XVIII-Ekonomija –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

Sustina je u ekonomiji, od ekonomije sve zavisi. A upravo u ovoj oblasti nema pravih pomaka u 2003 godini.

B.Rezime

Zbog lose ekonosmske situacije gradjani gube poverenje u vladu.Nema poboljsanja u 2003 godini u ovoj oblasti. Zbog tranzicije i prelaska na trzisne zakonitosti, privatizacije i zavodjenja kapitalizma, I drugih razloga, dolazi do povecanaj nezaposlenosti. Registruju se nezakonite privatizacije, nezakoniti otkazi. Pocetkom godine uvecan je spisak nepovoljnih pokazatelja u nasoj privredi: Pogorsana je poslovna klima, smanjen je broj domacih porudzbina u industriji, usporena traznja robe za izvoz, povecane zalihe proizvoda za koje nema kupaca na trzistu, saopstili su istrazivaci Instituta za trzisna istrazivanja. Oni ne ocekuju rast proizvodnje u prvom tromesecju jer bez inostranih investicija nema pokretanja industrije a njih nece biti i zbog cekanja na uskladjivanje odnosa u novoj drzavnoj zajednici. Doslo je i do poskupljenja roba i usluga, i do opadanja realne kupovne moci. Vrednost eura i marke u dinarima je osetno potcenjen. Siromastvo je jako rasireno I postoje razlicite procene. Socijalni program su zaposatvljen jer vlada nema novca. Otezane su strane privatizacije I ulaganje dijaspore jer ne postoji zakonski okvir koji garantuje sigurnost ulaganja, rasireni su korupcija I kriminal. Sve su ucestalija bankrotstva firmi.Ucestali su strajkovi, inostrani dugovi su enormni, vlada prezaduzenost.

Socijaldemokratija upozorava na ubrzano pogoršavanje ekonomske situacije u Srbiji, što je prvenstveno posledica kraha makro-ekonomskog modela kojim je kao osnovni cilj postavljena ubrzana transformacija vlasništva. Umesto da glavni cilj bude bu?enje proizvodnje i stvaranje zdravih uslova poslovanja kojima bi se privukli doma?i i strani investitori, sve ekonomske mere bile

Današnja izjava ministra za trgovinu u Vladi Srbije Slobodana Milosavljevi?a da "životni

Istina je da ve?ina gra?ana iz dana u dan žive sve teže. O dramati?nosti stanja svedo?e podaci

da je ove i prošle godine u Srbiji, skoro isklju?ivo zbog nezaposlenosti i socijalne bede,

po?injeno sedam puta više samoubistava od broja izvršenih ubistava.

Plate i penzije se ne pove?avaju, a cene, porezi i takse neprestano rastu. Prema najavama iz

Vlade, uskoro ?e struja da poskupi za dodatnih dvadeset posto.

Prose?na primanja u Srbiji, izuzev Moldavije, najniža su u Evropi. Industrijska proizvodnja

smanjuje se od 2000. godine. Nezaposlenost je premašila stopu od ?etrdeset posto i me?u

najve?ima je u svetu.

Spoljnotrgovinski deficit do kraja godine premaši?e iznos od ?etiri i po milijarde dolara.

Ovo je istina, ostalo su prevare i magle vladaju?e koalicije.

Proizvodnui kapaciteti su zastareli, nema trzista ni kapitala, osuli su se u znacajnoj meri I kadrovski resursi. Bukte tenzije na relaciji poslodavci-zaposleni-sindikati, ima cestih strajkova, nema adekvatne sudske zastite.prava zaposlenih.,dolazi do osetnog pada vrednosti dinara.,pada industrijska proizvodnja I nastavlja se opsti privredni kolaps.

Stanje ekonomije u 2003 godini je lose.

II.Stanje u praksi

Januar:

DSS- SAOPŠTENJE, 3.01.2003

U NOVOJ GODINI PO STAROM

Na po?etku tre?e "reformske godine" još uvek nema u skupštinskoj proceduri zakona iz oblasti energetike

U novogodišnjoj poslanici ministarka Kori Udovi?ki nam, izme?u ostalog, poletno obe?ava da je pred nama godina po?etka istinskih reformi u energetskom sektoru. Treba, me?utim, podsetiti da je u izveštaju o radu Ministarstva za rudarstvo i energetiku, koji je još u martu prošle godine usvojio Odbor za industriju Narodne Skupštine Srbije, navedeno je da su prioritetni zadaci Ministarstva: izrada nacrta Zakona o energetici i nacrta Zakona o rudarstvu, a ništa od toga nije u?injeno.

državom, s obzirom na potrebno znanje, iskustvo, dužinu trajanja i finansijska sredstva.

rezultati njegove realizacije obavezuju?i - bilo za nagrade, bilo za ostavke.

KAKO GRA?ANI VIDE SVOJ SOCIJALNI POLOŽAJ

TEŽE NEGO PRE DVE GODINE

Samo 16 odsto ispitanih izjavilo je da je finansijska situacija u doma?instvu u

kome žive bolja nego lane

Poverenje gra?ana u Vladu Srbije je drasti?no opalo u protekle dve godine,

Kako prenosi "Beta", veoma veliko poverenje u Vladu Srbije je u januaru

2001. godine imalo 22 odsto gra?ana, a takav odgovor je u januaru ove godine

dalo samo šest odsto ispitanih. Prili?no poverenja u Vladu Srbije ove godine ima

28 procenata ispitanih gra?ana, što je devet odsto manje nego 2001.

Iz te dve kategorije je u kategoriju onih koji imaju malo poverenja u Vladu

Srbije prešao znatan procenat gra?ana. Ove godine u tu grupu spada 33 odsto

gra?ana, što je 11 odsto više nego 2001. godine.

Za dve godine znatno je porastao broj onih koji nemaju nimalo poverenja u

vladu. U toj kategoriji je ove godine 29 odsto ispitanih, dvostruko više nego pre dve

godine.

Gra?ani su, kako pokazuje istraživanje, nezadovoljniji svojom finansijskom

situacijom nego pre dve godine. Ove godine je samo 16 odsto ispitanih izjavilo da

je takav odgovor dalo dvostruko više ispitanih.

Procenat onih ?ija se finansijska situacija ne menja je približno isti, oko 45

odsto. Znatno je, me?utim, porastao broj onih koji tvrde da su njihova

doma?instva sve siromašnija. Takav odgovor je ove godine dalo 34 odsto ispitanih,

deset odsto više nego pre dve godine.

Gra?ani pokazuju i daleko manje optimizma nego pre dve godine. Na

po?etku 2001. godine bilo je ?ak 66 odsto onih koji su verovali da ?e naredne

godine njihova finansijska situacija biti bolja. Ove godine je takav odgovor dalo

samo 26 odsto ispitanih.

Istraživanje je sprovedeno sredinom januara na višeetapnom slu?ajnom

uzorku od 1.000 punoletnih gra?ana Srbije.

Prema DSS:

- Poveæanje nezaposlenih za oko 122.000 je posledica restruktuiranja srpske privrede. Od ukupnog broja nezaposlenih, oko 526.000 su lica, koja prvi put tra¾e posao. U ovoj godini zadatak tr¾i¹ta rada æe biti struèna obuka ljudi koji su veæ obrazovani, kako bi kod poslodavaca lak¹e dobili posao, rekao je Krstiæ na konferenciji za novinare u RZTR.

Prema podacima Zavoda, od januara do oktobra 2002. godine posao u Srbiji je prona¹lo 312.973 lica, od èega je uz posredovanje slu¾be za zapo¹ljavanje posao prona¹lo 197.550 lica. Krstiæ je rekao da se u 2003. godini oèekuje otvaranje jo¹ 480.000 novih radnih mesta.

Februar:

Pocetkom godine uvecan je spisak nepovoljnih pokazatelja u nasoj privredi

-Pogorsana je poslovna klima

-, smanjen je broj domacih porudzbina u industriji,

- usporena traznja robe za izvoz

-, povecane zalihe proizvoda za koje nema kupaca na trzistu-

- ne ocekuju rast proizvodnje u prvom tromesecju jer bez inostranih investicija nema pokretanja

industrije a njih nece biti i zbog cekanja na uskladjivanje odnosa u

novoj drzavnoj zajednici. -

-60 odsto anketiranih nema dovoljno porudzbina za normalno poslovanje,

-67odsto procenjuje da ce se u njihovim preduzecima smanjiti broj zaposlenih a

zaposljavanje novih radnika planira samo 6 odsto anketiranih.

- spoljnotrgovinske razmene koji uz decembarski deficit koji je premasio 4oo miliona dolara daju ukupno nepovoljnu sliku privrednih dogadjanja.

- Vec postoje nagovestaji da se i potencijalni investitori okrecu Bugarskoj i Rumuniji, receno je na

konferenciji za novinare u Institutu ekonomskih nauka. Ukoliko bi, a

nadamo se da nece, doslo do prekida aranzmana MMF-a to bi stvorilo

veliki deficit platnog bilansa, a to bi opet dovelo da stampanja para za

njegovo pokrivanje i u krajnjoj instanci do inflacije. Ne treba posebno

naglasavati da bi bili ponisteni svi efekti dosadasnjeg ekonomskog

oporavka.

- Bruto domaci proizvod u prosloj godini povecan je za 4 odsto a u okviru toga

rast industrijske proizvodnje je 1,7 odsto. Ocekivan je veci

industrijski rast ali do toga nije doslo smatraju da je

najvise podbacila proizvodnja elektricne energije. U ekonomskom

institutu napominju da prosle godine nije ostvarena prognoza da ce rast

proizvodnje biti 2 odsto. U januaru je proizvodnja opala i zbog malog

broja radnih dana.Sada ce nam biti potrebna bar dva meseca da popravimo

rezultate iz januara.Tek u martu mozemo ocekivati rast ali ispod

trogodisnjeg proseka pre rata.

Miroslav Zdravkovic saradnik Instituta smatra da je do ekspanzije uvoza

robe doslo zbog povoljnih potrosackih kredita.

Zaposleni su na prinudnim odmorima, proizvodni kapaciteti zastareli i neiskoriseceni, nema sirovina i kapitala, strucne radne

snage, abdsentizmi, bolovanja, strajkovi, nelegalne privatizacije, borbe klanova, otpustanja, -to je slika nase privrede.

Ekonomska cena struje uz ekonomiènost u EPS-u

Nauèno dru¹tvo ekonomista zala¾e se za jedinstvenu cenu elektriène energije i nacionalne tro¹kove proizvodnje

Nauèno dru¹tvo ekonomista (NDE), kao nezavisna (vrhunska) nauèna asocijacija ekonomista (izabranih iz redova doktora ekonomskih nauka) organizovalo je, nedavno, u zajednici sa i na Ekonomskom fakultetu Beograd, otvorenu nauèno-struènu raspravu na temu "Cene elektriène energije i razvoj energetike" i uputilo poruku, odnosno saop¹tenje za javnost.

NDE je to uèinilo u ¾elji da pomogne odgovornim organima u re¹avanju tih aktuelnih problema koji

uznemiravaju pre svega potro¹aèe koji ¾ive u u¾im gradskim sredinama, u zgradama bez daljinskog (inaèe bud¾etski dotiranog) grejanja i bez moguænosti za (inaèe ekolo¹ki neopravdane) alternativne vidove grejanja (individualnog) I meðu njima one potro¹aèe sa brojnijim èlanovima svog ili ¹ireg, slo¾enog domaæinstva koji su prikljuèeni na jedno (roditeljsko) elektro-brojilo.

NDE se pre svega zala¾e za jedinstvenu cenu struje (bez tzv. blok tarifa) s tim da cena struje bude (postupno)ekonomska, tj.da pokriva realnu amortizaciju i ostale - ali racionalne - tro¹kove proizvodnje i (postupno)razvoja. To znaèi da je u elektroprivredi neophodno izvr¹iti radikalnu racionalizaciju poslovanja, savremenu organizaciju i svoðenje broja zaposlenih (posebno administracije) na tehnolo¹ki opravdan nivo a, takoðe, svoðenje plata na nivo plata u bud¾etskim ustanovama I drugim javnim preduzeæima, u zavisnosti od obrazovne (kvalifikacione) strukture.

Diferencirana (ni¾a) cena struje treba da postoji samo za pojedine vremenske intervale i (do odreðenog

obima potro¹nje) za potro¹aèe u u¾im gradskim zonama èije su zgrade bez daljinskog grejanja, s tim da

obraèun bude po (takvom) potro¹aèu (a ne po elektriènom brojilu).

Prirodno bi bilo oèekivati da æe nadle¾ni organi (dr¾avni i EPS-a) u predstojeæem razmatranju i utvrðivanju novih cena struje poæi i od ovde navedenih i drugih predloga Nauènog dru¹tva ekonomista SCG.

Akademik Branislav ©o¹kiæ

poèasni predsednik NDE

Ekonomista Bo¹ko Mijatoviæ o stranim zadu¾enjima i maksimalnoj rati u 2009. godini kada treba da

vratimo 1, 6 milijardi dolara

Spoljni dug æemo te¹ko da otplatimo

BEOGRAD - Otplata na¹eg spoljnog duga, koji trenutno iznosi oko 11 milijardi dolara, poèela je 2001. godine vraæanjem oko 100 miliona dolara. S obzirom da su rate prvih godina vraæanja, zakljuèno sa 2005. godinom male, veæih problema u njihovom servisiranju u tom periodu ne bi trebalo da bude. Meðutim veæ od 2006. godine kada poèinje br¾i rast godi¹njih anuiteta postaviæe se problem od èega te dugove vraæati, rekao je u razgovoru za „Blic“ ekonomista Bo¹ko Mijatoviæ iz Centra za liberalno demokratske studije, dodajuæi da se maksimalna rata oèekuje 2009. godine, kada bi trebalo da vratimo 1,6 milijardi dolara, odnosno oko 7,4 odsto dru¹tvenog proizvoda.

Procene na¹ih zvaniènika i struènjaka Meðunarodnog monetarnog fonda od pre dve godine bile su da æe nivo vraæanja duga ipak biti podno¹ljiv. Te procene bazirale su se na tada¹njim pretpostavkama o veæem rastu dru¹tvenog prozvoda i povoljnijem odnosu izmeðu uvoza i izvoza, meðutim kako navodi na¹ sagovornik ispostavilo se da se te pretpostavke ne ostvaruju, jer je rast dru¹tvenog proizvoda ni¾i od planiranog, a uvoz i izvoz imaju krajnje nepovoljno kretanje.

Mijatoviæ podseæa da je problem na¹ih dugova prema Pariskom klubu regulisan tako ¹to je 66 odsto duga otpisano, dok sa Svetskom bankom i Meðunarodnim monetarnim fondom otpis nije moguæ.

- Posebno je zapelo kod pregovora sa komercijalnim poveriocima u Londonskom klubu gde je na¹a zemlja takoðe oèekivala otpis od 66 procenata, ¹to Londonski klub ne prihvata ni izbliza. Pregovori sa njima bili su prekinuti na godinu dana, ali po¹to su pre desetak dana struènjaci Londonskog kluba bili ovde u poseti nadajmo se da je stvar pokrenuta sa mrtve taèke. Meðutim, problem je ¹to zastoj u pregovorima i neostvarivanje dogovora sa Londonskim klubom zatvara na¹oj zemlji, na¹im bankama i privredi svetsko komercijalno tr¾i¹te kapitala. Dok se to ne re¹i komeracijalne banke nam neæe davati kredite niti æemo moæi plasirati na¹e devizne obveznice na svetskom finansijskom tr¾i¹tu, obja¹njava Mijatoviæ.

Podseæanja radi najveæi deo dugova napravljen je sedamdesetih godina kada se na svetskom finansijskom tr¾i¹tu pojavila velika kolièina takozvanih petro dolara, koje su zemlje proizvoðaèi nafte naglo zaradile posle dva velika poskupljenja nafte 1971. i 1974. godine. Taj kapital je, prema Mijatoviæevim reèima, tra¾io zajmoprimca i na¹ao ga kod nas pa se stara Jugoslavija vrlo brzo zadu¾ila do nivoa od 20 milijardi dolara. Taj novac investirao se olako i neracionalno, najvi¹e je oti¹lo u potro¹nju, pa smo odmah posle Titove smrti u¹li se u du¾nièku krizu.

- Tokom osamdesetih bilo je reprograma i problema u vraæanju, a kasnije su usledile sankcije kada nam je i da smo imali para bilo onemoguæemo da dugove vraæamo. Posebno nepravedno od sveta u tom periodu bilo je ¹to su nam za to vreme, kada dugove nismo mogli vraæati pripisivane kamate na dugove èime je na¹ dug praktièno dupliran, obja¹njava Bo¹ko Mijatoviæ iz Centra za liberalno-demokratske studije.

R.Markoviæ

Sporni kosovski dugovi

- Prilikom sklapanja konsolidacionog zajma sa Svetskom bankom, banka je tra¾ila, a na¹i

pregovaraèi prihvatili da Srbija vraæa i dugove Kosova i Metohije od 400 miliona dolara. Smatram

da je to nepravedno, po¹to Srbija nema moguænosti naplate bilo kakvog novca od carina i slièno iz

ove pokrajine. Ne znam za¹to su na¹i to prihvatili. Oni ka¾u da su morali kako bi do¹li do povoljnih

kredita od Svetske banke, ali ipak ostaje pitanje da li je to bila dobra odluka, ka¾e Mijatoviæ.

Mirela Belosevic: LOSA PRIVREDNA KRETANJA

Infograf@beograd.com

Beograd, 19. februar 2003. god.

Pocetkom godine uvecan je spisak nepovoljnih pokazatelja u nasoj

privredi: Pogorsana je poslovna klima, smanjen je broj domacih

porudzbina u industriji, usporena traznja robe za izvoz, povecane zalihe

proizvoda za koje nema kupaca na trzistu, saopstili su istrazivaci

Instituta za trzisna istrazivanja. Oni ne ocekuju rast proizvodnje u

prvom tromesecju jer bez inostranih investicija nema pokretanja

industrije a njih nece biti i zbog cekanja na uskladjivanje odnosa u

novoj drzavnoj zajednici. Obeshrabruje i to sto kako kaze direktor ovog

instituta dr.Jovan Todorovic brzi privredni razvoj nije kod nas glavna

tema vec raznorazne afere. Komentar ovog strucnjaka je i da je kod nas

privatizacija proglasena za cilj a trebalo bi da bude sredstvo kojim

cemo postici produktivniju privredu. Kod nas jos ima vise vesti o

strajkovima nego o oporavku privrede. Svako skolsko polugodiste pocinje

sa strajkom ili pretnjom strajkom prosvetara, obustavljaju rad u

privredi, poljoprivrednici blokiraju puteve. Anketa Instituta za trzisna

istrazivanja u 200 preduzeca sredinom januara pokazala je da 60 odsto

anketiranih nema dovoljno porudzbina za normalno poslovanje, 67odsto

procenjuje da ce se u njihovim preduzecima smanjiti broj zaposlenih a

zaposljavanje novih radnika planira samo 6 odsto anketiranih. Narocito

su dramaticni rezultati spoljnotrgovinske razmene koji uz decembarski

deficit koji je premasio 4oo miliona dolara daju ukupno nepovoljnu sliku

privrednih dogadjanja.

