto svojih biraca: nezavisnost je jedina casna ideja, a sve druge ideje imaju "elemente kriminogene prirode i na njih ce se ostro reagovati".

Posle ovakvih izjava visokog drzavnog funkcionera, stice se utisak da sadasnja crnogorska vlast ne vidi realnost, vec samo neprijatelje iznutra i spolja. Ili mozda bas zato sto vidi realnost, drzavni tuzilac Crne

Gore poteze za silom drzavnog aprata da ljudima izbije iz glave ideje koje se njemu ne dopadaju.'

DSSu svome Saopstenju od 28 februara iznosi svoju platformu o statusu Vojvodine:"

Obavezno je drzati se platforme koja je dobila poverenje biraca

Politika Demokratske stranke Srbije prema Vojvodini nema nikakve slicnosti sa politikom koju je Socijalisticka partija Srbije vodila u ovoj pokrajini, tako da smatramo krajnje uvredljivim poredenje nase stranke sa bivsom vladajucom strankom.

Insinuacijama ovog tipa neko pokusavaju na opasan nacin da ostvari uskostranacke interese i svoje vlastoljubive ambicije.

Status Vojvodine neodvojiv je od pitanja regionalizacije cele Srbije, sto je jasno zapisano i u Platformi DOS, s kojom je ova koalicija dobila izbore.Nazalost, u javnosti se u poslednje vreme sve cesce moze cuti i procitati kako pojedini lideri DOS-a zastupaju sasvim drugaciju politiku od one koja ih je dovela na funkcije u Pokrajini. Kada njihove stranke budu izisle na izbore samostalno, ovi funkcioneri ce imati pravo u izvrsnim organima Vojvodine da zastupaju svoje stranacke politike, a do tada su duzni da brane

politiku na osnovu koje su dobili poverenje biraca.

Podela cele Srbije na regione, prema kriterijumima ekonomskih interesa,privredne razvijenosti, saobracajne povezanosti, kao i kulturnih,tradicionalnih i istorijskih osobenosti pojedinih delova nase zemlje, u

programu DSS je zapisana upravo zato da bi se omogucili dalji razvoj drzave i drustva, brze integrisanje Srbije u Evropu i

dobrosusedski odnosi sa drzavama u okruzenju."

Tokom marta se nastavlja degradacija odnosa na relaciji Srbija i Crna Gora sa otvorenim zahtevima crnogosrkih zvanicnika da se Crna Gora odvoji od Srbije. Registrovani su napadi na pravoslavne vernike u Crnoj Gori od strane snaga koje se zalazu za autonomiju crnogorske pravoslavne crkve. Vladika Amfilohije je saopstio da je Crna Gora bastion komunizma i boljsevizma.

PDS se zalaze za regionalizaciju:" Saopštenje, 08. mart 2001.- Vojvodina Vojvo?anima a ne novosadskoj ili beogradskoj

"centrali"

Pokret za DEMOKRATSKU SRBIJU zalaže se za decentralizaciju Srbije kao jedini istinski

na?in da se zaštite interesi gra?ana Vojvodine. Autonomija Vojvodine može se ostvariti

PDS je apsolutno protiv organizovanja referunduma u Vojvodini, federalizaciji države i

stvaranju pokrajinske policije. Interes Vojvo?ana jeste u stvaranju mogu?nosti da raspolažu svojim dohotkom, a ne da

nekadašnji Miloševi?ev "beogadski centralizam" bude zamenjen nekim novim

"novosadskim centralizmom". Vojvo?ani ?e biti zašti?eni samo ako država smanji javne troškove i ukoliko zna?ajniji deo

poreza ostane u opštinama na teritoriji Vojvodine, kako bi se one brže i uspešnije

razvijale. "

Pokret za zastitu ljudskih prava se zalaze za celovitost zemlje i protiv separatistickih tendencija, ali za decentralizaciju i demokratsku samoupravu. Osudjujemo one koji zele da odvoje Crnu Goru od Srbije i da postanu nezavisna drzava, imamo u nasoj arhivi podathe o njima, oni su nas optuzivali da smo razbijali SFRJ, sada se vidi ko su oni i koji su bili njihoci pravi ciljevi.

Canak u zagrebackom listu "Republika":" Da Vojvodina a bude republika".. Referndum u Crnoj Gori, mozda za 6 meseci.

DSS:" Protiv zatvaranja u nacionalne torove:Protokol o saradnji osam vojvodanskih opstina u kojima su Madari vecinsko stanovnistvo, kakva god objasnjenja davali njegovi potpisnici, ne moze se tumaciti drugacije nego kao zatvaranje u nacionalne torove. Povezivanje na etnickoj osnovi ne samo sto je u suprotnosti sa gradanskim konceptom drzave za koji se potpisnici navodno zalazu, vec neminovno vodi neprihvatljivom iscrtavanju teritorijalnih granica po nacionalnoj osnovi.

Kada se ima u vidu da su samo pre godinu dana postojali zahtevi za teritorijalnom autonomijom devet vojvodanskih opstina, sa Suboticom kao sedistem i glavnim gradom madarske regionalne samouprave, onda objasnjenje potpisnika protokola da je to samo nastavak tradicionalne saradnje ovih opstina, zapocete pre pet godina, moze da izazove samo sumnju u prave namere

onih koji tvrde da su od teritorijalne autonomije po nacionalnoj osnovi odustali.U Beogradu, 21. april 20001."

LSV, 18 april 2001:' Dusko Radakovic - NEOPHODNO FORMIRANJE ASOCIJACIJE VOJVODJANSKIH

GRADOVA I

OPSTINA.Dusko Radakovic, clan IO LSV zaduzen za koordinaciju rada lokalnih samouprava, odrzao je u cetvrtak, 12. aprila sastanak sa Ligasima predsednicima Opstina i Izvrsnih odbora gradova. Dogovoreno je da ce se ovi sastanci odrzavati redovno, u punom sastavu. Prema recima Duska Radakovica, koji je i predsednik Skupstine opstine Kikinda, glavna tema sastanka bila je pokretanje inicijative za osnivanje

Asocijacije Vojvodjanskih gradova i opstina, kao i razmatranje Nacrta zakona o lokalnoj samoupravi.

Formiranje Asocijacije vojvodjanskih Gradova i Opstina je za nas vrlo vazno.Pre svega zbog povezivanja, saradnje, razmene iskustava. Problemi Vojvodjanskih opstina imaju svoje specificnosti i njihovo resavanje mora biti adekvatno prilagodjeno.

Osnivanjem ove Asocijacije, ti problemi bi se sagledavali uz postovanje svih specificnosti. Razlog za njeno osnivanje je I taj sto postojeca Stalna konferencija gradova I opstina u Jugoslaviji gotovo da ne funkcionise, a I probleme ne resava prilagodjavajuci se specificnostima svakog od gradova, kaze Radakovic.U utorak 17. aprila ce biti odrzan regionalni sastanak banatskih opstina u Vrscu, kojem ce prisustvovati predsednici

opstina i Izvrsnih odbora, naravno clanovi LSV. Na tom sastanku bi trebalo da bude podrzano osnivanje Asocijacije Vojvodjanskih gradova i opstina.Sto se tice Zakona o lokalnoj samoupravi, svi se slazemo da je vrlo ozbiljani vazan, tako da cemo njegov Nacrt detaljno iscitati, staviti svoje sugestije i predloge, kako bi smo na sledecem sastanku utvrdili zajednicki stav LSV o ovom Zakonu, istice Radakovic. Obzirom na to da ce donosenju ovog Zakona predhoditi izmene i dopune mnogih

drugih Zakona, pa cak i Ustava Republike Srbije, njegovo donosenje se moze ocekivati tek na jesen, ako ne i na prolece

sledece godine.

I u maju se i dalje razvijaju tenzije na relaciji Srbija-Crna Gora a ime i prepucavanja izmedju Srbije i Vojvodine,pa i kada se radi o Sandzaku. nastala su nova previranja u Crnoj Gori i borbe izmedju politickih stranaka koje su za samostalnu Crnu Goru i

onih koje su za jedinstvenu Jugoslaviju. Milo Djukanovic zahteva referendum .28 maja se u Beogradu sastali predstavnici

DOS-a i koalicije"Zajedno za Jugoslaviju" i ustanovili da je neophodna platforma za ustavno preuredjenje SRJ.

U junu je nastavljen visemesecni i visegodisnji trend kvarenja odnosa izmedu Srbije i Cren Gore, ovoga puita zbog

S.Milosevica i Haskog suda, cemu se protivi SNP.

Akademik Ljuba Tadic je kazao:"TO su budalastine.".Srbi i Crnogorci su jedan narod i oduvek su sanjali da budu zajedno, sada najednom isprani mozgovi zele da ih razdvoje. Zarad svojih licnih sicardzijskih interesa. Ovde u Srbiji i Crnoj Gori se odigrava scenario masovnih ataka i subverzije od strane asocijanih pojedinaca koji zarad svojih egoisticnih interesa guraju vecinu u dekadenciju, uznemiravaju gradjane, tajno progone, slabe naciju. A ukrivaju se maskama patriotizma, ili pak borbom za regionalizam sto je moderno i legalno.

Pokret za zastitu se zalaze za regionalizaciju i autonomiju, ali ne za separatizam. Da ta pitanja budu razresena onako kao sto su u Francuskoj, Spaniji, Italiji, Kanadi, Sad, itd.

Posebno nas boli sto oni koji zagovaraju razbijanje SRJ su nas pre dvanaestak godina optuzivali da smo mi razbijaci SFRJ. Sada se vidi ko je ko i ko je sta? Oni i dalje nas progone.

SRS nastupa sa predlogom za ujedinjenje Srbije i RS. DSS je edifikovala Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore koja je dobra osnovica za sacuvanje zajednicke drzave.

Jos se govori o referendumu gradjana Crne Gore. Cak se spominje i kada se radi o Vojvodini i njenoj autonomiji. 20 avgusta

su LSV, SVN i RV najavili Platformu o autonomiji.

Moguci su i sukobi u Crnoj Gori od strane Albanaca.

Predsednik Ve?a gra?ana Savezne skupštine Dragoljub Mi?unovi?

ocenio je u ?etvrtak, posle razgovora sa delegacijom Saveta Evrope, da

je uveren da je Jugoslavija sve bliža punopravnom ?lanstvu u toj

evropskoj instituciji. U zajedni?kom obra?anju novinarima sa specijalnim

izaslanikom Saveta Evrope Hansom Peterom Furerom, posle susreta u

Palati federacije, Mi?unovi? je razgovor ozna?io kao "uspešan i

informativan", preciziraju?i da je bilo re?i o odnosima u jugoslovenskoj

federaciji, predstoje?im izborima i situaciji na Kosmetu, kao i o

pitanjima pravnog sistema i njegovog usaglassavanja sa evropskim

standardima. Furer je, nazivaju?i Mi?unovi?a "klju?nom figurom" u

nastojanjima da se Jugoslavija približi i postane punopravni ?lan Saveta

Evrope, istakao zna?aj posmatranja SRJ "u kontekstu razvoja odnosa

Srbije i Crne Gore i budu?nosti Kosova".

