XXI.Obrazovanje –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

Medjunarodne konvencije o zastiti ljudskih prava , Ustav i zakoni garantuju svima pravo na obrazovanje i ravnopravne uslove ucenja. Svako ima pravo na slobodan izbor obrazovanja pod jednakim uslovima bez obzira na naciju,veru, pol i ubedjenje. Svako ima pravo da bude biran i obavlja zadatke obrazovnih kadrova bez obzira na svoje ubedjenje, naciju ili pol.

Ova prava nisu obezbedjena u svakodnevnoj praksi.

I s t o r i j a t .

Obrazovanju je pridavana izuzetna paznja u prethodnoj Jugoslaviji, koja je pretendovala da svima obezbedi ravnopravne uslove ucenja u cilju humanizacije obrazovanja i stvaranja slobodne svestrane i potpune socijalisticke licnosti.

Analiticari prethodnog perioda referisu da je uzlazna linija koincidirala sa uspesima samoupravnog socijalizma , i da je dekadencija upravo nastala onda kada je samoupravni brod poceo da tone.U ovome periodu se zapazaju dva kontradiktorna procesa .Sa jedne strane sira demokratizacija obrazovanja radi dobijanja potrebnih kadrova, a u isto vreme pokusaji da se obrazovanje podvrgne sve izrazenijoj politizaciji i da postane instrument drustvene kontrole ,radi konzerviranja drustvene distance i drustvenog status quo.

Posle pocetnih rezultata javilu su se pukotine i promasaji. To je bilo posledica cestih eksperimenata i promena cije troskove ne bi mogle podneti ni mnogo bogatije drzave.Uvidjalo se da je skolska mreza bila nefunkcionalna i da su obrazovni programi bili optereceni faktografijom, umesto resavanjem problema i prakticnim radom. Nije se vodilo mnogo racuna o tome da svrseni strucnjaci budu sto kvalifikovaniji, jer je potreba za njima bil hitna i nije se imalo vremena za zadovoljenje najvisih standarda, rezultat je ponekad bio kvantitet umesto kvaliteta. Vise su na ceni bila neproizvodna zanimanja.

Kriza koja je sve vise bila prisutna od 1960-ih nije mimoisla ni obrazovanje. Ovde se naime najvise osetila. Nastao je period sveopste politizacije ,pa i obrazovanja.

Iz godine u godinu siromastvo je bilo sve vece, rasle su nejednakost (K.Marks:"Obrazovanje je drustveno uslovljeno"), sto se odrazavalo i na ucenje, kako na nivou porodice (stambeni i drugi uslovi, ishrana, ) i u obrazovnoj sredini.

Narocito su bile porazne posledice .Reforme usmerenog obrazovanja (tzv."Suvarica") koja je pocela 1977/78 i ciji je idejni tvorac bio dr.Stipe Suvar .Ova reforma je bila zasnovana na intencijama X Kongresa SKS (saveza komunista Srbije) o preobrazaju vaspitanja u skladu sa razvojem socijalistickog samoupravnog sistema, radi jacanja vlasti radnicke klase. Umesto da se krene svetskim tokovima, osavremeni obrazovanje, podstakne veca primena nacela sposobnosti u obrazovanju, da se

obrazovanje ucini efikasnijim i produktivnijim, obrazovanje je bivalo politizirano i gurano u narucje marksizma.

Navodno je bio cilj da se obezbedi veca orijentacija na proizvodna zanimanja, i uklanjanje dualiteta izmedju umnog i fizickog rada,i da se obezbedi obrazovna orijentacija u skladu sa afinitetima i sposobnostima, i u isto vreme vodeci racuna o potrebama privrede za razlicitim profilima zanimanja. Jedan od navodnih ciljeva je bio prevazilazenje socijalnih razlika.

Sprovedene su korenite izmene obrazovanja, umesto tri ranije skole (gimnazije koja je omogucavala upis na studije,tehnicke skole i radnicke skole), uvedena je jedna zajednicka skola. Prve dve godine su bile zajednicke, (tzv.opste obrazovanje) i obavezne za sve. U drugoj fazi koja traje dve godine smerovi i zanimanja bili su izabirani prema afinitetima. Kriterijumi za dalju prohodnost ,prema intelektualnim ili radnickim zanimanjima su bile ocene , i u izvesnoj meri rezultati na testovima na prijemnim

ispitima.

Opozicija i disidenti su ovoj reformi stavljali na teret dogmatizam, kulturnu revoluciju, primitivizam, (gusenje sposobnih u korist"svojih"). Naime, usled osiromasenja i flagrantnih socijalnih razlika i politizacije obrazovne sredine, jos je vise bilo priguseno funkcioinisanje nacela sposobnosti, pa su prilicno cesto umesto najnadarenijih, najbolji djaci bili oni koji su imali najbolje uslove zivota i ucenja i kojima je bio obezbedjen najbolji prijem u obrazovnoj sredini (koja je bila izuzetno imprsionirana drustveno-politickim polozajem roditelja).Razume se bili su mnogi odlikasi i vukovci koji noisu bili samo iz privilegovanih porodica, ne treba do kraja uopstavati. Otuda su deca iz politicki bolje stojecih porodica bila kanalisana prema "intelektualnim"zanimanjima a ostali prema"radnickim",te je tako bila osigurana intencija da deca budu isto sto i roditelji, tj. cuvanje status quo. Nastavni programi su bili politizirani, izbor nastavnih kadrova je bio u rukama Ministartsva prosvete i etatistickih centara moci (MPP-moralno politicka podobnost).

Ova reforma je napustena 1990 a zatim 1992 godine kada se vratilo na neki nacin raniji sistem skola.Uvidelo se da ova reforma nije eliminisala ni jedan od nedostataka prethodnog obrazovanja., nego da je situaciju pogorsala. Stvorene su nove politicke tenzije i nepotrebna politizacija, vece socijalne razlike, nepoverenja i lose procene, i zarista sukoba, mnogi ucenici su usmereni u pogresnom smeru, ili demoralisani, potisnuti i gurnuti u apatiju ili razocarenje..Naneta je ogromna steta koju trpimo i danas .

Iako je vraceno na raniji sistem obrazovanja, sustina je ostala ista .Prohodnost je zasnovana na ocenama, mada u manjoj meri, koje u sadasnje jos vece vreme siromastva i nejednakosti nisu u dovoljnoj meri odraz sposobnosti nego uslova zivota i ucenja. U medjuvremenu socijalne razlike su jos vece.

U obrazovanju nastaju nova kretanja.Nama je potrebna korenita reforma obrazovanja. Umesto toga se bavim svadjama.. Obrazovanje je u previranju. Umesto priljeznog rada na ovome kljucnom sektoru, nastavljaju se svadje i strajkovi, borbe klanova, hajke. To je mrcvarenje naseg podmlatka kome treba pojas za spasavanje, treba nam nova reforma obrazovanja, njemu nude dalja propadanja.

B.Rezime

U 2003 godini ima nekih poboljsanja u ovoj oblasti u odnosu na ranije godine, ali one se ne mogu oceniti kao neka ozbiljnija kretanja .Potrebna je korenita reforma obrazovanja.

II.Stanje u 2003 godini

Oko 50 studenata Novosadskog univerziteta je u januaru blokiralo jednu od najprometnijih raskrsnica u tom gradu. Razlog za protest jesu neisplacene naknade, stipendije i krediti, koji kasne po nekoliko meseci .

Sindikati prosvete u Srbiji najavili su da ce u ponedeljak, 17. februara stupiti u generalni strajk zbog neuspelih pregovora sa Vladom Srbije oko cene rada i spornih 0,50% povecanja

POÈETAK DRUGOG POLUGODI©TA DOVEDEN U PITANJE

Beograd -- Poèetak drugog polugodi¹ta za uèenike osnovnih i srednjih

¹kola u Srbiji doveden je u pitanje, po¹to su tri reprezentativna

sindikata prosvete najavila da æe u ponedeljak organizovati ¹trajk zbog

odbijanja Vlade Srbije da im odobri poveæanje cene rada za èetiri odsto.

Ministar prosvete Ga¹o Kne¾eviæ je rekao za B92 da je jedini naèin da se

ova sredstva isplate prosvetarima ¹tampanje para ili oduzimanje novca

od, na primer, penzionera. "Izlaz iz situacije je u svesti prosvetnih

radnika. Zahtevi sindikalnog rukovodstva i prosvetnih radnika su u ovom

trenutku veliko optereæenje za bud¾et sa malim efektom na d¾ep svakog

zaposlenog. Bio bih sreæan ako bi prevladala svest i sutra poèela

nastava", rekao je Kne¾eviæ u nedelju. Poveæanje cena rada od 4 odsto za

februar, mart, april i maj tra¾e

Sindikat obrazovanja Srbije, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost". Ministar

finansija Srbije Bo¾idar Ðeliæ izjavio je da za celu tekuæu godinu rast

plata ne mo¾e biti veæi od predviðene inflacije od devet odsto, a

predstavnici sindikata ¾ele da plate taj procenat dostignu veæ u prvih

¹est meseci. "Mi ne mo¾emo dati pozitivan odgovor neèemu ¹to bi ugrozilo

na¹e javne finansije", rekao je Ðeliæ.

PREKINUT ©TRAJK PROSVETARA, POSTIGNUT DOGOVOR

Beograd -- Ministarstvo prosvete Srbije i predstavnici tri najveæa

sindikata u èetvrtak su posle 6 sati pregovora potpisali protokol o

zaustavljanju ¹trajka u osnovnim i srednjim ¹kolama. Kako je za Radio

B92 izjavio predsednik Samostalnog sindikata prosvete Branislav

Pavloviæ, odreðena je cena rada za prvih 10 meseci u ovoj godini.

Pavloviæ je naglasio da je dogovoreno da za februar, mart i april plata

prosvetara bude poveæana za 3,5 odsto. "Za maj i jun je dogovoreno

poveæanje od 4 odsto, a za jul, avgust i septembar jo¹ 4,5 odsto.

Sindikati su obavezni da u petak ili najkasnije u ponedeljak obustave

¹trajk, a Ministarstvo prosvete je obeæalo da ¹kole koje su ¹trajkovale

neæe snositi posledice. Pregovori o poslednja 2 meseca ove godine i o

ceni rada za bud¾et 2004. moraæe da budu gotovi do 15. oktobra", rekao

je Pavloviæ. Ministar prosvete Ga¹o Kne¾eviæ izjavio je da je tokom

pregovora iskazano obostrano razumevanje za stanje u prosveti i naglasio

da sankcija za uèesnike u ¹trajku neæe biti. "Iz ovoga moramo da nauèimo

da vreme nije na¹ saveznik i da bismo u oktobru morali da napravimo

dogovor za 2004. Problemi nastaju kada bivamo dovedeni u cajtnot, a zato

su ¹kole i ustale", rekao je on.