Ekonomske strucnjake brine sto do sada nisu uplacene dve transe kredita

iz trogodisnjeg aranzmana sa Medjunarodnim monetarnim fondom, za oktobar

i januar a razlozi nisu ekonomske prirode. Vec postoje nagovestaji da se

i potencijalni investitori okrecu Bugarskoj i Rumuniji, receno je na

konferenciji za novinare u Institutu ekonomskih nauka. Ukoliko bi, a

nadamo se da nece, doslo do prekida aranzmana MMF-a to bi stvorilo

veliki deficit platnog bilansa, a to bi opet dovelo da stampanja para za

njegovo pokrivanje i u krajnjoj instanci do inflacije. Ne treba posebno

naglasavati da bi bili ponisteni svi efekti dosadasnjeg ekonomskog

oporavka.

U ekonomskom institutu cuo se podatak da stabilizacija na izvozu od 220

miliona dolara pokazuje nase objektivne mogucnosti.

Ekonomistu Stojana Stamenkovica ne cudi proslogodisnji deficit u robnoj

razmeni sa svetom jer kako kaze mozda je problem visok uvoz. Bruto

domaci proizvod u prosloj godini povecan je za 4 odsto a u okviru toga

rast industrijske proizvodnje je 1,7 odsto. Ocekivan je veci

industrijski rast ali do toga nije doslo. U institutu smatraju da je

najvise podbacila proizvodnja elektricne energije. U ekonomskom

institutu napominju da prosle godine nije ostvarena prognoza da ce rast

proizvodnje biti 2 odsto. U januaru je proizvodnja opala i zbog malog

broja radnih dana.Sada ce nam biti potrebna bar dva meseca da popravimo

rezultate iz januara.Tek u martu mozemo ocekivati rast ali ispod

trogodisnjeg proseka pre rata.

Miroslav Zdravkovic saradnik Instituta smatra da je do ekspanzije uvoza

robe doslo zbog povoljnih potrosackih kredita.

Za los robni bilans sa svetom profesor beogradskog ekonomskog fakulteta

dr. Mladjen Kovacevic optuzuje aktuelnu ekonomsku politiku jer se

zasniva na visokoliberalizovanom uvozu. Po uvozu automobila u prosloj

godini neshvatljivo je da mesecno zaradjujemo manje od 200 evra. Na uvoz

polovnih i novih automobila potroseno je prosle godine 120 miliona

dolara. Po vednosti koja je potrosena uvoz automobila je na petom mestu,

odmah posle uvoza gasa. Na trecem mestu je elektricna energija sa

fantasticnom sumom od 195 miliona dolara. Porazno zvuci da opreme za

industriju nema medju prvih 20 najuvozenijih artikala niti na listi roba

uvezenih u vrednosti vecoj od 30 miliona dolara. Kompletan spisak

uglavnom popunjava roba siroke potrosnje. Banane su recimo na devetom

mestu. Za njihov uvoz dato je vise para nego za uvoz lekova namenjen

maloprodaji. Kada se te kolicine prevedu na ukupan broj gradjana ispada

da svaki stanovnik potrosi po 16 kilograma.To je malo verovatno kazu u

Zajednici za voce i povrce jer je ukupna potrosnja po stanovniku 30

kilograma pa bi to znacilo da polovinu vocnog menija cine banane.Procena

je zato da je deo tog uvoza odlazio na druga trzista.

Hit u proslogodisnjem uvozu su bili i klima uredjaji. Na rashladnu

tehniku otislo je 23 miliona dolara ili duplo vise nego pre godinu dana.

S druge strane na spisku proizvoda koje smo najvise prodali svetu su

aluminijum, secer, pneumatske gume, psenica,"Sintelonove" podne obloge,

na sestom mestu maline i na sedmom kukuruz.

Spoljnotrgovinski analiticar Slobodan Vuckovic kaze da izvoz mozemo da

povecamo samo ako promenimo strukturu proizvodnje. Deo ekonomista smatra

da cena nase valute nije centralni problem u razmeni sa inostranstvom.

Kada bi nasa valuta pala za 20 odsto izvoz, tvrde, ne bi porastao za taj

procenat. Kada bi devalvirali dinar lecili bi posledice a ne uzrok

velikog spoljnotrgovinskog deficita. Osnovno pitanje je sta imamo da

ponudimo svetu. Zagovornici ove teorije tvrde da jedan od osnovnih

problema tehnoloska zastarelost nase proizvodnje. Dr Snezana Popovic

Avric naglasava nisku konkurentnu sposobnost nasih proizvoda, kasnjenje

u prihvatanju uslova pod kojima moze da se izvozi u Evropsku Uniju. U

izvozu, kod nas su zastupljeni takozvani redovni a ne slozeni poslovi u

kojima bi mogli da obnovimo tehnologiju. S druge strane privrednici se

zale da su uslovi pod kojima dobijaju kredite od domacih banaka jos

nepovoljniji od starih. Ukoliko bi dosle obimnije strane investicije

privrednici prognoziraju rast proizvodnje od 13,6 odsto u odnosu na

proslu godinu. Ako bi se ostvarila ova krajnje optimisticka predvidjanja

mi bi smo se za samo sest godina vratili na nivo proizvodnje koji je

postojao 1991 godine. I ovako optimisticna prognoza privrednika obicnim

gradjanima koji jedva spajaju kraj sa krajem je potpuno deprimirajuca.

Internet provajderi tvrde

TELEKOM UGRO®AVA PLATNI PROMET

Po novom cenovniku, cene za instalaciju i kori¹æenje internet veza vi¹e

30 puta

BEOGRAD - Politika cena koju primenjuje "Telekom Srbija" poèela je da

ugro¾ava i funkcionisanje platnog prometa. Juèe nam je dostavljen novi

cenovnik koji pokazuje da su cene za instalaciju i kori¹æenje internet

veza oko 30 puta vi¹e - rekao je na jucera¹njoj konferenciji za novinare

Vojislav Rodiæ, predsednik Udru¾enja internet provajdera Jugoslavije,

objasniv¹i kako takve cene utièu na novi sistem elektronskog poslovanja

banaka.

- Pravno lice za instalaciju internet veze, po novom cenovniku, treba da

plati 188.000 dinara, umesto prethodnih 5.372 dinara. Meseèni racun za

kori¹æenje dvomegabitne veze plaæao se do skoro 2.000, a sada je 69.300

dinara. Ovakve, daleko vi¹e cene, za posledicu imaju svoðenje korisnika

"e-bankinga" samo na one koji mogu da plate, kao i usporavanje razvoja

elektronskog platnog sistema i smanjenje broja korisnika internet veza -

obrazlo¾io je Rodiæ.

- Veæina banaka - naglasio je Bogoljub Pje¹èiæ, portparol Udru¾enja

provajdera - ne priznaje da ima problema sa sporo¹æu izdavanja naloga,

jer bi u tom sluèaju njeni komitenti prelazili u druge banke. On je

podsetio na nedavnu izjavu direktora Komercijalne banke, da ta banka ima

problema sa telekomunikacijskim vezama.

Takoðe, provajderi istièu da je od 1. januara ove godine "Telekom"

prestao da izdaje korisnicima popreènu vezu (24 sata otvorena internet

veza od korisnika do provajdera, koju koriste pravna lica) zato ¹to ¾eli

da na vezu, s oba kraja postavi nove uredaje, tzv. limitatore, a koji ce

ogranièavati prirodni resurs.

Uvoz sirove nafte javan

"Da li je poznanstvo preporuka", 3. 2.

U broju va¹eg lista od 3. februara, na strani A13 u rubrici "Ekonomija i biznis", objavljen je tekst tendencioznog naslova, podnaslova i sadr¾ine, koji èitaoce navodi na potpuno pogre¹an zakljuèak. Pod naslovom "Da li je poznanstvo preporuka", sa podnaslovom "Trgovci derivatima tvrde da je veza u Ministarstvu energetike najbolja preporuka", Jasna Petroviæ, ne navodeæi izvor, prenosi neèiju tvrdnju da Ministarstvo favorizuje pojedine kompanije koje se bave uvozom, preradom i distribucijom nafte i naftinih derivata, ¹to je kleveta.

Va¹a novinarka nije od Ministarstva rudarstva i energetike tra¾ila bilo kakve informacije o temi objavljenog teksta, ¹to bi zahtevali standardi profesionalnog novinarstva. Da jeste, verovatno bi znala da Ministarstvo od juna 2002. godine nije izdavalo dozvole za uvoz sirove nafte, iako je bilo brojnih zahteva.

Postupak uvoza sirove nafte je javan i u prethodnom periodu vr¹en je po dva osnova: raspisivanjem tendera i po osnovu barter aran¾mana, kad je p¹enica roda 2001. godine razmenjena za protivvrednost u kolièini sirove nafte. Nepostojanje jasnih kriterijuma (kojoj od privatnih kompanija dozvoliti uvoz), razlog je zbog kog od juna 2002. dozvolu dajemo samo NIS-u. Da bismo ogranièili neopravdan monopol koji, zahvaljujuæi ovome u¾iva NIS, intenzivno radimo na pripremi izmena i dopuna

Uredbe o posebnim uslovima uvoza, prerade i prodaje sirove nafte i derivata, kojima æe uvoz sirove nafte uskoro biti liberalizovan. Uz pravo da uvoze naftu,kompanije æe dobiti i odgovornost za energetski bilans zemlje, proporcionalno svom uèe¹æu na tr¾i¹tu. Sve detalje ovog slo¾enog posla od ogromne va¾nosti za èitavu dr¾avu Va¹a novinarka bi lako dobila u Ministarstvu, da nam se obratila.

U spornom tekstu, Jasna Petroviæ posredno dovodi u vezu Ministarstvo rudarstva i energetike sa licitacijom Direkcije za robne rezerve i prodajom 18.000 tona sirove nafte iz robnih rezervi i kompanijom "Petrobart", koja je pobedila na toj licitaciji. Napominjemo da Ministarstvo rudarstva i energetike nema nikakvu direktnu, ni indirektnu ulogu u prodaji nafte iz robnih rezervi. Uvoz sirove nafte koja je predmet licitacije o kojoj pi¹e va¹ novinar, Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je pre juna 2002, a pomenuta licitacija tièe se dalje prodaje te nafte na domaæem tr¾i¹tu i vodi se pod nadzorom Ministarstva trgovine, turizma i usluga.

Jasna Petroviæ u uvodu teksta osporava ispravnost rada Komisije za uvoz ostalih derivata nafte pri

Ministarstvu rudarstva i energetike. Ova komisija broji osam èlanova (èetiri stalna i èetiri pridru¾ena), od kojih je samo jedan iz na¹eg Ministarstva.

Ministarstvo rudarstva i energetike sve odluke, mere i postupke sprovodi javno i javnosti obrazla¾e èesto.

Poslednjih meseci, vi¹e puta smo isticali da pritisak koji kroz medije vr¹e neke privatne kompanije i udru¾enja koja se bave prometom nafte i naftinih derivata nije opravdan. Ne mo¾emo da spreèimo uticaj koji pomenute kompanije i udru¾enja oèigledno imaju na stavove nekih novinara, pa i Va¹eg, ali ne odobravamo netaèno informisanje i obmanjivanje èitalaca. Zato Vas molimo da objavite na¹ demanti i apelujemo da, autoritetom i iskustvom odgovornog urednika, pomognete Va¹im novinarima da shvate ozbiljnost tema o kojima izve¹tavaju i veliku profesionalnu odgovornost koju te teme nose.

S po¹tovanjem,

ministar

Kori Udovièki

(Odgovor na¹eg novinara objaviæemo u sutra¹njem broju)

Slovenaèki Merkator trn u oku

BEOGRAD, 4. februara 2003. (Beta) - Saradnik Instituta ekonomskih nauka Stojan

Stamenkoviæ ocenio je danas da je otvaranje slovenaèkog Merkatora u Beogradu izazvalo veliko nezadovoljstvo, pre svega ¹to sa Slovenijom nije prethodno uspostavljen odnos reciprociteta.

Stamenkoviæ je, medjutim, istakao da niko nije pokrenuo to pitanje kada je otvoren grèki hipermarket.

"Slovenija je oèigledno trnu u oku, jer niko nije rekao da bi ispod Akropolja trebalo otvoriti C market",kazao je Stamenkoviæ na predstavljanu biltena "Meseène analize i prognoze".

Saradnik Instituta Miroslav Zdravkoviæ kazao je da, i ukoliko ne bude potpisan ugovor o slobodnoj trgovini Srbije sa Slovenijom, neæe biti negativnih posledica i istakao da æe se i u narednoj godini poveæavati robna razmena dve zemlje.

Osvrhuæi se na situaciju sa kompanijom "Delta", koja nije dobila povoljne lokacije za otvaranje Maksi diskonta u Ljubljani, Stamenkoviæ je podsetio da na tom tr¾i¹tu veæ postoji veliki broj jakih trgovaèkih kuæa, da je na¹ bruto dohodak po glavi stanovnika samo jedna osmina od slovenaèkog i da je pitanje ¹ta bi Delta mogla da proda na tom tr¾i¹tu.

On je naglasio da treba uzeti u obzir i to da je zemlji¹te u Ljubljani znatno skuplje i da se to pitanje ne reguli¹e medjusobnim odnosom Srbije i Slovenije. Merkator je lokaciju dobio na tenderu, tako da je zemlji¹te moglo da bude skuplje, dodao je Stamenkoviæ.

Prema reèima Stamenkoviæa, nije taèno da Merkator nije ispunio obavezu da u ponudi bude 60 odsto domaæe robe, istièuæi da je oko 80 odsto robe iz Srbije.

Stamenkoviæ je zakljuèio da æe otvaranje Merkatora pomoæi domaæim proizvodjaèima da svoje proizvode prilagode svetskim standardima i da krenu u izvoz, jer je "domaæa industrija u ovih 10-12 godina izgubila kontakt sa tr¾i¹tem".

Ministar za trgovinu i turizam smatra da bi poskupljenje elektriène energije od 25 odsto bilo veliki udar na standard

Slobodan Milosavljeviæ: Poskupljenje struje bi trebalo odlo¾iti

Nisam nadle¾an za cenu struje, niti sam za to da se o tome, kao i o kursu dinara, mesecima raspravlja u

javnosti. Odluka o poskupljenju elektriène energije treba da se donosi na bazi argumenata, ali ni meni kao proseènom potro¹aèu i ekonomisti nije jasno kolika je trenutno proseèna cena kilovata. Ako se raèuna da je ta cena 3,2 centa i ako se na to doda 20 odsto poreza, dolazi se do raèunice da je kilovat 3,84 centa. To znaèi da bi se cena od èetiri centa dostigla sa poskupljenjem od svega nekoliko procenata. Ima i drugih tumaèenja, ali ja zaista mislim da bi poskupljenje od 25 odsto predstavljalo veliki atak na potro¹aèku korpu i ¾ivotni standard. Stoga æu se koliko god budem mogao zalagati da se poskupljenje struje odlo¾i ili da bude samo nekoliko procenata - ka¾e u razgovoru za „Blic“ Slobodan Milosavljeviæ, republièki ministar za trgovinu i turizam. On dodaje da bi voleo da vidi plan restrukturiranja EPS-a i ¹ta je do sada u okviru tog sistema uraðeno da bude efikasniji. Ukoliko se poka¾e da je planirano poskupljenje neophodno da sistem funkcioni¹e, glasaæe za njega, a u suprotnom æe se uzdr¾ati od izja¹njavanja.

Da li æe nagli skok cene struje onemoguæiti ostvarenje plana da do kraja godine proseèna plata

podmiri tro¹kove potro¹aèke korpe?

- Procenjeno je da æe se u sluèaju poskupljenja struje od 25 odsto meseèni izdaci domaæinstava uveæati za 300 do 500 dinara i to æe uveliko ote¾ati ostvarenje tog cilja.

Hoæe li æe zbog otpu¹tanja radnika u procesu privatizacije ¾ivot graðana Srbije biti lo¹iji nego ¹to

statistika prikazuje?

- Biæe otpu¹tanja radnika, ali su ona vezana za socijalni program i ti radnici su zbrinuti, bar odreðeno vreme dok se ne potro¹e sredstva koja su namenjena onima koji ostaju bez posla. Sa druge strane, 80 odsto tih ljudi je veæ u drugom poslu koji im donosi veæe meseène prihode.

Mogu li se oèekivati pojeftinjenja nekih roba i usluga?

- Pored sezonskih pojeftinjenja oèekujemo stabilne cene osnovnih namirnica. Meðutim, nadamo se da æe biti rodnija godina I da æe krediti koji su podeljeni iz Fonda za razvoj dati rezultate. To ne znaèi da æe meso biti jeftinije, ali mu cena sigurno neæe rasti. Da bi pojeftinile preraðevine potrebno je da mleèna i mesna industrija poènu da izvoze svoje proizvode, a veæ je vidljiv

pozitivan uticaj konkurencije èiji se proizvodi plasiraju u novootvorenim stranim hipermarketima.

Kako ocenjujete zamerke domaæih proizvoðaèa da ih gu¹i ogroman uvoz robe ¹iroke potro¹nje?

- Nije problem ¹to je uvoz prevelik, veæ to ¹to je izvoz premali. Uvoz je toliko veliki jer u nekim segmentima imamo domaæu industriju koja ne mo¾e da obezbedi ni kvalitet ni asortiman robe koju tra¾e potro¹aèi. Drugi razlog je to ¹to u delu prehrambene industrije postoje monopoli, kao ¹to su mesne preraðevine, i nije lo¹e ¹to postoji konkurencija. Pro¹le su dve godine od kad se posluje u novim uslovima i za to vreme na¹i proizvoðaèi su mogli da se prilagode zahtevima tr¾i¹ta i naprave

racionalizaciju u proizvodnji.

To, ipak, ne znaèi da nisu neophodna neka carinska prilagoðavanja, pogotovo kad se radi o automobilskoj industriji. Predlog ovog ministarstva je bio da se stimuli¹e izvoz domaæih delova za automobile tako ¹to bi se uvoznicima automobila smanjila carina za iznos izvezenih proizvoda. Sada postoji prostor u makroekonomskoj politici za ta fina prilagoðavanja, ali taj predlog nije pro¹ao zbog delovanja lobija skoncentrisanog oko „Zastave“.

Dobar deo uvoza zavr¹i u sivoj ekonomiji. ©ta je uèinjeno da se to spreèi?

