XXII. Zdravlje i medicina. –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

I.B.Rezime

II.APravna osnovica

II.B.Stanje u 2003 godini

a.Stanje u 1999 godini

b.Stanje u 2000 godini

c.Stane u 2001 godini

d.Stanje u 2002 godini

I.A.Uvod

Zavodjenjem komunizma u nasoj zemlji 1945 godine izvrsena je politizacija svih sfera ukljucujuci i zdravstvo i medicinu. Na kljucne pozicije u zdravstvu i medicini su izabirani clanovi Partije, sudski vestaci i lekari zatvorskih bolnica su bili sluzbenici pravosudja.

Sustina cilja politizacije medicine je bila zelja Partije i Drzave da stave pod svoju kontrolu zdravstvo medicinu, i zdravlje gradjana.

Vremenom je zdravstvo postalo krajnje politizovano preko politicki podobnih i najcesce strucno,eticki i moralno intelektualno inferiornih lekarskih kadrova da bi sve ovo dostiglo kulminaciju poslednjih cetrnaestak godina kada je bila izvrsena drasticna institucionalizacija nesposobnosti i neodgovornosti na svim nivoima.

Ipak, mora se priznati, da je ogromna vecina nasih lekara sacuvala svoj moralni i profesionalni lik za vreme komunizma i nisu izdali Hipoktratovu zakletvu.

Mi smo na ovaj trend ukazali jos pre cetvrt veka, i predvideli sadasnju istinsku kaljugu. U prilogu nas dopis CETVRTOM KONGRESU LEKARA JUGOSLAVIJE odrzanom 16.10.1978 godine u Sarajevu:

Direktna akcija za samozastitu u Beogradu, 16 oktobra 1978 godine

(kasnije se pretvorila u Poktret za zastitu ljudskih prava)

CETVRTOM KONGRESU LEKARA JUGOSLAVIJE

SARAJEVO

Medecinska profesija stvara velicinu i buducnost jedne nacije. Osnovni njen zadatak je da izleci, spase zivot, otkloni bol, da bude u sluzbi coveka.

Potrebno je boriti se protiv svega sto ometa medicinu da da ispuni svoj osnovni i sustinski zadatak.

Lekar pre svega mora imati svoju samostalnost. Mora biti rukovodjen svojom profesionalnom etikom, njemu se ne smeju nametati nikakva uputstva, smernice od bilo koga koje ga mogu omesti u njegovoj humanoj misiji. Birokratski uiticaji ne smeju imati bilo kakve uticaje i posledice na odnos"lekar-bolesnik".Naimenovanja, polozaji, u ovoj profesiji ne mogu biti ni prema bilo kom drugom kriterijumu sem prema strucnoj, naucnoj i ljudskoj vrednosti lekara, njegovim mogucnostima da pomogne

bolesniku.

Lekar pre svega mora biti rukovodjen svojom profesionalnom etikom a tek onda svojim licnim interesima, ideoloskom i socijalnom pripadnoscu.Ako je drugacije onda se ne radi o medicini i lekaru,

Medicina se ne moze koristiti u druge svrhe sem da pomogne bolesniku i coveku. Ako nije tako onda to nije medicina u sluzbi coveka i zivota nego u sluzbi razaranja.

Mnogi bolesnici koji su oboleli usled raznih uticaja , ili pak diskriminatorskih i represivnih mera u svojoj sredini, ne dobijaju adekvatnu pomoc od njihovih lekara.( Ne smeju da im kazu zasto su nastale njihove teskoce, ili pak mnogi i ne znaju zasto imaju zdravstvene teskoce,u takvom su stanju da ne umeju da im objasne, ili nisu svesni uzroka). Lekari u takvim slucajevima , uopste nisu svesni prirode i uzroka oboljenja i zato ne mogu kako treba da pomognu bolesnicima.

Lekari nisu upoznati u dovoljnoj meri sa ovom cinjenicom i kako drustveno okruzenje moze uticati na zdravlje ljudi. Ili ako znaju ne reaguju iz straha,ili zbog licnih interesa.

Licnost coveka, njegovo zdravlje,i zivot, njegov licni ,porodicni i bracni zivot, su njegova neprikosnovena prava u jednom normalnom i demokratskom ljudskom drustvu.

Upotreba medicine u bilo koje svrhe ,ukoliko narusava ova njegova osnovna i nepovrediva prava je negacija same sebe.

Zbog ovakvih pojava dolazi do sterilizacije medicine, ona pocinje da biva nadojena mehanistickim i prakticistickim duhom, njen prestizni nivo opada .Medicina onda ne moze da da ono sto nacija od nje ocekuje sa svim posledicama koje iz toga proisticu.

Covek je ljudsko bice a ne "ljudski materijal"ili cak"stoka" kako se prema pojedincima ponekad odnose birokrate.

Ukoliko se ovi zahtevi ne postuju dolazi izmedju ostaloga i do opadanja ugleda medicine u ocima gradjana i gubljenja poverenja u nju.U pitanju su ugled medicine i zemlje kao jedne civilizovane nacije.

Osnovni pravni i moralni principi moraju biti postovani.

U pitanju su takodje materijalne stete koje je tesko proceniti.Potrebno je osloboditi nasu medicinu svih uticaja koj mogu biti na stetu bolesnika.