Obrazovanje je u previranju, ima pomaka ali vlada siromastvo i nema sredstava, ima i mnogo birokratskih otpora. Reforma obrazovanja treba da bude plod rada svih relevantnih strucnjaka.

SINDIKAT OBRAZOVANJA SRBIJE:

MOGU? ŠTRAJK 1. SEPTEMBRA

Sindikat ?e se obratiti za pomo? Me?unarodnoj organizaciji rada i Internacionali

obrazovanja jer su svi rokovi prošli, a tri ministarstva opstruiraju pregovore

Sindikat obrazovanja Srbije upozorio je da ?e, ako do 20. avgusta ne bude

potpisan poseban kolektivni ugovor za osnovno i srednje obrazovanje i domove

u?enika, zaposleni u obrazovanju 1. septembra stupiti u generalni štrajk.

Predsednik tog sindikata Dragoslav Pavlovi? rekao je da taj ugovor treba da

reguliše zarade zaposlenih i tehnološke viškove, kojih ?e, prema procenama

sindikata, naredne godine biti više hiljada.

Sindikat obrazovanja Srbije ?e se obratiti za pomo? Me?unarodnoj

organizaciji rada i Internacionali obrazovanja jer su svi rokovi prošli, a tri

ministarstva koja je Vlada odredila da u?estvuju u pregovorima sa sindikatima

opstruiraju pregovore, naglasio je Pavlovi?.

Tokom cele godine se vode rasprave o reformi obrazovanja, uvodjenju verskog obrazovanja u skole.Nema znacajnijih promena na bolje 2003 ni u ovoj oblasti. Pozivamo zato citaoca da prouci stanje u ranijim godinama.

2.Stanje u 1999,2000 i 200, i 2002 god

-1999 god

Iizrazavamo veliku zabrinutost trendom koji je uzela vlast u Srbiji, pa i u obrazovanju.

Danasnje stanje u obrazovanju se karakterise osiromasenjem ucenika, studenata i obrazovnih ustanova, socijalnim nejednakostima, politickim kriterijumima i procedurama izbora nastavnih kadrova, obrazovanje je zastarelo i nefikasno, programi su optereceni faktografijom i bubanjem ,umesto resavanjem problema. Opala je disciplina, ima korupcije, skolska sredina i dvorista su nesigurni. Neizvesna je buducnost sto se tice zaposljavanja.

Problem obrazovanja je vrlo slozen i tezak i produbljuje se iz godine u godinu, iz meseca u mesec. Ovo se cini ili iz neznanja donosioca odluka ,ili zle namere.

Sve ovo sto se desava u obrazovanju je samo vidljivi delic ledenog brega (ne vidi se sta je ispod vode, i koje ga struje guraju).Potrebna je velika opreznost i odmerenost u zakljuccima i predlozima mera.

Problem obrazovanja se jedino moze razresiti korenitom i sustinskom reformom obrazovanja. A za sta su potrebni uslovi, postojanje pravne drzave i bogatije drustvo.Toga sada nema. Zato takvu reformu treba ostaviti za buducnost. Januara ove godine se saznalo u javnosti da vlada priprema novu reformu obrazovanja. Medija su prenela inicijativu pojedinih organizacija za zastitu ljudskih prava da se preduzmu mere da se intencije i postulati ove nameravane reforme obznane i stave na javnu raspravu, da se spreci ranija praksa da se javnost i nacija stave pred svrsen cin, kao sto je to bilo sa ranijim reformama i aktuelnim zakonima (o univerzitetu, informisanju, koncesijama, privatizaciji).

Smatramo da sada treba preduzeti neophodne mere da se omoguci prezivljavanja gradjana, tekuce funkcionisanje obrazovnih ustanova, da se zaustavi nepotrebna birokratizacija i pocnu procesi demokratizacije. Sustina ovoga momenta po nama je, da se ne isticu isuvise kao faktor prohodnosti rezultati ucenja jer oni nisu sad u dovoljnoj meri odraz objektivnih merila. Treba

pomoci vecini ucenika da prodju sadasnju krizu, da ne potonu.

A.Univerzitet.

U 1998 godini poredak je preduzeo drasticne mere da stavi pod potpunu kontrolu sest drzavnih univerziteta u republici. Narodna skupstina Republike Srbije je na predlog Vlade Republike Srbije, 26. maja 1998. godine usvojila novi Zakon o univerzitetu. kojim se fakticki ukida i ono malo autonomije koje je imao dotada. Zakon ovlascuje Vladu da postavlja upravne i nadzorne organe na drzavnim univerzitetima i fakultetima ,te da kontrolise izbor nastavnog osoblja. Za rektore univerziteta su postavljeni clanovi SPS i JUL-a ,a medju dekanima i clanovima upravnih odbora nalaze se skoro iskljucivo clanovi i pristalice

ovih stranaka.

Skloni smo da emitovanje jednog ovakvog Zakona vidimo kao intenziviranje esktremnih shvatanja i prodor na scenu sve prisutnijih ekstremista koji se nazalost sve cesce nalaze na kljucnim polozajima gde ne bi nikada trebali da budu. Izgleda da je crveno-crna koalicija smislila da univerzitet treba razoriti!

To je deo opsteg procesa etatizacije svih institucija i radikalizacije u drustvu. Ponavljamo ono sto smo rekli prethodno (odeljak o radnim odnosima) da je ovakvo stanje na univerzitetu postojalo od 1945 godine, da se sada radi samo o ciscenju univerziteta od sve vise prisutnih profesora opozicionara koji su uspeli da se afirmisu na univerzitetu od pojave visestranacja, od kojih su neki u vrhu opozicionih stranaka. Na delu je nastavak dogmatskih praksi obracuna i drasticno dalje pogorsavanje stanja u obrazovanju i u drustvu. Zeli se uterati strah u kosti i stvoriti poslusnost nastavnih kadrova, obeshrabriti studente da se bore za promene, i pre svega sprovoditi sve prepoznatljiviji koncept vanredne situacije koji ima za cilj rusenje bazicnih drustvenih instituicija i sistema.

Ovaj Zakon je stvorio izuzetno slozenu i tesku situacija koja je imala za rezultat stalne kontfliktne situacije na univerzitetu, isterivanja iz radnog odnosa nastavnih kadrova, gubljenje vremena u svadjama i sterilnim raspravama umesto u radu i ucenju, dalje slabljenje discipline, osiromasenje i odlazak van zemlje obrazovnih kadrova i nadarenih studenata. Time je podstaknuta negativna selekcija na univerzitetu, favorizovanje podobnih umesto sposobnih, Univerzitet je degradiran i takoreci privatizovan

od grupa na kljucnim pozicijama koja najcesce po politickim i licnim simpatijama i antipatijama, sprovode kadrovsku politiku, odobravaju ili neodobravaju izradu teze, strucno usavrsavanje u inostranstvu, resavaju o stambenim pitanjima. Nezavisni sindikat BU(Beogradskog univerziteta) saopstava januara da se smisljeno trosi energija zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi, zahteva resenje nagomilanih problema, povecanje zarada za 20%, i vise sredstava za pokrice troskova

poslovanja.

Prema ovom Zakonu je predvidjeno potpisivanje ugovora o radu, s, obzirom da su nastavnici i saradnici kao glavni vid otpora novom Zakonu o univerzitetu odabrali nepotpisivanje ugovora o radu, sto je predvidjeno tim Zakonom, to je krajem leta i pocetkom nove skolske godine doslo do otpustanja ili premestaja na druga radna mesta (u jos nepostojece naucne centre) jednog broja nastavnika i saradnika koji su, dakle, odbili da potpisu ugovore o radu. Najvise je represalija, pa i otpustanja i

premestaja zaposlenih, bilo na Filoloskom, Elektrotehnickom i Pravnom fakultetu u Beogradu. (Napominjemo da je zapostavljeno stanje na visokoskolskim ustanovama u unutrasnjosti i da tamo ima slicnih zloupotreba).

Dekan Filoloskog fakulteta u Beogradu, Radmilo Marojevic, izvrsio je temeljnu reorganizaciju strukture ovog fakulteta, ukidajuci stare, stvarajuci nove katedre, premestajuci studijske grupe s jedne na drugu katedru. Najveci su otpor pruzili nastavnici, saradnici i studenti sa (ukinute) Katedre za opstu knjuzevnost i teoriju knjizevnosti, odakle se otpor postepeno sirio na ostale katedre ovog fakulteta. Na Filoloskom fakultetu u Beogradu je zatim doslo do smene dekana Marojevica Radmila i naimenovan je novi dekan Rade Bozovic. Smeni dekana je prethodio obracun dovedenih batinasa sa studentima ovoga

fakulteta i sa clanovima Studentskog pokreta"OTPOR". 4 februara siledzije su pretukle 50 studenata koji su zadobili lakse povrede. Posle batinanja u zgradi fakulteta se okupilo oko 100 studenata, posle cega je Marojevic saopstio da je batinanje naredjeno spolja i podneo je neopozivu ostavku. Studenti su podneli orocen zahtev novom dekanu da se ispune njihovi zahtevi:

povratak otpustenih profesora, izmena statuta . Nezavisni sindikat Filoloskog fakulteta i studenti su tom prilikom najavili podnosenje krivicnih prijava protiv ranijeg dekana i ucesnika batinanja studenata. Studenti su bili i posle incidenta izlozeni pretnjama batinasa preko mobilnih telefona.. Ali na ovome fakultetu je doslo do pobede demokratije, svi koji su bili otpusteni su posle 100 dana bojkota nastave vraceni na posao.

Prema nezavisnim medijima dekan Filozofskog fakulteta je izjavio :"na delu je unistavanje univeziteta"

Pocetkom godine tenzije se ne smiruju na Elektotehnickom fakultetu, gde se vodi istinski rat izmedju grupe profesora i dekana.