- Objektivno je moglo vi¹e da se uèini da smo hteli da budemo rigorozniji. Meðutim, procena je bila da je bolje da poku¹amo da nenasilno legalizujemo sivu ekonomiju i da ne otimamo obrtni kapital koji nije u legalnim kanalima. Taj kapital je u 90 odsto sluèajeva do 5.000 evra i smatrali smo da je bolje da ljudima pru¾imo ¹ansu da poku¹aju da se sami zaposle i plaæaju da¾bine.

Za¹to se hoteli prodaju te¾e nego ¹to se oèekivalo?

- Privatizacija hotela je minus ovog ministarstva. Od planiranih 50 pro¹le godine prodali smo samo tri, iako postoji veliko interesovanje domaæih i inostranih kupaca. Razlog je nesreðena dokumentacija, ali je sada taj problem re¹en i u naredna dva do tri meseca odr¾aæe se akcijske prodaje vi¹e hotela.

Da li æe biv¹i vlasnici ometati privatizaciju?

- Kad su hoteli u pitanju, skinuti su oni gde su se pojavili strani vlasnici. Moram da ka¾em da se, na primer, za èetiri beogradska hotela, skinuta sa liste za prodaju, „Astorije“, „Splendida“, „Praga“ i „Ekscelziora“ ni posle godinu dana nisu pojavili biv¹i vlasnici koji imaju valjane papire. Zakon o denacionalizaciji æe biti donet, ali se nikom neæe verovati na reè i nisam siguran da æe postupak dokazivanja vlasni¹tva iæi lako i brzo.

Marica Vukoviæ

BEOGRAD - Unija poslodavaca Srbije ce danas u Medjunarodnom press centru predstaviti inicijative turisticke privrede za obezbedjivanje sistemskih uslova za razvoj turizma, za osnivanje Ministarstva za turizam, kao i probleme trostrukog oporezivanja ugostiteljskih i turistickih usluga, denacionalizaciju i privatizaciju trusickih objekata. Centralna tema je pristupanje Jugoslovenskog udruzenja turistickih organizacija YUTA i Poslovnog udruzenja hotelske i ugostiteljske unije HORES Uniji

poslodavaca Srbije.

BEOGRAD - Na dvodnevnoj medjunarodnoj konferenciji Program za obnovu Balkana koja je odrzana u Kalamati, receno je da ce Grcka izdvojiti 232 miliona evra pomoci privredi Srbije, od cega 45 miliona evra ce biti namenjeno za pomoc iskljucivo investicionim projektima privatnog biznisa u Srbiji. Kako je saopstilo Udruzenje industrijalaca i preduzetnika Jugoslavije, Komercijalna banka ce

na osnovu potpisanih sporazuma sa bankarskim institucijama Grcke obezbediti svu pomoc preduzetnicima, koji budu dobili sredstva koja je grcka vlada izdvojila za pomoc privatnom biznisu u Srbiji.

ALEKSANDAR PRAVDI?, MINISTAR U SENCI

USLOVI ZA KOMANDOVANU PRIVREDU

Degradiran je prvobitno proklamovani cilj vlade u pogledu privatizacije pošto je

socijalni program izba?en, a privredni subjekti pretvoreni u privatizacione objekte

Ministar za privredu i privatizaciju vlade u senci DSS Aleksandar Pravdi?

kazao je da izmene Zakona o privatizaciji koje je predložila Vlada Srbije podsti?u

centralizaciju privrede i stvaraju uslove za komandovanu privredu.

proklamovani cilj vlade u pogledu privatizacije pošto je socijalni program izba?en,

a privredni subjekti pretvoreni u privatizacione objekte.

– Agencija za privatizaciju više ne inicira vlasni?ku transformaciju i ne prati je

ve? prodaje preduze?a, što dovodi u pitanje transparentnost procesa privatizacije i

otvara manipulativni prostor za raznorazna mešetarenja – ocenio je Pravdi?.

On je tako?e podsetio da ni skupštinski odbor za ekonomske odnose nije

podržao predložene izmene zakona, da za njih ne?e glasati ni poslanici DSS, pa

postoji mogu?nost da taj zakon ne bude izglasan u parlamentu.

DEJAN MIHAJLOV:

STRANE INVESTICIJE PRAZNA PRI?A

DSS ne?e prihvatiti model privatizacije koji je štetan za gra?ane Srbije, posebno

zbog toga što se ona vrši novcem i od strane onih ljudi koji su oporezovani po

Zakonu o ekstraprofitu

Šef poslani?ke grupe DSS u republi?kom parlamentu Dejan Mihajlov izjavio je

da Demokratska strank Srbije ne?e glasati za izmene Zakona o privatizaciji,

ocenivši da se njima uvodi proces privatizacije na štetu preduze?a.

Mihajlov je rekao da se predloženim izmenama zakona ostavlja mogu?nost

da preduze?a budu potpuno izopštena iz procesa privatizacije, kao i da Agencija,

koja treba da bude servis, postane ugovara? u odre?enim poslovima.

DSS je za popravljanje postoje?eg zakona o privatizaciji, a ne za predložene

izmene, istakao je Mihajlov.

On je rekao da DSS ima primedbe na celokupan proces dosadašnje

privatizacije, koji nije transparentan. Poslanici bi od Ministarstva za privredu i

privatizaciju trebalo da dobiju podrobnu analizu i ocenu dosadašnjeg toka,

upozorio je Mihajlov i ponovio da DSS ne?e prihvatiti model privatizacije koji je

štetan za gra?ane Srbije, posebno zbog toga što se ona vrši novcem i od strane

onih ljudi koji su oporezovani po Zakonu o ekstraprofitu.

Mihajlov je kazao i da proces privatizacije treba da uti?e na razvoj malih i

srednjih preduze?a, da je pravni ambijent privatizacije katastrofalan, te da su se

obe?anja Vlade Srbije da ?e strane kompanije ulagati u zemlji pokazala kao

prazna pri?a.

GORAN BULAJI?, POTPREDSEDNIK DSS

TEŽE NEGO PRE DVE GODINE

Samo 16 odsto ispitanih izjavilo je da je finansijska situacija u doma?instvu u

kome žive bolja nego lane

Poverenje gra?ana u Vladu Srbije je drasti?no opalo u protekle dve godine,

pokazuju rezultati istraživanja agencije "Medium indeks".

Kako prenosi "Beta", veoma veliko poverenje u Vladu Srbije je u januaru

2001. godine imalo 22 odsto gra?ana, a takav odgovor je u januaru ove godine

dalo samo šest odsto ispitanih. Prili?no poverenja u Vladu Srbije ove godine ima

28 procenata ispitanih gra?ana, što je devet odsto manje nego 2001.

Iz te dve kategorije je u kategoriju onih koji imaju malo poverenja u Vladu

Srbije prešao znatan procenat gra?ana. Ove godine u tu grupu spada 33 odsto

gra?ana, što je 11 odsto više nego 2001. godine.

Za dve godine znatno je porastao broj onih koji nemaju nimalo poverenja u

vladu. U toj kategoriji je ove godine 29 odsto ispitanih, dvostruko više nego pre dve

godine.

Gra?ani su, kako pokazuje istraživanje, nezadovoljniji svojom finansijskom

situacijom nego pre dve godine. Ove godine je samo 16 odsto ispitanih izjavilo da

je takav odgovor dalo dvostruko više ispitanih.

Procenat onih ?ija se finansijska situacija ne menja je približno isti, oko 45

odsto. Znatno je, me?utim, porastao broj onih koji tvrde da su njihova

doma?instva sve siromašnija. Takav odgovor je ove godine dalo 34 odsto ispitanih,

deset odsto više nego pre dve godine.

Gra?ani pokazuju i daleko manje optimizma nego pre dve godine. Na

po?etku 2001. godine bilo je ?ak 66 odsto onih koji su verovali da ?e naredne

godine njihova finansijska situacija biti bolja. Ove godine je takav odgovor dalo

samo 26 odsto ispitanih.

Istraživanje je sprovedeno sredinom januara na višeetapnom slu?ajnom

uzorku od 1.000 punoletnih gra?ana Srbije.

SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT VOJVODINE PREKO MILIJARDU DOLARA

Novi Sad -- Spoljnotrgovinski deficit Vojvodine u pro¹loj godini

prema¹io je milijardu dolara, ¹to je za 15,6 odsto vi¹e od deficita u

2001, izjavio je sekretar za privredu u Izvr¹nom veæu Vojvodine Miodrag

Vukotiæ. "Ukupan obim robne razmene Vojvodine sa inostranstvom u 2002.

bio je oko 2,5 milijardi dolara, ¹to je za 21,6 odsto vi¹e u nego 2001.

Izvoz je bio oko 732.000 dolara, ali je uvoz u tom periodu bio veæi od

1,7 milijardi dolara", precizirao je Vukotiæ. On je ocenio da æe procesi

privatizacije uticati na smanjenje pokrajinskog spoljnotrgovinskog

deficita i kao osnovni cilj vojvoðanske vlade u ovoj godini najavio

pripremu i afirmisanje kvaliteta proizvoda za izvoz i njihovu

standardizaciju.

KNE®EVIÆ: SLOBODNA TRGOVINA SIROVINAMA ZA DROGU

Beograd -- U Srbiji i Crnoj Gori trenutno je na snazi slobodna trgovina

supstancama koje mogu biti kori¹æene za proizvodnju narkotika, izjavio

je doskora¹nji sekretar Saveznog ministarstva za rad, zdravstvo i

socijalna pitanja Milo¹ Kne¾eviæ. Promet i proizvodnja tih hemikalija,

poznatih pod zajednièkim nazivom prekursori, nije na specijalnom

carinskom re¾imu, takozvanom LB1, koji podrazumeva posebnu saglasnost

nekoliko ministarstava za uvoz, promet i proizvodnju opasnih materija,

rekao je Kne¾eviæ. On ka¾e da sada postoji slobodna trgovina tim

materijama u zemlji, a za one prekursore koji spadaju u otrove uvozniku

je neophodan samo dokument o prometu i proizvodnji otrova da bi legalno

uvezao i eksploatisao te materije. "Jo¹ maja 2001. poslali smo zahtev

Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom da te

materije budu stavljene na poseban carinski re¾im LB1, kako bi njihov

protok bio strogo kontrolisan. Ali, niko iz tog ministarstva nije

reagovao na to ni do dana dono¹enja Ustavne povelje, tako da su

benzil-metil-keton, anhidrid siræetne kiseline i sliène hemikalije sada

na spisku materija slobodne trgovine, prometa i proizvodnje", ka¾e

Kne¾eviæ.

JANUARSKA INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA U PADU

Beograd -- Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ni¾a je za 18,2

odsto u odnosu na pro¹logodi¹nji prosek, a u odnosu na januar pro¹le

godine ni¾a je za 6,2 odsto. Kako je saop¹tio Republièki zavod za

statistiku, na pad januarske industrijske proizvodnje najznaèajnije je

uticao manji broj radnih dana u odnosu na druge mesece tokom godine.

ALEKSANDAR PRAVDIÆ, MINISTAR U SENCI

USLOVI ZA KOMANDOVANU PRIVREDU

Degradiran je prvobitno proklamovani cilj vlade u pogledu privatizacije pošto je

socijalni program izbaèen, a privredni subjekti pretvoreni u privatizacione objekte

Ministar za privredu i privatizaciju vlade u senci DSS Aleksandar Pravdiæ

centralizaciju privrede i stvaraju uslove za komandovanu privredu.

proklamovani cilj vlade u pogledu privatizacije pošto je socijalni program izbaèen,

a privredni subjekti pretvoreni u privatizacione objekte.

– Agencija za privatizaciju više ne inicira vlasnièku transformaciju i ne prati je

veæ prodaje preduzeæa, što dovodi u pitanje transparentnost procesa privatizacije i

otvara manipulativni prostor za raznorazna mešetarenja – ocenio je Pravdiæ.

On je takoðe podsetio da ni skupštinski odbor za ekonomske odnose nije

podržao predložene izmene zakona, da za njih neæe glasati ni poslanici DSS, pa

postoji moguænost da taj zakon ne bude izglasan u parlamentu.

DEJAN MIHAJLOV:

STRANE INVESTICIJE PRAZNA PRIÈA

DSS neæe prihvatiti model privatizacije koji je štetan za graðane Srbije, posebno

zbog toga što se ona vrši novcem i od strane onih ljudi koji su oporezovani po

Zakonu o ekstraprofitu

Šef poslanièke grupe DSS u republièkom parlamentu Dejan Mihajlov izjavio je

da Demokratska strank Srbije neæe glasati za izmene Zakona o privatizaciji,

ocenivši da se njima uvodi proces privatizacije na štetu preduzeæa.

da preduzeæa budu potpuno izopštena iz procesa privatizacije, kao i da Agencija,

koja treba da bude servis, postane ugovaraè u odreðenim poslovima.

izmene, istakao je Mihajlov.

On je rekao da DSS ima primedbe na celokupan proces dosadašnje

privatizacije, koji nije transparentan. Poslanici bi od Ministarstva za privredu i

privatizaciju trebalo da dobiju podrobnu analizu i ocenu dosadašnjeg toka,

upozorio je Mihajlov i ponovio da DSS neæe prihvatiti model privatizacije koji je

štetan za graðane Srbije, posebno zbog toga što se ona vrši novcem i od strane

onih ljudi koji su oporezovani po Zakonu o ekstraprofitu.

Mihajlov je kazao i da proces privatizacije treba da utièe na razvoj malih i

srednjih preduzeæa, da je pravni ambijent privatizacije katastrofalan, te da su se

obeæanja Vlade Srbije da æe strane kompanije ulagati u zemlji pokazala kao

prazna prièa.

DANIJEL CVJETI?ANIN, MINISTAR U SENCI

TRIDESET ?ETIRI HILJADE FIRMI PRED BANKROTSTVOM

Vlada Srbije svesno vodi politiku ko?enja privrednog razvoja, obezvre?ivanja

preduze?a, kako bi se jeftinim preduze?ima lakše mogli odabrati vlasnici koje

Vlada bira .

Ministar ekonomije i finansijaVlade u senci Demokratske stranke Srbije

Danijel Cvjeti?anin upozorio je da se u Srbiji trenutno pred bankrotstvom nalazi

34.000 firmi.

– U ovom trenutku 34.000 firmi sa 468.000 zaposlenih su pred bankrotstvom,

nelikvidne su ili u bankrotstvu. Ako Vlada Srbije ho?e da vidi koliko je privredu

u?inila atraktivnom za investicije, onda treba da pogleda pokazatelje o proizvodnji,

zaposlenosti i izvozu – rekao je Cvjeti?anin.

rezultate.

– Ako uporedite da je izvoz 1998. godine bio ve?i od izvoza prošle godine, to

je podatak nad kojim bi svaka vlada trebalo da se zamisli – naglasio je

Cvjeti?anin.

On je optužio Vladu Srbije da svesno vodi politiku ko?enja privrednog razvoja,

obezvre?ivanja preduze?a, kako bi se jeftinim preduze?ima lakše mogli odabrati

Cvjeti?anin je ponovio da ?e teret otplate spoljnog duga SRJ u?i u dramati?nu

fazu 2006. godine, kada ?e se krenuti od iznosa od milijarde, preko 1,3 milijarde i

1,6 milijarde dolara otplate, kako bi se tek nakon 2010. godine taj teret otplate

duga po?eo smanjivati.

Mart:

SRBIJA NA PUTU KA EVROPI

infograf@beograd.com

Mirela Belo¹evic, novinar

Beograd, 6. mart 2003. god.

BANKE U STECAJU

U Srbiji su 23 banke u stecaju a 8 je pod nadzorom Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka. Od oktobra 2001. Privredna banka Novi Sad, Slavija i Valjevska, od maja 2002. Srpska komercijalna i od 3. januara 2002. cetiri velike drzavne banke. Od 307 objekata procenjeno je 266 i vrednost nekretnina je 156 miliona evra. Do sada je unovceno 5,6 miliona evra,sa tim sto je imovina prodavana na licitaciji po vecoj ceni od procenjene. Vise od 220 objekata je dato u zakup

uglavnom bankama.

U Beogradu je recimo sav prostor izdat. Broj zaposlenih je sada 7 odsto od ranijeg broja i jos ce se smanjivati . Firme koje su uzimale kredite od ovih banaka imaju nenaplacena potrazivanja u inostranstvu od cak 90 miliona dolara, naravno realna vrednost duga je manja. To je tesko naplativo, mada je recimo Beobanka uspela da podmiri dug Cilea. Gradjani duguju pola milijarde dinara i

sada se pravi skala na osnovu koje ce biti tuzeni. Agencija ima uloge u 100 preduzeca i banaka. Sa ponudama takvih uloga uskoro ce izaci na trziste. Sanacija bi trebalo da traje 3 ipo godine sto zavisi od Trgovackog suda. U Agenciji kazu da je uzrok stecaja ovih banaka los plasman sredstava: 16 odsto je ulozeno u javna preduzeca, 25 odsto u preduzeca koja se restuktiraju a cak 44 odsto u

firme u stecaju. Verovatno ima i drugacijih misljenja ali ekonomistima to trenutno ocigledno nije interesantna tema za

razmisljanje.

PUN EKRAN ©TRAJKOVA

Prosecna plata u Srbiji prema podacima Republicke statistike iznosi 9.468 dinara, ¹to je prevedeno na devizni kurs 150 evra.U Vojvodini je januarski prosek zarada 10.145 dinara a u centralnom delu republike 9.219 dinara. Po platama smo na najni¾oj lestvici u regionu, gori i od Albanije a prilican broj op¹tina u Srbiji ima prosek zarada ispod 100 evra. Tako na primer u Dimitrovgradu januarski prosek zarada je ispod 100 evra, tacnije 40 evra. Jo¹ poraznija slika je kad se izdvoje samo plate

zaposlenih u privredi. U Dimitrovgradu prosek u privredi je 16 evra. U ovim op¹tinama znatan deo zaposlenih u privredi na ime plate ne primi ni¹ta, pa se suma onih koji je prime statisticki preraspodeli na ukupan broj evidentiranih zaposlenih i tako dobiju ovakvi proseci. Ovakvih op¹tina sa polu ili total umrtvljenom privredom ima prilican broj. Samo 10 op¹tina, odnosno gradova u Srbiji imalo je u

januaru prosek veci od 11.000 dinara.

U januaru uz to usledio je pad proizvodnje od 17-18 odsto u odnosu na prosecnu mesecnu proizvodnju u pro¹loj godini.Opravdanje nije to ¹to je u januaru bilo puno praznicnih dana, jer tako je bilo i pro¹log januara a ovogodi¹nji ucinak industrije je manji od istog meseca pro¹le godine za ¹est do sedam procenata.

Za izmirenje izdataka za hranu prosecnoj cetvoroclanoj porodici je u januaru prema racunici savezne statistike trebalo 11.000 dinara.