Potpredsednik vlade Srbije Nebojša ?ovi? razgovarao je u ?etvrtak sa

specijalnim izaslanicima generalnog sekretara Saveta Evrope za SRJ

Hansom Peterom Furerom i za Crnu Goru Evom Koprolin, o mogu?em

skorom ulasku Jugoslavije u Savet Evrope, saopšteno je danas iz

?ovi?evog Kabineta. Furer je odao priznanje ?ovi?u za postignute

rezultate na jugu Srbije i najavio skori ulazak SR Jugoslavije u

punopravno ?lanstvo Saveta Evrope, koje predstavlja stepenik ka

punopravnoj evropskoj integraciji i ?lanstvu u EU. Razgovarano je i o

mogu?nostima ekonomske pomo?i jugu Srbije, a posebna pažnaja je,

kako se navodi, posve?ena pitanju Kosova i Metohije, kao i

konstruktivnim naporima i rešenjima ?ovi?a na rešavanju tamošnjih

mnogobrojnih problema.

Današnjem sastanku Radne grupe SRJ/UNMIK za nestala i pritvorena

lica u Palati federacije, prisustvovali su i Nebojša ?ovi?, šef

Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Žak Kristijan Kadi,

zamenik šefa UNMIK-a Hansa Hekerupa, zadužen za policiju i

pravosu?e i predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica

sa Kosova i Metohije. Kako je posle sastanka u obra?anju novinarima

rekao Vladimir Božovi?, predsednik Podkomiteta za zaštitu ljudskih

prava pri jugoslovenskom Komitetu za Kosovo i Metohiju, došlo je do

organizacionih promena, tako da ?e kontakt grupe biti transformisane, a

o problemu nestalih i pritvorenih lica sa Kosova i Metohije bi?e

postignuta puna koordinacija na saveznom i republi?kom nivou. "Sa

UNMIK-om je postignut napredak u ?etiri bitna segmenta: rad na

konsolidovanju lista nestalih i kidnapovanih, provera i traganje za svim

ilegalnim zatvorima na Kosovu i Metohiji, zajedni?ki rad na ekshumaciji i

identifikaciji leševa i rad na doslednoj primeni Uredbe 64 koja se odnosi

na pritvorene Srbe na Kosovu i Metohiji", istakao je Božovi?. On je

objasnio da je postignuta puna koordinacija sa MUP Srbije vezano za

liste nestalih, koje ?e biti združene u jednu, precizno proverenu.

"Uspostavi?e se zajedni?ki timovi za traganje za ilegalnim zatvorima i

logorima na Kosovu u koordinaciji sa Nebojšom ?ovi?em, dok ?e u radu

na ekshumaciji i identifikaciji leševa UNMIK-u predo?en sastav timova

naših vrhunskih patologa i forenzi?ara, pri ?emu smo insistirali da se s

ekshumacijom po?ne što pre zbog nepovoljnijih vremenskih prilika koje

dolaze", rekao je Božovi?. Posebno je, prema njegovim re?ima,

ukazano na preispitivanje svih slu?ajeva zatvorenih Srba, pri ?emu ?e se

razmotriti primena Uredbe 64, uz u?eš?e u odbrani pritvorenih naša 22

advokata. "Tu ne?e postojati druge procesne pretpostavke, a postupak

treba da bude procesno-pravno ure?en. Naš zadatak je da ispravimo

proslede predmeti zatvorenih Albanaca sa Kosova u Srbiji, a Nebojša

?ovi? je tom prilikom naglasio da su ti slu?ajevi potpuno otvoreni. Žak

Kristijan Kadi, zamenik Hansa Hekerupa za policiju i pravosu?e, rekao

je posle sastanka da nosi vrlo pozitivne utiske. "Prvi sastanak je bio sa

Leposavom Karamarkovi?, predsednicom Vrhovnog suda Srbije, a drugi

da napomenem da postoji zajedni?ka želja za konkretnom saradnjom",

rekao je Kadi, dodavši da je potrebno obezbediti listu zatvorenih

Albanaca - sa imenima, razlogom pritvora i mestom gde su pritvoreni.

"Složili smo se da bude oformljena i specijalna komisija koja ?e imati

po tri srpska advokata i tri advokata sa me?unarodne strane", podvukao

je Kadi. On je ovom prilikom najavio i susret Nebojše Ccovi?a sa

Hansom Hekerupom u Prištini, u ponedeljak 3.septembra. Ispred

Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih, novinarima se obratila

potpredsednika Vlade Srbije Nebojše ?ovi?a da se na?e rešenje za

nestale i kidnapovane.

Predsednik državnog Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša ?ovi?

izjavio je u ?etvrtak da je "na Kosovu do sada obavljeno samo deset

ekshumacija", a da je identifikacija leševa zapo?eta samo za pripadnike

albanske naionalne zajedenice.U intervjuu Radio-televiziji Srbije, ?ovi?

je kazao da su jugoslovenske vlasti, tokom ekshumacije masovnih

grobnica u Srbiji, dozvolile albanskom patologu da do?e u Beograd i

zatražio da i srpski patolozi u?estvuju u obdukcijama na Kosovu. On je

dodao da su sve ekshumacije na Kosovu radili predstavnici Haškog

tribunala i UNMIK-a, ali da njih nije interesovao identitet, ve? samo broj

žrtava."To se sve tako radi do oktobra 2000. godine. Tada prestaju

ekshumacije od Haškog tribunala, ne znam da li su obavestili UNMIK ili

nisu, ?ini mi se da nisu. Tek tada, tokom zime 2000/2001 po?inju

razgovori oko novog pristupa i to UNMIK preuzima tek u prole?e 2001.",

rekao je predsednik Koordinacionog centra za Kosovo. Prema njegovim

re?ima, u vreme bivše vlasti pojedinim predstavnicima Srba bilo je

zabranjeno da kontaktiraju UNMIK i Kfor, ali to ne abolira misije

me?unarodne zajednice za greške koje su po?injene. Kao jednu od

grešaka, ?ovi? je naveo da je baza krvi, namenjena za identifikaciju tela

prona?enih u masovnim grobnicama, uzeta samo od Albanaca. "Tu

bazu krvi je napravio Me?unarodni komitet za nestala lica. Ona je pre

nekoliko nedelja odneta sa Kosova. Proveri?emo gde je krenula i zašto",

rekao je potpredsednik Vlade Srbije. On je dodao da na Kosovu nisu

"prekopane sve grobnice" i da ?e o tome obavestiti glavnog tužioca

Haškog tribunala Karlu del Ponte toko njenog predstoje?eg boravka u

Beogradu. ?ovi? je kazao da su kosovski Srbi diskriminisani i kroz

pravosudni sistem, jer su skoro sve sudije Albanci. Dodao je da SRJ

ima 177 sudija spremnih da sude na Kosovu, ali da im se prethodno

mora obezbediti sigurnost. On je istakao da je Srbija smogla snage da

amnestira oko 900 Albanaca, tako da moraju biti amnestirani i srpski

zatvorenici. ?ovi? je ponovo pozvao kosovske Srbe da se registruju,

ocenivši da to ne zna?i automatsko u?eš?e na novembarskim izborima

u pokrajini.

PDS: Susret Koštunice i ?ukanovi?a utire put opstanku SRJ

U uvodnom izlaganju, potpredsednik Pokreta za DEMOKRATSKU SRBIJU, dr Slobodan Vuksanovi?

govorio je o ju?erašnjem susretu predsednika SRJ i Crne Gore, g. Vojislava Koštunice i g. Mila

?ukanovi?a u Podgorici, koji je ocenio kao izuzetno zna?ajan jer "utire put opstanku SRJ", dodavši da

su ti razgovori dva predsednika "najsvetliji politi?ki trenutak od 5. oktobra" koji pokazuje da se svi

problemi "mogu i moraju rešavati politi?kim putem". On je izrazio o?ekivanje da ?e u narednim razgovorima biti dogovoren

opstanak zajedni?ke države Srbije i Crne Gore, "uz neophodno redefinisanje tih odnosa, koje je DOS i obe?ao u

je g. Vuksanovi?.

Saopštenje PDS (26. septembar 2001.) : Razgovori o budu?nosti federacije se moraju nastaviti

Predsednik PDS, g. Mom?ilo Periši? je na današnjoj konferenciji za novinare govorio o stavovima

Glavnog odbora PDS-a, odnosima Srbije i Crne Gore, predstoje?im izborima na Kosovu i Metohiji i

borbi protiv terorizma.

da je na njoj jednoglasno doneta odluka o podršci DOS-u, sve dok DOS ne završi drugi istorijski

zadatak, a to je da obezbedi donošenje republi?kog i saveznog ustava, promenu sistemskih zakona i

stranaka, u prelomnim trenucima, svoje partijske interese podredjuje vitalnim strategijskim interesima

donošenju istih, bez obzira na postojanje razli?itih mišljenja.

Razgovore oko odnosa Srbije i Crne Gore, g. Periši? je ocenio kao neophodne, s napomenom da oni

moraju da se nastave. Periši? je pozdravio odluku saveznog premijera, g. Dragiše Peši?a, da se

povu?e iz tih razgovora, nakon što su predstavnici vlasti Crne Gore svoje u?ešže uslovili upravo

njegovim izostankom, obrazlažu?i da vlada u Podgorici ne priznaje saveznu državu, a tako ni njene

predstavnike. On je, medjutim, izrazio stav da ne misli da Peši? nije trebalo da u?estvuje u tim

razgovorima i da predstavlja smetnju u dijalogu na relaciji Beograd – Podgorica. G. Periši? je, takodje,

ukoliko bi se izjašnjavali bez pritisaka, na demokratski organizovanom referendumu.

Predsednik PDS-a je, istakao da ne postoje uslovi za održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu i

života kao što su sloboda govora, kretanja i okupljanja. "Na Kosovu problem treba rešavati

demokratski, a demokratski na?in su izbori, ali za njih ne postoje uslovi... Sigurno mi ne?emo i?i na

izbore ako me?unarodna zajednica ne u?ini ništa kako bi stvorila potrebne uslove", rekao je Periši?.

Potpredsednik Vlade Srbije i nekadašnji na?elnik Generalštaba VJ, je, komentarišu?i nedavne

teroristi?ke napade u SAD, istakao da ceo svet treba da se posveti antiteroristi?koj borbi, i da SRJ

treba da se uklju?i u taj "antiteroristi?ki blok". Prema njegovim re?ima, opasnost od islamisti?kog

terorizma preti pre svega Srbima na Kosovu i gra?anima, vojsci i policiji u Kopnenoj zoni bezbednosti.

(šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša) ?ovi? nije u pravu, ali dosta je bilo strahovanja i ne

treba da plašimo gra?ane", rekao je Periši?.

Nesporazumi i razlike izmedju Srbije i Crne Gore su sve izrazeniji u drugoj polovini godine i stvari se usmeravaju ka

referendumu. Smatramo da to nije pravicno i dobro resenje. Narod Crne Gore je izlozen pogubnoj propagandi i dezinformaciji

stranaka koje drze politicki monopol u Crnoj Gori, koja traje vec nekoliko godina sa ciljem da se odvoji od Srbije.

Zahtevamo da se referenduim odlozi za kasnije, i da se dozvoli kampanja da se narodu Crne Gore objasne cinjenice.

RAZBIJANJE SRBIJE

Sreda, 17.10.2001.

Zahtev Nenada ?anka da u predstoje?im razgovorima o preure?enju odnosa Srbije i Crne

Gore u?estvuje ravnopravno i predstavnik Vojvodine i pretnje Jožefa Kase da ?e Savez

vojvo?anskih Ma?ara zahtevati da se pitanje Vojvodine internacionalizuje, pokazuju da je DOS

obmanuo gra?ane i kada je obe?avao jedinstvenu Srbiju, u ?ijem ?e sastavu biti i Kosovo i

Metohija. Sada se ispostavlja da DOS ho?e da odvoji i Vojvodinu od Srbije.