8 profesora je zatim dobilo sudska resenja o povratku na svoja radna mesta, bili su prethodno nezakonito udaljeni i odredjeni da rade kao naucni saradnici. Sindikat ETF je tuzio dekana zbog neovlascenog ispitivanja studenata iz matematike, tvrde da su dekan u Naucni savet ETF doveli svoje ljude i cak jednog"honorarca" . Ovakav stav novih univerzitetskih vlasti i nekih dekana

dovodio je do protesta i okupljanja studenata radi davanja podrške profesorima. Na Elektrotehnickom fakultetu organizovan je protest studenata, koji su tokom nekoliko meseci bojkotovali nastavu trazeci smenu dekana Vlade Teodosica, clana Upravog odbora ETF Miloša Labana, kao i povratak svih profesora u proces nastave. Protestni skupovi su se uglavnom odr?avali u centralnom holu zgrade ETF ili ispred zgrade, zbog toga što je privatno obezbe?enje, koje je anga?ovao dekan Vlada Teodosi?, spre?avalo studente da u?u u hodnike koji vode do u?ionica.

Slavoljub Marjanovi?, redovni profesor ETF, još je 8. jula 1998. dobio rešenje dekana kojim se udaljava s mesta profesora i kojim mu se uskra?uju, kako je navedeno, sva prava i obaveze. Od tada nije mogao da dr?i nastavu, ve?be i ispituje studente, iako zvani?no nije dobio otkaz. Marjanovi? je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo sudski postupak, tra?e?i da sud donese privremenu meru i vrati ga na posao do okon?anja sudskog spora. Dokazni postupak u ovom su?enju Elektrotehni?kom fakultetu, koje vodi sudija Radun Bubonja, završen je 29. januara 1999.

Sredinom jula dekan ETF daje otkaz profesorki Srbijanki Turajlic, i drugim nastavnim kadrovima "zbog neispunjavanja radnih obaveza za vreme rata ".U odgovor na ovu nezakonitu meru sindikati i studenti traze povaratak S. Turajlic na ETF. .Sindikat ETf ustaje protiv dekana Teodosijevica. 27 septembra dekan ETF je zabranio profesorima da dodju u kabinete a kasnije presekao internet vezu. U septembru je jos pet profesora na ovome fakultetu bilo pred otkazom.

Za 1 i po godinu od zavodjenja novog Zakona o niverzitetu na ETF je ostalo bez posla 70 zaposlenih .Sa Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu, koji je svojevremeno svrstavan medju 15 najboljih visokoskolskih ustanova ove vrste u svetu, oterano je ili samovoljno otislo cak 45 profesora i mladjih saradnika!

Na fakultetu politickih nauka dekan je odbio prihvatanje doktorske disertacije Snezani Milivojevic sa obrazlozenjem da je prekoracen rok od 5 godina (radila 7 godina),kaze da su i drugi prelazili rok pa nije

bilo zabrane. Ocenjeno je da ovaj spor ima politicku pozadinu.

Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je oduzet predmet profesoru Sebiscevicu sto se ocenjuje kao znak diskriminacije jer nema stvarnog povoda za takvu meru. Na kraju mu je dat otkaz . Pocetkom novembra dekan Ekonomskog fakulteta je urucio otkaz docentu Mihailu Arandarenku, zato sto je postao clan Grupe 17 nakon cega je protetsvovala Grupa G 17 prema kojoj dekan otpusta najbolje predavace na Ekonomskom fakultetu.

Sindikat fakulteta fizickog obrazovanja u Beogadu je zatrazio ktrajem jula , smenu dekana, jer ne postuje zakon. V.Komazec direktor Vise poslovne skole je napadnut na ulici i tesko povredjen sto je ocenjeno kao pokusaj ubistva.Profesor Komazec je izjavio da je to osveta i kazna sto se protivio finansijskim malverzacijama., i da je to pokusaj ubistva.

Najveci broj otpustenih nastavnika i saradnika zatrazio je sudsku zastitu. Pored uobicajene sporosti sudstva u Srbiji, za ove je sudske procese znacajno to sto sudovi ne postupaju isto u svim slucajevima.

?arku Trebješaninu, redovnom profesoru Defektološkog fakulteta, dekan ovog fakulteta Slobodan Jakuli? uru?io je po?etkom oktobra 1998. rešenje kojim se upu?uje na rad u nepostoje?em Institutu za defektologiju, zbog toga što je Trebješanin odbio da potpiše ugovor o radu, kako predvi?a ?lan 165. Zakona o univerzitetu. Posle Trebješaninove sudske ?albe, sud je 4. decembra 1998. doneo privremenu meru da se Trebješanin vrati na fakultet.

Slobodan Petkovi?, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, dobio je odlukom dekana Slobodana Jovi?a otkaz 29. septembra 1997, zbog toga što se pet uzastopnih dana nije pojavio na radnom mestu. Petkovi? je ve? tada tvrdio da je odluka motivisana politi?kim razlozima, zbog njegovog anga?ovanja u Studentskom protestu 96/97. Nakon skoro godinu i po dana su?enja, Petkovi? je decembra 1998. dobio presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu kojom se dekanu Jovi?u nala?e da ga u roku od 24 ?asa vrati u nastavu.

Prepoznatljivo je da je ovaj zakon delo jedne grupe u poretku koja zagovora ekstremna resenja, ali se takodje prepoznaje da ima i otpora u samom aparatu, mada ne energicnijih, u nekoliko je navrata cak bilo i najava da ce u prolece 1999. godine biti donete izvesne izmene Zakona o univerzitetu, bez preciziranja o kakvim bi se izmenama moglo raditi. Ali do toga nije doslo. Jer nije doslo do razvoja demokratskih trendova, nego do jos izrazenijeg zamracivanja drustvene scene.

Evropska rektorska konferencija je maja 1999. zbog ovakvog Zakona na godinu dana suspendovala iz svog ?lanstva sve univerzitete u Srbiji. Konferencija je ocenila da je ovaj zakon prakti?no ukinuo autonomiju univerziteta i akademske slobode, te da zahtev za vra?anje u Uniju srbijanski univerziteti mogu podneti tek ukoliko se izmeni Zakon. Zbog suspenzije iz ?lanstva, univerziteti iz Srbije ne?e mo?i da u?estvuju u radu na skupovima kao što je, na primer, proslava pedeset godina postojanja Konferncije, ?iji je osniva?, izme?u ostalih, bila i bivša Jugoslavija. Do ponovnog uklju?enja u ?lanstvo, tj. do donošenja novog

ili suštinske izmene postoje?eg Zakona o univerzitetu, Evropska rektorska konferencija ?e sara?ivati samo sa Alternativnom akademskom obrazovnom mre?om.

Zbog degradacije situacije na univerzitetu, Medjunarodna asocijacija univerzitetskih profesora vec je nagovestila da postoji opasnost da vise nece priznavati diplome nasih univerziteta.

Ako do toga dodje, nova jabuka razdora ce biti katalizator krize koja ce se produbljivati, sto ce jedva docekati oni koji vladaju putem haosa i vanredne situacije, temelji mnogih visokoskolskih ustanova doista su ozbiljno poljuljani, vlast ce opet optuziti NATO i Zapad.

Ovakvom internacionalizacijom obrazovanja se nastavlja i pojacava politizacija univerziteta i obrazovanja, stvaraju nove lose procene i drustvene zavade. i podsticu nova suceljavanja. i ekstremizmi, upravo onda kada nam je potrebna pragmaticnost. Ukoliko ne uspemo da zaobidjemo zamke i preskocimo ove novonastale prepreke, samo cemo gubiti ugled u svetu kao"nedorasli""balkanci""bantustanci".

Vlada i koalicija na vlasti nastavljaju i pojacavaju politizaciju obrazovnih ustanova., ne samo putem intenziviranja politizacije kadrovske politike, nego i kada su u pitanju ucenici i studenti.

Ove godine vlast je odlucila na univerzitete u Srbiji upisani su svi koji zele da studiraju, pa je indeks dobilo 45.000 brucosa, sto je cak 40 odsto vise nego prosle godine!

Ovaj gest Vlade i Ministartstva prosvete kao takav se ne moze kritikovati, naprotiv je za svaku pohvalu. i takva mera je zapisana u nasem programu o obrazovanju. Treba dati svima sansu, ne samo najboljima jer su uslovi zivota i ucenja neravnopravni i ovim se taj negativni faktor koriguje. Mi ovu meru podrzavamo.

Ali ujedno se pitamo da li je iskrena namera po sredi ili nesto drugo? Cinjenicu da na 83 fakulteta u Srbiji jednostavno nema mesta za tu armiju studenata. Nema stolica, klupa, ucionica, o knjigama, hemikalijama, laboratorijama, vezbama da i ne govorimo. Kako je to nedavno rekla prof. dr Srbijanka Turajlic, jedan od najuglednijih profesora beogradskog ETF koja je zbog nepotpisivanja ugovora i svojih javno izrecenih kritika o Zakonu o univerzitetu dobila otkaz: ”Mladi ce ici na fakultet, ali

oni nece studirati!”

Mnogi fakulteti nemaju jednostavno kapacitete da prihvate sve studente.: Filoloski fakultet nece svim studentima moci da ponudi cak ni stolicu, a na Ekonomskom govore o radu u pet smena i koriscenju alternativnih prostora, na primer, sale “Kolarca”, pa Narodnog univerziteta “Veselin Maslesa. Ima najava o o produzetku radnog dana od 7.00 do 19.30, ali je nevolja sto ni u ovu semu nikako ne mogu da se uklope premeti koji podrazumevaju vezbe.

Ali nepotrebno politiziranje koje je pratilo kvari utisak. Zvanicnici javnosti i studentima predocavaju da je “velika hrabrost” primiti tako veliki broj studenata, ali da je to “odvajanje dela duga za hrabro, dostojanstveno drzanje u odbrani zemlje”. .u ovom kontekstu se govori o “jedinstvu studenata i profesora za vreme agresije”.Obrazovne vlasti daju uputstvo da dekani treba licno da se obrate brucosima na pocetku akademske godine, preporucivsi im da govore o “svemu onome sto je nasa zemlja nepravedno dozivela za vreme agresije”. Najupe?atljiviji primer ovakve nepotrebne politizacije je to što je školska

1999/2000. godina u školama širom Srbije po?ela cirkularnim pismom upu?enim svim direktorima osnovnih i srednjih škola u kome se govori o "agresiji NATO-a na SRJ", a koje je pro?itano na prvim ?asovima nove školske godine. Ministar prosvete Jovo Todorovi? rekao je da je to pismo sastavljeno u dogovoru sa jugoslovenskim i srbijanskim rukovodstvom "kako bi se ?aci podsetili ko ih je bombardovao i ko je ubijao naše ljude". U tekstu se dalje navodi da je "agresija NATO ... po monstruoznosti, bestijalnosti i ignoranciji me?unarodnog prava neuporediva sa bilo ?im u istoriji", "da je Jugoslaviju napala

najve?a vojna sila na svetu ... i da su ta tri meseca umesto školskog zvona slušali zavijanje sirena buku aviona,bombi, raketa ... U ratu ginula su deca, u?enici, vaši vršnjaci, koji sada nisu u školskim klupama. Dobili su petice iz vladanja i preselili se u

ve?nost".