Rec je o korpi hrane u koju je uvr¹ceno 65 artikala, a koja je radjena prema nutricionistickim merilima.

Kad je ovakva slika privrede, ne cudi ¹to mediji stalno objavljuju informacije o ¹trajkovima. Recimo Upravni odbor "Go¹a holding korporacije" usvojio je na zahtev koordinacionog odbora gladnih, ostavke predsednika upravnog odbora ove korporacije i generalnog direktora. Medjutim i pored ostavki protest se nastavlja dok se ne re¹i te¾ak polo¾aj radnika koji mesecima ne primaju platu, ne pokrene proizvodnja u fabrikama, obezbedi socijalna pomoc i "pove¾e " radni sta¾. U "Trajal"

korporaciji su takodje izglasali nepoverenje generalnom direktoru, jer je najavio da je oko 1.000 radnika tehnolo¹ki vi¹ak. U "Trajalu " imaju manjka posla a ne vi¹ka radnika smatraju sindikalci. Pro¹log leta "Trajal" je dobrovoljno napustilo uz otpremninu od 100 evra po godini radnog

sta¾a, oko 1.400 radnika ali to nije pomoglo da ostalima u korporaciji materijalni plo¾aj bude bolji.

©trajkovali su i radnici preduzeca za vodne puteve "Ivan Milutinovic" jer su ogromna devizna dugovanja za poslove koji su radili u inostranstvu i koji su naplaceni ali nenamenski potro¹eni.

Povodom katastrofalne situacije u obrenovackom poljoprivrednom kombinatu a.d.''Dragan Markovic'' odr¾ana je vanredna skup¹tina dru¹tva na kojoj je smenjen dosada¹nji predsednik Upravnog odbora. Predsednik sindikata "Nezavisnost" ka¾e da im je ministar poljoprivrede obecao pomoc u nafti i hrani za stoku ali da mu nije jasno kako je dr¾ava uop¹te dozvolila da dodju u ovakvu situaciju.

Radnici ovog kombinata ne tra¾e milostinju vec samo pomoc koju planiraju u nekom normalnom roku da vrate kroz poslovanje.

Kombinat "Dragan Markovic" ima 750 zaposlenih. Na farmi koja se prostire na 3. 600 hektara nalazi se oko 19.500 svinja,450 muznih krava i ne¹to goveda. Dva velika mlina ne rade jer nemaju ¹ta da melju.

Carinici takodje ¹trajkuju ali po¹to im nije dozvoljeno da smanje obim rada oni su ga povecali i tako napravili zastoje na granicnim prelazima. Njihov dohodak u proseku je 117 evra.

"Radnicki otpor" ponavlja zahteve iz protesta koji traje od potpisivanja sporazuma sa Vladom o dekomponovanju grupe ''Zastava'' iz jula 2001. Radnicki otpor je do sada sudu podneo vi¹e od 3.500 tu¾bi kojima radnici tra¾e da im se isplate zakinuti delovi zakonom garantovanih zarada koji ukupno iznose oko 30 miliona dolara. Dogovoreno je da se od¹tampaju pojedinacni obracuni o dugovanjima

za svakog od 30.000 nekada¹njih i sada¹njih radnika "Zastave" na ime neisplacenih delova zarada od 1997 do 2001.Mogli bismo tako da nabrajamo ... Republicki ministar za privredu i privatizaciju medjutim ka¾e da ga ne pla¹i da ce ¹trajkovi ugroziti reforme zato ¹to su, smatra on, ¹trajkovi nezaobilani deo tranzicije koja mora biti bolna. Koliki je prag bola i da li ba¹ mora

ovoliko da boli pokazace naravno vreme. Dijagnosticari se razlikuju,a terapija ¾eljno i¹cekuje.

Napomena: Ako ¾elite da saradjujete, ako mislite drugacije ili ¾elite ne¹to

da saop¹tite , obratite nam se - i obavezno potpi¹ite !

Goran RadMan, Microsoft

Srbija æe eksplodirati

"Slovenija je trenutno na¹e najveæe, a Hrvatska najdinamiènije tr¾i¹te u regionu, ali pravi bum oèekujemo u Srbiji. Zato smo doneli odluku da rano zapoènemo sa investiranjem u njoj, mada su ekonomski uslovi trenutno daleko od idelanih, a kupovna moæ mala. Uvereni smo da æe te investicije biti vrlo isplative veæ za 3-5 godina, kada bi Srbija trebalo da preraste u najveæe MS tr¾i¹te u regionu", tvrdi direktor Microsoft

Adriatics

Doèekasmo i to èudo. U Microsoftu zadovoljno trljaju ruke zbog toga ¹to sve veæi broj srpskih firmi kroz njihove "prozore" i u njihove "ofise" ne upada vi¹e hajduèki. U Gejtsovoj imperiji predviðaju, ¹tavi¹e, pravi "big bang" u dojuèera¹njem carstvu pirata,¹to bi Srbiju koliko-sutra trebalo da lansira kao najveæe MS tr¾i¹te u regionu.

Zanimljivo, vodeæi svetski proizvoðaè softvera ozbiljno raèuna i na potencijale lokalne informatièke industrije,èiji razvoj planira i konkretno da podstakne. "Microsoft, prirodno, u tome ima vlastiti interes, ali potencijali ITsektora su toliki da i mnogi drugi mogu lepo profitirati", ka¾e za Ekonomist magazin Goran Radman, direktor Microsofta u Adriatic regiji, koja obuhvata prostor biv¹e Jugoslavije i Albaniju.

E Zadovoljni ste rezultatima kampanje za legalizaciju softvera u Srbiji?

Goran Radman: Vrlo. Pogotovo zato ¹to smo kao dodatni rezultat legalizacijske kampanje dobili znaèajan broj korisnika na¹eg softvera. Sa njima æemo u buduænosti saraðivati u smislu upotrebe kupljenog MS softvera za unapreðenje njihovog poslovanja. Vrlo smo zadovoljni i strukturom kupaca na¹eg softvera, a za sve meðu njima razviæemo odgovarajuæi poslovni model saradnje. Odlièan rezultat postignut je i u animiranju

lokalnih partnera - sada ima oko 700 takvih firmi u Srbiji, dok je, procenjujemo, ukupan broj IT kompanija u

Srbiji oko dve hiljade. Zadovoljni smo ne samo njihovim brojem, nego i kvalitetom.

E Koliko su veliki pomaci ostvareni na tr¾i¹tu Srbije u odnosu na ostale zemlje regiona?

G. Radman: Poreðenja nije lako praviti, jer su stvari de¹avale u razlièito vreme i u razlièitim okolnostima.

Slovenija je bila prva obuhvaæena na¹im aktivnostima - u njoj smo otvorili ofis 1994. godine. Tamo smo odmah nai¹li na veæ prilièno ureðenu sredinu, pa su se vrlo brzo mogli pokazati rezultati. Slovenija je i danas na¹e najveæe i najureðenije tr¾i¹te u regionu - oko 45 odsto ukupnog prometa ostvaruje se tamo.

U Hrvatskoj je MS otvorio firmu januara 1997. godine, a godinu dana nakon toga usledila je legalizacijska kampanja, koja se odvijala u atmosferi ekonomskog optimizma, a tr¾i¹te je veæ bilo prilièno konsolidovano.

Promet koji smo pri tome ostvarili prevazi¹ao je na¹a oèekivanja, ali ubrzo potom dolazi do pogor¹anja

ekonomskih uslova. Hrvatska je, meðutim, danas najbr¾e rastuæe tr¾i¹te u regionu i drugo po velièini - u njoj ostvarujemo oko 30 odsto ukupnog prometa.

Oèekujemo da æe Hrvatska i u naredne 2-3 godine ostati najdinamiènije tr¾i¹te u regionu, ali pravi bum oèekujemo u Srbiji. Zato smo doneli odluku da rano zapoènemo sa investiranjem u njoj, mada su ekonomski uslovi trenutno daleko od idelanih, a kupovna moæ mala. Uvereni smo da æe te investicije biti vrlo isplative veæ za 3-5 godina, kada bi Srbija trebalo da preraste u najveæe MS tr¾i¹te u regionu. U meðuvremenu, anga¾ovaæemo se na stvaranju domaæe informatièke, softverske industrije, jer bez nje te¹ko da i¹ta dugoroèno mo¾emo uraditi. Optimisti smo u tom smislu, s obzirom na nivo znanja ovda¹njih struènjaka i njihovo interesovanje.

U ostalim zemljama regiona trenutno nemamo svoja preduzeæa. Inaèe, prilièno dobre rezultate posti¾emo u Makdoniji, dok se u Bosni i Hercegovini i Albaniji ne de¹ava mnogo toga.

E ©ta partnerstvo sa domaæim softverskim preduzeæima konkretno podrazumeva?

G. Radman: MS sebe vidi kao proizvoðaèa "tehnologije infrastrukture", odnosno tehnolo¹kih alata za

proizvodnju softvera - operativnih sistema i korisnièkih aplikacija. Partnere prepoznajemo meðu

informatièarima i IT kuæama koji na¹u tehnologiju vide kao osnovu za vlastiti biznis, spajajuæi svoje znanje sa MS tehnolo¹kim komponentama i plasirajuæi tako nastalu novu vrednost na tr¾i¹tu. To, meðutim, ne moraju biti samo softverske firme, veæ i one koje se bave razlièitim uslugama, tehnolo¹kom podr¹kom, pa i firme koje se bave samo trgovinom.

Verujemo da je to vrlo potentna industrija koja mo¾e pomoæi ekonomskom preobra¾aju cele Srbije,

rastereæujuæi je negativnog nasleða pro¹losti u kojoj je dominirala "klasièna" industrija. Utoliko pre ¹to se radi o industriji koja je globalna po svojoj prirodi, èije je tr¾i¹te, dakle, svetsko tr¾i¹te, a i vrlo je mlada, ¹to znaèi da su njene razvojne moguænosti ogromne, u èemu jo¹ nema prave konkurencije. A na vlastima poèiva odgovornost za podsticanje njenog razvoja, pogotovo zato ¹to su veæ izvr¹ena poèetna ulaganja - u obrazovanje ljudi. Radi se, ¹tavi¹e, o industriji kojoj nisu neophodna velika dodatna ulaganja, veæ mnogo vi¹e pravno ureðeno okru¾enje, prepoznavanje vrednosti intelektualnog vlasni¹tva i konkretni dokazi da se i ovde od pameti mo¾e vrlo dobro i lepo ¾iveti.

Osim toga, uveren sam da, dugoroèno, male zemlje i nemaju preterano mnogo boljih prirodnih resursa na koje bi se mogle osloniti na globalnom tr¾i¹tu - osim ljudi i njihove pameti. Microsoft, naravno, u podsticanju ovih procesa ima vlastiti interes, ali potencijali IT sektora su toliki da i mnogi drugi mogu lepo profitirati.

E A razvoj elektronske industrije, pa makar samo na nivou "¹rafciger industrije"?

G. Radman: Osim tehnolo¹kih znanja i upotrebljivog industrijskog iskustva, stranim investitorima va¾no je i pravno, finansijsko i politièko okru¾enje. U tom smislu, Srbija je jo¹ uvek zemlja prilièno visokog rizika. Treba, naime, ulo¾iti dosta napora da se smanje politièke tenzije i stabilizuje ekonomija. Vlada je, meðutim, veæ dosta uèinila u privlaèenju stranih ulaganja. MS, konkretno, nije imao nikakvih problema, osim nekih administrativnih pote¹koæa. Generalno, najveæi problem je nesprovoðenje zakona, tako da èak i kada postoji dobra volja izostaju rezultati. Tek kada ovi nedostaci budu uklonjeni, mo¾e se ozbiljno razmi¹ljati za¹to strani kapital bira, recimo, Maðarsku, a ne Srbiju.

Ali, kapital se ubrzano seli i iz zemalja poput Maðarske na Daleki Istok, gde je radna snaga jo¹ jeftinija i konkurentija. I to je jedan od razloga za¹to smatram da ¹ansa malih zemalja poput Srbije ne le¾i u klasiènoj, pa ni "sklapaèkoj" industriji. Naravno, nije nimalo lako napraviti takav zaokret, jer je, kratkoroèno, to povezano sa ogromnim problemom zbrinjavanja ljudi iz ovih industrijskih grana i njihove prekvaliikacije, ali, dugoroèno, razvoj "industrije znanja" je neophodan.

E Ka¾ete da æe MS u Srbiji mnogo vi¹e raditi sa svojim klijentima na njihovom organizacionom i tehnolo¹kom unapreðenju. ©ta to, konkretno, podrazumeva?

G. Radman: MS ne proizvodi tehnologiju koja je sama sebi cilj, veæ sredstvo kojim je moguæe izvr¹iti

poslovna pobolj¹anja. Prodaja licence za kori¹æenje na¹ih proizvoda samo je prvi, mali korak u tom pravcu. Neophodno je potom kupce nauèiti kako da ih maksimalno iskoriste i postanu organizovaniji, efikasniji i profitabilniji. Primera radi, u Delta banci su se jo¹ pre 3-4 godine odluèili za MS tehnologiju, ¹to im je omoguæilo da izuzetno spremni doèekaju nedavno preme¹tanje platnog prometa iz ZOP u poslovne banke, koje su na vreme anticipirali i razvili odgovarajuæa tehnolo¹ka re¹enja. Rezultat: velika ekspanzija banke.

Svesni smo, naravno, da ima dosta problematiènih preduzeæa koja bi trebalo da se prestrukturiraju, ali i njima poku¹avamo da objasnimo da im na¹a re¹enja mogu pri tome poslu¾iti kao vrlo korisno sredstvo.

E Kako?

G. Radman: Tako ¹to menad¾mentu tih preduzeæa omoguæavaju mnogo bolji uvid u vlastite potencijale i njihovu dodatnu tehnolo¹ku podr¹ku. Tehnologija se, ¹tavi¹e, mo¾e iskoristiti kao "pokretaèka sila" u prestrukturiranju svih velikih javnih preduzeæa. Dizanje tehnolo¹kog nivoa u kompanijama na vi¹i nivo je i krajnji cilj Microsofta. Nakon toga, scenu prepu¹tamo firmama koje nude strogo specifiène proizvode i usluge.

Pri tome, bilo bi jako dobro kada bi veæinu meðu njima èinile domaæe, a ne strane firme. Ali, takvih re¹enje ovde jo¹ uvek nema ni pribli¾no u dovoljnom broju, tr¾it¹te nije ureðeno, zbog èega je i demotivisanost velika - niko ne ¾eli da proizvodi ono ¹to lako mo¾e biti ukradeno, pogotovo zato ¹to je u razvoj takvih softverskih proizvoda potrebno godinama ulagati veliko znanje. Neophodno im je, dakle, pru¾iti ne samo ohrabrenje, nego i sigurnost. U suprotnom, okrenuæe se drugim poslovima ili æe i dalje masovno odlaziti u inostranstvo. A bila bi velika ¹teta za Srbiju da propusti ovu razvojnu priliku.

E Da li u tom smislu ohrabruju iskustva drugih zemalja regiona?

G. Radman: Apsolutno. Broj zaposlenih u IT industriji dramatièno je porastao u Sloveniji i Hrvatskoj, a

aritmetièkom progresijom rastao je i njihov promet: u Hrvatskoj je, na primer, protekle godine prodato oko 130 hiljada personalnih raèunara, dok je u istom periodu u Srbiji prodato oko 50-60 hiljada PC. Radi se, oèigledno, o vrlo dinamiènoj industriji, kojom se, ¹tavi¹e, mogu zaobiæi nasleðeni problemi i otvoriti nove razvojne ¹anse.

To je moguæe ostvariti i u Srbiji, za ¹ta su neophodni znanje i tehnologija. MS je spreman da uèestvuje u njihovom transferu i u Srbiju, ali neophodno je obezbediti takvo zakonsko i ekonomsko okru¾enje koje æe ljude podsticati da to iskoriste kao svoje poslovne ¹anse.

To se sada ne koristi u dovoljnoj meri, jer veliki broj ljudi oèekuje da to neko drugi umesto njih uradi. Istina, s pravom ponekad upiru pogled u dr¾avu, ali moraju shvatiti da otuda neæe doæi re¹enje njihovih konkretnih problema, te da moraju ¾iveti od vlastitog rada.

Predrag Ursiæ

Bil Gejts i dalje najbogatiji

Amerièki èasopis Forbs objavio je u svom najnovijem izdanju spisak svetskih milijardera. Zbog pada

vrednosti akcija, grupa ovogodi¹njih milijardera vredi 141 milijardu dolara manje nego pro¹le godine.

Meðutim, sabrana - njihova bogatstva jednaka su bruto nacionalnom dohotku Velike Britanije. Bil

Gejts, osnivaè Majkrosofta i dalje je na prvom mestu sa imetkom, koji se procenjuje 40 milijardi dolara

uprkos padu vrednosti koji su zabele¾ile tehnolo¹ke firme.

Struènjak za invesiticije Voren Bafet je na drugom mestu sa 30 milijardi dolara. Ali, ukoliko se sabere

bogatstvo èlanova porodice Volton, osnivaèa najveæe svetske maloprodajne firme "Volmart" dobija se iznos

od 82 milijarde dolara. Sjedinjene Dr¾ave i dalje imaju najveæi broj milijardera - 221. Po prvi put na spisku se

na¹la i Amerikanka afrièkog porekla, poznata televizijska voditeljka Opra Vinfri. Nemaèki i japanski milijarderi

po broju kaskaju za amerièkim. Nemaèka je na drugom mestu po broju milijardera sa 43 milijarderske

porodice. Japan je na treæem mestu sa 19 milijardera. Jedan od najbogatijih Japanaca imetak je stekao

rukovodeæi golf klubovima. Drugi najbogatiji Evropljanin je osnivaè lanca prodavnica za name¹taj i kuæne

potrep¹tine IKEA - Ingvar Kamprad. Posle Nemaèke, Rusija je druga evropska zemlja po broju milijardera. Ima

ih 17. Bogatstvo su, mahom, stekli u naftnoj industriji, kupujuæi akcije po najni¾im cenama u vreme kada je

dr¾ava privatizovala tu industrijsku granu. Crno zlato omoguæilo je Saudijskoj Arabiji da na Forbsovom spisku

ima devet imena. Francuski i italijanski preduzimaèi bogatstva su stekli zadovoljavajuæi modne i kupovne

¾elje i potrebe bogatih ¾ena. Osnivaèi firmi kao ¹to su Prada, ©anel i Armani, zaradili su ogroman novac.