Pojedine vladaju?e partije, kao što je DSS, koje se samo retkim saopštenjima protive

razbijanju Srbije, jednako su odgovorne za ovu antidržavnu i antinacionalnu politiku.

Tenzije u Vojvodini povodom predloga da bude smenjen Djordje Djukic predsednik Izvrsnog veca Vojvodine. Suzena je

vazdusna zona na jugu Srbije, zabrana leta za avione SRJ smanjana sa 25 na deset kilometara. Sto je novi poen za SRJ.

3.Stanje u 2002 godini.

U 2002 godini nije doslo do stabilizacije odnosa u federaciji.Iz meseca u mesec se registruju potresi i napori.

Januar 2002 g

Novi regionalni propisi drzave su izazvali negativnu reakciju Liste za Sandzak, ne zele da udju u uzicki okrug.

Svetozar Marovic je izjavio da problem odnosa Srbije i Crne Gore treba resiti dijalogom. Za vreme boravka V.Kostunice u Kini Kina je izjavila da je za celovitu SRJ.

Bujanovac, 4. januara (Tanjug)

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša ?ovi? izjavio je

Tanjugu da je danas sa komandantom Kfora generalom Marselom Valantenom

razgovarao o slobodi kretanja i bezbednosti, saradnji u borbi protiv kriminala i

terorizma, kao i o pritvorenim i nestalim licima i povratku izbeglica.

On je ocenio da je sastanak bio vrlo konstruktivan, dodavši da tema "dve vojske,

dve policije" još nije otvorena, jer je Rezolucija 1244 "sasvim jasna", ali da je

razgovarano o multietni?kom konceptu policije zato što je "normalno da svaku

etni?ku zajednicu, što se ti?e policije, štite predstavnici te etni?ke zajednice".

za policiju i pravosu?e, kao i da ?e razgovori biti nastavljeni ve? idu?e sedmice.

Prema njegovim re?ima, do kraja januara trebalo bi da bude "održana i visoka

radna grupa shodno zajedni?kom dokumentu koji je potpisan izme?u Savezne

Republike Jugoslavije i UNMIK-a".

Konferencija za stampu Demokratske alternative na kojoj je

govorila

potpredsednik Nada Kolundzija, dana 15.01.2002. godine

Pitanja novinara:

1. Kako ce ici proces otkupa imovine Srba na Kosovu i

Metohiji, kome ce ici pare, da li taj metod moze da se primeni

na Bosnu i Hrvatsku i da li tu ima mesta za malverzacije?

- Ono sto je namera vlasti je da se spreci prodaja srpske

imovine pod pritiscima ili primamljivim ponudama. Dakle, ne

radi se iseljavanje uvek pod pritiscima. Nekada su to zaista i

primamljive ponude. Ovo je pokusaj drzave da resi rasprodaju

srpske imovine i potpuno iseljavanje Srba sa Kosova i

Metohije. Radi se o tome da je vazno sacuvati srpsku imovinu

na Kosovu i Metohiji kao srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji

i to je nadleznost drzave. Kada je u pitanju izvor finansiranja,

ne mogu da vam kazem sta ce to biti. Postoje neke cene koje,

ako vidite dobar cilj, treba platiti. Sto se tice pitanja

malverzacija, to je slicno kao i sa vladinom uredbom o kontroli

trgovine duvanom. Ako Vlada ubira sve te pare da li ih i

zloupotrebljava? Ako Vlada kontrolise ove procese i ako neko

misli da ce biti malverzacija od strane onog ko kontrolise te

procese, onda je to pitanje malo cudno, jer Vlada i inace

raspolaze mnogim razlicitim parama i zasto bi manipulisala

bas ovim? Kada su u pitanju Hrvatska i Bosna tu je situacija

malo drugacija. Tamo ce se vratiti oni koji to hoce, a oni koji

nece imaju pravo da raspolazu svojom imovinom onako kako

ocene da je za njih najbolje. Drzava moze da pomogne svim

gradjanima koji su imali imovinu u Bosni i Hercegovini i

Hrvatskoj da do te imovine dodju, ali nemoze da ih spreci da

samostalno odlucuju sta ce sa svojom imovinom.

Predsednik vase stranke je juce ucestvovao u razgovorima

Koalicije Povratak sa Kostunicom i Djindjicem. Njihovi stavovi

su oprecni. Kakav je stav vase stranke po tom pitanju?

- Koaliciju Povratak ne treba opterecivati stranackim

stavovima. To je stav Demokratske alternative. Koaliciji

Povratak treba pruziti drzavnu podrsku. Treba usaglasiti

stavove i na osnovu usaglasenih stavova treba saradjivati sa

njima i pomagati im. Ako mi odredjenim pitanjima budemo

imali jedan stav, a neka druga stranka drugi, tako sigurno

necemo pomoci ni poslanicima Koalicije Povratak, ni

gradjanima Kosova i Metohije ni drzavnim i nacionalnim

interesima na Kosovu i Metohiji. Stavovi predstavnika Koalicije

Povratak i stavovi Djindjica i Kostunice nisu u sustini razliciti.

Sada ne postoje uslovi i dovoljni razlozi da Koalicija Povratak

preuzme odgovornost za izbor predsednika Kosova i Metohije.

Tu nema razlike u stavovima. Ni po pitanju ulaska u

eventualnu koaliciju ne postoji sustinska razlika. Moze se

govoriti samo o tome da je jedan deo tih stavova tvrdji. To je

samo stav pristupa ali sustinski tu nema razlika.

POTPREDSEDNIK VLADE RS POSETIO SKOPLJE

Covic: SRJ podrzava EU u resavanju krize

Bez prekrajanja granica na Balkanu. - Susreti sa celnim ljudima vlasti, specijalnim izaslanikom

EU, predstavnicima izbeglih sa Kosmeta i Srba u Makedoniji

Skoplje, 23. januara

Danas je na poziv predsednika Vlade Republike Makedonije Ljupca

Georgijevskog u jednodnevnu posetu Skoplju doputovao potpredsednik Vlade

Republike Srbije Nebojsa Covic. Tema razgovora odnosila se na situaciju u regionu, o uspostavljanju trajnog mira i stabilnosti u Makedoniji, na jugu Srbije i na Kosmetu, o akcijama, uz pomoc

medjunarodne zajednice, u suzbijanju albanskog terorizma i separatizma na ovim

prostorima. Nisu bila zaobidjena ni druga, bilateralna pitanja izmedju Republike

Makedonije i Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije. U susretu Georgijevski - Covic izrazeno je zadovoljstvo o makedonsko-jugoslovenskoj saradnji. Potpredsednik srpske vlade, pored razgovora sa makedonskim premijerom Ljupcom Georgijevskim, susreo se i sa makedonskim ministrom odbrane Vladom Popovskim, i sa predsednikom RM Borisom Trajkovskim.

Covic je razgovarao sa specijalnim izaslanikom Evropske unije u RM Alanom le

Roa koji je preneo zabrinutost Evropske unije o stanju u Makedoniji i upoznao se

sa iskustvima iz Srbije koja "i te kako mogu biti uspesno i korisno primenjena radi

uspostavljanja stabilnosti i mira u ovoj zemlji".

U izjavi potpredsednika Vlade RS Nebojse Covica posebno se istice da se

razgovor sa predstavnikom EU Le Roa upravo odnosio na pitanja koja sire zadiru

u bezbednost regiona. Tema razgovora bila je situacija u Makedoniji, ali i na jugu

Srbije i na Kosovu. To su "tri tacke" koje i te kako ugrozavaju mir u ovom delu

regiona, rekao je on.

"SR Jugoslavija u potpunosti podrzava pristup EU u resavanju krize u Makedoniji,

naravno onoliko koliko mi, kao drzava, mozemo uciniti u suzbijanju ove krize.

Prihvatamo sugestije i druge mere zasnovane na principima nenasilja, mi smo

protiv oruzanih sukoba i prekoracenja upotrebe sile, dakako bez prekrajanja

granica na ovim prostorima, i uz davanje bilo kakvih specijalnih statusa. Ovde se

problemi moraju resavati potpunom implementacijom "Ohridskog dogovora", ni

manje ni vise nego sto je tim dokumentom dogovoreno", dakle njegovim

sprovodjenjem", istakao je potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic.

Tokom popodneva u sedistu jugoslovenske ambasade u Skoplju Covic se susreo

sa izbeglicama sa Kosova i Metohije u Makedoniji, zapravo sa predstavnicima

kosmetskih izbeglica Srba, Goranaca i Roma, koji su svoje utociste, posle

pogroma od Albanaca, iz juzne srpske pokrajine, upravo nasli u prihvatnim

centrima i domovima u susednoj i prijateljskoj Makedoniji.

Covic je, takodje, pre nego sto je otputovao za Beograd, imao i susret sa srpskim

predstavnicima u RM, medju kojima i sa predsednikom Demokratske partije Srba

u Makedoniji Ivanom Stoiljkovicem, i, predsednikom Ujedinjene srpske zajednice,

prof. Dusanom Veljkovicem, koji su ga, pored ostalog upoznali i sa politickim i

ekonomskim polozajem Srba i Crnogoraca koji zive na tlu Makedonije posle

njihovog nedavnog zvanicnog priznavanja i u Ustavu Republike Makedonije.

M. Krstic

Konferencija za stampu Demokratske alternative na kojoj je govorila potpredsednik Nada

Kolundzija,

Na Kosovu i Metohiji sada imamo situaciju koja pokazuje da je odluka o izlasku na izbore

bila istorijski znacajna. Ona je stvorila jedan od najozbiljnijih uslova za povratak srpske drzave

i srpskih interesa na Kosovo i Metohiju. Mera u kojoj srpski poslanici u Parlamentu postaju

vazni pokazuje da ce oni u buducnosti kroz institucije na Kosovu i Metohiji, a to je Skupstina,

moci mnogo vise da doprinesu ostvarivanju nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji nego sto

je to u prvom trenutku izgledalo. Od srpskih poslanika ne treba ocekivati da oni budu ti koji ce

odluciti o izboru predsednika. Demokratska alternativa procenjuje da to nije dobro. Prvo, sa

srpskim glasovima predsednik nece biti stabilan poiticki faktor jer nece imati ogromnu podrsku

velikog dela sopstvenog naroda. Samim tim on nece imati dovoljnu politicku tezinu da tu

funkciju obavlja na najbolji moguci nacin. Drugo, poslednje sto treba da se desi jeste da Srbi

udju u klinc izmedju dve velike grupacije Albanaca jer bi to po njih moglo da ima lose

posledice. Mi mislimo da je to stvar albanske vecine i da oni o tome treba da se dogovore.