Pitamo se cemu to? Zasto se takva mrznja uliva u srca mladih od kojih ce mnogi sutra napustiti zemlju i otici upravo da zive u zapadnim zemljama protiv kojih ih sada skolske vlasti i poredak indoktriniraju .? Gde ce mnogi od njih biti zapazeni po svojim negativnim stavovima sto ce samo otezati njihovu integraciju i jos vise stvarati losu predstavu o Srbima kao"protivnicima".Njima nece biti povratka u zemlju odakle ih upravo isteruju "branioci nacije". Ujedno iza ovoga se krije zelja za ubiranjem politickih

poena, dobijanja novih glasaca, stvaranje losih procena i haosa, konfuzije. Cemu sve to? Takvi postupci su krajnje stetni po nase mlade i nasu naciju. U ovom kontekstu cinicno zvuce reci ministra za nauku koji porucuje da je “nas najkvalitetniji resurs covek i sistem obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji”.

Univerzitet je u teskoj materijalnoj situaciji, bez sredstava za plate, grejanje, bez potrosnog materijala, stakla, hemikalija, bez periodike, naucno-istrazivackog rada, studenti bez stipendija,( u julu njih 17.000 ceka stipendije vec 6 meseci),udzbenici skupi.

Studentska organizacija"Otpor" se suprotstavlja ovakvom stanju organizujuci ulicne i druge proteste. Udruzenje profesora i istrazivaca zatrazilo je od dekana Beogradskog univerziteta Jagosa Purica da podnese ostavku jer se nije oglasio povodom nedavnog napada na Univerzitet i profesore i batinanje studenata 9 novembra.

U ovakvim okolnostima vise desetina istaknutih profesora BU je na nezakonit oterano sa fakulteta, nekima su oduzeti predmeti za koje su priznati strucnjaci, drugi su ostavljeni bez zadataka, na sporednim radnim mestima, "na ledu" i na krajnje niskoj plati (plata profesora univerziteta je oko 150 DM.).Veliki broj obrazovnih kadrova je napustio zemlju. Univerzitet je obezvredjen i pretvoren u prostor haosa i stetocinstva.

B.Osnovno i srednjeskolsko obrazovanje

Konstatujemo da postoji jedna pojava zanemarivanja stanja u osnovnom i srednjem obrazovanju koje nije nista bolje, nego je cak i gore nego li stanje na Univerzitetu.To je tako jer se pogresno suvise koncentrise paznja na Univerzitet, zato sto je tamo najveci otpor, tamo su ugledni profesori, akademici, knjizevnici, novinari, politicari, celnici opozicionih stranaka. U osnovnom i srednjem obrazovanju koje je"udaljenije" od paznje, stanje se zapostavlja, sindikati su nedovoljno snazni da to obznane, snage

su razasute i neslozne, ljudi su preokupirani svakodnevnim prezivljavanjem u strahu za radno mesto i platu, zabrinuti za sigurnost porodice, bez adekvatne podrske sindikata ,opozicionih stranaka, i drugih, sto ostavlja prostor za jos masovnije i drasticnije zloupotrebe koje nazalost najcesce prolaze bez da budu registrovane i bez adekvatnih mera.

Problemi u osnovnom i srednjeskolskom obrazovanju se mogu svrstati u sledece grupe:

-male i neredovne plate koje kasne po nekoliko mesci i ne prate stopu inflacije

-neisplacivanje regresa i obaveza za topli obrok

-neregulisana pitanja kolektivnog ugovora

-sputavanje prava na sindikalno udruzivanje i strajk

-politizacija obrazovne sredine koja se ogleda u kontroli kadrovske politike preko Ministartsva obrazovanja( SPS)koje naimenuje direktore i odlucuje o prijemu, otpustanju i karijeri nastavnog osoblja.,u skolama ima obracuna i borbi klanova, hajki, progona nepodobnih profesora i ucenika

-u skolama ima korupcije

-skole i skolska dvorista nisu dovoljno bezbedni, ima vrsljanja gangova, reketasa i kriminalaca

-obrazovaje je zastarelo, na osnovu bubanja i faktografije, bez dovoljnog razvoja kreativnosti, skole su

administrativno-birokratske drzavne ustanove,obrazovni programi su jos uvek politizirani i nije uvedena veronauka kao fakultativan predmet, istorijske cinjenice jos nisu prikazane na potpuno objektivan nacin, ucenici su predmet politicke indoktrinacije, kao i nastavni kadrovi

- siromastvo, skole su bez novca, direktori se snalaze da nadju novac da pokriju troskove.,grejanje, potrosni materijal, nema novca za plate, pomagala, udzbenike

- -ucenicki kriminal, delikvencija, ima koriscenja droge, prikrivene prostitucije

- -asocijalni postupci ucenika usled sadasnje krize

- -gubitak interesa profesora i ucenika za obrazovanja i ucenje

Skole su za vreme bombardovanja bile zatvorene. Od bombi je ostecen veliki broj skola. Miinstar Jovan Todorovic je izjavio da zbog rata nijedan ucenik nece ponavljati-sto je mudar potez u sadasnjim nenormalnim okolnostima. Prema testovima inteligencije nasa deca su inteligentna, rezultati koji izostaju su posledica krize .

Profesorske plate u gimnaziji su u proseku 1.000 dinara, i neredovne-prema listu Glas javnosti. U ucionicama je hladno, od kako je zahladnilo pojedine skole, pre svega one koje nemaju parno grejanje salju djake kuci. Poznati su slucajevi progona srednjeskolskih profesora( profesor Jovan Andjelkovic je hapsen i smestan po kazni u psihijatrijsku bolnicu sto je koristio pravo na strajk), ima otkaza, smenjivanja.. U pancevackoj skoli ETS"Nikola Tesla" direktor je suspendovao nastavnika da bi ga sprecio da organizuje strajk. Prema Sindikatu prosvetnih radnika u Srbija ima korupcije u obrazovanju. Krajem marta

profesor u gimnaziji "Sveti Sava"osudjen je na dve godine zatvora zbog primanja mita. Smatramo da ova presuda ima svoju maniplirajucu pozadinu jer je korupcija u skolama rasirena te ovakva reakcija sudova nagoni na razmisljanja zasto kazna jednog profesora a cutanje o ostalima zloupotrebama? Pocetkom marta je uhapsen u Krusevcu Milan Petrovic koji je reketirao maloletnike.Do hapsenja reketasa je doslo i ispred skole Novom Sadu. Nama je poznato da su ovakvi prekrsaji rasireni. U vise navrata stampa je prenela podatke koji govore da skole nisu bezbedne, 1 novembra je napadnut od huligana ucenik

Osnovne skole "Sveti Sava"

U februaru su bili najavljeni strajkovi koji su zatim odlozeni kada bude zavrsen rat. Sa prvim skolskim danima pocelo je da se manifestuje nezadovoljtsvo nastavnih kadrova i pocinju da traze svoja prava.

Strajkovi prosvetara, i njihovi protesti su bunt protiv stanja u drustvu i obrazovanju. Starjkovi prosvetara se sire na celu

zemlju.

Njihovi zahtevi su:

-vece plate, da budu redovne i da prate stopu inflacije

-redovnost isplacivanja

-nadoknade za topli obrok i regres

-zahtev za depolitizovanjem skolstva , otpor represiji i diskriminaciji, zahtev da se postuje pravo na strajk i udruzivanje u sindikate -otpor gasenju skolstva i skola

Poredak je gusio ove proteste laznim obecanjima, pozivima na patriotizam, pretnjama i represalijama strajkaca i onih koji su protestovali, a narocito stvaranjem podela medju razlicitim sindikalnim organizacijama.i strajkackim odborima.

Bilo je i strajkova ucenika (maturanata) koji su se usprotivili odluci ministra da se na ekskurzije ne mo?e i?i u inostranstvo. Naime, maturanti Srbije su 20. septembra 1999. zapo?eli javne proteste tra?e?i da im se, pored ostalog, dozvoli da sami biraju gde ?e oti?i na ekskurziju a ne da im to odre?uje ministar Todorovi?. Posle višednevnih pregovora i protesta, Todorovi? je 24. septembra preina?io svoju odluku o zabrani odr?avanja ekskurzija u inostranstvu, navode?i "da maturanti mogu i?i u bilo koju

zemlju koju odaberu, da mogu da odaberu bilo koju turisti?ku agenciju, ali da on insistira da to budu dobre i pouzdane agencije". Smatramo da je ovo marginalan razlog za proteste i da su maturanti izmanipulisani, borili su se za nevazno umesto za prave razloge. Ne zaboravimo za nesretne slucajeve i udese, incidente za vreme ekskurzija ne samo u zemlji nego i van nje, kojom prilikom su neki ucenici i izgubili zivot ( ne samo sada nego i ranijih godina), ili bili teze povredjeni, pokradeni, opljackani, napadani. Ako se ovo uzme u obzir sasvim je na svome mestu odluka Ministarstva da se ne ide na ekskurzije van

zemlje.

- 2000 g

Stanje u obrazovanju u prosloj godini se karakterise osiromasenjem ucenika, studenata i obrazovnih ustanova, socijalnim nejednakostima, politickim kriterijumima i procedurama izbora nastavnih kadrova, obrazovanje je zastarelo i nefikasno, programi su optereceni faktografijom i bubanjem ,umesto resavanjem problema. Opala je disciplina, ima korupcije, skolska sredina i dvorista su nesigurni. Neizvesna je buducnost sto se tice zaposljavanja.

Obrazovne ustanove su u previranju, cersti su strajkovi i protesti, sindikati su jos uvek razjedinjenui i nedovoljno slozni i efikasni.