Najbogatiji Irac, D¾on Dorans, milijarde je stekao proizvodeæi - supu.

http://www.ekonomist.co.yu/

SOCIJALNO NEZADOVOLJSTVO U SRBIJI (2)

Izmeðu èekiæa i nakovnja

Razorena sfera rada. - Suoèavanje sa vi¹kom radnika. - Raste socijalno, ali i nacionalno

nezadovoljstvo

(Prvi deo)

Zapoèeto je mnogo "transformacija" dru¹tvenih firmi, ali je malo njih i dovr¹eno. Zajedno sa nepovoljnim dogaðajima u okviru globalnog srpskog dru¹tva, navedene "promene" u sferi rada umesto oèekivanih pozitivnih ekonomskih i socijalnih promena znaèile su su¹tinsko razaranje proizvodnog i radnog potencijala radnih (proizvodnih i neproizvodnih) organizacija dru¹tvenog sektora.

Ocena je da su mnoge nekada¹nje "radne organizacije" tokom poslednje decenije prestajale da deluju kao radne organizacije i da su ljudi koji su bili zaposleni u njima sve manje bili radnici u izvornom znaèenju.

Svakodnevni ¾ivot velikog broja ljudi koji su u ovom periodu bili egzistencijalno vezani za "dru¹tvene firme" bio je obele¾en formalnom zaposleno¹æu, ali su¹tinskom besposleno¹æu, formalnom "dru¹tvenom za¹tiæeno¹æu" i faktièkom nesigurno¹æu, stalnim obeæanjima o boljoj buduænosti, a realno izgubljenim perspektivama.

U Srbiji devedesetih godina izneverena su nekada¹nja oèekivanja ljudi da bi im rad u dru¹tvenim (dr¾avnim) firmama trebalo da donese egzistencijalnu sigurnost, i to na du¾i rok. Uprkos ideolo¹kim obeæanjima doskora vladajuæih socijalista, u Srbiji su su¹tinski napu¹teni svi kljuèni elementi nekada¹njeg za¹tiæenog radnog, ekonomskog i socijalnog statusa zaposlenih u "socijalistièkim preduzeæima". Jedina nada za one koji su jo¹ zaposleni u dru¹tvenim firmama (pod uslovom da ne postanu tehnolo¹ki vi¹ak) jeste temeljna svojinska i sveukupna transformacija tih firmi. Na¾alost, sada je taj proces mnogo te¾i i bolniji nego poèetkom decenije zbog nu¾nosti prevazila¾enja temeljnog razaranja sfere rada koje se de¹avalo tokom

proteklih deset godina.

Mali po¾ari

Radnici se sada nalaze u ¹oku, nakon spoznaje da se iz dosada¹njeg ¾ivota, dodu¹e privredno

neproduktivnog, ali psiholo¹ki "u¹anèenog" u sigurnost dru¹tvenog preduzeæa, treba da presele u neizvesnost.

Posebno je bolno to saznanje za radnike Kragujevca, Bora, Smedereva i Ni¹a, buduæi da je reè o gradovima koji su u periodu samoupravnog socijalizma predstavljali svojevrsne polove razvoja. Te fabrike, kao nosioci razvoja u navedenim gradovima, bile su iz oblasti industrijskih grana èiji je nivo proizvodnje u septembru 2001. u odnosu na prosek 1989. bio manji èak za 94 odsto. Meðutim, kako se zakljuèuje u analizi struènjaka Instituta G 17 plus, to smanjenje je mnogo manje u poreðenju sa padom realnog obima proizvodnje, ¹to upuæuje na èinjenicu da æe se ovi gradovi suoèiti sa relativno velikim problemima vi¹ka radne snage, koji treba re¹avati u procesu restrukturisanja njihovih gigantskih preduzeæa.

Hleba i posla

Poslednjih nedelja su uèestali ¹trajkovi u ovim gradovima koji privlaèe pa¾nju javnosti, s obzirom na to da sve èe¹æe na ulicu izlaze sa transparentom "Tra¾imo hleba i posla". Sociolog Milan Nikoliæ direktor Centra za prouèavanje alternativa ne mo¾e da proceni dokle radnici mogu da idu u svojim akcijama, buduæi da se sve svodi na pretnje poput onih "pokazaæemo mi vama", "dole vlada", i tako dalje. Vlada, prema reèima Nikoliæa, "sitnim parama" krpi rupe, ali to nije re¹enje, buduæi da su po Srbiji upaljeni mali po¾ari socijalnog nezadovoljstva. Ali, kako istièe ovaj analitièar, ni vladi nije lako, s obzirom na to da se s jedne strane nalazi izmeðu socijalnog nezadovoljstva koje narasta kao kvasac i, s druge strane, nadolazeæeg nacionalnog zbog

Ha¹kog tribunala.

U vezi s tim nameæe se pitanje da li socijalno nezadovoljstvo mo¾e da preraste u socijalni bunt veæih

razmera koji bi mogao da ugrozi vladu.

Politikolog Zoran Stojiljkoviæ odgovara odreèno, buduæi da nezadovoljni radnici ne vide vladu kao jedinog krivca za svoje nevolje. Njihovo nezadovoljstvo je difuzno i usmereno je na prethodni re¾im, meðunarodnu zajednicu i institucije koje nisu mnogo uradile na suzbijanju korupcije i kriminala.

Srpski premijer Zoran Ðinðiæ se sve èe¹æe proziva za mnoge gre¹ke i propuste, ka¾e politikolog Dijana Vukomanoviæ. U oèima biraèa, Ðinðiæ ne mo¾e da bude srpski Leh Valensa, buduæi da on izbegava kontakt s radnicima, a javno mnjenje ne vidi ¹ta je konkretno njegova vlada uradila u borbi protiv siroma¹tva.

Nezadovoljni radnici mo¾da veruju da serijom ¹trajkova u mestima Srbije mogu da skrenu pa¾nju na to da su spremni da "stvar uzmu u svoje ruke". Ali, zasad nema te partije, sindikata ili bilo koje druge organizacije koja mo¾e da akumuliranu energiju socijalnog nezadovoljstva kanali¹e i usmeri u pravcu Beograda. Izmeðu ostalog i zbog toga, kako ocenjuje psiholog Ljiljana Baæeviæ, ¹to su psihofizièki iscrpljeni siroma¹tvom, nezaposleno¹æu, beznaðem. Nezadovoljni graðani moraju da tra¾e izlaz iz te situacije i veæ se pomaljaju znaci otpora koji su signal da se energija socijalnog nezadovoljstva polako usmerava na politièku elitu, èijim obeæanjima vi¹e ne veruju.

Èetiri projekta

Tr¾i¹te rada i Ministarstvo zapo¹ljavanja i rada, uz struènu pomoæ Svetske banke, saèinili su èetiri

pilot-projekta za zapo¹ljavanje u Panèevu, Ni¹u, Kraljevu i Lazarevcu.

U Panèevu se privatizuju dva velika preduzeæa - HIP "Azotara" sa 1.700 radnika i HIP "Petrohemija" sa 3.100 radnika. Trenutno se ne zna ukupan vi¹ak radnika.

Dva preduzeæa sa najvi¹e zaposlenih radnika u Ni¹u su Ma¹inska industrija sa 6.000 zaposlenih, od kojih je 1.200 vi¹ak. U Elektronskoj industriji je od 7.000 zaposlenih 2.500 radnika vi¹ak.

U kraljevaèkom "Magnohromu" od 5.000 zaposlenih vi¹ak je 1.800 radnika, a u Fabrici vagona 300 radnika je vi¹ak od 1.600 zaposlenih. Kolubara u Lazarevcu, sa 15.000 zaposlenih, treba da se restrukturi¹e, ali nije poznat ukupan broj radnika koji æe ostati bez posla.

N. Kovaèeviæ

Obja¹njenje

U juèera¹njem tekstu "Prekobrojni sa spiska" potkrala se gre¹ka u delu koji pi¹e da se "u panèevaèkoj

‚Petrohemiji’ nekoliko stotina radnika na¹lo u èudu zbog toga ¹to su jednog jutra kada su do¹li na posao saznali da su prekobrojni, po spisku koji je bio nalepljen na kapiji preduzeæa". Istine radi, to se zaista i dogodilo, ali u panèevaèkoj "Azotari".

Izvinjavamo se radnicima "Petrohemije" zbog ove tehnièke oma¹ke.

N. K.

ALARMANTNO STANJE U CRNOGORSKOJ PRIVREDI

Malo rade, mnogo tro¹e

Crnogorski dug inostranstvu dostigao 515 miliona dolara. – Neverica u brzu harmonizaciju

ekonomskih odnosa sa Srbijom

Podgorica, 11. marta

Inostrani dug Crne Gore je dostigao 515 miliona dolara. To je, po oceni premijera Mila Ðukanoviæa, najte¾a boljka, ionako krhke, crnogorske ekonomije. Samo u pro¹loj godini deficit Republike bio je oko 45 miliona dolara. Doda li se tome èinjenica da je ovda¹nja privreda toliko slaba da je dru¹tveni proizvod jedva dostigao 63 procenta iz 1989. godine, da i zvanièno 80

hiljada ljudi nema posla, da fabrike ne rade, onda su prognoze za neki uspe¹niji korak crnogorske privrede veoma sumorne.

Crnogorski premijer Milo Ðukanoviæ je rekao privrednicima da bi se uz velike napore ove godine mogao ostvariti porast dru¹tvenog proizvoda od jedan i po odsto, uz uslov da se otvore radna mesta za pet hiljada radnika, oèuva stabilnost evra i poveæa konkurentnost robe. Ðukanoviæ je, meðutim, najavio i otpu¹tanje tri i po hiljade èinovnika, jer smatra da oko 140 hiljada ljudi, koji se vode kao zaposleni u Crnoj Gori, nije pravilno

rasporeðeno.

– Imamo malo onih koji stvaraju, a veoma mnogo onih koji tro¹e. To je temeljna unutra¹nja neravnote¾a ekonomije. Svi moraju da shvate da nam je potreban novi proizvod, koji je nemoguæe stvoriti na crnogorskom tr¾i¹tu, veæ u otvaranju prema drugim tr¾i¹tima – rekao je Ðukanoviæ, ocenjujuæi da je "zapanjujuæe ¹ta se sve uvozilo i na ¹ta se novac odliva iz Crne Gore".

Ðukanoviæ smatra da se moraju eliminisati u Crnoj Gori vancarinski oblici za¹tite, koji æe biti pretvoreni u

carine.

– To æe biti startna pozicija za proces harmonizacije sa Srbijom. Ne smemo se vraæati unazad i

harmonizaciju voditi po sistemu: korak napred, tri nazad... Ne pada nam na pamet da se vraæamo nazad da bismo sa Srbijom pre¹li put do evropskih standarda – rekao je Milo Ðukanoviæ, dodajuæi "da æe se harmonizacija ekonomskih odnosa Crne Gore i Srbije ostvariti do 31. marta mo¾e govoriti neko ko nije proèitao ni reèenicu iz ekonomije. Mi æemo iæi tempom koji znaèi obostrano smanjenje posledica prilagoðavanja evropskim standardima. To znaèi da æe Srbija morati da obara, a Crna Gora da poveæa svoje carinske stope, kako bismo do¹li do evropskih..".

Govoreæi na sednici Upravnog odbora Privredne komore Crne Gore, Ðukanoviæ je jo¹ izneo: "Zebnja me

hvata od ideje i predloga iz nekih krugova da se evro povuèe u devizne rezerve, a uvede nacionalna valuta. Ne

znam kakve bi to efekte dalo na dugi rok, ali bi odmah fabrikovalo inflaciju. Upravo oni koji tra¾e uvoðenje

nacionalne valute, prvi bi svoje zalihe evra sklonili u inostranstvo, raèunajuæi da bi im devizna osnova za

nacionalnu valutu bio dr¾avni kapital. Tu smo varijantu veæ videli..".

Opozicija, meðutim, smatra da je Crna Gora veæ bankrotirala. Predrag Popoviæ, predsednik Izvr¹nog odbora

Narodne stranke, u prilog tome iznosi èinjenicu da plate dr¾avnim slu¾benicima nikada nisu kasnile koliko

sada i "da su poslednje penzije isplaæene iz sredstava saveznih fondova".

Predrag Popoviæ i potpredsednik Srpske narodne stranke Andrija Mandiæ uveravaju da bi se kakav-takav

lek za crnogorsku "bolesnu" ekonomiju prona¹ao u vraæanju dinara u Crnu Goru, jer bi se time ubrzala

harmonizacija ekonomskih odnosa. Po njima, upravo zbog razjedinjenosti privrede i praktièno dva

ekonomska sistema izmeðu Crne Gore i Srbije, ovda¹nja nekada uspe¹na preduzeæa su propala. Sa druge

strane, po njihovom uverenju, "Zamenom evra za dinar centralna banka mogla bi oko 150 miliona evra korisno

da upotrebi. Dr¾ava bi, vraæanjem u platni promet sopstvenog novca, imala u rukama poluge monetarne

politike i pomoæu kursa balansirala bi kretanje domaæih i spoljnih cena".

D. Beæiroviæ

April, maj, juni, :

Smatramo da sledece saopstenje SD realno opisuje stanje u ekonomiji:

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Socijaldemokratija upozorava na ubrzano pogoršavanje ekonomske situacije u Srbiji, što je prvenstveno posledica kraha makro-ekonomskog modela kojim je kao osnovni cilj postavljena ubrzana transformacija vlasništva. Umesto da glavni cilj bude bu?enje proizvodnje i stvaranje zdravih uslova poslovanja kojima bi se privukli doma?i i strani investitori, sve ekonomske mere bile

usluga.

stanovništva.

Odbor za ekonomska pitanja

Socijaldemokratije

Beograd, 8. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Nezaposlenost, krsenje prava iz radnog donosa, neredovne male plate, nelegalne privatizacije, zastareli proizvodni kapaciteti I nedovoljno iskorisceni, nedostatak kaspitala i trzista, strucnjaak, s samo neek karakteristike nase ekonomije danas.

Kako pronaæi posao od koga se mo¾e ¾iveti

Po podacima Republièkog zavoda za tr¾i¹te rada, u Srbiji trenutno ima 900.000 nezaposlenih. Predlog zakona o zapo¹ljavanju koji se nalazi u skup¹tinskoj proceduri precizira da onaj ko je na evidenciji nezaposlenih do tri meseca mo¾e oèekivati da dobije posao u istom stepenu struène spreme, dok nezaposleni koji su u evidenciji du¾e od devet meseci moraju da prihvate svako ponuðeno zaposlenje

Pi¹e: Slaðana Arsiæ

Na evidenciji Zavoda za tr¾i¹te rada prijavljena sam kao nezaposlena od 1999. godine, kada sam rodila dete, pa

vi¹e nisam mogla da tra¾im nesigurne poslove. Do tada sam radila sve i sva¹ta u privatnim firmama „na crno“ -

kao sekretarica, u komercijali, radila sam i u jednoj maloj privatnoj eksport-import firmi koja se raspala. Na takvim

poslovima imam tri-èetiri godine radnog sta¾a, od toga mi je u radnoj knji¾ici upisano samo deset meseci.

Zavr¹ila sam srednju pedago¹ku ¹kolu u Beogradu, imam zvanje - saradnik u razrednoj nastavi. Niti neko mo¾e da

mi ka¾e koje je to zanimanje, niti gde sa tim zvanjem mogu da dobijem posao - priznaje M.K., koja pripada armiji

od 57.724 nezaposlena u Beogradu (koliko je evidentirao Republièki zavod za tr¾i¹te rada), sa èetvrtim stepenom

struène spreme i kvalifikacijom za nepostojeæe zanimanje kao oru¾jem u borbi koja se zove „naæi posao po svaku

cenu“.

M.K. koja ¾eli da se predstavi samo kao 30-ogodi¹nja nezaposlena majka tvrdi da njen mu¾ ne zaraðuje dovoljno

da bi porodica opstala, ali i da se njoj vi¹e isplati da sedi kod kuæe i èuva dete nego da radi u nekoj pekari ili

prodavnici, uz maltretiranje i za bednu platu. Kako precizira, „bedna plata je sve ispod 10.000 dinara“.

- Vrlo bih rado da se skinem sa liste za nezaposlene. Znaèilo bi mi da me neko posavetuje, da mi da ideju - ¹ta je

to ¹to bih mogla da radim. Znam i da mi je potrebna dodatna obuka, odnosno prekvalifikacija, koja bi znaèila veæe

¹anse da dobijem posao. Htela sam da preko Zavoda zavr¹im obuku za rad na kompjuterima, ali nisam uspela da

uðem na listu, zato ¹to je bilo mnogo zainteresovanih. Naknadno su me zvali ali sam tada o svom tro¹ku veæ bila

zapoèela osnovni kurs za rad na raèunaru. Osim toga, svako sa evidencije ima pravo na samo jednu dodatnu

obuku, tako da ¾elim da iskoristim svoju ¹ansu, mo¾da za kurs engleskog jezika - ka¾e M.K., koja do sada nije

do¾ivela da joj neko iz RZTR-a ponudi bilo kakav posao.

I da ne priprada generaciji koja je na svojoj ko¾i osetila èuveno „©uvarovo usmereno obrazovanje“,

prekvalifikacije, dokvalifikacije ili dodatno obrazovanje su ne¹to ¹to se podrazumeva u „potrazi za poslom“ i u

belom svetu. Jer, sve se kreæe, neka zanimanja prosto nestaju, otvara se potreba za novima, a u poslednje vreme

to su najèe¹æe zanimanja koja predstavljaju miks vi¹e obrazovnih sistema. Da biste danas do¹li do posla, ukoliko

niste zainteresovani za rad u kioscima, prodavnicama ili pekarama, gotovo za sve ostalo - najmanje ¹to vam

potrebno jeste znanje rada na raèunaru ili nekog od svetskih jezika.

©uvarovo obrazovanje

Kako naæi pristojan posao od koga se mo¾e ¾iveti u zemlji gde je najjeftinija upravo radna snaga - pitanje je koje

muèi vi¹e od 900.000 nezaposlenih u Srbiji. Od tog broja najvi¹e je onih sa srednjom struènom spremom (54,3

odsto), zatim slede nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici (38,4 odsto), dok je uèe¹æe nezaposlenih sa visokom

struènom spremom najmanje i ono iznosi ne¹to vi¹e od tri odsto. Izve¹taji Republièkog zavoda za statistiku dalje

govore da je u protekloj godini za 250.151 lice prestao radni odnos. Meðu razlozima za prestanak radnog odnosa

dominantan je istek rada na odreðeno vreme, zatim sledi zakljuèivanje sporazuma sa poslodavcem o prestanku

radnog odnosa.

Posao se, osim u privatnoj re¾iji, podjednako (ne)uspe¹no mo¾e tra¾iti i preko Republièkog zavoda za tr¾i¹te

rada.