Sadasnja situacija pokazuje da je Ustavni okvir napravljen ne bas sasvim adekvatno i da ce,

ocigledno, biti potrebe da se on menja. Promene Ustavnog okvira treba da idu u pravcu

ostvarivanja interesa Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

-Februar 2002 godine

Stav Demokratske alternative je da je polemika o nevidljivom dokumentu predstavnika EU o buducim odnosima dve federalne jedinice, Crne Gore i Srbije, dostigla nivo koji ne samo sto je nepotreban, vec u izvesnoj meri komplikuje sam proces razgovora i dogovora o buducnosti Federacije. Ukoliko se u javnosti

pojavila prica o tome da postoji nekakav dokument, onda to moze da se tumaci na vise nacina: ili

je to konstrukcioja ili zakljucak medija ili nekoga sa kim su mediji komunicirali o tome sta je

predlog EU i Havijera Solane, ili to moze da bude provera politickog stava i jedne i druge

federalne jedinice u odnosu na neka moguca resenja. Sta god da je u pitanju, mislimo da je

zustrina kojom se povela polemika unutar Srbije nepotrebna. Srbija, Jugoslavija i sve ono sto je do

sada predstavljalo DOS su u dosadasnjim razgovorima pokazali izuzetnu otvorenost, bez

uslovljavanja i ucena, i spremnost na razgovor. Bio je otvoren prostor da se razgovara o svim

temama koje podrazumevaju opstanak minimuma federacije. DOS je pokazao da je zaintresovan

za ocuvanje zajednicke drzave. Demokratska alternativa ne vidi da je bilo ko iz DOS-a u

proteklom periodu ometao taj proces. Ono sto ne moze da se ocekuje jeste da Srbija prihvati bilo

kakvo resenje. To nije logicno ocekivati. U koliko se jave glasovi koji govore da su resenja koja bi

isla na stetu Srbije neprihvatljiva za Srbiju, to ne treba tumaciti kao pokusaj da se onemoguce

razgovori ili kao neku vrstu subverzije pregovora o buducnosti Federacije. Ne moze se uloziti

mnogo ili previse, a da nema nikakve dobiti vec samo stete. To je onaj minimum koji se ne moze

preci. Ulog moze biti veliki, ali pod pretpostavkom da je potencijalna dobit u daljoj ili blizoj

buducnosti ipak veca. Mi verujemo da ce razgovori biti nastavljeni. Verujemo da je interes EU da

stvori drzavu koja ce biti funkcionalna i koja nece biti napravljena na nacin koji ce onemoguciti i

jednoj i drugoj federalnoj jedinici da normalno funkcionise i stiti interese svojih gradjana. To

podrazumeva postojanje zajednickog trzista, carine, spoljne i monetarne politike. To nije pitanje

volje da se pravi ustupak, vec pitanje mogucnosti da se stite interesi svake federalne jedinice.

Svaka federalna jedinica treba da ima mogucnost da ne bude ostecena jednim strogim odnosom

koji bi predstavljao nemogucnost da se zastite sopstveni interesi. Crna Gora ima pravo da trazi

mehanizme kojima bi stitila interese svojih gradjana, pa je korektno da i Srbija ima pravo da trazi

mehanizme koji bi stitili interese gradjana Srbije. U tome ne vidim nikakvo uslovljavanje,

onemogucavanje i ometanje procesa pregovaranja o buducnosti zajednicke drzave. Minimum

onoga sto bi se moglo ocekivati od EU jesu odnosi koji vec postoje medju drzavama EU, ili odnosi

medju zamljama Beneluksa. Ispod toga ne postoji nista sto je objektivno integrativna formula koja

povezuje sustinski dve federalne jedinice i omogucava da i same imaju prostora za sopstveni

razvoj, ali omogucava i razvoj citave drzave. Mi ocekujemo da ce ovi razgovori biti nastavljeni i

da ce se zaista traziti ona resenja koja nece ici na stetu ni jedne federalne jedinice. Ne vidim

nikoga u DOS-u ko tako nesto sprecava, remeti ili onemogucava. Mislimo da su neke reakcije

prenaglasene i nisu utemeljene na stvarnoj poziciji stranaka clanica DOS-a. Demokratska

alternativa je sve vreme pruzala maksimalnu podrsku ocuvanju zajednicke drzave. Sve sto smo

mogli da uradimo u tom pravcu mi smo to radili i nastavicemo i dalje. Postoji nesto na sta niko

nema pravo, a to je da donese odluku ili prihvati resenje koje bi trajno nanosilo stetu gradjanima

Srbije. To svi moraju razumeti. To mora razumeti i drugi sagovornik a to je Crna Gora. To mora

razumeti i EU. Mislim da je dobro da se u Srbiji iskristalise poruka EU u kom pravcu se moze

razgovarati o jednoj funkcionalnoj, i za Srbiju i Crnu Goru prihvatljivoj federaciji.

IZLAGANJE DR NEBOJSE COVICA POTPREDSEDNIKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

PRED STALNIM SAZIVOM OSCE-a

Bec – 07.02.2002. godine

Postovani predsedavajuci, dame i gospodo,

Zahvaljujem se na vasem pozivu i mogucnosti da izlozim rezultate nasih zajednickih napora u

implementaciji plana za resavanje krize na prostoru juga Srbije (opstine Bujanovac, Presevo i

Medvedja) kao i rezultate u sprovodjenju zajednickog dokumenta UNMIK-a i SRJ za

Kosovo i Metohiju.

Oruzani sukob, niskog, ali ozbiljnog inteziteta koji je postojao na jugu Srbije tokom

2000.godine i pocetkom 2001. godine okoncan je 31.maja 2001. godine razoruzanjem

ekstremistickih grupa i potpunom relaksacijom kopnene zone bezbednosti (KZB) od strane VJ

i policije Srbije. Ovaj napredak postignut je uz veliku pomoc i saradnju MZ kroz niz preduzetih

mera poverenja za uspostavljanje mira, bezbednosti, ljudskih prava i postepeni povratak i

integraciju etnickih albanskih grupa u sve segmente drzave, drustva i javnog zivota.

Tokom osam meseci, koliko je proteklo od prestanka nasilja ostvaren je napredak u

implementaciji sledecih elemenata plana u KZB:

- poboljsana je bezbednost okruzenja,

- obezbedjena je potpuna sloboda kretanja,

- zapoceti su radovi na obnovi i razvoju infrastrukture regiona

Vlada Republike Srbije je ulozila 489.052.380,00 dinara (8.317.000 EUR)

- obuka multietnickih policijskih snaga uz pomoc OSCE-a, opremljen i otvoren

centar za multietnicku policiju u Mitrovom polju, otvaranje punktova multietnicke

policije u albanskim i srpskim selima,

- dislokacija vojnih i policijskih snaga - demilitarizacija regiona (maj 2001. godine –

6130 policajaca + 8500 vojnika; 01.02.2002.godine 958 policajaca, 1390

vojnika rasporedjenih na 27 punktova u KZB.),

- povratak interno raseljenih lica albanske nacionalne zajednice u periodu

24.05.2001. godine, 01.02.2002. godine – 8982 povratnika,

- podela pomoci u paketima hrane, higijene i odece za 6110 gradjana albanske

nacionalne zajednice od oktobra 2001. godine (redovno, mesecno),

- isplata naknade stete gradjanima nastale oruzanim dejstvima:

Opstina Bujanovac - 52 lica - 11.044.722,00 din.

Opstina Presevo - 192 lica - 40.884.500,00 din.

Opstina Medvedja - 16 lica - 1.905.949,00 din.

Opstina Vranje - 8 lica - 251.490,00 din.

Mart 2002 godine

XVII Odnosi u federaciji.

Nastavljaju se tenzije na relaciji Srbija-Crna Gora.

" Poslanici Demokratske alternative u Skupstini Srbije podrzace sporazum o defeinisanju

odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, bez obzira sto ovaj sporazum mozemo oceniti kao manje

od onoga sto smo ocekivali. Ono sto je kljucni cilj Demokratske alternative, pa i DOS-a, jeste

priblizavanje evropskim integracijama i ulazak u EU. Ovim sporazumom EU je garant da cemo

u tim procesima imati njihovu podrsku, i pomoci ce nam da se tim integracijama priblizimo u

najkracerm mogucem roku. Na osnovu mnogih pokazatelja dalja fragmentacija ovog prostora i

stvaranje opet novih drzava dodatno bi unelo nestabilnost ne samo u Srbiji, vec i u celom

regionu. Zbog toga mislimo da je odrzavanje makar i ovakve forme zajednicke drzave, iz

razloga stabilizacije celog regiona i stabilizacije stanja u Srbiji, nacin da se tenzije i dalji potresi

u ovom regionu izbegnu. Ovakvu formu zajednicke drzave tesko je definisati po sada poznatim

formulama. Ona je mnogo manje od Federacije, izvesno manje od Konfederacije, ali nesto

vise od saveza drzava. Sporazumom je garantovano da ce u slucaju da Crna Gora nakon tri

godine odluci da ide samostalnim putem, Srbija biti sukcesor nad Kosovom i Metohijom.

Status Kosova i Metohije, kako je sada regulisano Rezolucijom SB u okviru Jugoslavije, tada

bi presao na Srbiju. To nama daje prostora da u dugorocnom periodu ostvarimo ono sto je bio

cilj, a to je integracija Kosova i Metohije u drzavno-pravni status Srbije, kakav god da ce taj

status tada biti u okviru Srbije. To su kljucni razlozi zbog kojih smo se mi opredelili da u

Skupstini Srbije glasamo za ovaj sporazum.

Srbija zajedno:"17.03.2002.

zajednici,za Srbiju zajedno ipak predstavlja svetlo na kraju tunela koje nagoveštava mogu?nost

zaustavljanja daljeg raspada naše države.Nakon polavekovnog komunisti?kog razaranja države

koju su uglavnom Srbi stvorili,i nakon permanentne decenijske komunisti?ke diferencijacije

srpske nacije,a poslednjih godina gurnuti u rat sa celim svetom,u situaciji smo da ovakav

sporazum moramo prihvatiti kao nužno zlo bez kojeg se ne može.Trogodišnji period,u kojem

?emo se nalaziti pod o?iglednim me?unarodnim protektoratom,moramo iskoristiti za zaista

efikasnu,korenitu promenu politi?kog i ekonomskog sistema u Srbiji i stvaranje moderne

države Srbije koja ?e snagom svoje demokratije i privrede privla?iti sve gra?ane a ne,kao do

tome,povrati?emo sjaj srpske države,vrati?emo ono što smo za vreme komunista izgubili i

obezbedi?emo opstanak,postojanje i civilizacijski progres nacije i svih gra?ana koji sa nama

žive.U suprotnom,dezintegracija države ?e se nastaviti i mi ?emo ostati upam?eni,sa manjim

ili ve?im razlikama,kao ljudi nedostojni vremena u kojem smo živeli.

-April, maj, juni, juli 2002 godine

Prema DA:"Druga tema su odnosi Srbije i Crne Gore, odnosno sporazum za uredjenje principa odnosa

Srbije i Crne Gore. Smatramo da je izuzetno vazno da se ti principi sto pre usvoje i da se

pristupi izradi Ustavnog dokumenta. Ovo odugovlacenje i cenkanje kod gradjana izaziva

osecaj da to, mozda, nije dobro resenje zato sto ide uz toliko uslova i ucena. Mislimo da

svi oni koji se zalazu za ocuvanje zajednickih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore treba tom

poslu da pristupe krajnje odgovorno, zanemarujuci svoje stranacke interese i potrebu da

se iz ovog posla izvuce neki politicki poen, ili da se nanese politicka steta nekom drugom.

Ovo se, pre svega, odnosi na stranke Crne Gore koje, ocigledno, preko ovog sporazuma

vode jednu izuzetno ostru politicku borbu. Svaka strana iz te politicke borbe pokusava da

izvuce politicki poen za sebe, ili da nanese politicku stetu onom drugom. Takve stvari

moraju prestati. Postoji spremnost da se ovi odnosi urede na koliko - toliko pravnim

osnovama. Tako se za tri godine necemo baviti tim pitanjima, vec cemo se baviti pitanjima

tranzicije, harmonizacije nasih zakona sa EU i procesima koji ce nas priblizavati

evropskim integracijama.