2 januara Sindikat obrazovanja Srbije najavljuje strajk u osnovnim i srednjim skolama od 24 .1.2000, ukoliko ne budu ispunjeni svi uslovi, bice ispostovan minimum procesa rada, casovi ce biti skraceni na 30 minuta. Radovan Pavlovic,predsednik Unije sindikata prosvete izjavio je 3 januara da polovina plate u prosveti ne prelazi u proseku 600 dinara, plate zaposlenih u prosveti u osnovnim i srednjim skolama povecane poslednje 3 godine za 15 % , cena rada od 253 utvrdjena pre godinu i po

dana.. Jovan Todorovic izjavio u odgovor na zahteve sindikata da plate ne mogu biti 40 % vece. Branislav Pavlovic, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije izjavio je da ce II polugodiste u ponedeljak 31 januara poceti sa strajkom u skolama Srbije skracenjem casova na po 30 minuta zbog neisplacenih plata i niskih plata. Sindikat obrazovanja Srbije, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Unija prosvetnih radnika Vojvodine i Sindikat"Prosvecenost" traze isplatui decembarskih plata, zaostalih naknada za topli obrok,i povecanje minimalne naknade za 40 % od proseka u republici. Posle prve faze protesta od 30 minuta ukoliko zahtevi ne budu ispostovani, potpuna obustava rada.

Prema"Otpor"-u vise od 30.000 studenata, 400 doktora i 600 magistara nauka je napustilo poslednjih godina zemlju.

Prema Radovanu Pavlovicu iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije :"jos 1991 godine prosecna plata u prosveti je bila 1360 DEM, a krajem 1999 godine samo 65 DEM., tj jedna dnevnica iz 1991 godine., prosek plata u obrazovanju gde je 70 % zaposlenih fakultetski obrazovano je oko 1.230 dinara, i bitno zaostaje za prosekom plata u Srbiji od 1.555 dinara. Profesori su prinudjeni da traze dodatne poslove.:privatni casovi, sverc, ili pomoc rodbine. Teski su uslovi rada, previse ucenika u odeljenjima, oprema je nedovoljna, profesori nemotivisani, kvalitet nastave je sve gori, skola propada i trune. Strajk nije najvise usmeren da se dobiju plate nego da se ukaze da skole propadaju. Treba reci drzavi NECEMO VISE OVAKO"

zakljucio je Radovan Pavlovic

Ministar Jovan Todorovoc je izjavio da se priprema nova reforma,i novi planovi. Izuzetno zabrinuti da se ne napravi novi zakon i jos jedna reforma obrazovanja po ugledu na ranije reforme, ili pak iza ledja javnosti, na nacin kao sto su napravljeni nedavno zakoni o univerzitetu i informisanju ,pozivamo javnost i strucnjake da budno prate one koji pripremaju novu reformu obrazovanja i da se ukljuce jer sutra moze biti kasno.

Od 25 januara docent ETF Zeljko Djurovic nije vise zaposlen, dekan Vlada Teodosic zahtevao da povuce potpis sa peticije, povodom otkaza Srbijanki Turajlic, navodno on ce raspisati konkurs Radi se o obracunu, docent Djurovic se pokazao dosada kao vrlo strucan-tvrde njegove kolege sa ETF.

U februaru su nastavljeni strajkovi i protesti prosvetara, ucenika i studenata.

Zajednickom pozivu drzavnog i nezavisnog sindikata prosvetnih radnika da drugo polugodiste zapocne sa zakonskim strajkom ( skracenje casova na 30 minuta) odazvao se prilican broj vojvdodjanskih skola. Slicno je sirom Srbije. 1 februara u strajku je bilo 400 skola u Srbiji, od toga vise od 100 u Beogradu, i 170 u Vojvodini.

Anketa Ucitejlskog fakulteta je pokazala da su potrebne skolske reforme, neki predmeti su suvisni. Anketirano je 2.000 osnovaca i i 2.000 nastavnika Srbije. Predsednik leskovackog Odbora Sindikata obrazovanja Jovica Marinkovic dobio je 2 februara pretece pismo potpisano sa "Srpska osveta"da ne buni profesopre i ne radi protiv drzave,i da ce biti polomljen. Pismo stiglo u Medicinsku skolu gde je profesor. zaposlen. sto je Marinkovic prijavio policiji.. 3 februara 600 skolskih ustanova u Srbiji u strajku, skraceni casovi. U Srbiji 4 februara 649 skola u strajku ,odnsno 38.950 profesora, sto je 41% zaposlenih u

prosveti, strajkacki zahtevi nisu ispunjeni osim isplate decembarskih zarada. Zele da im se pridruze i Simndikatr radnika u kulturi.

U nekoliko skola koje su u zakonskom strajku je intrvenisala i policija, niko nijre priveden ali su na delu neprimereni pritisci na nastavne kadrove. Slicnih pokusaja je bilo i u Vrnjackoj banji gde je direktor Ugostiteljske skole zabranio profesorima da strajkuju.Predsedenik Opstisnkog veca Sindikata u Kraljevu Desimir Mionic je na zahtrev direktora skole u Kraljevu"Cibukovacki partizani" udaljen iz skole i priveden u zgradu MUP-a na informativni razgovor.,samo dva minuta jer nije bilo povoda, u istoj skoli direktor je suspendovao predsednika sindikata i tri nastavnika je kaznio novcano

Djaci traze ukidanje maturskog ispita.

8 februara u zakonskom strajku 751 skola u Srbiji bez Kosova. U Beogradu od 261 skole casovi su skraceni na 30 minuta u 170 skola, u uzoj Srbiji od 871 skola strajkuje 340 skola.

Grupa nepoznatih mladica bezbol palicama pretula dvojicu leskovackih djaka 8 februara bez razloga, teze povredjeni, ne znaju se razlozi i pocinioci.

Sindikalci nisu zadovoljni razgovorima sa J .Todorovicem ,nista novo, cena rada ce biti poznata do kraja nedelje..Sindikalci najavluju jednodnevni prestanak rada, proteste, izlazak na ulice.U Srbiji 9 februara strajkuje 48 % skola. Ranjen 9 februara ucenik u Leskovcu, dobio prostrelnu ranu kroz koleno, ne zna se ko je. Redar u Studentskoj menzi u Kragujevcu izboden nozem 9 februara. 9dan strajka prosvetara, polovina skola u Beogradu u zakonskom .strajku. U pet gradova Srbije strajk

ucenika,ukidanje mature i podrska zahtevima profesora. Sindikat zaposlenih Filozofskog fakuletta podrzao strajk prosvetara.Radivoje Jovanovic, bivsi upravnik kazneno -poravnog doma u Krusevcu ostetio raznim malverzacijama ovaj dom za 660.000 dinara.

Institut drustvenih nauka odrzao koinferenciju za stampu u Pres klubu: Obrazovna slika Srbije":

Vise od jedne trecine stanovnistva u Srbiji je funkcionalno nepismeno, sto prakticno znaci da ne koristi pisani jezik. Onih sa nepotpunom osnovnom skolom je dvostruko vise. U poslednjoj deceniji iz zemlje je otislo izmedju 50 i 300 hiljada skolovanih strucnih kadrova-pretezno mladih. Ovakva obrazovna slika Srbije nije prevelika briga za vlast jer se, prema brojnim istrazivanjima javnog mnjenja, pokazalo da rezim glasace na izborima uglavnom regrutuje iz redova najneskolovanijih i najstarijih, da se stanje dalje pogorsava i da mi ne zaostajemo samo za svetom nego i za sopstvenom ranijom praksom i

dodaje:

"Cak i u odnosu na pre par godina procenat izdvajanja iz nacionalonog dohotka za obrazovanje gotovo se prepolovio. Pre dve godine je iznosio sest posto nacionalnog dohotka, a sada je tri i po posto. Pre dve godine u apsolutnom iznosu za obrazovanje se po stanovniku se izdvajalo izmedju 45 i 60 dolara, a

danas je taj iznos 18 dolara po stanovniku. Ako se govori po uceniku ili studentu - onda je pre par godina to iznosilo 300 -400 dolara po uceniku, a u zemljama EU je to 5322 dolara po uceniku", izjavila je Mirjana Vasovic.

Beogradski srednjoskolci iz pokreta "Otpor" organizovali su u parku preko puta Ministarstva prosvete Srbije "Veliki javni cas" sa koga su svojim profesorima uputiti poziv na "ozbiljnu zajednicku sindikalnu akciju" radi hitnog ispunjenja zahteva strajkaca u prosveti. "Sa skupa ce biti upucena poruka za sto hitnijim odrzavanjem roditeljskih sastanaka u svim skolama, radi upucivanja svih profesora, roditelja i ucenika u nacin daljeg odrzavanja nastavno-naucnog procesa", saopstio je "Otpor".

Ukoliko roditeljski sastanci ne budu odrzani do 7. marta, srednjoskolci iz "Otpora" ce poceti bojkot nastave, upozoreno je u saopstenju prenosi Beta.

Pocetkom marta deo skola je u zakonskom strajku (delimicna obustava rada) a deo je potpuno obustavio rad, direktori vrse prituskke na profesore strajkace..2 marta 915 od 1.618 skola u Srbiji u strajku, 5 nedelja vec strajkuju.2 marta ulazi u strajk FLU, male plate. Pocetkom marta u Gornjem Milanovcu otkazi profesorima strajkacaima. 6 marta 100 skola u Srbiji potpuno obustavilo rad. Doslo je do svadje izmedju Nezavisnog sindikata i Samostalnog (zvanicnog) koji je optuzen za izdaju.Najava

jednog od sindikata prosvetnih radnika da je postigao dogovor sa Vladom i da ce istupiti iz zajednicke akcije jos jednom pokazuje da snaga ovog rezima proistice iskljucivo iz nejedinstva zrtava. Konacno uozbiljavanje strajka potpunim prekidom rada stvorilo je realne pretpostavke za pobedu strajkaca cime bi bila poslata poruka i svim drugim radnicima u Srbiji ciji materijalni polozaj nije bolji od polozaja prosvetnih radnika. U tom odlucujuæem trenutku, kada je ostvarivanje strajkackih zahteva na dohvat ruke pojavljuje se sindikat koji svojim postupkom obesmisljava celu akciju i daje slamku spasa rezimu.

Strajkovi i previranja u skolama i na univerzitetu traju ovako cele godine, ne bi hteli ovde da opterecujemo citaoce detaljima.

Posle pobede DOS-a stanje se popravlja pre svega na Univerzitetu ali i u skolama. Ali povecanjue plata i materijalni polozaj se ne mogu znacajnije popraviti dok drzava ne postane bogatija.Sto se jos nije desilo, humanitarne pomoci je bilo, ali to ne moze

popraviti znacajnije i na duzi rok sadasnju situaciju.

- 2001 godina

20001 godina je bila obelezena zategnutostima i kriznim situacijama u prosveti i obrazovanju.Doslo je do daljih previranja u skolama i na univerzitetu . Nova vlast cini napore da stanje popravi, ali posle pustosi i bez dovoljnih sredstava, dobra volja nije dovoljna da napravi pomake.Bilo je donacija ali to nije dovoljno za sve potrebe obrazovanja, nego samo za one najurgentnije.