- Najugro¾enija kategorija su nezaposleni sa zavr¹enim èetvrtim i ¹estim stepenom struène spreme. Za vreme

usmerenog, „©uvarovog“ obrazovanja postojali su smerovi koji onima koji su ih zavr¹ili daju zvanja kao ¹to su -

„inokorespodent“, „prevodilac saradnik“, „kulturolo¹ki saradnik“. Takva zanimanja bukvalno ne postoje. U najte¾em

polo¾aju su oni koji su u srednjoj ¹koli izabrali smer koji je predodreðen za studiranje, ali iz nekih razloga nisu

zavr¹ili fakultet. Te¹ko nalaze posao maturanti gimnazije, laboranti za fiziku, neki laboratorijski i graðevinski

tehnièari. Ima i onih sa vi¹im obrazovanjem za koje je naæi posao gotovo nemoguæe. Izmeðu ostalih, to su i

profesori odbrane i za¹tite, a ironija je da u isto vreme na evidenciji nemamo nastavnike praktiène nastave (OTO),

koji su tra¾eni - obja¹njava kretanja na tr¾i¹tu rada ®eljka Zelenoviæ-Vukoviæ, naèelnica odeljenja za

prekvalifikacije RZTR-a.

Za ovakve sluèajeve, ali ne samo za njih, veæ dugi niz godina Republièki zavod za tr¾i¹te rada organizuje razlièite

vrste obuka - dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i struèno osposobljavanje. - To je neophodno i zato ¹to se pojavljuju

nove tehnologije sa novim zahtevima. Ima krajnje neobiènih zanimanja. Nedavno je jedno privatno preduzeæe

tra¾ilo radnike za praæenje ma¹ina za proizvodnju èarapa, zatim su tra¾eni radnici za kompjutersku obradu

stakla. Na¹e ¹kolstvo ne obrazuje kadar za tako ne¹to, a poslodavci gotovo uvek tra¾e i neka dodatna znanja -

obja¹njava ®eljka Zelenoviæ-Vukoviæ.

U sluèajevima kada se poslodavac obrati Zavodu sa taèno odreðenim zahtevima, on i organizuje specifiènu obuku

za odreðeni broj ljudi, a oni koji obuku zavr¹e najèe¹æe i zasnivaju stalni radni odnos. Nezaposlena lica ne snose

nikakve tro¹kove, èak imaju obezbeðen sme¹taj, hranu i novèanu naknadu za ¹est meseci, ukoliko prekvalifikacija

zahteva boravak dalje od mesta stanovanja.

- Osim takvih specifiènih zahteva, Zavod organizuje i „uobièajene“ kurseve osnovne informatièke obuke, specijalne

kurseve za rad na raèunaru, za projektovanje, za izradu web-prezentacije, ili za strane jezike. U toku pro¹le

godine je preko Zavoda vi¹e od 2.000 ljudi zavr¹ilo razne kurseve, odnosno prekvalifikacije. Nezaposleno lice mo¾e

preko RZTR-a da zavr¹i samo jednu obuku, osim kada se radi o zasnivanju radnog odnosa. U ovoj godini æe

osnovnu informatièku obuku imati prilike da proðe 1.370 lica, specijalistièku informatièku obuku 190, strane jezike

390, obuku za osnivanje i voðenje malog biznisa 600, i jo¹ vi¹e od 600 nezaposlenih biæe ukljuèeno u ostale

obrazovne programe. Organizovaæemo i obuku za elektronsko poslovanje (za brokere), a GSP æe u ovoj godini

organizovati obuku za vi¹e od 100 lica. Zavr¹avanje obuke, odnosno prekvalifikacije, ukoliko veæ ne garantuje

„osigurano“ radno mesto, svakako poveæava ¹anse da se do njega doðe - obja¹njava ®eljka Zelenoviæ-Vukoviæ.

Nova procedura

Iako je pronaæi normalan (stalan, legalan, prijavljen, solidno plaæen) posao svakako podvig dostojan po¹tovanja,

de¹ava se i da poslodavac ne uspeva da pronaðe zainteresovane za rad, iako ih sa tra¾enom strukom ima dosta

na evidenciji. Nije retkost i da se niko ne javi na oglas za rad u metalskom kompleksu ili u graðevini. Slab je odziv i

na oglase za bravare, vodoinstalatere, spremaèice, kurire i za pomoæne poslove.

Prema informacijama iz republièkog Ministarstva za rad i zapo¹ljavanje, takva praksa te¹ko æe moæi da se nastavi

posle dono¹enja novog zakona o zapo¹ljavanju, èiji se predlog jo¹ nalazi u skup¹tinskoj proceduri. Naime, prema

Predlogu zakona o zapo¹ljavanju i osiguranju za sluèaj nezaposlenosti, pre svega se reformi¹e RZTR koji æe dobiti

naziv - Nacionalna slu¾ba za zapo¹ljavanje. Osim toga, prilikom uvoðenja u evidenciju, nezaposleni æe potpisivati

sporazum sa nacionalnom slu¾bom, po kome se obavezuje da æe aktivno tra¾iti posao, ali i da æe prihvatiti

ponuðeno zaposlenje i dodatnu obuku.

Predlog zakona o zapo¹ljavanju precizira i da onaj ko je na evidenciji za nezaposlene do tri meseca mo¾e oèekivati

da dobije posao u istom stepenu struène spreme i zanimanja, dok oni koji na posao èekaju od tri do devet meseci

moraju da prihvate posao u struci, bez obzira na stepen struène spreme. Nezaposleni koji su na evidenciji du¾e od

devet meseci moraju da prihvate svako ponuðeno zaposlenje. Ukoliko inspekcija rada utvrdi da je neko radio „na

crno“ u isto vreme kada je bio na evidenciji nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje (sada¹njeg RZTR-a), to lice æe u

narednih 12 meseci biti izbrisano sa evidencije. Obaveza nezaposlenog æe biti i da svakog radnog dana u odreðeno

vreme bude dostupan nacionalnoj slu¾bi - spreman da radi.

Lak¹e uz kurseve

- Najveæu ¹ansu da dobiju posao imaju oni koji su najvi¹e radili na sebi. Znaèi, nevezano za zanimanje za koje su

se ¹kolovali, ukoliko su zavr¹ili neki kurs, ukoliko su savladali rad na raèunaru, dodatne kurseve za menad¾ere, za

brokere, kurseve engleskog ili nemaèkog jezika, lak¹e æe i br¾e doæi do posla. Bez problema se zapo¹ljavaju

diplomirani elektroin¾enjeri smera raèunarske tehnike, programeri, diplomirani ekonomisti, graðevinski in¾enjeri,

profesori fizike, poslovni sekretari sa znanjem rada na raèunaru i nekog od svetskih jezika - tvrdi ®eljka

Zelenoviæ-Vukoviæ.

Velike ¹anse da bez dugog èekanja dobiju posao imaju i medicinske sestre, kojih je mnogo na evidenciji ali nisu

zainteresovane da rade (male plate, lo¹i uslovi!), profesionalni ¹ivaèi (konfekcionari), zavarivaèi, graðevinski

radnici...

Zavod - Nacionalna slu¾ba

Prema Predlogu zakona o zapo¹ljavanju i osiguranju za sluèaj nezaposlenosti, koji se jo¹ nalazi u skup¹tinskoj

proceduri, u RZTR-u oèekuje se pre svega promena imena u - Nacionalnu slu¾bu za zapo¹ljavanje. Predlog zakona

omoguæava postojanje i privatnih agencija za zapo¹ljavanje, èiji æe cilj postojanja biti posredovanje pri

zapo¹ljavanju, savetovanje o izboru zanimanja i organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke. Usluge agencije

biæe besplatne za nezaposlene, ali ne i za poslodavce, a dozvolu za rad æe izdavati Ministarstvo za rad i

zapo¹ljavanje.

Klubovi za tra¾enje posla

Novina u aktivnostima za ¹to br¾e nala¾enje posla je i osnivanje klubova za aktivno tra¾enje posla. Klubovi su

namenjeni pre svega licima koja se kratko nalaze na evidenciji RZTR-a, a do kraja leta æe biti otvoreni u Beogradu,

Ni¹u, Valjevu, Subotici, Zrenjaninu i Kikindi, u filijalama Zavoda koje postoje u tim gradovima. Kako najavljuju iz

RZTR-a, u klubovima æe moæi da se koristi dnevna ¹tampa, Internet, biæe organizovana edukacija za pisanje

radne biografije i nastup pred poslodavcem. Nezaposlenima æe biti dostupan i èasopis Poslovi u izdanju RZTR-a,

koji æe poèeti da izlazi krajem aprila, a koji æe biti specijalizovan iskljuèivo za ogla¹avanje slobodnih radnih mesta.

KOLIKO JE SOCIJALNO NEZADOVOLJSTVO GRAÐANA

Popraviti polo¾aj siroma¹nih

Najva¾niji problemi graðana – skupoæa i nezaposlenost

Svojevremeno je istra¾ivaèe Centra za prouèavanje alternativa iznenadilo da se na treæem mestu na¹lo

spreèavanje kriminala i korupcije, a ne, recimo, privatizacija i razvoj demokratije. Ovaj negativno formulisani

cilj (kao spreèavanje neèega) znaèi ne samo da se graðani ne oseæaju bezbedno i sigurno, veæ i da su

svesni da je nemoguæe ostvariti ekonomski razvoj zemlje i normalan, pristojan ¾ivot ako se ne¹to ozbiljno ne

uèini na spreèavanju kriminala i korupcije.

Ukupnom razvoju ekonomije zemlje graðani daju visoko mesto s obzirom na to da se ono do¾ivljava kao lièni

interes. To jasno govori da preovladava svest da ekonomski razvoj dr¾ave predstavlja garanciju vi¹eg

¾ivotnog standarda pojedinaca i socijalnog zadovoljstva graðana.

Od politièke elite se, meðutim, oèekuje da, ukoliko ¾eli da ostane tu gde je sada, mora popraviti polo¾aj

siroma¹nih, ka¾e direktor Centra za prouèavanje alternativa (CPA) Milan Nikoliæ. Veæina graðana (oko 80

odsto na uzorku od 1500) rekla je da vlast mora da radi na pobolj¹anju standarda, buduæi da su siroma¹tvo,

nezaposlenost i skupoæa najva¾niji problemi u Srbiji.

Broj graðana koji ekonomske probleme stavljaju u prvi plan, od februara 2000. godine do decembra 2002.

godine poveæao se sa 47 na 58 odsto. Istovremeno je porastao i broj onih koji smatraju da su kljuèni kriminal

i korupcija, prema poslednjem istra¾ivanju Centra za politikolo¹ko istra¾ivanje i javno mnjenje Instituta

dru¹tvenih nauka. Zanimljivo je da je opalo interesovanje za politièke probleme (smanjilo se sa 36 na 25

procenata).

Agencija za istra¾ivanje javnog mnjenja "Medijum indeks-Galup

interne¹nel" objavila je podatke na osnovu kojih se zakljuèuje da je vi¹e od

polovine populacije nezadovoljno svojim socijalnim polo¾ajem a i

generalno stepen socijalnog nezadovoljstva je vrlo visok. Preraèunat po

istoj metodologiji, (skala od jedan do deset) indeks socijalnog

nezadovoljstva u Milo¹eviæevo vreme (poèetak septembra 2000. pred

sam njegov pad) bio je èak ne¹to manji i iznosio je 5,3. Istra¾ivaèi,

"Medijuma" istièu da je u ovaj indeks u znaèajnoj meri ukljuèen lièni

do¾ivljaj vlastite situacije, ¹to je èesto povezano sa politièkim stavom

ljudi: na primer, oni koji podr¾avaju vladu pokazuju manji stepen

socijalnog nezadovoljstva od ljudi èija je objektivna materijalna situacija

(prihod) ista, ali koji ne podr¾avaju vladu.

Podseæamo da je blok onih koji su podr¾avali Milo¹eviæa i smatrali da se za vreme njegovog re¾ima i nije

¾ivelo tako lo¹e bio tada prilièno velik i verovatno je to razlog ¹to je socijalno nezadovoljstvo tada bilo manje. U

ovom sluèaju nas vi¹e zanima intenzitet nezadovoljstva nego njegovi razlozi.

Kako pi¹e u izve¹taju analize politièke i socijalne stabilnosti agencije "Medijum", indeks socijalnog

nezadovoljstva je visok i iznosi 5,66. Ali i indeks socijalnog radikalizma je poveæan, i to sa 5,62 da 6,2. Stièe

se utisak da atmosfera vanrednog stanja i akcije dr¾avnih organa ohrabruju radikalna stanovi¹ta i kad je reè o

ulozi dr¾ave u sferi ekonomskih reformi i ¾ivotnog standarda ljudi.

Dakle, zakljuèak istra¾ivaèa agencije "Medijum" jeste da se trend socijalnog nezadovoljstva odr¾ava na

visokom nivou iz meseca u mesec. Op¹te pobolj¹anje situacije, do koga je do¹lo posle energiène akcije vlade

na suzbijanju kriminala, u socijalnoj oblasti ¾ivota se nije osetilo, tako da je vrednost ovog indeksa na istom

nivou na kojem je bila u januaru i februaru.

N. Kovaèeviæ

SRPSKI JAD I ÈEMER

Gde god se okrene¹ privreda stoji, niko ni¹ta ne radi, narod izgubljen, op¹ta beda. Mesar mi ka¾e da

vi¹e ni na »recku« nemo¾e ni¹ta da proda.

-Molim vas, vi se malo bolje razumete u sve ove stvari. ©ta se ovo dogadja? Ako narod nema para za

meso, pa i ovaj pekar do mene ka¾e da prodaje 10 korpi hleba manje. Pa nisu valjda prestali i hleb da

jedu.

Neznam ¹ta da vam odgovorim. Mnogima nije jasno ¹ta ovo rade i kuda ovu zemlju vode. Obilaze nas

»prijatelji«, Karla, Solana, Kuk, pa èak je i Pauel do¹ao, svi u glas govore da tranzicija ide odlièno, a

pohvale na¹oj Vladi plju¹te na sve strane. Sti¾u donacije, uzimamo kredite, od privrede rasprodasmo

sve ¹to imamo, a vi tvrdite narod gladan. Onda tu ne¹to ne ¹tima, mo¾da je narod pre¹ao na proleænu

dijetu pa je hleb izbacio iz jelovnika, a i vanredno stanje je.

-Ma vi se samnom ¹alite, u mojoj radnji je poodavno vi¹e nego vanrdeno stanje, kupuju po 50 grama,

vratove i krilca, ko kupi pola kila mlevenog to je ohoho. Za vreme onog »diktatora« bili smo u

sankcijama, donacije i kredite nismo dobijali a od fabrika nismo mogli ni¹ta ni da prodamo. Plus ogromni

ratni tro¹kovi, pa gde su sad te pare?

E moj Janko verovatno kod mafija¹a i kriminalaca. U¹li smo u Savet Evrope i sad kad se obraèunaju sa

tim organizovanim kriminalom biæe para kao blata, neæe¹ moæi robe da navuèe¹, kolika æe biti

potra¾nja. Eeee, vi se danas samo ¹alite a meni nije do ¹ale.

U kontekstu ovog kratkog mesarsko-kom¹ijskog razgovora le¾e mnoga pitanja i obja¹njenja. Srbijom je

tinjala neka èudna energija nezadovoljstva, pa je bilo potrebno suzbiti najavljivane proleæne ¹trajkove,

socijalni bunt naroda i sve veæeg broja nezaposlenih, trvenja u DOS-u kao i stalne zahteve za

prevremenim izborima. Izvr¹iti dodatnu presiju na medije i rasèistiti sa ponovnim pojavljivanjem nekih

patriotskih razmi¹ljanja, ali i dodatno otvoriti vrata Hagu. Tokove nekih sumnjivih privatizacija gurnuti

pod tepih i ukupne trendove na Balkanu vratiti pod kontrolu......Bar dok se u Iraku ne zavr¹i zapoèeti

posao.

Poznato je da se u svetu ovakve navedene turbulencije presecaju izazivanjem rata ili nekim krupnim

potresom koji æe okupirati pa¾nju gradjana i smiriti unutra¹nje tenzije. Upravo stoga previ¹e indikatora

upuæuje da ubistvo na¹eg premijera nije ba¹ mafija¹ka zavera, veæ da su u taj pljavi »posao« ume¹ali

prste i na¹i provereni »prijatelji«. Vreme æe pokazati, ali sve mi se vi¹e èini da je za inoplanere, koji ovu

zemlju vode, ubistvo premijera bila samo kolateralna ¹teta ka ostvarenju svojih krupnijih interesa.

Srbija je danas zemlja u kojoj sve stoji. Privreda ne radi niti se njome iko bavi. Jedino je u punom

zamahu medijska tortura gde u svim novimnama i na svim TV kanalima mo¾ete èuti samo vladina

»sap¹tenja« i istupanje èlanova nekoliko podobnih stranaka DOS-a. Vodi se kampanja u osvetnièkom

maniru, progla¹avaju krivce bez sudjenja, preti ostalim strankama, stranaèkim liderima i liènostima, i

stvara atmosfera linèa. Najavljuje se preispitivanje izjava onih koji su »stvarali atmosferu neprihvatanja

prema onome ¹to vlada preduzima«, i gde se hapse èak i advokati branioci uhap¹enih kriminalaca.

Valjda kao poruka da nekome ne padne napamet da brani one koje su oni okrivili.

Medjutim sve ovo sa vanrednim stanjem, represivnim i drugim metodama biæe vrlo pogre¹na akcija

kratkog daha. Situacija me neodoljivo podseæa na ekspres-lonac u koga ste sve strpali, dobro zalo¾ili

vatru a èak i izduvni ventil blokirali. ©ta se u takvom loncu dogadja i kad æe neminovno eksplodirati

zakljuæite sami.

Beograd 05. April 2003.

Zvonimir Trajkoviæ

www.trajkovic.co.yu

Beograd, 5. april 2003. godine

U Srbiji 800 000 ljudi "jedva sastavlja kraj s krajem cesto na racun neredovne ishrane" izjavila ja Gordana Matkovic srpski

ministar

za socijalna pitanja na konferenciji "Politika smanjenja siromaštva" koji je u Centru "Sava" organizovao Centar za

liberalno-demokratske studije. Ako bi se granica u odredjivanju siromaštva pomerila za 10 odsto naviše, sa sadšnjih 4.500

dinara

mesecno po odraslom clanu domacinstva taj broj bi porastao na milion i 600 000 gradjana. Socijalnu pomoc na osnovu zakona

prima 35 000 porodica, a 15 000 porodica dobija pomoc koja je obezbedjena donacijama i sama ministarka je ocenila da je

to

"veoma mali broj ljudi". Deciji dodatak prima 500 000 dece odnosno svako trece dete u Srbiji. Deset odsto gradjana je

ekstremno

siromašno. Narodne kuhinje funkcionisace do 31 marta na osnovu pomoci medjunarodnog crvenog krsta a onda cemo morati

da se

oslonimo na sopstvene snage, što znaci da ce morati da se ukljuce lokalni donatori. Ministarka je ocenila da je u sistemu

socijalne

zaštite loše što je taj sistem koncipiran tako da se pomoc vezuje za prosek zarada u opštinama, pa je zbog toga u siromašnim

opštinama socijalna pomoc manja nego u onim bogatijim. Od 2000 - te godine smanjeni su zaostaci u socijalnim davanjima.