" Ustavna povelja. Dobra vest je da Ustavna povelja treba da regulise odnose

izmedju Srbije i Crne Gore uvazavajuci minimum koji podrazumeva i trazi

EU. EU drzavom koja treba da bude njena buduca clanica smatra zemlju koja

ispunjava minimum kriterijuma. To je dobra vest. Losa vest je sto mi sami

nismo bili svesni toga da to tako mora da se uradi, vec su to morali da nam

kazu oni. Ne ocekujemo da ce Ustavna povelja biti zavrsena bas do kraja jula,

ali verujemo da ce biti zavrsena u toku leta. To je izuzetno znacajno zbog toga

sto ce tada prestati svi nesporazumi i natezanja koja postoje oko toga kako

treba da izgleda zajednicka drzava. Ustavna povelja ce otvoriti prostor za

mnoge poslove koje u Srbiji treba uraditi a koji su bili zakoceni time sto

nismo imali jasno definisan odnos izmedju Srbije i Crne Gore. Od trenutka

usvajanja Ustavne povelje predstoji nam posao menjanja Ustava Srbije. To je

ozbiljan posao. Ustavom predvidjena procedura je dosta komplikovana i

slozena. Mislim da ce tu morati da se traze nekakva medjuresenja. To nam

otvara mogucnost da tada sistemski uredimo Srbiju, i da sve ono sto nakon

toga budemo donosili kao zakonske projekte donosimo u skladu sa Ustavom.

Tada cemo imati mnogo vise mogucnosti da zakone uskladjujemo sa

evropskim standardima i to na nacin koji ce nam odmah, u startu, omoguciti

da ispunjavamo uslove za prikljucivanje evropskim integracijama. To do sada

nije slucaj. Sada, kada donosimo zakone, moramo da vodimo racuna o tome

da Ustav ima izrazito jaka ogranicenja sa jedne strane, a sa druge strane

ispunjavamo onaj minimum evropskog standarda koji je neophodan da bi smo

bili na putu evropskim integracijama. Mislimo da od usvajanja Ustava pocinje

ozbiljan period reforme drustva. Tada, bez ikakvih ogranicenja, mozemo

menjati zakonodavstvo potpuno ga uskladjujuci sa evropskim standardima.

Verujemo da ce i poslednji nesporazumi oko pravljenja Ustavne povelje biti

prevazidjeni. Na zalost, u tome, ocigledno, najvazniju ulogu imaju

predstavnici EU. Oni, za razliku od nas, shvataju sta je efikasna, makar

minimalna, zajednicka drzava. Mislim da ce efikasna, minimalna drzava biti

definisana Ustavnom poveljom.

-Avgust 2002 godine

SPO- DRAŠKOVI?: ZA O?UVANJE ZAJEDNI?KE DRŽAVE

Nedelja, 18. avgust 2002.

"Za to sam da se sa?uva zajedni?ka država, jedna funkcionalna federacija sa zajedni?kom

zajedni?kom valutom, pošto ?e to biti evro. Sve ostalo da bude u nadležnosti država ?lanica",

rekao je predsedni?ki kandidat SPO Vuk Draškovi? u danas u Prijepolju, gde se nalazi u

okviru izborne kampanje.

Slobodana Miloševi?a.

"Vlasti u Beogradu i Podgorici nisu u stanju da se saglase ni oko jednog ?lana Ustava

ponižavaju?e"

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokretr/pokret.html)

Poraz Srba na izborima u Bujanovcu.-istina o uzrocima

Prema Trajkovicu za poraz Srba na izborima u Bujanovcu na jugu Srbije gde je pobedio albanski kandidat je kriv Covic.

Prema Covicu do pobede Albanaca je doslo jer su oni nazalost postali brojniji u ovoj opstini i da DSS obmanjuje javnost.

O cemu se ovde radi?

Radi se o tome da su Albanci pobedili u opstini Bujanovac gde su Srbi bili brojniji.Otkud onda pobeda Albanaca?

Moguce je da je bilo manipulacija sa glasovima, da su pokradeni i Srbi sabotirani. Moguce je da su se Srbi pod pritiscima Albanaca iselili i postali u Bujanovcu manjina.i zbog stope nataliteta, iseljavanja Srba. Moguce su manipulacije sa birackim spiskovima na stetu Srba. Znaci Albanci ponovo namagarcili Srbe. Srbe na Kosovu unistavaju i progone a Albanci u Srbiji

pobedjuju Srbe.!

Sta god da je po sredi jasno je da se Srbi izgone sa juga Srbije, da Srbi tamo zive u bedi, da im opada stopa nataliteta vec decenijama a Albancima raste.i oni su sve bogatiji. I da ova vlast to ne vidi dovoljno i ne preduzima mere.Ova vlast se bavi sporednim pitanjima , svadjama, borbama za fotelje, novac, privilegije, a ne vodi racuna o kljucnim nacionalnim pitanjima.

Ovoga puta bi hteli da se pozabavimo pitanjem opadanja stope prirastaja stanovnistva u Srbiji koje je jedan od sustinskih problema srpskog naroda i njegove drzave. Uzroci su vrlo brojni i slozeni. Ne treba zaboraviti da je stopa nataliteta Srba i Albanaca npr. u proslom veku, i nesto kasnije, bila

vrlo priblizna.

Ovakva promena etnickog sastava na stetu Srba je od izuzetnog znacaja za proucavanje geneze

nastalih konflikata u Jugoslaviji i danasnje evolucije. ,jer nacije koje postaju brojnije zahtevaju proporcionalan udeo u vlasti.

U prethodnoj SFR Jugoslaviji od 1945 do 1991 godine doslo je do drasticnog poremecaja etnicke

ravnoteze na stetu srpskog naroda, i to u Bosni i Hercegovini u korist Bosnjaka Muslimana, na Kosovu i Metohiji u korist Albanaca i u Sandzaku i Crnoj Gori u korist tamosnjih Muslimana.U BiH je npr. prema popisu od 1948 godine Srba bilo 44,3%,Bosnjaka 30,7 % i Hrvata 23,9%, a prema popisu iz 1981 godine u BiH Bosnjaci Muslimani postaju vecina sa 39,5 %,Srba je bilo 32 % a Hrvata 18,3 %.Do slicnih na

stetu Srba negativnih trendova doslo je i na Kosovu.

Posto se zna da se u ovoj oblasti nalaze glavni uzroci danasnje krize i njenog po Srbe krajnje

stetnog ishoda,postavlja se pitanje zasto jugoslovenski vlastodrsci to nisu sprecili?

Jednostavno, ovaj trend nije bio blagovremeno registrovan i analiziran carevala je"lakirovka",

ulepsavanje stvarnosti, drustvene nauke su bile potcenjivane, postojale su tabu teme , o tome se nije smelo govoriti, populaciona politilka je bila vrsta tabua, demografskim podacima su umesto naucnika baratali nedovoljno obrazovani

politicari, oni koji su to spominjali su bili izlagani progonima. Ovde su bile u pitanju i politicke manipulacije ondasnje Nesvrstane SFRJ koja se hvalila svojim nesvrstanim prijateljima o prosperitetu razlicitih vera.

Standard zivota je samo jedan uzrok opadanja stope nataliteta. Mi danas imamo u Jugoslaviji

takoreci africki nivo zivotnog standarda a stopa nataliteta je vrlo niska. To je jedna od kontradiktornosti. Druga je da je za vreme ratova obicno dolazilo do porasta stope nataliteta, sada je obratno.Mi imamo navike i mentalitet u ovoj oblasti najrazvijenijih evropskih drzava , a standard nam je na dnu evropske( i vise)lestvice.

Gubitak procentualnog ucesca srpskog stanovnistva u ukupnom stanovnistvu Bosne i Herecegovine i

na Kosovu je posledica vise slozenih i isprepletanih razloga. Pre svega zbog migracija prema Vojvodini i Srbiji. Standard npr. u Bosni Srba i Muslimana Bosnjaka je bio isti, ali je njihova stopa nataliteta i ucesce u ukupnoj populaciji Bosne i Hercegovine raslo, da bi vec 80-ih godina Srbi postajali manjina.Bosnjaci i Albanci kao muslimani su uspeli vise nego li Hriscani da sacuvaju svoje porodice od pogubnih uticaja materijalistickog i nehumanog komunizma, potrosackog drustva,uticaja televizije i drugih mas medija koji su sistematski decenijama propovedali pornografiju, kic, nasilje i izvitopereni sistem vrednosti.

Hedonizam kao filozofija zivljenja je nasao daleko plodnije tle kod Hriscana nego li kod Muslimana. tako su Srbe i Makedonce prevarili. Navodno on i su bili"moderniji" u shvatanjima seksualnih sloboda, od Muslimana, a njih su ustvari muslimani( i drugi)namagarcili.

Mi vrlo dobro znamo da je srpsko stanovnistvo bilo daleko vise izlozeno pogubnim uticajima

diskriminatorskog i represivnog rezima, osiromasenju, iznurivanju, zavadjanju, kidanju referenci,eliminisanju etnickih osobenosti,srpska porodica je bila podvrgnuta razaranju, poremeceni odnosi izmedju srodnika, roditelja i dece, supruznika. Na ovaj opasni trend su ukazivali nasa

Srpska pravoslavna crkva i pojedini borci za ljudska prava. Ali na nesrecu bezuspesno.

Danas je stanje daleko gore. Prema podacima lekarskih asocijacija samo 5 % stanovnika Srbije je

zdravo, po cemu se nalazimo na dnu lestvice u Evropi.

Situacija je sada pogorsana usled rata, sankcija, plate i penzije su nedovoljne za vecinu, preti inflacija,

nestasice artikala i lekova, neadekvatna medicinska zastita, losa ishrana i odeca,strah, stres, apatija i beznadje.Dolazi neizvesna zima, nestasice struje i prekidi u grejanju, vec sada je vecina stanovnika na ivici bede i gladi.

Ako se ovome doda egzodus mladih i drugih, jasno je da ce stopa nataliteta drasticno opadati

sledecih godina.

Nas narod se nalazi u velikoj opasnosti, moze ubrzano poceti da izumire. U nasem narodu se

moraju stvoriti snage kadre da jasno sagledaju sadasnje stanje, njegove uzroke, i da definisu predlog mera ozdravljenja. Jedina putanja spasa je sloga, pomirenje i demokratizacija, zavodjenje trzisne utakmice i privrede, integracija u Evropu i druge medjunarodne organizacije i strukture, izlazak iz izolacije. Nas najveci problem su pojedine strukture vlasti koje zarad svojih licnih interesa zrtvuju nacionalne

interese.Ovakve stetocine treba sto pre da budu potisnute i zamenjene pragmaticarima koji ce

optimalno i na harmonican nacin valorizovati interese globalnog okruzenja i nase nacionalne interese. Nasa zemlja je uvek bila u Evropi i tamo treba da bude.Zato sto smo se udaljili od Zapada i Evrope smo i zapali u sadasnju krizu. "

Usvajanje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore je navodno preduslov za prijem u EU. I treba da se usvoji sto pre. Politicari Srbije i Cren Gore se preganjaju okoi sitnica i ukmesto da se posvete resavanju zajednickih problema i teskoca koje dave vecinu gradjana oni se raspravljaju uz sazaljivi postemh Evrope i sveta oko nekih teorijskih i doktrinarnih pitanja koja u ovome momentu nisu bitna.