Nastavljeni su protesti prosvetara, zahtevane su i sprovodjene smene socijalistickih direktora skola, zahtevane su vece plate. Najavljena je reforma obrazovanja i uvodjenje veronauke u skole. I 2001 je bila godina pojave korupcije i kriminala u skolama, i nasilja.

Postavlja se vise problema kada se radi o skolama i obrazovanju: nema para, nema za plate, opremu i potrosni materijal, sporo se sprovode kadrovske smene, i dalje je prisutna na neki nacin i u izvesnoj mada manjoj meri politizacija obrazovne sredine, sada to vise nije SPS nego borbe klanova za pozicije na univerzitetu i u skolama, losi programi opstaju i dalje, i td.

Visegodisnja rusilacka politika prethodnog rezima je svela obrazovanja na nivo vegetiranja, rusevina, Nastavlja se odliv mozgova. Ocenjeno je da je povratak fakulteta na Kosovo jos uvek nesiguran poduhvat.

.Reforma obrazovanja

Nagovestena je reforma obrazovanja. Isticemo da su reforme obrazovanja bile dosada brojne, i sve zaredom katastrofalne. Pozivamo na opreznost i racionalnost, i da se izvuku iskustva iz ranijih promasaja. Najavljena reforma obrazovanja je tema od prvorazredne vaznost, to je oblast u kojoj smo pravili katastrofalne greske, i te greske treba otkloniti, i ne dozvoliti da se ponavljaju. Nasa organizacija se zalaze za reformu obrazovanja jos od 1975 godine i kada je bila uvedena "Suvarica" (Usmereno obrazovanje) 1978 godine mi smo tu reformu ostro kritikovali i ukazali na njeno razorno dejstvo na nase obrazovanje sto se i desilo. DOS treba da ukljuci sve one snage ,pojedince i organizacije koji mogu dati svoj doprinos. da se

napravi dobar projekat reforme. Istaknut je zvanican zahtev da se jos ne stampaju udzbenici, novi udzbenici od sledece skolske godine,uklopiti nove promene, da budu bez ideologizacije, sovinizma.

.Smene socijalistickih direktora skola

Strajkaci zahtevaju smene direktora skola jer smatraju da se jos na kljucnim polozajima nalaze prethodni kompromitovani milosevicevski direktori. Smene direktora skola ne idu lako ,direktori odbijaju, navodno su zrtve revolucije.,Bojana Aleksic, pomocnik ministra prosvete i sporta Srbije.tvrdi da dugogodisnji socijalisticki direktori prave najvece probleme. Marina Carapic,clan IO Opstine Novi Beograd je izjavila da stari direktori skola se ne predaju lako,okoristli se na ekskurzijama, iznajmljuci prostor. Najavljeno ej da ce smene svih direktora biti uskoro, cekaju do septembra. I dalje traju problemi sa

smenjenim direktorima koji odbijaju da ustupe svoje polozaje drugima.,

U februaru je Ministarstvo obrazovanja Srbije odlucilo da raspise konkurs za nove direktore skola.

Strajkovi prosvetara.

U februaru je doslo da nezadovoljstva prosvetara, i to platama, i stanjem u obrazovanju, i bivsim kadrovima koji su bili i dalje na rukovodecim mestima. Sindikat obrazovanja je najavio strajk do koga je doslo, jedno vreme je bilo 100 skola u strajku. U medjuvremenu je doslo do pregovora Vlade i predstavnika strajkaca . Predstavnici V beogradske gimnazije se zale da sadasnje rukovodstvo u skoli i obrazovanju pravi greske koje je cinila i prethodna vlast. Mart mesec je bio mesec permanentnih strajkova i protesta prosvetara. DOS i nova vlast su pokusali da smire ove proteste i da objasne stvarne

mogucnosti nove vlasti, iako je bilo podosta razumevanja tenzije su se tesko stisavale. .Strajkaci su zahtevali vece plate.

U organizovanju ovoga strajka je ucestvovalo vise razlicitih sindikata. Prosvetari su dobili 15 % povecanje plata. i 200 dinara vise za regres.. Sindikat obrazovanja je zahtevao povecanje plata, strajk prosvetara, traze povecanje plata za 50% a Vlada moze da da samo 5 %. Prosvetari u decembru traze 20 % vece plate.

Siromastvo u obrazovanju.

Stanje u obrazovanju je vrlo lose, i pogorsava se. Samo od 1985 do 1995 godine je zatvoreno 500 osnovnih skola, bela kuga gasi skole, u pojedinim selima u celoj skoli ima samo jedan djak. Nastavni kadrovi se zale na male plate i dalje i prete novim strajkovima, kao i vaspitaci.

Prema Ministarstvu prosvete u prosveti je istinska katastrofa .U Srbiji ima 4.000 skola, 10.000 skolskih zgrada, potrebno je za plate osoblja 120 miliona dolara godisnje, a para nema, sve manje donacija. Usled nemastine nema sredstava za zagrevanja

ucionica.

Kriminal i korupcija u obrazovanju.

I dalje su u skolama prisutni asocijalni postupci i pipci kriminalaca.Bilo je masovnih tuca osnovnih skola u Kragujevcu. U OS"Momcilo Popovic "u Paracinu su ukradeni svi dnevnici od 6 do 8 razreda.Ispis 11 nelegalno upisanih studenata na Fakultet likovnih umetnosti. U pancevackoj skoli ucenik pretukao profesora, u Srednjoj skoli "Stevan Filipovic" uhapseni profesori zbog primanja mita. U junu se saznalo za nekoliko korupcionaskih afera na pojedinim fakultetima Beogradskog univerziteta (Fakultet

za sport, Medicinski fakultet, npr), trazen je novac, ima seksualnih uznemiravanja studentkinja. U skoli dizaina je bilo optuzbi na proteckciju pri prijemu studenata. Savez studenata optuzuje fakultete za korupciju. Cuvar skole u Resniku je u oktobru pokusao da siluje 9 godisnju devojcicu. .Mito i korupcija su i u 2001 bili prisutni na univerzitetima u Srbiji, culo se za pojavu kupovina ispita, ,kupovina udzbenika kao uslov za polaganje ispita.. .,.

Fond za humanitarno pravo:1. Novembar 2001.Skole nisu bezbedne

Fond za humanitarno pravo poziva Ministarstvo obrazovanja Republike Srbije da izvrši

inspekciju škola za osnovno obrazovanje odraslih u Beogradu i donesu mere koje ?e

u?enicima i nastavnicima obezebediti uslove za normalno i bezbedno odvijanje nastave.

SR Jugoslavija je potpisnica Me?unarodne konvencije o pravima deteta koja obavezuje

drzavne organe da obezbede nesmetano pohadjanje nastave svoj deci, uz o?uvanje

njihovog fizi?kog integriteta i ljudskog dostojanstva.

U oktobru 2001. godine, u roku od 8 dana FHP je registrovao tri odvojena napada na

u?enike škole za osnovno obrazovanje odraslih "Bra?a Stamenkovi?" u Beogradu, što je

navelo neke roditelje da ispišu svoju dece iz te škole. U sva tri slu?aja napada?i su

Stamenkovi?".

Grupa u?enika Osnovne škole "Petar Petrovi? Njegoš" upala je 4. oktobra 2001. godine

oko 12,20 ?asova u školu "Bra?a Stamenkovi?", u razred VII/1, dok je trajao ?as srpskog jezika,

obaraju?i klupe i stolice. Napada?i su se najpre okomili na u?enika Jovana

Fišekovi?a koji je tog trenutka odgovarao lekciju. U nastaloj situaciji u?enici su gledali

kako da izbegnu batine. Almir Komina, Rom i još dvojica u?enika isko?ili su kroz prozor u?ionice, koja

se nalazi u prizemlju. Za njima su pojurili napada?i i u dvorištu su uhvatili

Almira. Opisuju?i šta mu se dogodilo Almir Komina je rekao je FHP-u: "Uhvatili su me, oborili na zemlju i

po?eli da me šutiraju. Tukli su me oko tri minuta. Jedan od njih je bio

?elav, nosio je crnu majicu i siguran sam da bih ga prepoznao. Posle toga su pobegli."

Nastavnica srpskog jezika Dragica Maksi? rekla je FHP-u da je Almira videla u zbornicu, neposredno

posle incidenta, i da je bio "uplašen i uplakan, sav crven u licu. Bio nate?en i

imao je modricu na glavi".

Napada?i su ponovo upali u školu "Bra?a Stamenkovi?" 5.oktobra 2001. godine, oko

kratko ošišanih mladi?a, starih izme?u 18-20 godina, od kojih su neki imali noževe, a neki su šalovima

fudbalskog kluba "Crvena zvezda" skrivali lica. Napada?i su pretukli dvojicu romskih u?enika,

?etrnaetogodišnje blizance i još troje u~enika. Jedan od blizanaca rekao

je FHP-u da je jedan od napada?a nasrnuo na njega ciglom: "Na mene su krenula dvojica i jedan od njih

je hteo da me udari ciglom u glavu, me?utim uspeo sam da mu gurnem

ruku i cigla mu je ispala iz ruke. Drugi koji je bio iza mene udario me je pesnicom u le?a. Pao sam i

nisam se pomerao, pravio sam se da sam pao u nesvest. Više me nisu tukli.

Mislim da sam dobro uradio što sam pao, jer bi sigurno nastavili da me tuku da to nisam

uradio." Napada?i su u?enicima u dvorištu psovali cigansku majku i pretili da ?e ih ponovo napasti kada

se najmanje budu nadali. Posle ovog incidenta roditelji romskih blizanaca su

odlu?ili da ispišu svoju decu iz škole "Bra?a Stamenkovi?."

U školu "Bra?a Stamenkovi?" 12. oktobra ponovo je ušla grupa napada?a. Tom prilikom pretukli su

u?enika A.R.

Policija je bila obaveštena o doga?ajima u školi "Bra?a Stamenkovi?". Posle svakog

incidenta policajci posetili školu i obavili razgovor sa direktorom, nastavnicima i

pretu?enim u?enicima. Posle tre?eg incidenta policija je identifikovala jednog od

napada?a, bivšeg u?enika osnovne škole "Petar Petrovi? Njegoš".

Školu za osnovno obrazovanje odraslih "Bra?a Stamenkovi?", kao i ostale škole za

obrazovanje odraslih u Beogradu i u Srbiji, uglavnom pohadjaju deca koja su iz socijalnih,

zdravstvenih ili nekih drugih razloga bila spre?ena da redovno poha?aju osnovnu školu ili

su zbog godina izgubila pravo na redovno osnovno obrazovanje. U tim školama ima

zna?ajno više romske dece i dece iz porodica korisnika socijalne pomo?i nego u redovnim

školama. Ove škole rade po posebnom programu. Školska godina traje šest meseci.

svom naselju.".