Ministarka je najavila je da ce se usvajanjem strategije za borbu protiv siromaštva rešiti nepovezanost izmedju delova sistema

za

dodatak

objedine u "porodicni dodatak". Po njegovim recima država bi ubuduce trebalo da pomaže samo one koji nisu u stanju da se

brinu

o sebi. Boris Begovic, potpredsednik Centra za liberalno-demokratske studije je rekao da bi zakonima trebalo smanjiti

socijalne

zahteve investitorima , jer takvi zahtevi usporavaju proces privatizacije.

Prema recima Tomislava Milenkovica iz Instituta za tržišna istraživanja, u Srbiji 60 odsto zaposlenih prima plate manje od

cetvoroclanog

domacinstva koji je u januaru bio 13 000 dinara. Ako se ima u vidu da više ljudi ostaje bez posla, pa u porodici više nisu

zaposlena 2

000

lica dok od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, plate nije primilo oko 262 000 ljudi (25 odsto zaposlenih). Ukoliko se zbroje svi

koji

rad da bi

opstali. Ko danas dobro živi, bez materijalnih trzavica? Ratnih profitera nema u statistici ali zato statistika kaže da 9,8 odsto

od

ukupnog broja zaposlenih ima zarade koje premašuju 17.795 dinara, 24,4 odsto ima primanja od 11 800 do 17 800 i kad se

to

sabere jedna trecina stanovništva ne kuburi sa podmirivanjem troškova. 10 odsto živi u teškom siromaštvu i potrebna im je

pomoc

pregrupisavanja

našeg društva: bogati ne pitaju koliko šta košta, porodice sa školskom decom se dovijaju da prežive a penzioneri uredno

placaju

racune, kupuju hleb i mleko.

Analiza ekonomskog instituta koja je radjena na osnovu ankete u 350 preduzeca, pre ubistva premijera, pokazuje optimizam

privrednika a na osnovu toga sto raste iskorišcenost kapaciteta i ima zaliha za optimalno poslovanje. Kao najveci

ogranicavajuci

Savicu

karakterišu stabilne cene, rast industrijske proizvodnje, monetarna restrikcija i rast plata.

Prema najnovijim podacima Ministarstva za trgovinu i turizam u Vladi Srbije za pokrice minimalne potrošacke korpe u februaru

trebalo je izdvojiti 10.531 dinara, ili 1,02 prosecne zarade, a za prosecnu, takozvanu proširenu korpu 17.010 dinara, odnosno

1,64

srpskih plata. U poredjenju sa prethodnim mesecom, obe korpe ukazuju na neznatan porast kupovne moci stanovništva, i to

kod

minimlne za 0,08 odsto ili 88 dinara, a prosecne za 0,15 odsto. Prosecna zarada zaposlenih u februaru u Srbiji iznosila je

10.367

prošlom mesecu povecan je broj isplacenih radnika u odnosu na januar za 34 hiljade, a smanjen broj onih zaposlenih koji nisu

primili

platu što se pozitivno odrazilo na standard. Oko 13,6 odsto radnika primilo je polovinu prosecne zarade, 41,5 njih je dobilo

izmedju

50 i 100 odsto plate, 33 odsto je dobilo do 150 procenata zarade a 11,9 odsto i vise od toga. Republicki ministar za trgovinu

je na

konferenciji za novinare rekao da ostvarena kupovna moc pokazuje ponovo povoljan trend, nakon odredjenog pogoršanja

zbog

januarskog pada prosecne zarade.

U obe korpe izdaci za komunalije su veci za 67 dinara jer je nedavno znacajno poskupela voda, otpadne vode i iznošenje

smeca.

U minimalnoj korpi 63 odsto izdataka "ide" na hranu i pice, 27,5 odsto na komunalije, PTT, saobracaj i struju a 9,4 odsto na

neprehrambene artikle.

ukupan rast

cena na malo od pocetka godine je 1,5 odsto, a troškovi života jedan odsto.

Poredjenjem kolicine proizvoda koju su gradjani mogli da kupe za prosecnu platu februara 2002. i sada pokazuju da su im za

recimo

frizider bile potrebne dve prosecne plate a sada 1,5. Kada je u pitanju hrana, u isto vreme prošle godine za prosecnu platu

moglo je

da se pazari 37 kilograma svinjetine a sada 52 kilograma.

Subotici,

dok su najslabije zarade registrovane u Uzicu, Smederevu, Valjevu...

Vrednost januarske potro¹aèke korpe 11.095 dinara

Najvi¹e za hleb i mleko

BEOGRAD (Tanjug) - Vrednost potro¹aèke korpe od 64 proizvoda za èetvoroèlano domaæinstvo u januaru je,

prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, iznosila 11.095 dinara i bila je neznatno ni¾a nego u

decembru pro¹le godine, za 0,4 odsto. Èetvoroèlano domaæinstvo je najveæe izdatke imalo za hleb, trebalo je

platiti 897 dinara za 26 kilograma, a za mleko (31 litar) 749 dinara. Dva kilograma kaèkavalja ko¹tala su 627

dinara, 15 litara jogurta 675, a 90 jaja 499 dinara.

U januaru su najvi¹e poskupele kru¹ke, za 54 odsto, suve ¹ljive i crni luk za 8,1 i krompir za 5,4 odsto. Tako je

cena kilograma kru¹aka poveæana sa 55 na 85 dinara, suvih ¹ljiva sa 184 na 199, crnog luka sa 25 na 29 i

krompira sa 15,73 na 16,58 dinara. Najvi¹e je pojeftinio domaæi èaj u filter vreæicama, za 25,5 odsto, tako da

je cena kutije sni¾ena sa 35 na 25 dinara.

Pomorand¾e su bile jeftinije za 11,4 odsto, cena im je pala po kilogramu sa 50,4 na 44,7 dinara. Ne¹to manje

pojeftinili su cvekla, oèi¹æeni orasi, domaæi sir, keks, suva svinjska rebra, slanina i so.

I pored porasta standarda u Srbiji

Veæina samo pre¾ivljava

Meðu najsiroma¹nijima je najvi¹e penzionera preko 65 godina i maloletne dece. Regionalno

posmatrano, najsiroma¹nija je jugoistoèna Srbija i to gotovo jednako i u selima i gradovima

Standard graðana sa proseènim platom u Srbiji porastao je za oko 15 odsto i pored toga ¹to je oko 800.000

graðana u Srbiji siroma¹no, izjavio je Borislav Jevriæ, ekonomista koji je u poslednjih godinu dana prouèavao standard

graðana.

Istra¾ivanje pokazuje da je u 2002.g. kupovna moæ graðana zanaèajno porasla u poreðenju sa 2001.

godinom. Èetvoroèlana porodica u kojoj je dvoje zaposlenih sa proseènom platom a, koja iznosi oko 13.000

dinara, meseèno uz redovno plaæanje komunalija, mo¾e normalno da se hrani, ali i da pored toga kupi i ne¹to

od odeæe. Tome je pre svega, doprinela redovnost u isplati zarada u mnogim firmama, ali i stabilan kurs

dinara i veoma mala inflacija.

Podaci pokazaju da je porodica u Srbiji sa proseènom platom u 2001. godini, morala mnogo da ¹tedi na hrani

da bi kupila odeæu.

Porodice koje su u 2002. godini imali ne¹to vi¹a primanja od proseènih (a kojih u Srbiji ima oko 25 odsto)

pored hrane i odeæe mogli meseèno da kupe i po neki mali kuæni aparat.

Prema reèima Jevriæa veæina siroma¹nih u Srbiji i dalje se dovija na razlièite naèine da pre¾ivi. Siroma¹nom

porodicom se, prema njegovim reèima, smatra svaka porodica koja ima makar jednog nezaposlenog. Meðu

najsiroma¹nijima i dalje je najvi¹e penzionera preko 65 godina i maloletne dece. Regionalno posmatrano

najsiroma¹nija je jugoistoèna Srbija i to gotovo jednako i u selima i gradovima. Pravih bogata¹a, (onih koji

meseèno mogu da priu¹te gotovo sve), a koji svoj novac stièu leganim putem i dalje ima veoma malo, taènije

ne¹to vi¹e od devet odsto.

Jevriæ zamera sada¹njoj vlasti ¹to se i pored velikih reformi i restruktuiranja privrede nije vi¹e posvetila br¾em

upo¹ljavanju oko milion trenutno nezaposlenih struènjaka iz raznih oblasti, jer po njegovom mi¹ljenju nezaposleni

¹ire siroma¹tvo i da bi pre¾iveli radije se okreæu poslovima na crno i sivoj ekonomiji.

Milena Aæimoviæ doktor ekonomskih nauka koja se takoðe bavila istra¾ivanjem o siroma¹tvu u Srbiji smatra

da je kupovna moæ graðana drastièno porasla u 2002.g. u odnosu na 2000. godinu.

Ona ne misli da se za èetvoroèlanu porodicu u kojoj dvoje ljudi radi za proseènu platu mo¾e reæi da dobro

¾ivi. Ova grupa ljudi, se prema njenom mi¹ljenju nalazi odmah iznad samog praga siroma¹tva i jedva

pre¾ivljava.

-Taèno je da ovakva porodica pored meseènog plaæanja komunalija mo¾e meseèno da se prehrani, ali se ne

sla¾em sa time da mogu i da biraju ¹ta æe pojesti.

Tvrdim da èetvoroèlana porodica sa proseènim primanjima (pod uslovom da je samo dvoje zaposleno) i dalje

ne mo¾e da jede meso i voæe sedam dana u nedelji.

Ovakve porodice veoma te¹ko uspevaju da kupe po neki komad odeæe. Veæina ovakvih ljudi pre¾ivljava tako

¹to kupuju odeæu i obuæu na kineskim pijacima i buvljacima na u¹trb hrane, tvrdi Aæimoviæ.

Za ovakve porodice, pa i za one koji ¾ive malo bolje od njih, odlazak na letovanje ili zimovanje i dalje je

nemoguæe.

Ona smatra da su najsiroma¹nija kategorija u Srbiji i dalje penzioneri i to njih oko pola miliona koji imaju penzije

ni¾e od proseène. Penzionerski par koji ima preko 65 godina, a koji ima minimalnu penziju ili penziju koja je

ne¹to veæa od tog iznosa i dalje ¾ivi veoma lo¹e. Ovi penzioneri i dalje ne mogu da kupe ni najpotrbnije lekove,

a meso i voæe za njih su i dalje retkost. Ova kategorija penzionera uspeva da pre¾ivi samo pod uslovom da ih

poma¾u deca ili roðaci.

Aæimoviæ je pozdravila napore Vlade Srbije da se sve oblasti dru¹tva reformi¹u, ali smatra da je neophodno

ubrzati privatizaciju preduzeæa, otvoriti nova radna mesta i u najkraæem roku kompletno restruktuirati privredu.

Od donacija bi trebalao sagraditi vi¹e prihvatnih centara za stare, jer ima mnogo ljudi koji o sebi ne mogu da

brinu.

Na¹a sagovornica smatra da je jo¹ rano za povlaèenje mnogih humanitarnih organizacija koje su to najavile i da

dr¾ava jo¹ nije spremna da pru¾i kompletnu pomoæ izbeglicama i raseljenima i socijalno ugro¾enima i

zameni humanitarne organizacije.

Tamara Biraæ

Ekonomija-osnovni problem.

Pres klub pod nazivom "U Evropi - sanse i rizici" . Domacin Pres kluba Milan Milosevic, o tome koje standarde treba da

ispunjavamo kao clanica Saveta Evrope, kako izgleda monitoring kome smo izlozeni, u kojoj meri domaca drzavna,

ekonomska i politicka infrastruktura odgovaraju tom poduhvatu, koje se sanse pokazuju, a koje nase hendikepe moze

dramatizovati novi "nivo takmicenja", razgovarao je sa Miroslavom Prokopijevicem iz Instituta za evropske studije i Centra za

slobodno trziste, i Milicom

Delevic Djilas iz Diplomatske akademije Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore

EKONOMIJA OSNOVNI PROBLEM

"Politika uslovljavanja, koju su do ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica, a koju su prema nasoj zemlji vodile Evropa i

SAD, je bila

delom pogresna jer nije pruzala nikakvu priliku za obostranu komunikaciju", rekla je Milica Delevic, dodavsi da je takva

politika

trebala biti kombinovana i sa drugim politickim sredstvima da bi dala pozitivne rezultate. S druge strane, posle 5. oktobra

2000-te

godine, nova vlast nije dosledno raskinula sa prosloscu, sto je i jedan od glavnih uzroka danasnje situacije. Zbog toga, dodala

je

Delaviceva, Jugoslavija nije posmatrana kao partner.

Po misljenju Miroslava Prokopijevica, greske nisu cinjene samo na poliyickom, vec i na ekonomskom planu. Izostala je

istinska

reforma i privatizacija i zemlja se vise oslanjala na strane donacije nego na domacu proizvodnju i na stvaranje normalnog

trzista.

Zbog toga se i javio deficit od oko 8 milijardi dolara, a samo ove godine na ime kamata moracemo da platimo preko 450

miliona

dolara, sto je vise od prihoda koji se ocekuje od privatizacije. Samo clanstvo u Savetu Evrope nece nam resiti ove kljucne

probleme,

a poslednji dogadjaji ce dodatno usporiti tok reformi, zakljucio je Prokopijevic.

KREDITOM DO STANA

Konferencija za novinare Gradjevinske direkcije Srbije d.o.o. Mr Zoran Popovic, direktor Gradjevinske direkcije Srbije,

Miodrag

Pavlovic, pomocnik direktora za ekonomske poslove Gradjevinske direkcije Srbije, Miladin Divljan, direktor Sektora za

kredite

JUBMES banke i Zoran Popovic, generalni direktor Cepter osiguranja, predstavili su plan i program Gradjevinske direkcije

Srbije za

2003. godinu, kao i poseban program koji ukljucuje prodaju stanova putem kreditnih aranzmana sa bankama i

osiguravajucim

drustvima

KREDITOM DO STANA

"U prosloj godini Gradjevinska direkcija Srbije finansirala je izgradnju oko 300 stanova, a ove godine je planirano da bude

izgradjeno

2000 novih stanova", rekao je mr Zoran Popovic, dodavsi da je glavni problem u prethodnom periodu bio resavanje

imovinsko pravnih

odnosa. Naime, neretko se desavalo da su stanovi gradjeni na zemljistu za koje nije prethodno reseno pravo vlasnistva. Pored

stambene delatnosti, Direkcija angazuje domace gradjevinare, ne bi li im na taj nacin pomogla da prevazidju teskoce u

tekucem

poslovanju. Uz podrsku nekoliko banaka, obezbedjeno je da potencijalni kupci mogu stanove kupovati na kredit od 4 do 20

godina.

Zoran Popovic, generalni direktor Cepter osiguranja, i Miladin Divljan, direktor Sektora JUBMES banke, pohvalili su akciju

Gradjevinske direkcije, a svoj doprinos su dali obezbedjivanjem kredita za kupovinu stanova. Dodatne informacije o

lokacijama

stanova, kao i o nacinu kreditiranja mogu se pronaci na sajtovima Gradjevinske direkcije, JUBMES banke i Cepter banke.

Beograd, 12. april 2003. godine

Poslovna klima u nasoj zemlji je u februaru i pocetkom marta ove godine bila nesto povoljnija u odnosu na prethodni period, ali

jos

nije povoljna za inteziviranje privrednih aktivnosti, ocenjeno je u Institutu za trzisna istrazivanja. U narednom periodu

poboljsanju

uslova za privredjivanje u Srbiji i Crnoj Gori doprinece prijem u Savet Evrope, borba protiv organizovanog kriminala i znacajan

pomak

u procesu privatizacije, rekao je direktor IZIT-a Jova Todorovic.

Poboljsanju poslovne klime u februaru i pocetkom marta doprinelo je blago povecanje industrijske proizvodnje, porast neto

zarada,

poboljsanje priliva domacih i stranih porudzbina, jacanje ugovaranja gradjevinskih poslova, smanjenje spoljnotrgovinskog

deficita.

Medjutim, istovremeno je doslo do povecanja broja nezaposlenih. Broj lica koja traze zaposlenje za 1,6 odsto je veci nego u

januaru

a 17,9 odsto veci nego u februaru prosle godine, dok 17 odsto radnika, kojima je obracunata neto zarada, nisu primili plate. U

februaru je zabelezeno poboljsanje kupovne moci. Prosecna neto zarada u februaru je iznosila 10.367 dinara ili 167 evra, pa su

zaposleni imali 16,6 odsto vecu kupovnu moc nego prosle godine. Prosecna penzija je u februaru iznosila 7.243 dinara ili 117

evra,

ali je realna kupovna moc penzionera bila 0,5 odsto manja nego u januaru ove godine i 0,4 odsto manja nego u februaru prosle

godine.

Analiza Ekonomskog instituta pokazuje, na osnovu ankete u 350 privrednih preduzeca da je prisutan optimizam, ali je to

obicno

tako posle januarskog pada proizvodnje. Anketa je radjena pre ubistva premijera i pokazuje da je rasla iskoriscenost

kapaciteta a

zalihe bile optimalne za normalnu proizvodnju. Najveca ogranicenja bila su: nedostatak sirovina, slaba traznja i manjak kredita.

Makroekonomsku sliku pored vec navedenog u Institutu za trzisna istrazivanja, cinila je stabilnost cena i monetarna restrikcija.

Cene na malo u Srbiji i Crnoj Gori su u martu u odnosu na februar povecane za 0,4 odsto, dok su troskovi zivota porasli za 0,3

odsto. Ukoliko ne dodje do poskupljenja nafte i naftinih derivata kretanje maloprodajnih cena ukazuje da ce godisnja inflacija

biti

ispod deset odsto, zakljucili su u Saveznom zavodu za statistiku.

U prvom tromesecju ove godine vrednost dinara je, prema evru, opala za 2,6 odsto, kazu u Institutu ekonomskih nauka.

Ukoliko bi

se zadrzao taj tempo na kraju godine dinar bi depresirao 10 odsto, a rast cena bi bio veci od planiranog ekomskom poltikom,

predvidjaju analiticari ovog instituta. Takvo kretanje bi zadovoljilo izvoznike ali, dugorocno gledano, time se ne bi obezbedio

privredni

rast a javili bi se i problemi otplate spoljnog duga posle 2007. godine.