Evo sta pise Nedeljni telegraf:cwww.nedeljnitelegraf.co.yu

Siptari polako napadaju jos jedan srpski grad, a niko nista ne poduzima,

vojska, policija, vlada, lokalne vlasti....... niti je koga briga :-( Kakva

je to drzava u kojoj ko hoce moze da otima selo po selo, pljacka narod,

napada, ubija......

Medvedja, jedina od tri opstine na jugu Srbije u kojoj su Srbi sacuvali

vlast, sve cesce na udaru terorista:

Upadaju sa Kosova, pale, ubijaju, siluju, pomerili cak i granicu!

Vratili se da glasaju

Svi nekadasnji vojnici OVPBM, iako amnestirani, otisli su iz ovih krajeva na

Kosovo. Zaposeli su napustene srpske kuce i imanja. Ipak, to ne znaci da su

odustali od Medvedje. Naprotiv. Na poslednjim loklanim izborima, 14 punih

autobusa stiglo je sa Kosova u Medvedju. Od ukupno 34 odbornicka mesta,

Siptari su uspeli da osvoje sest, ali mestani se s razlogom plase da oni

zele mnogo vise od toga.

Marija Kordic

Foto: Zoran Tatar

Posle nedavnih lokalnih izbora, Medvedja je ostala poslednja opstina pod

srpskom vlascu na jugu Srbije. Nesto vise od 300 Siptara koji su ostali u

Medvedji, zivi, bar tako oni kazu, u slozi sa lokalnim Srbima.

Sokolj Haljimi, iz sela Tupale, prica nam kako su svi glasali za aktuelnog

predsednika opstine Slobodana Draskovica:

- Srcem smo ga birali, on je nas predsednik.

Ipak, mir u Medvedji samo je prividan. Polako, korak po korak, metar po

metar, Siptari osvajaju i ovu poslednju srpsku teritoriju.

- Svaki treci dan neko sa teritorije Kosova zapuca prema Medvedji. U

poslednjih godinu dana bilo je vise od 100 takvih provokacija sa sipatarske

strane. Nalazili smo cesto i oruzje, sve od automatskih pusaka do bombi,

zakopano ili sklonjeno u bunkerima - prica predsednik opstine Medvedja

Slobodan Draskovic, i naglasava da sa lokalnim Siptarima nema nikakvih

problema. Provociraju samo oni sa Kosova, kaze Draskovic, i objasnjava:

- Siptari cesto upadaju na nasu teritoriju i otimaju Srbima stoku. Evo, vec

sest puta se to desilo.

Na samoj granici sa Kosovom nalaze se srpska sela. Iz srpskog dvorista gleda

se pravo na siptarsku njivu. Od varosice su potpuno odseceni: jedini put do

sela vodi preko Kosova, kroz sumu koju kontrolisu Siptari. Pre nekoliko

dana, Siptari su napali starce iz pogranicnog sela Gubavce.

Zverska mucenja Srba

- Premrla sam od straha. Sto me Bog tada nije uzeo - prica nam, grcajuci u

suzama, Jelica Pijovic, i nastavlja:

- Tek sto sam izvela krave na ispasu, evo tu pored kuce, kad u jednom

trenutku sa donje strane dodju njih dvojica i stanu pored mene. Kazu mi na

siptarskom da cutim... Pojavi se jos njih nekoliko i svu mi stoku iz

dvorista poteraju. I svinje, i koze, i tri krave. Jedna je uspela da

pobegne, prekinula je konopac i skocila iz kamiona. Sva je bila krvava kada

se vratila. Sada se plasi ljudi, ne da nikome da joj pridje - kaze Jelica.

Pijovici su okruzeni Siptarima. Prva srpska kuca udaljena je dva sata hoda.

Stari i bolesni, odseceni od srpskog dela, prepusteni su sami sebi.

- Eh, da 'oce Bog da me uzme vec jednom, da zavrsim sa ovakvim zivotom.

Imamo oruzje, dve puske i pistolj... Ali ko da puca? Za to treba snage. Moj

deda je skroz gluv. Siptari bi nam usli u kucu, a on ne bi ni primetio! Kako

onda da se branimo? Plasimo se... Stalno im nalazimo tragove... Kazu, dolaze

da beru pecurke, ali ja ne verujem... - nastavlja jecajuci.

U istom selu, pre dva meseca ubijen je jedan srpski mladic. Siptari su upali

u kucu Zorana Sakica, ubili ga i zapalili. Izgorela je i cela kuca. Ni posle

tri meseca istrage ne zna se sta se tacno tamo dogodilo. Mestani znaju da je

i ovo ubistvo bilo na "nacionalnoj osnovi".

- Bila je noc. Odjednom se zacula pucnjava i ja sam izletela iz kuce.

Gledala sam odavde kako Sakicima gori imanje. Sela sam ispred kuce,

sklupcala se na zemlju i tako ostala do jutra. Cele noci nisam spavala -

seca se Jelica.

I Pijovici se sele

Pijovici se u subotu sele iz Gubavaca. Gde ce - jos ne znaju. Opstina im je

ponudila stan u centru Medvedje, ali oni su navikli na zivot na selu. Kada

Milisav i Jelica napuste svoje imanje, taj deo opstine Medvedja ostace bez

Srba. Ceo pogranicni pojas je gotovo napusten. Zvrje prazne srpske kuce. Svi

su otisli. Ni u Marovcima vise nema nikoga. Odselili su se posle ubistva

Milivoja Kankarasa, pre godinu dana. Siptari su mu upali u kucu, mucili

njega i zenu, vezali ih za traktor i vukli po putu. Odvelil su ih do granice

i tamo pucali u njih. Zena je prezivela, a Milivoje ostao na mestu mrtav. Od

mestana saznajemo da su Siptari i KFOR vec pomerili granicnu liniju unutar

srpske teritorije, negde 150 metara, negde cak 500!

- Tvrde da je ova granica nevazeca, tako su procenili njihovi strucnjaci i

tako, kazu oni, mora da bude.

Slucajno ili ne, u Medvedji su se za proteklih sedam dana desila dva

pokusaja silovanja. U oba su, objasnjava nam predsednik opstine, Siptari

napali srpske devojke.

- Prvo je jedan mali Siptar sa Kosova pokusao da siluje srpsku devojcicu. Na

njenu srecu, na ulici je bilo puno ljudi, tako da je pocela da vice i u

poslednjem trenutku uspela da pobegne - prica nam Slobodan Draskovic.

Samo nekoliko dana kasnije, u selu DJulekare, ponovilo se isto: Siptar je

napao Srpkinju. Njihove porodice bile su okumljene.

Hoce rudnik zlata Lece

Medvedja je Siptarima i te kako interesantna, pre svega zbog lekovitog

gejzira u Sijerinskoj banji koji je, ne samo kao lekovita voda, vec i kao

izvor energije jedinstven u Evropi. Osim toga, "bacili su oko" i na rudnik

Lece, koji je bogat zlatom, srebrom i bakrom. Medvedje je sastavni deo

njihovog plana da otcepe jug Srbije i pripoje ga Kosovu - objasnjava

desavanja u Medvedji dr Goran Cvetanovic, predsednik okruznog odbora Srpske

radikalne stranke i poslanik u republickoj skupstini.

Kuce na prodaju

U samom centru Medvedje vec nekoliko kuca nosi tablu sa natpisom "na

prodaju". Medjutim, zaplaseni gradjani ne zele da pricaju o svojim razlozima

sa iseljavanje.

- Moja kcerka ima mali stan u Leskovcu, i to je jedini razlog zasto

prodajemo. Hocemo da joj pomognemo. Imali smo neke ponude, ali cekamo bolju

cenu - prica nam sa praga svoje kuce Ivanka Markovic, dok u rukama drzi

dvoje unucadi.

Cene srpskih imanja u Medvedji za sada nisu astronomske. Kucica u centru

grada ceni se 60.000 maraka. Ali, prodaja je tek pocela.

- Koliko ja znam, dosta Srba nudi svoje kuce na prodaju. Imamo vise od 80

ponuda za prodaju stanova i kuca u Medvedji. Lose se zivi, siromasan je

kraj, nema posla... Uz to, Medvedja se granici sa Kosovom 58 kilometara. To

je sve bespuce, i uvek moze da se desi da neko predje na nasu teritoriju.

Posle svega sto se desilo u Bujanovcu, ljudi su ipak pomalo skepticni -

objasnjava predsednik opstine, Draskovic.

Anketa NT medju 200 ispitanika dala porazavajuce rezultate - najzesci

odgovori glase:

Medvedja, sto mi to poznato zvuci, ali ne znam gde je i ne interesuje me sta

se tamo dogadja!

Nisam sigurna da su u Medvedji odrzani lokalni izbori, bila sam na odmoru

(Mira, 40, SSS, Beograd), ali "na njima jos uvek niko nije pobedio, trenutno

se ulazu zalbe" (Zorica, 32, SSS, Uzice). "U toj, svakako nerazvijenoj

opstini, vecinsko stanovnistvo su Siptari. Ili mozda Crnogorci?" (Miodrag,

24, SSS, Beograd).

"Medvedja, sto mi to poznato zvuci, podsetite me, molim vas" (Ivana, 33,

SSS, Negotin). Ipak, "mislim da je vazdusnom linijom najbliza Mojkovcu"

(Milos, 43, SSS, Subotica).

"Problem Medvedje niti me interesuje, niti ga pratim, jer ne poznajem nikoga

odatle i sasvim je bezbedno daleko od mene" (Dragica, 48, SSS, Novi Sad).

"Interesuje me jednako kao Trinidad i Tobago."

Prosecan Srbin, po rezultatima ankete koju je NT sproveo medju 200

ispitanika u celoj Srbiji, izabranih po slucajnom uzorku, ne zna mnogo o

problemu koji se desava u, trenutno najkriznijoj tacki na teritoriji nase

drzave. Zene i muskarci su, skoro u identicnom procentu, neupuceni u problem

(50,8 odsto zene, 49,2 odsto muskarci). Geografska odrednica, odnosno mesto

stanovanja ispitanika, bitno uticu na interesovanje za dogadjaje na jugu

Srbije. Gradjani Vranja i Krusevca bili su tacniji i precizniji od

stanovnika Negotina, Sombora i Subotice. U Beogradu je poznavanje situacije

u Medvedji podeljeno, tako da 52 odsto gradjana prati dogadjaje, a 48 odsto

ne. Starosna dob nije uticala na interesovanje za situaciju u Medvedji

(20-godisnjak iz Vranja bolje je odredio dogadjaje od 50-godisnjaka iz

Negotina).

Zoran Stojiljkovic, profesor na FPN:

Licni problemi iznad drzavnih

Uzrok nezainteresovanosti gradjana za probleme na jugu Srbije je, pre svega,

preopterecenost licnim problemima, odnosno borbom za licnu egzistenciju -

komentarise rezultate ankete Zoran Stojiljkovic, profesor politicke

sociologije na Fakultetu politickih nauka. - Drzavna i politicka pitanja

stavljaju se u drugi plan u odnosu na standard i privredni razvoj. Takodje,

pouceni iskustvom Kosova, gradjani smatraju da medjunarodna zajednica i ovog

puta ima veliki uticaj na situaciju u juznom delu Srbije i da interes

pojedinca ili stanovnistva nece mnogo promeniti stvar. Kosovo je dugo bilo

nametnuto kao nas nacionalni interes i kolevka srpstva, a poraz koji smo

doziveli razocarao je mnoge. Zato i sada svi ocekuju da se problem Medvedje

resi u dijalogu sa medjunarodnom zajednicom.