Nove skolarine.

U maju su doneti novi cenovnici za studiranje, cene i upisnine su enormno porasle, prelazi se na ekonomsku skolarinu, sada mogu studirati samo oni koji mogu da plate..Sto je izazvalo vrlo brojne reakcije i proteste i ocenjeno od nekih da su studije omogucene samo imucnijima. Narocito veliku paznju javnosti i studenata je privukle nove tarife za skolarine i studije, koje su ocenjene kao previsoke. Ovakve skolarine ce voditi daljoj socijalnoj diferencijaciji i favorizovanju imucnih, na stetu talentovanih. Sto nijue nista drugo nego li "suvarica" zavijena u drugo sareno pakovanje. Na delu je nazadovanje obrazovanja. .

Prema Predlogu zakona o univerzitetu drzava ce finansirati samo studente one koji redovno daju ispite i polazu godine

Kadrovska previranja u obrazovanju.

DSS- Upravne odbore fakulteta treba da biraju naucno-nastavna veca

29 Maj 2001 Upravne odbore fakulteta treba da biraju naucno-nastavna veca

Demokratska stranka Srbije se zalaze da clanove upravnih odbora fakulteta i

instituta Beogradskog univerziteta biraju naucno-nastavna veca, a ne

politicke stranke, pojedinci iz ministarstva ili interesne grupe. Svako

drugo tumacenje nasih stavova o ovom pitanju je netacno.

U upravnim odborima fakulteta Beogradskog univerziteta treba da se nadu

strucni ljudi, a ne politicari. Za nas je uprvo zbog toga neprihvatljivo

da clanovi upravnih odbora budu pristalice bilo koje politicke opcije, a

upravo to se dogodilo kao rezultat konsultacija obavljenih u izuzetno uskom

krugu ljudi i bez jasno utvrdene demokratske procedure.

Stav Demokratske stranke Srbije je, dakle, suprotan stavu za koji je

optuzivana - u upravnim odborima fakulteta i instituta zelimo

najuglednije strucnjake, a ne stranacke poslusnike."

Srbijanka Turenjanin je dobila spor protiv dekana ETF zbog diskriminacije.

.Uvodjenje veronauke je ustalasao duhove, umesto da svi podrze SPC u naporu da sprovede moralni preporod. Nastavljaju se rasprave o uvodjenju veronauke u skole., bilo je i pritisaka na Vladu da promeni svoju odluku. u oktobru su vodjene rasprave u vezi zavodjenja verske nastave u obrazovanju, kriza u ovoj oblasti se produbljuje.

ministar Kneževi? se zahvalio

premijeru Vlade Srbije Zoranu ?in?i?u i ministru finansija Božidaru

?eli?u na razumevanju zbog pove?anja plata prosvetarima za 8 odsto,

"zbog malog reme?enja budžeta". "Zahvaljujem se i sindikatima jer smo

uspostavili me?usoban odnos poverenja", dodao je ministar Kneževi?.

On se osvrnuo na glavne probleme u oblasti prosvete, a kao prvi naveo

je pritiske koji su postojali prilikom upisa u srednje škole. "Želim da

kažem da nijedno pismo nisam poslao direktorima škola da se neko

upiše preko veze. Pritisci su bili silni i mnogi su bili otpušteni zbog toga.

Granica se zna - 30 plus 2 u?enika u odeljenju", naglasio je Kneževi?.

Ministar prosvete je dodao da ?e reforma školstva i?i korak po korak,

uprkos tome što su se morala uvesti dva fakultativna predmeta -

veronauka i gra?ansko vaspitanje. "Za slede?u godinu ?emo rasteretiti

gradivo za 30 odsto i time otvoriti prostor za interaktivnu nastavu i

prosvete iniciralo tri nova propisa - Zakon o univerzitetu i izmene i

dopune Zakona o osnovnoj i srednjoj školi. "Nadam se da ?e Zakon o

univerzitetu pro?i skupštinsku proceduru u oktobru. S druge strane,

osnovnim i srednjim školama da?e se ve?a autonomija, kao što je izbor

direktora, a time ?emo i decentralizovati sistem", naglasio je Kneževi?.

UNMIK-om postignut dogovor o nastavi i programu u srpskim osnovnim i

srednjim školama, i da se time izašlo u susret zahtevima srpskih

roditelja. "Ima?emo odlu?uju?u re? u imenovanju direktora i time smo

izašli u susret zahtevima srpske populacije", objasnio je Kneževi?.

Tinde Kova?-Cerovi?, zamenik ministra prosvete, je rekla u vezi

donatorskih aktivnosti, da je napravljen dogovor za pomo? sa Svetskom

bankom i da ?e najve?i priliv sredstava biti po?etkom slede?e godine.

"Tokom jeseni ?e u Beogradu biti organizovana donatorska konferencija

za školštvo u Srbiji", najavila je Kova?-Cerovi? i precizirala da ?e pomo?

i?i u tri pravca: za opremanje škola, za administrativna pitanja i

menadžment, i za obrazovanje nastavnika i reformu plana i programa."

U 2002 godini vlada pokrece reforme i mere da popravi stanje u obrazovanju na svim nivoima. Namere su najbolje, postoje vrsni strucnjaci. Ali postoje objektivne prepreke, a to je pre svega nasledjeno stanje posle decenijske vladavne prethodnog rezima koji je iza sebe ostavio pustos i rusevine, pa i u obrazovanju., nije lako preko noci sanirati i popraviti stanje.

Ali ima i subjektivnih propusta.nazalost, Svadje i rivaliteti, borbe klanova za vlast, nemoc nove vlasti da se suprotstavi prekrsiocima kojih ima u svim sredinama pa i u obrazovnoj, nedostatak adekvatnog nadzora i kontrole, neukljucivanje od nove vlasti svih sposobnih ljudi nego zatvaranje u svoje atare i kadrovske resurse, siromastvo. . Postoje predrasude, lose procene, teznja da se nastavi po starom.

Nastavljene su obrazovne reforme., napori da se stvari poboljsaju. Ali postoji siromastvo, male plate, vrsljanja direktora, nesigurnost skolske sredine( mada u manjem obimu, za sta treba odati priznanje vladi), droga se jos uvek siri kao epidiemija( pozdravljamo mere da se ova posast iskoreni), ima strajkova( traze se vece i redovnije plate).Uvodjenje veronauke je izazvalo velike javne rasprave., nase je misljenje da je to potrebno da se mladima usadi pravi sistem vrednosti. Jos nije iskorenjen mito, skolarine za studente su visoke. Prosecna duzina studijia je skoro duplo od redovnog broja godina., mnogi nikad ne zavrsre, sto otslkava stanje duha mladih, krizu motiva i identiteta, nema radnih mesta.

Vlada preduzima mere i cini napore , ima pomaka, ali sve ide sporo., potrebno je vise efikasnosti i novca.

Tokom januara je nastavljeno da se radi u Ministarstvu prosvete na razradi reformi obrazovanja, Zakona o obrazovanju, izmenama zakona o skolstvu, sto je prava stvar. Reforme obrazovanja su bile velike i tragicne pogreske od 1945 godine do danas. U te aktivnosti treba ukljuciti sto veci broj strucnjaka.

Vesna Rakic Vodinelic je izjavila da jos nema zakona o univerzitetu iako je DOS to najavio prilikom pobede na izborima.

U februaru se nastavljaju rasprave o reformi obrazovanja. Predvidja se da reforme pocnu prvo u poljoprivrednim skolama.

I u februaru je bilo nasilja u skolama.U Osnovnoj skoli"Petar Lukovic" u Beogradu ranjena su iz revolvera dva maloletnika. Doslo je do tuce u PTT skoli.

Zbog siromastva skole su u vrlo losem stanju.

Ima strajkova i bojkota nastave.

Roditelji pokusavaju da poprave stanje. Traze cuvare, da se naprave pesacki prelazi ispred skola.

Uvodjenje veronauke u skole ce unaprediti obrazovanje i usaditi bolji vrednosni sistem ucenicima. Pogotovu jer medija sire poruke mrznje i neeticnosti, cesto i porodica zataji.

U martu prema Sindikatu obrazovanja Srbije pojedini direktori sprovode odmazde, sikaniranja, ima i otkaza, sto im omogucava novo zakonodavstvo.

SPC izjavljuje da veronauka treba da promeni pogled na svet mladih i dece. A to je upravo najpotrebnije jer je mladi narastaj u krizi i potrebno mu je usmeravanje od porodice, medija, drustva, i Crkve.

Porasle su cene vrtica.

U skoli Sveti Sava gde su dva ucenika izvrsila samoubistvo je pocela nastava psihologije, ali roditelji nisu zadovoljni predavacima, traze druge.

Roditelji se zale da je hrana u djackom odmaralistu na Divcibarama losa.

Prema strucnjacima narkomanija se siri u skolama kao epidemija. Nazlaost policajci ponekad sire drogu, da zarade.

Mito u skoli u Boru. Osnovna skola u Aleksincu naseljena zmijama.

Studenti ocenjuju da je skolarina suvise visoka.

Izbio je istinski skandal u decijem kampu u Sremskoj Mitrovici. Skandal koji je izbio u kampu dece u Sremskoj Mitrovici kojom prilikom je doslo do nedolicnih postupaka i zloupotrebe dece, je svojevrsni primer zloupotrebe porodicnih odnosa, onemogucavanje roditelja da daju deci zeljeno vaspitanje u oblasti seksualnog ponasanja, ., nego na njihovu decu uticu pogresno oni koji treba da im uliju ispravan sistem vrednosti. Porodica je izlozena svakojakim udarima i medija sire lazni sistem vrednosti, pornografiju, kic, svakidasnji recnik je pun psovki, porodice su se rasklimatale i roditelji su cesto nemocni da daju

deci zeljeno vaspitanje i deca su izlozena destruktivnim uticajima., drogi, alkoholu, kriminalu, prostituciji, homoseksualizmu, itd.

SPO: KRIVI?NA ODGOVORNOST

?etvrtak, 29. avgust 2002.

Ministar prosvete i svi koji su odgovorni za sramna zlostavljanja ?aka u takozvanim

rekreacionim kampovima Vlade Srbije mora?e da i krivi?no odgovaraju.

zbog toga što je jedno dete izgubilo život, nego još najavljuju otkaze nastavnicima koji su

upoznali javnost sa svim tim."