VECI IZVOZ

Ostvaren je dobar rezultat u izvozu gvozdja, celika i secera pa bi to mogli da budu glavni domaci artikli za izvoz. Kod izvoza

secera

jedna afera bi mogla da ugrozi dobre izvozne rezultate. Naime, mi smo prosle godine izvezli sav visak secera zato sto smo

dobili

izuzetno povoljne uslove od Evropske Unije. Pred kraj prosle godine i sada, striglo je upozorenje iz Evropske Unije da nisu

zadovoljni

kontrolom izvoza iz nase zemlje. Pojavila se sumnja da je neka od nasih fabrika prepakivala uvezen secer od trske i prodavala

kao

secer od secerne repe, ili je neka od susednih zemalja dosla do nase ambalaze i iskoristila nase povoljnosti za izvoz. Osnovana

je

nasa komisija koja bi trebalo u roku od mesec dana da utvrdi da li je bilo zloupotrebe a takodje i komisija Evropske Unije ce

se baviti

ovim problemom. Ono sto je dobro, ovaj slucaj inicirao je promenu propisa u toj oblasti i vise nece moci secerane same sebi

da daju

potvrdu o kvalitetu secera.

JEDAN SASVIM OBICAN PRIMER IZ ZIVOTA

U svim satsitikckim pracenjima zivota obicnih ljudi primecuje se da ipak najteze spajaju kraj s krajem ljudi sa skolskom decom.

Kod

nas je, recimo, obicaj da se kraj srednje, pa i osnovne skole, obelezava tako sto se u hotelima organizuju maturske veceri.

Najjeftinija vecara uz jedno pice i muziku po osnovcu kosta 535 dinara dok recimo u hotelu "Hajat" srednjoskolci po osobi

moraju da

izdvoje od 30 do 35 evra. Pored toga treba izdvojiti povecu sumu novca za odecu za tu priliku, frizure i dzeparac.

PRIVATIZACIJA

Pocetkom aprila konzorcijum od 550 zaposlenih kupio je svoje preduzece po paprenoj ceni. Najvisa cena do sada postignuta

na

aukcijama, ostvarena je prilikom aukcije preduzeca "Hidrotehnika -hidroinzinjering" Beograd. Za ovu graditeljsku firmu koja

sada

gradi tri velike brane : kod Valjeva,Vranja i Kursumlije, izlicitirana je cena od dve milijarde i trista miliona dinara ili oko 38

miliona

evra. Pocetna cena uvecana je 38 puta ali radnici nisu odustali zeleci da sacuvaju preduzece koje su razvijali vise od pet

decenija.

Skupstina akcionara Beogradske industrije piva donela je odluku da ponudi drzavi da se dug od milijardu i cetirstotine miliona

dinara

pretvori u akcije drzave. Ako bi vlada to prihvatila, drzava bi postala vecinski vlasnik, mogla bi da trazi strateskog partnera i

obezbedi

socijalni program. U Srbiji i Crnoj Gori radi 15 pivara sto je previse za ovako malo trziste, pogotovo sto ima mnogo i uvoznog

piva.

Zbog sankcija BIP ima zastarelu tehnologiju. Prosle godine ulozili su sedam miliona evra u razvoj ali im je potrebno jos 15, pa

tako

ne postoji drugi nacin za saniranje njihovih dugova drzavi, osim naravno da odu u stecaj. Potencijalni investitori zadovoljni su

njihovom lokacijom blizu poslovnog centra Beograda ali otezavajuca okolnost je sto BIP ima vise programa na razlicitim

lokacijama:

za proizvodnju slada, vode, sokova pa im nece probleme resiti samo jedan kupac.

USKLADJIVANJE PROPISA

U toku je uskladjivanje carinskih propisa Srbije i Crne Gore. Jedan od ciljeva harmonizacije je sprecavanje sive ekonomije. Do

sada

se desavalo da se proizvodi uvoze preko Crne Gore gde je niska carinska tarifa a prodaju u Srbiji sa visom carinskom terifom i

tako

stice zarada u domenu sive ekonomije. Najvaznije za nase fabrike je da se smanji do 5 odsto carinska stopa za repromaterijal.

Uskladjivanje obavljaju eksperti u okviru odredjenih grupacija. Tako je za tekstil to vec obavljeno a sada se harmonizuju

carinske

stope za hemiju: lekove, kozmetiku, djubrivo. Uskladjivanje ne ide bas lako, jer je 95 odsto industrijske proizvodnje u Srbiji,

zato

Crnogorci imaju mnogo manje razloga da visokim carinskim stopama stite svoje finalne proizvode.

DELEGACIJE SRBIJE I CRNE GORE NA ZASEDANJU SVETSKE BANKE I MMF

Prvi put je delegacija drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i delegacija iz dve clanice zajednice, otisla na sastanak Svetske

banke i

Medjunarodnog monetarnog fonda . U toku su pregovori o kreditima za podrsku privatizacije nasih preduzeca i reformu

finansijskog i

bankarskog sektora. Rec je o novih 80 miliona dolara kredita u okviru ranije odobrene sume od 540 miliona dolara na period

od tri

godine. Ocekuje se da bord direktora do kraja maja ili pocetkom juna usvoji kredit. To bi bio snazan signal podrske i

verovatno bi

zastoj u prilivu stranih investicija, koji se ocekivao posle ubistva premijera, bio kraci.

UMESTO ZAKLJUCKA

Ispitivanja javnosti pokazala su veliku podrsku borbi protiv kriminala.Ono sto obican narod ocekuje jeste i borba protiv

privrednog

kriminala. Neslaganja i optuzivanja kao sto je izjava premijera da Narodna banka Srbije ne postoji dok se ne donese zakon,

uznemiravaju ne samo obicne ljude vec verovatno i strane investitore. Napetost na liniji Vlada-Narodna banka Srbije pocela je

da

popusta nakon razgovora premijera i guvernera Centralne banke. Iako nije bilo zvanicnog saopstenja , niti komentara

Zivkovica i

Dinkica, javnost je saznala da je dogovorena dalja saradnja Vlade i Narodne banke Srbije. Da li politicari znaju koliko narod

prizeljkuje da stranacki interesi ostanu po strani, dok je zemlja u ovako teskoj situaciji kao sto je nasa?

Mirela Belosevic: Kako zivimo

. Sreda, 7. maj 2003.spo

Zahtevamo sveobuhvatnu istragu zbog nezakonitog izvoza še?era u zemlje Evropske unije i

prodaje oružja zemljama koje su pod sankcijama Ujedinjenih nacija. Istraga se ne sme poveriti

kojekakvim komisijama, ve? nju moraju voditi policijski i sudski organi.

pogoršanje ekonomskog stanja u privredi i standarda gra?ana Srbije. Ovakvi postupci aktuelne

vlasti vode našu zemlju u ponovnu izolaciju i sukobe sa me?unarodnom zajednicom.

.

SD-Petak, 20. jun 2003.

Albanci i me?unarodna sila premla?uju srpsku sirotinju u Kosovu polju, srpska policija zauzima

položaj u rudniku "Kolubara" da urazumi gladne rudare, ministarka Kori preti radnicima

hapšenjem, a predsednik srpske Vlade Zoran Živkovi? zastrašuje policijom srpske seljake.

Iznad o?aja i bezna?a našeg naroda svuda se maše batinom, u parlamentu se prodaju i

preprodaju poslanici, Vlada je pretvorena u drumsku mehanu kavge i psovki, zakona nema,

sudova nema, privreda umire, nezaposlenost i samoubistva kao plima uništavaju naciju, a

oslepeli mediji se utrkuju u procenama ko je u šteto?inskoj i bahatoj vlasti neznalica više

popularan.

Ništa drugo nije se ni moglo o?ekivati od vlastodržaca koji su Srbiju uzjahali uz podršku ubica,

terorista i razbojnika. Sporedno je pitanje ko se od njih više a ko manje puta ljubio i grlio sa

Legijom i Dušanom Spasojevi?em. Suština srpske nesre?e je u ?injenici da nam takvi ljudi kroje

sudbinu, da je narod ubijen i slu?en njihovim kriminalnim aferama i da, na žalost, Brisel i

Vašington takvoj kamarili još upu?uju i pohvale.

Evropska unija bi odbranila svoj ugled i pomogla Srbiji samo ako bi na svom samitu u Solunu

ovoj i ovakvoj vlasti u Srbiji pokazala crveni karton.

SPO-RASPRODAJA SRBIJE

?etvrtak, 19. jun 2003.

Potpuno netransparentno, u mraku i iza le?a gra?ana, aktuelna vlast je tokom aprila prodala 58

preduze?a, a najavljuje se da ?e broj biti mnogo ve?i tokom juna.

Padaju životni standard, industrijska proizvodnja i zarade, a rastu besomu?na rasprodaja svega

što u Srbiji vredi, kriminal, nezaposlenost, samoubistva...

Bude li narod Srbije ?ekao na izbore do kraja idu?e godine, kako je vlast naumila, posledice ?e

biti tragi?ne i u mnogo ?emu neotklonjive.

MINISTARSKE LAŽI

Utorak, 17. jun 2003.

Današnja izjava ministra za trgovinu u Vladi Srbije Slobodana Milosavljevi?a da "životni

Istina je da ve?ina gra?ana iz dana u dan žive sve teže. O dramati?nosti stanja svedo?e podaci

da je ove i prošle godine u Srbiji, skoro isklju?ivo zbog nezaposlenosti i socijalne bede,

po?injeno sedam puta više samoubistava od broja izvršenih ubistava.

Plate i penzije se ne pove?avaju, a cene, porezi i takse neprestano rastu. Prema najavama iz

Vlade, uskoro ?e struja da poskupi za dodatnih dvadeset posto.

Prose?na primanja u Srbiji, izuzev Moldavije, najniža su u Evropi. Industrijska proizvodnja

smanjuje se od 2000. godine. Nezaposlenost je premašila stopu od ?etrdeset posto i me?u

najve?ima je u svetu.

Spoljnotrgovinski deficit do kraja godine premaši?e iznos od ?etiri i po milijarde dolara.

Ovo je istina, ostalo su prevare i magle vladaju?e koalicije.

Nedavno objavljena procena stru?njaka da u kompleksu Rudarsko-topi?arskog bazena Bor postoje velike zalihe rude bakra

sa

procentom sadržaja metala od 1,2 odsto (prera?ivala se ruda sa sadržajem 0,4 odsto), u najmanju ruku dovodi u pitanje stav

Vlade

Republike Srbije prema restrukturiranju ovog našeg ekonomskog giganta koji je zasnovan na proceni da rude zapravo nema.

SD zahteva da se hitno preispita takav stav Vlade i da se ovaj strateški ekonomski potencijal Srbije definiše kao jedna od

osnovnih

realnih poluga razvoja srpske privrede.

Novac se bez problema može dobiti za pokretanje proizvodnje.

Odbor SD za ekonomska pitanja

U Beogradu,

08.05.2003.god.

Odbor SD za ekonomska pitanja

Beograd, 8. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Socijaldemokratija ukazuje da je zaduženost Srbije alarmantna i da se dužni?ka kriza, planiranom dinamikom otplate dugova, ne može izbe?i.

To ?e zna?iti potpuni krah doma?e ekonomije sa najtežim socijalnim posledicama po ionako osiromašene gra?ane Srbije.

Možda bi gospodin ?eli? bio u pravu kada bi prose?an godišnji rast društvenog bruto proizvoda, u naredne ?etiri godine, iznosio 28 odsto na godišnjem nivou, ali mi, na žalost, ne možemo da ostvarimo ni planiranih 5 odsto. Prema tome, gospodin ?eli? ne samo da

SD po ko zna koji put upozorava da se iz duboke krize može iza?i jedino urgetnom promenom makroekonomske politike i

zaustavljanjem etatisti?ko – mafijaške privatizacije.

Beograd, 15. jun 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

Juni, juli, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar:

Ekonomska situacija nastavlja da bude teska I losa. Cak se situacija pogorsava. Finannsijska ulaganja u Srbij su vrlo rizicna, privatizacije su cesto nelegalne, proizvodnui kapaciteti zastareli, nema trzista ni kapitala, osuli su se u znacajnoj meri I kadrovski resursi. Bukte tenzije na relaciji poslodavci-zaposleni-sindikati, ima cestih strajkova, nema adekvatne sudske zastite.prava zaposlenih.,dolazi do osetnog pada vrednosti dinara.,paad industrijska proizvodnja I nastavlja se opsti privredni kolaps.

.31.10.2003.

U prošloj godini Srbija je pored katastrofalnog ukupnog spoljnotrgovinskog

bilansa ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans i u sferi poljoprivrede.Ove

godine situacija je još gora.Prema devetomesečnim podacima negativan bilans

beleži se čak i kod onih proizvoda koji su decenijama bili osnova našeg

izvoza:jabuke,šljive,beli luk,mineralna voda.U prvih 7 meseci Srbija je uvezla

21854 tone jabuka,a širom Šumadije,Toplice,Istočne Srbije tone i tone jabuka

propadaju zbog neorganizovane poljoprivredne proizvodnje.Srbija je izvezla 7

miliona litara mineralne vode,ali je bespotrebno uvezla preko 9 miliona litara.Srbija

zajedno još jednom protestvuje protiv takve ekonomske politike,jer apsolutnom

liberalizacijom spoljnotrgovinskog poslovanja guši se domaća proizvodnja,a

stimuliše plasman strane robe.

06.11.2003.

Srbija zajedno skreće pažnju na današnju izjavu direktora Fonda za stočarstvo

Milomira Njegomira koji tvrdi ''da majska Uredba vlade Srbije za podsticaj izvoza

poljoprivrednih proizvoda ustvari predstavlja blokadu ionako siromašnog izvoza

obezbeđuje podsticaj za samo 5 grupa proizvoda (juneće meso,mlečni

proizvodi,kupina,višnja i vino),što nikako ne obezbeđuje intenziviranje izvoza

živinskog mesa,jaja,jagnjećeg i svinjskog mesa,rečne ribe,prerađevina...

Posledice neodgovornog ponašanja u oblasti poljoprivrede su velike:Srbija sada

manje izvozi nego i za vreme sankcija,a u 2003. godini nismo izvezli još ni jedno

jagnje.

Bez ozbiljnog,državnog pristupa,stimulisanja revitalizacije poljoprivredne

bilans i ulaziće u nove finansijs

12.11.2003.

Prema najnovijim podacima koji su ovih dana objavljeni u svetu,između 195

rangiranih zemalja Srbija i Crna Gora se nalazi u grupi visokorizičnih zemalja za

finansijska ulaganja u 2004. godini.Iznad ove grupe samo je Somalija zemlja sa

višim,odnosno ekstremno visokim,rizikom za ulaganja.

Za Srbiju zajedno ovakav poražavajući zaključak nije nikakvo

iznenađenje.Zemlja koja za protekle 3 godine nije uspela da povrati poverenje

svojih građana u institucije sistema i koja nije faktički ni pokušala da stvori

ambijent za javnu,slobodnu i nezavisnu tržišnu utakmicu domaćih privrednika i

stranih investitora,ne može bolju ocenu ni zaslužiti.

14.11.2003.

Privatni preduzetnici,posebno oni koji se bave proizvodnjom,zaista su u izuzetno

teškoj situaciji.Na sva zvona najavljivani krediti i dalje su veoma teško dostupni,ili

su prateći troškovi za njihovo dobijanje ogromni,pa se oni preduzetnicima ne

pomenutoj oblasti:

Privatnik koji se bavi proizvodnjom i zapošljava 35 radnika dobio je od

republičkog fonda za razvoj kredit od 2 miliona dinara sa korektnom godišnjom

njegove proizvode već potražuju kupci u Srbiji.Iako taj preduzetnik zalaže

hipoteku (proizvodna hala sa opremom) koja je procenjena od zvaničnih organa na

Sada,odnosno njena filijala u Trsteniku,tražila mu je da uplati unapred iznos od

420000 dinara kako bi mu dala garanciju.Dakle,uprkos postojanja hipoteke,banka

traži iznos čak od 21% od ukupne vrednosti kredita.Zaista skandalozno.

Srbija zajedno saopšta

Петак, 12. септембар 2003.

„Препород привреде Србије треба да се темељи на три носећа стуба: пољопривреда,

путна мрежа и мали и средњи бизнис. Србија производи здраву храну и воду, а то је

роба која ће за двадесет година на светском тржишту бити скупља од злата“, изјавио

је председник СПО Вук Драшковић на изузетно посећеном предизборном митингу

Српског покрета обнове и Нове Србије у Прибоју.

„Један од најважнијих задатака нове власти, која ће бити формирана после следећих

избора, биће обезбеђивање бескаматних дугорочних кредита за село и гарантовање

да ће држава да откупи све што сељак произведе“, нагласио је Драшковић.

Он је рекао „да се у Србији, поред главних путних праваца, као што је коридор

„Десет“, морају изградити и модерни асфалтни путеви до српских градова и села“.

„Треба ослободити огромне стваралачке снаге ове нације. Са садашњом влашћу

треба да оде и важеће начело да су порези важнији од свега.

На првом месту мора бити подстицање производње, па тек онда инсистирање на

порезима“, поручио је Драшковић.

Понедељак, 6. октобар 2003.

Српски покрет обнове подржава професоре и здравствене раднике који захтевају да

Потребна је солидарност свих који примају мале или нередовне плате, пензионера,

сељака, више од милион незапослених, као и осталих незадовољних, преварених и

опљачканих грађана.

Економски и социјални циљеви могу да се остваре једино ако сви удруже своје

протесте, по начелу: „Сви за једнога, један за све!“

онедељак, 27. октобар 2003.

Осетан пад вредности динара у односу на евро последица је изузетно лошег

економског и политичког стања у држави.

Девалвација је логичан резултат раста незапослености, пада индустријске

производње, општег колапса привреде и неповерења огромне већине грађана у

Владу и парламент.

Уколико не буду хитно расписани превремени парламентарни избори, национална

валута наставиће да пада, што ће изазвати још драматичније последице.

ембар 2003.

Предлог буџета Републике Србије за 2004. годину показује да Влада има намеру да

настави погубну економску политику покривања буџетског дефицита даљом

распродајом предузећа у Србији и новим задуживањем у иностранству. Резултати

овакве економске политике осећају се свакодневно и остављају разарајуће

последице по српску привреду и друштво у целини.

Овакав предлог буџета је више него убедљив разлог да се ова нестручна Влада, коју

чине људи огрезли у корупцију, што пре пошаље у политичку историју.

003.

„Српски покрет обнове сматра да је спори раст производње, па чак и пад

производње, највећа слабост текуће економске политике. Зато се морају предузети

хитне мере, као и дугорочне мере за преокретање овог тренда и за убрзани раст

производње, који истовремено значи пораст запослености и отварање нових

радних места“, изјавио је председник СПО Вук Драшковић, током посете Пиротском

округу, приликом које је представио Акциони програм за убрзни привредни развој и

раст запослености у Србији.