Kao sto se vidi iz grafikona, malo je upucenih u detaljan opis situacije. Na

opstija i opsta pitanja, odgovori su bili, u znatnom procentu, tacni. Cak

98,4 odsto ispitanih zna da je Medvedja nerazvijena opstina, uz cestu opasku

"a koja je opstina u juznoj Srbiji razvijena". Dve trecine gradjana znalo je

da su Srbi vecinsko stanovnistvo u Medvedji, ali su se mnogi ogradjivali sa

"pretpostavljam da su to Srbi". Iako vecina ispitanih ne prati i nije

zainteresovano za desavanja u juznom delu zemlje, cak 84,3 odsto anketiranih

smatra da mediji treba da se bave temama vezanim za jug Srbije. Isto tako,

stav o radu Nebojse Covica kao predsednika Koordinacionog centra ima 67

odsto ispitanih, bez obzira da li uopste prate njegove politicke aktivnosti

u ovom delu Srbije. Za Covicevu smenu izjasnilo se 39,2 odsto gradjana, jer

smatraju da se "on samo slika i radi po diktatu medjunarodne zajednice".

Utoliko se oni, gradjani Srbije, kako kazu, osecaju manje sposobnim da

pomognu ovo krizno podrucje i, u vecini, tako pravdaju svoju

nezainteresovanost.

Marijana Rakic

Mirjana Savic

VESTI SPO

Subota, 31. avgust 2002.

OSTAJTE OVDE

"Ostajte ovde, jer ovo je Srbija i niko ne sme da vas ponižava u vašoj kuæi i vašoj državi,"

poruèio je danas Vuk Draškoviæ meštanima sela Levosoje u bujanovaèkoj opštini.

Postanem li predsednik, naglasio je on, ubrzo æemo dobiti i novu Skupštinu i Vladu, koje æe

braniti svaki pedalj Srbije i neæe, kao sadašnja vlast, trgovati ni Srbima ni njihovim imanjima

i zemljom dobijenom u nasleðe od Boga i od predaka.

"Albancima poruèujem da æe biti maksimalno poštovana sva njihova prva, ali da neæe biti ni

najmanjeg tolerisanja bilo kakvih zloèina, pritisaka na Srbe i planova o stvaranju nekakvog

istoènog Kosova," rekao je Vuk Draškoviæ.

Predsednièki kandidat Srpskog Pokreta Obnove obišao je danas još nekoliko sela u bujanovaèkoj i

vranjskoj opštini, a sveèano je doèekan i u Vranju i Grdelici. (kraj)

-Septembar-oktobar-novembar 2002 godine

Tokom ova tri meseca ne jenjavaju tenzije na relaciji Srbija-Crna Gora.

SZ: 30.11.2002.

Ta?no pre godinu dana Srbija zajedno je izrazila bojazan da ?e se izrada Ustavne povelje

završiti u razumnom roku i da ?e doma?i pregovara?i u?initi sve da to bude predstava bez

kraja.Srbija zajedno je ?ak predvidela da ?e tako biti sve dok se me?unarodna zajednica

ponovo ne uveri sa kakvim politi?arima ima posla i stvar kona?no uzme u svoje ruke.

Istorija se ponavlja.Pre dva dana je u Beograd stigao Havijer Solana,visoki predstavnik EU i

pitanje ustavne povelje je definitivno rešeno.Beskona?nim,neodgovornim,narcisoidnim

pregovara?ima je nare?eno šta moraju da urade i time se pri?a završava.

Srbija zajedno skre?e pažnju javnosti Srbije da ?e uskoro ti isti pregovara?i,koji su godinu

dana zamajavali narod i u Srbiji i u Crnoj Gori troše?i enormne iznose sredstava za

o njihovoj jalovosti i odgovornosti ni re?i.

-Decembar 2002 godine

DA:""Ustavna povelja. Demokratska alternativa daje svoj puni doprinos procesu preuredjenja odnosa u zajednickoj drzavi.

Ono sto je vazno i na cemu mi insistiramo je da se ne menja preambula i na to nikako nacemo pristati. Nasi ce poslanici glasati za Ustavnu povelju. Sada je vazno da se ispostuju neki rokovi, da se stane iza onoga sto je dogovoreno i da mi obavimo vazan posao u delu koji je vezan za preuredjenje odnosa da bi dalje mogli normalno da ulazimo u integracione

procese u Evropi. Najvaznije je ono na cemu se sada radi u Podgorici, to je rad na Zakonu o sprovodjenju Ustavne povelje.Smatramo da institucije sistema treba da budu postavljene tako da taj sistem funkcionise a da ne dozivi svoju kompromitaciju pre nego sto je zaziveo. Ideja je ta da institucije sistema budu postavljene tako da mozemo da imamo poluge vlasti koje ce biti sagovornik Evrope u procesu stabilizacije i asocijacije, u kompletnoj harmonizaciji odnosa prvo izmedju Srbije i Crne Gore i integracionim procesima ka Evropi. Ono sto je sada veoma znacajno, a vezano je za Zakon o sprovodjenju Ustavne povelje, je da ne dozvolimo da se nadleznosti drzavne zajednice i ono sto je vezano za Beogradski

sporazum negde izgubi na putu od Ustavne povelje, preko Zakona o sprovodjenju Povelje, do obrazovanja tih organa. Mi smo upozoravali pravo na konkretne primere. Pored pet ministarstava koji su nam poznati na osnovu Ustavne povelje smatramo da na nivou drzavne zajednice treba da ostanu odredjeni organi vlasti cije se nadleznosti vezuju na ispunjavanje obaveza iz medjunarodnih konvencija. Znate da mi imamo 2400 konvencija, multilateralnih, bilateralnih sporazuma koje smo

duzni da sprovodimo ne zato sto to neko od nas zeli nego zato sto su deo standarda, deo civilizovanog zivota. Mi moramo da obezbedimo uslove za to. Na nivou drzavne zajednice mora da postoji i da funkcionise Zavod za statistiku, Zavod za standardizaciju, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za mere i dragocene metale, Hidrometeoroloski zavod. Potrebno je da Arhiv Jugoslavije, suprotno predlogu koji se pojavio, bude samostalna institucija. Znamo koji je znacaj Arhiva. Potrebno je da neke institucije pocnu da rade bez interregnuma sa nivoa Savezne drzave kroz institucije Republike Srbije, kao sto su Savezna

uprava carina, devizni inspektorat, kao sto je komisija za sprecavanje pranja novca, kao sto je komisija za hartije od vrednostii finansijsko trziste. Mi se nadamo da ce, onako

kako je juce receno na predsednistvu DOS-a, ceo posao moci biti obavljen negde do kraja nedelje. Ocekujem da ce svi ucesnici danasnjeg sastanka uspeti da se usaglase, da ce primiriti strasti i shvatiti da nije ovde niko zbog stranaka, zbog marketinga, nego je zbog toga da da svoj doprinos svojim referencama i kadrovima funkcionisanju sistema ako ucestvuje u vlasti. Ono sto je najvaznije jeste da ne dozvolimo kompromitaciju. U bazi svih akata ne sme da bude zrno kompromitacije institucija sistema drzavne zajednice bez obzira da li je to po elementima unija, konfederacija, federacija, bez obzira kakav je

oblik drzave drzava mora da funkcionise. Neko tu drzavu placa, placa je poreski obveznik, zeli servis, a da ne govorimo o funkcijama koje ce ostati na nivou drzavne zajednice: vojska, inostrani poslovi, ekonomski odnosi sa inostranstvom, sve su to vazna pitanja. Nije ni malo nevazno da li ce jedan Zavod za biljne i zivotinjske geneticke resurse ostati na nivou drzavne zajednice ili Republike. To je ozbiljno pitanje i trazi ekspertski pristup. Mi znamo koliko po drzavu moze da bude opasno ako se pojave geneticki modifikovani organizmi. Sve su to ozbiljna pitanja koja traze ucesce strucnjaka. Mi smo uvek bili spremni

da prihvatimo takav pristup. Nikad nismo pretpostavljali politiku resenjima koja zahtevaju standardi postupanja u bilo kojoj

oblasti.

“Hej, Sloveni” - jo¹ godinu

J. K. - T. Mt. 12/27/2002, 7:37:05 PM

BEOGRAD - Dr¾avna zajednica Srbije i Crne Gore krenuæe u novi ¾ivot bez zastave, grba i himne. Dr¾avna obele¾ja dobijaæe naknadno, na rate. Prva je na redu zastava i zakon o njoj treba da bude donesen ¹ezdeset dana nakon konstituisanja skup¹tine Srbije i Crne Gore. Grb i himna morali bi da “stignu” do kraja 2003. godine. Takvi rokovi zapisani su u tekstu Zakona o primeni Povelje Srbije i Crne Gore, i usagla¹eni su meðu ustavopiscima. Nova dr¾ava koristiæe, u nedostatku svojih, jo¹ neke “rekvizite” sada¹nje. Poput - peèata i ¹tambilja saveznih organa i organizacija, sve do dono¹enja propisa o novim. I sada¹nji novac, hartije od vrednosti koristiæe se, ka¾e èlan 27. zakona, i “posle stupanja na snagu Ustavne povelje”. A oznake na njima menjaæe se prilikom novih emisija, odnosno, novih izdanja.

Drugim reèima, na domaæoj valuti, dinaru, do daljeg æe pisati da ga izdaje Narodna banka Jugoslavije.

I graðani u novoj dr¾avi, za poèetak, æe nastaviti da nose “prezime stare dr¾ave”. Oni koji su stekli jugoslovensko dr¾avljanstvo do stupanja na snagu Ustavne povelje, kako pi¹e u prateæem zakonu, “zadr¾aæe ga isto kao i pravo na kori¹æenje postojeæih javnih isprava”. Prevedeno, i dalje æe va¾iti jugoslovenski paso¹i, liène karte i ostala dokumenta sve dok novi zakon ne propi¹e drugaèije.

Pravnog vakuuma neæe biti: svi savezni zakoni, kao i meðunarodni ugovori koje je ratifikovala SRJ, a u nadle¾nosti su dr¾avne zajednice, primenjivaæe se kao njeni pravni akti. Dr¾ave èlanice du¾ne su, takoðe, da za ¹est meseci usklade svoje ustave sa Ustavnom poveljom, a svoje propise najkasnije do kraja iduæe godine.

DOGOVOR

DANAS bi Potkomisija trebalo da razre¹i jo¹ nekoliko vrlo spornih pitanja koja moraju da se naðu u tekstu ustavnog zakona. Reè je o odredbama vezanim za imovinu i materijalnim obavezama SRJ koje æe biti prenete na novu dr¾avu. Sporno je ko æe biti fiskalni agent i depozitar, odnosno ko æe davati garancije za kredite meðunarodnim finansijskim organizacijama - narodna

banka Srbije ili Crne Gore.

http://www.novosti.co.yu/

RAZGRANICENJE

Sahovnica se vijori na Prevlaci posle potpisivanja protokola Hrvatska - SRJ

RAMPA NA ULAZU U BOKU

Od nedelje u 10.30 sati na poluostrvu Prevlaka vijori se sahovnica! Protokolom o Prevlaci, koji su potpisali ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanovic i ministar vanjskih poslova Hrvatske Tonino Picula, nadleznost UN i Jugoslavije presla je u ruke hrvatske drzave.