U prilogu saopstenje za javnost SPC, koje u potpunosti podrzavamo i sa kojim izrazavamo saglasnost:

31. avgust 2002

SAOPSTENJE ZA JAVNOST SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA POVODOM DOGADJAJA U LETNJIM

KAMPOVIMA MINISTRASTVA PROSVETE I SPORTA

BEOGRAD - Na svom redovnom zasedanju, 30. avgusta 2002. godine, Sveti Arhijerejski Sinod u sklopu teme crkvene prosvete i veronauke u skolama, obratio je posebnu paznju na bestidne skandale o kojima pise stampa, koji su se dogadjali u omladinskim letnjim kampovima Ministarstva prosvete i sporta Vlade Srbije (Sremska Mitrovica, Mitrovac na Tari, Divcibare i drugi). Ocevidno, pod vidom moderne edukacije i razvijanja “nove svesti” kod sredonjskolaca, sprovodi se u edukatorskim radionicama perfidno pranje

mozga dece a njihovo druzenje i komunikacija pokusava da se svede na nivo bioloske beslovesnosti, kroz ubijanje stida u detinjoj dusi i unistavanje svakog moralnog cula i osecanja. Poznato je da su se, do sada, tim razvracanjem i skrnavljenjem ljudske duse u Evropi i sire u svetu bavile samo satanisticke sekte kroulijevaca i dr. Majmunska bestidnost kao mera ljudskog zajednistva i komunikacije predstavlja nesto od cega se covek oslobadja i protiv cega se borio kao kulturno i civilizovano bice kroz svu svoju slovesnu istoriju. To je ono sto coveka i cini slovesnim i razumnim bicem, istinski prosvecenim. Medjutim, u nase

vreme, nazalost,dolazi do sklapanja braka izmedju postkomunistickog ateizma i zapadnog kapitalistickog hedonizma. Iz takvog cudovisnog braka vec pocinju da se radjaju monstrumi i nakaze kakve covecanstvo ne pamti u svojoj istoriji, a sve pod prividom “nove svesti”, “novog coveka”, “novog poretka”, “nove zajednice”. Pitamo se: da li su nasi novi prosvetari i prosvetitelji Srbije svesni te i takve opasnosti

koja stoji pred savremenim covekom i covecanstvom ? Ili mozda neki od njih i zele da tim i takvim bespucem upute mlada pokolenja? Nije valjda moguce da je to i bio dublji razlog otpora uvodjenju veronauke u skole i nametanja na mesto nje ili paralelno sa njom tzv. gradjanskog vaspitanja! Jer jasno je da dokle god bude bilo veronauke majmunska bestidnost i satanisticka amoralnost ne mogu zagospodariti ljudskom samosvescu i postati mera covecnosti i ljudskog dostojanstva. Svesni duboke istine velikog

Tarkovskog izrazene u njegovom zivotnom stavu i opitu da ce stid sacuvati i spasti svet, osecamo za svoju obavezu pred Bogom, narodom i istorijom da pozovemo odgovorne za vaspitanje mladih, prosvetne radnike na celu sa ministrom prosvete i sporta, kao i na prvom mestu decije roditelje, da ne dozvole da bilo ko i u ime bilo cega bude ili postane razvratitelj cedne detinje duse a time i grobar slovesnog dostojanstva srpskog naroda. Navedeni slucajevi u letnjim kampovima Ministarstva prosvete i sporta u Sremskoj

Mitrovici i Mitrovcu na Tari, predstavljaju znak za uzbunu za svakog kome je stalo do zdravlja dusevnog, moralnog i telesnog nase omladine i do buducnosti svog naroda. Ministri i vaspitaci koji potkopavaju duhovne i moralne vrednosti svog naroda a time i opsteljudske moralne vrednosti, gaseci u mladim pokolenjima svetlost bogopoznanja i vecnog covekovog prizvanja – ne samo da ne zasluzuju to casno ime nego i gube pravo da ga dalje nose.

Najavljen je strajk sindikata prosvetara"Nezavisnost" za 4 septembar. Prosvetarima su povecane cene rada za 6 odsto.

SD:SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Klub mladih Socijaldemokratije smatra da bi za decu iz takvih škola trebalo organizovati ekskurziju kroz kabinete republi?kih i saveznih ministarstva da vide svu raskoš koju poseduju ove institucije.

Klub mladih Socijaldemokratije apeluju na sadašnju vlast da deo od silnih donacija i kredita odvoje za saniranje ovog problema koji na najbolji na?in odslikava stanje našeg društva i (ne)brigu o budu?nosti Srbije.

Beograd, 7. avgust 2002. godine

KAKO ÆE IZGLEDATI UNIVERZITET BUDUÆNOSTI

"A" umesto desetke

Izborni predmeti, domaæi zadaci na ni¾im godinama, bodovi prenosivi ¹irom Evrope, konsultacije

preko Interneta i diploma za tri godine

Na univerzitetu buduænosti prva diploma æe se dobijati veæ posle tri godine studiranja. Kako bi bruco¹i

prevazi¹li jaz izmeðu srednjo¹kolskih klupa i fakultetskog amfiteatra, na ni¾im godinama æe raditi domaæe zadatke, koji æe ujedno slu¾iti i za proveru savladanog gradiva.

Kako bi se pravovremeno reagovalo na probleme u studiranju, svaki profesor æe kao tutor pratiti rad nekoliko studenata. Na starijim godinama radiæe se samostalno, sa mnogo prakse, kroz projekte, seminarske radove, struène projekte na kojima je anga¾ovan fakultet.

Ovako bi trebalo da izgleda univerzitet 21. veka, sudeæi prema slici koju su predstavili studenti, asistenti i

profesori okupljeni na meðunarodnom skupu "Nastava buduænosti".

I biologija i kontrabas

Dr Desa Radunoviæ, profesor Matematièkog fakulteta ka¾e da æe novi univerzitet, pre svega, karakterisati motivisanost za rad, aktivno uèe¹æe studenata u nastavi, gradivo i literatura prilagoðena proseènom studentu... Diploma æe se dobijati posle tri, èetiri ili pet godina u zavisnosti od takozvanog modula koji student odabere.

- Imamo mnogo studenata koji odustaju na pola puta. Oni nisu neuki, ali do diplome ne sti¾u. Zato bi uvoðenje nekoliko diploma, razlièite te¾ine, predstavljalo dobru motivaciju. Kad vidite kraj, lak¹e æete ulo¾iti jo¹ malo truda - da diplomirate. A kad ste veæ tu, za¹to da se ne pomuèite jo¹ malo, pa da magistrirate - obja¹njava sistem studiranja u buduænosti dr Radunoviæ.

Umesto smerova sa "zacementiranim" nastavnim planom i programom, nastavlja ova profesorka, akademci

æe od razlièitih predmeta "komponovati" svoj program studija, tako da æe, recimo, neko moæi istovremeno da studira i biologiju i kontrabas.

- Na takvim studijama ispit bi postao manje va¾an, manje stresan, manje bolan. Provera znanja æe

predstavljati samo jedno logièno zaokru¾enje kontinuiranog rada, odnosno svih aktivnosti tokom cele godine.

Studiranje bi tako bilo kraæe i efikasnije, a znanje temeljnije i trajnije. Studenti bi se nauèili na timski rad, lep¹e izra¾avanje i lak¹u komunikaciju (¹to je takoðe aktuelni problem) - istièe dr Radunoviæ.

Ona podseæa na obavezu profesora u Evropi da svake tri godine ponude nove sadr¾aje (kurseve), a nastavu bi mogli da osve¾e i gostujuæi predavaèi, kako sa drugih univerziteta u zemlji, tako i iz sveta.

Profesor dr Radmila Neduèin, prorektor Novosadskog univerziteta obja¹njava da æe ECTS - evropski sistem prenosa bodova biti jedno od osnovnih obele¾ja fakulteta u buduænosti.

- Bodovi nisu ocene, veæ predstavljaju pokazatelj optereæenja studenata prilikom savlaðivanja odreðenog

gradiva. Vi æete za ispit dobiti, na primer, èetiri boda, bez obzira na to da li ste pokazali minimum ili

maksimum znanja. Za godinu dana studija dobija se 60 bodova, ¹to znaèi da prva diploma (nakon tri godine) donosi 180 bodova - obja¹njava profesorka Neduèin, dodajuæi da æe se u indeks umesto ocena od ¹est do deset upisivati slova A, B, C,

D, E i F.

Ocenjivanje profesora

Dr Sta¹a Babiæ, profesor Filozofskog fakulteta i Alternativne akademske obrazovne mre¾e, dodaje da je

jedna od varijanti studija buduænosti da na prvoj godini preovlaðuju obavezni predmeti, a na poslednjoj

izborni. Ona sistem studiranja uporeðuje sa slaganjem kockica ili nizanjem perlica: svako æe da bira one

kockice koje njemu odgovaraju, naravno, uz po¹tovanje kurseva koji su obavezni za svaki obrazovni profil.

Analizirajuæi sistem nastave u buduænosti, studenti i profesori, okupljeni u nekoliko radionica, upozorili su i na nedostatke sistem modula (perlica): moguæe je da æe studenti iæi linijom manjeg otpora i birati predmete koje je lak¹e polo¾iti, dok æe profesori sni¾avati kriterijume kako bi njihovi kursevi imali ¹to vi¹e polaznika.

Uèesnici radionice prirodnih nauka su predlo¾ili da ocena na ispitu bude komponovana od znanja pokazanog na ispitu (samo 40 odsto ocene) i aktivnosti tokom kursa (redovnost pohaðanja, rezultati kolokvijuma, testova, uspeh na kvizovima, u praksi,pisanje referata, seminarskih radova...).

Na univerzitetima buduænosti postaæe sasvim uobièajeno ocenjivanje profesora kao znaèajna "korektivna"

metoda. Prve ankete veæ su krenule, a ostaje da se vidi koji æe model na kraju usvojiti na¹i fakulteti.

Buduæi medicinari su, recimo, predlo¾ili dve ankete u toku godine: jedna koja æe se raditi po zavr¹enom

kursu (obuhvatiæe nastavni proces i literaturu), i druga posle ispita (nastavnik, ocenjivanje, zloupotreba).

Kao ¹to je sada uobièajeno da fakulteti imaju svoj sajt na Internetu, tako æe u buduænosti i svi profesori imati svoju stranicu na sajtu fakulteta, putem koje æe obavljati veliki deo konsultacija sa svojim studentima.

Sandra Dimitrijeviæ