Ovaj novi gubitak jugoslovenske teritorije, verovatno zauvek, cime je i ozbiljno ugrozena bezbednost

Bokokotorskog zaliva, i citava Boka, u jugoslovenskoj prorerezimskoj stampi ocenjen je velikim uspehom

diplomatije. Uz to, hrvatki tisak vec obelodanjuje da "zracna luka Cilipi postaje zamjenski aerodrom za Tivat i obratno", a u poslednjem broju zagrebackog "Globusa", na mapi (koju prenosimo) tacno se vidi koliko je veliki uspeh jugoslovenske

diplomatije.

U nedelju su se snage Ujedinjenih nacija definitivno povukle, a ulogu "mirovnjaka" preuzeli su pripadnici hrvatskog Ministarstva unutrasnjih poslova, i jedino u cemu je jos zastupljena Jugoslavija, to je da postoji p zajednicka pomorska olicija koja kontrolise more 554 metra od rta Ostra na spoju rt Veslo - rt Ostra.

Potpisom na protokol "privremeno" se uredjuju medjusobni odnosi u rezimu prelaska preko granice, pogranicni rezim,demilitarizacija zone, razminiranje... Tu su regulisana i policijske i carinske nadleznosti, a kako je Prevlaka i te kako vazna za obe zemlje u sporu, svima su bila puna usta da je to privremeno resenje koje, navodno, ne prejudicira razgranicenje izmedju dve drzave. Ipak, dok u nasoj javnosti i vecini medija u SRJ vlada muk, hrvatski tisak je potpuno nezadovoljan, smatrajuci da to sto je Hrvatska preuzela kontrolu i jurisdikciju nije bas najvise sto se moglo. Istina, ne kaze se sta to Hrvatska zapravo hoce,

ali je jasno da je kontrola ulaska u Bokokokotorski zaliv, sada, u rukama Hrvatske.

Jugoslovenska diplomatija uspela je da se "izbori", o jurisdikciji na moru, sto je, takodje, prelaznog karaktera,kojim se ]\=74predvidja zajednicka pomorska policija na prostoru od 554 metra od rta Ostra. Na tom prostoru patrolirace zajednicka policija.

U umerenim izjavama hrvatskih vlasti, ipak se ne skriva zadovoljstvo sto su uspeli da - nadmudre

jugoslovenske partnere. Posle potpisivanja sporazuma o Prevlaci, Tonino Picula kaze:

- Moram reci da smo vrlo zadovoljni sto smo nakon Hrvatske Kostajnice pod okrilje Hrvatske uspjeli vratiti i Prevlaku.

Slicno zadovoljstvo vlada i medju pripadnicima UN, koji su u nedelju napustili ovo poluostrvo i jednu

neuralgicnu tacku na ovom delu Jadrana.

RATNA MORNARICA U PLICAKU

Iako zajednicke policijske snage kontrolisu manji deo Jadranskog mora, sporazumom je predvidjeno da s unutrasnje

strane Prevlake jugoslovenski ratni brodovi nece smeti da izvode nikakve vezbe izmedju rta Kobila i rta Djurov kam, i

izmedju rta Ostra i rta Mirista, niti ce na bilo koji nacin demonstrirati silu. Jugoslovenske podmornice tim delom plovice - po

povrsini.

SARADNJA AERODROMA

Novost u sporazumu je buduca saradnja dva aerodroma u blizini, Cilipa i Tivta, koji bi za slucaj loseg

vremena mogli jedan drugom da - pomognu. Dubrovacki aerodrom Cilipi postaje alternativni aerodrom za

Tivat, a Tivat za Cilipe. Ta odredba, naravno, ukljucuje i saradnju kontrola leta Hrvatske i Jugoslavije na

podrucju Dubrovnika i Tivta. Prevedeno, to znaci da ce putnici za Dubrovnik zimi sletati u Tivat, kao sto je bilo u staroj

Jugoslaviji, u vreme zajedncke drzave.

Oskar Kovac, ekonomista i funkcioner Socijalisticke partije Srbije

Ustavna povelja - korak nazad

Jugoslavija se nalazi pred provalijom svog nestanka. Mnogi joj preporucuju da ucini korak nazad, a zatim dva koraka napred!

Predlog Ustavne povelje je u svakom pogledu korak nazad. Ceo svet zna da se ona donosi samo zato sto SAD i Evropska unija zele privremeno da odloze secesiju Crne Gore. Zato sto se jos nisu odlucili kako da u(ne)rede ovaj preostali deo 2prethodne Jugoslavije. Otcepljenje Crne Gore sada im ne odgovara zato csto bi sledilo otcepljenje Kosova i Metohije sa ciljem stvaranja velike Albanije. To bi im u okviru NATO pakta izazvalo velike probleme u Grckoj i Bivsoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, a okupirani juzni deo "zapadnog Balkana" definitivno bi se pretvorio u kloaku Evrope. Zato su uzeli time out od tri

godine i za Kosovo i Metohiju i za Crnu Goru.

Ustavna povelja je od pocetka koncipirana tako da predvidjena toboznja drzavna zajednica ne moze da

funkcionise, ali da se sa njom prihvati vec ostvareni visok stepen separacije Crne Gore i unapred legalizuje njeno "eventualno"otcepljenje posle tri godine. U Ustavnu povelju su ugradjene konstrukcione greske zbog kojih buduca zajednica ne moze

ekonomski da se odrzi.

Ustavna povelja predvidja dva odvojena privredna sistema i samo njihovu harmonizaciju. Dva privredna sistema imaju razlicite nacionalne valute, sopstve centralne banke, sopstvena carinska podrucja (i carinske prihode) i sopstvene fiskalne sisteme.

Ustavna povelja deklarativno predvidja "zajednicko trziste" ali ga u konkretnim resenjima onemogucava. Zajednicko trziste ne postoji bez carinske unije (jednog carinskog podrucja, jedne carinske tarife i zajednickih carinskih prihoda). Sa sopstvenim carinskim podrucjima Srbija i Crna Gora nisu u zajednickom trzistu nego u zoni slobodne trgovine. U toj zoni kretanje robe poreklom iz Srbije u Crnu Goru i obratno bilo bi bez carine. Takve zone slobodne trgovine Jugoslavija vec ima sa BiH,

Madjarskom i Ruskom federacijom, a da sa njima nema nikakvu "drzavnu zajednicu".

Da se roba iz trecih zemalja (za koju bi carinu naplatila i za sebe zadrszala jedna drzava) ne bi bez carine pojavila u drugoj drzavi, izmedju Srbije i Crne Gore bi se morala postaviti carinska granica. Na njoj bi se kontrolisala uverenja o poreklu robe kao bi bescarinski pristup imala samo roba pretezno proizvedena u Srbiji, odnosno Crnoj Gori.

Nije jasno zasto posrednici iz Evropske unije pristaju na ovakvu zloupotrebu termina "zajednicko trziste" ? Zemlje EU su taj pojam jasno definisale pre pola veka u Rimskom ugovoru o stvaranju Evropske ekonomske zajednice, a carinsku uniju su ostvarile pre roka! Od carinske unije presle su u jedinstveno trziste, ekonomsku i monetarnu uniju. Vec dve godine pripremaju

svoj Ustav, a ne Ustavnu povelju!

Principi Ustavne povelje povecavaju konfuziju i time sto izmedju Srbije i Crne Gore predvidjaju "slobodno kretanje kapitala". S obzirom na postojanje razlicitih nacionalnih valuta i finansijskih trzista (Crna Gora ima svoju drzavnu Komisiju za hartije od vrednosti), jasno je da ne moze biti ni potpuno slobodnog kretanja kapitala izmedju njih. Hartije od vrednosti koje glase na

stranu valutu su inostrane hartije, kretanje kapitala u tudjoj valuti takodje. To u svakoj drzavi regulise Zakon o deviznom poslovanju, a konvertibilnost ne vazi za kapitalne transakcije.

Uostalom, nije ni dozvoljeno da se evro iz Crne Gore bilo gde tretira povoljnije nego evro iz zemalja koje su ga stvorile. Kada su zemlje EU ukinule svoje nacionalne valute i uvele evro, glavno obrazlozenje bilo je: "jedno trziste - jedna valuta". To sto EU podrzava besmisleno resenje o jednoj drzavi sa dve valute, objektivno znaci da priznaje da buduca Srbija i Crna Gora nije ni jedno trziste, niti jedna drzava.

Ustavna povelja predvidja jedno clanstvo Srbije i Crne Gore u medjunarodnim finansijskim organizacijama ali to prakticno onemogucava. Po statutima Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, svaku drzavu predstavlja guverner centralne banke, odnosno ministar finansija. Po Ustavnoj povelji, Srbija i Crna Gora nece imati nijednu od tih institucija. Nije verovatno da ce Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka promeniti svoje statute zbog Srbije i Crne Gore.

Cinjenica da Srbija i Crna Gora nece imati svoju imovinu (izuzev male imovine u inostranstvu i administrativnih zgrada u Beogradu i Podgorici), nece imati devizne rezerve niti drzavni budzet, ugrozavace mogucnosti njenog pristupa medjunarodnim finansijskim trzistima. Zato sto nece imati sta da ponudi kao materijalnu garanciju za obaveze koje preuzima. Bez drzavnog budzeta, centralne banke i deviznih rezervi ona nece uzivati poverenje u sposobnost urednog otplacivanja spoljnog duga.

Bez tih uslova stranim investitorima nece biti jasno ko ce im garantovati njihova prava i uslove privredjivanja.Sudeci po Ustavnoj povelji, to nije ni predvidjeno! Ko nema centralnu banku niti ministarstvo finansija sa drzavnim budzetom i sopstvenim izvorima prihoda (carine, porezi) nema instrumenata monetarne i fiskalne politike. Bez tih instrumenata nema ni

makroekonomske politike Srbije i Crne Gore.

Uostalom, nece biti ni drugih neophodnih segmenata makroekonomske politike. Samo na prvi pogled dva ministra u Savetu ministara imaju neke veze sa privredom. Ustavna povelja odredjuje da je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom "odgovoran za pregovaranje i koordinaciju implementacije medjunarodnih sporazuma, ukljucujuci ugovorne odnose sa EU i koordinaciju odnosa sa medjunarodnim finansijskim institucijama" i to samo "nakon konsultacija sa nadleznim ministrima drzava

clanica". Ni reci o tome da predlaze zakone iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Ministar za unutrasnje ekonomske odnose takodje samo koordinira harmonizaciju odvojenih "ekonomskih sistema drzava clanica" a ni na koji nacin ne vodi ekonomsku politiku, niti predlaze zakone.

Jasno je da na nivou zajednice drzava Srbije i Crne Gore nije predvidjeno donosenje zakona iz oblasti privrede, kao sto su zakon o preduzecima, devizni zakon, poreski zakoni, zakon o bankama, hartijama od vrednosti i finansijskom trzistu.

Nakon svega, postavlja se pitanje: kakva je to drzava koja nema svoje ime, svoj Ustav, svoju imovinu, nema jedinstveni639582*1 privredni prostor, svoju nacionalnu valutu i centralnu banku, budzet, ekonomsku i razvojnu politiku?

Odgovor je: nikakva!