Apeluje se na Cetvrti kogres lekara Jugoslavije da pokrene procese koji ce nasu medicinu staviti u potpunosti na mesto koje joj pripada , a to su slava, cast i ugled jugoslovenske medicine u sluzbi coveka i njegovog zdravlja."(kraj citata).

Poslednjih cetrnaest godina je doslo do drasticnog pogorsanja funkcionisanja zdravstva usled nedostatka novca,sveopsteg osiromasenja, kraha institucija pravne drzave, korupcije i kriminalizacije i ove oblasti, politizovane kadrovske politike,lose i neracionalne organizacije, neracionalnog koriscenja zdravstvenih kapaciteta, usled olakog prepisivanja lekova i zloupotrebe recepata .Dolazilo je do haoticne situacije u farmaceutskoj industriji, nabavci, uvozu i raspodeli lekova ,medicinske opreme,sanitetskog materijala, kao i humanitarne medecinske pomoci.

Zdravstvo je karakterisalo ono sto i celo drustvo :javasluk, nebriga, nestrucnost, neodgovornost na svim nivoima,kradja, mito, korupcija,kao i do apsurda liberalizovano bolovanje.

Posledice su bile zapustene i prljave bolnice,domovi zdravlja, zastarela oprema, nestasice lekova,slaba hrana u bolnicama,apatija zdravstvenih radnika,uslovi za lecenje bolesnika i za prevenciju su bili svedeni na minimum.

Nasrecu vecina nasih lekara su plemeniti koji uspevaju da se bore sa ovakvim teskocama i lece ljude.Ali ima podosta i onih lekara i zdravstvenih radnika koji su moralno posrnuli i delali su protiv Hipokratove zakletve i protiv zakona...

Od oktobra 2000 godine se registruju blaga poboljsanja koja su u izvesnoj meri pojacavana do danas, ali se ne moze nikako reci da je doslo do nekih iole ozbiljnijih pomaka na bolje.

I.B.Rezime

Negativni trendovi u ovoj oblasti nasledjeni iz ranijih perioda i godina se manifestuju i u 2003 godini.

Stanje zdravlja nacije je, kao sto je to vec delimicno poznato, blisko katastrofi. Radi se o opstanku nacije, koja prema procenama naucnika nestaje i preti da za par decenija bude manjina u Srbiji a za cetiri decenije da nestane. A ovakvo tesko stanje nacije je usko povezano sa stanjem zdravlja nacije. Umorna ili bolesna nacija nije u stanju da privredjuje, da brani svoje teritorije i da se razmnozava.

Rrasireno je uverenje da je ovakvo stanje nacije smisljeno i metodicno stvarano, da je na delu sabotaza.

Zahtevamo od nadleznih i odgovornih:

-Da izadjete pred naciju i da saopstite precizne i detaljne parametre o stanju zdravlja, morbiditetu, mortalitetu, duzini zivota,itd.

-Da izvrsite analizu uzroka

-Da predocite sta ste preduzeli da spasete naciju od nestajanja i bolestina koje su je napale sa svih strana

-Da obavestiet sta kanite preduzeti

Istinu o stanju zdravlja ne treba ukrivati, makoliko ona bla bolna i tragicna, niti se neopravdano plasiti od navodnog uznemirenja javnosti. Treba reci cinjenice.

Sida africki sindrom preti zemljama bivse Istocne Evrope.

Beogradska medija su prenela saopstenje Svetske zdravstvene organizacije OUN da SIDA

preti da unisti Afriku, i upozorile su vlade bivsih socijalistickih drzava Istocne Evrope da im preti slicna katastrofalna epidemija side.

II.A.

Prava iz oblasti zdravlja i zdravstvene zastite su garantovana Ustavom i zakonima.Nazalost pravo na zdravlje je oblast gde smo doziveli najveci sunovrat i pad. Gradjani SCG su jedan od najstarijih i najbolesnijih narod na svetu,izumiru nestaju. Sto je realna i u isto vreme monstruozna cinjenca.o kojoj se ne govori dovoljno, to je tabu tema.Iako je tema koa bi trebala da bude broj 1 jer ako postanemo svensi toga mozemo se organizovati da prezivimo.Ako se ne organizujemo u ovome smislu zacas ce .prohujatu par decenija bicemo manjina u Srbiji, ali ce biti kasno.

Mi smo jos pre tri decenije ukazival na sve ovo sto se desilo.Niko nije obracao paznj na nasa predvidjana koja su ocenjivana kao price dusevno uznemirenih.A tako smo bili javno diskreditovani upravo od onih koji su nam to cinili, ucinili. Osvestimo se i probudimo. Sustina je u zdravlju. Oni koji nas slabe pribegavaju upravo metodima slabljenja zdravlja ,vitalnosti, nataliteta, rusenja porodice,

osiromasenja, zavada.

Pitanje zdravstvene zaštite je u nadležnosti republika. U Srbiji ga uređuju Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a u Crnoj Gori je ova materija regulisana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Ne postoje suštinske razlike između republičkih propisa koji uređuju ovu oblast.

O pravima iz zdravstvenog osiguranja po pravilu odlučuju Zavod za zdravstveno osiguranje i njegove filijale, a u postupku je obezbeđena dvostepenost. Drugostepeno rešenje je konačno i protiv njega se ne može voditi upravni spor, ali se može tražiti zaštita prava pred nadležnim sudom (čl. 68 Zakona o zdravstvenom osiguranju Srbije).

Postoje i oblici dobrovoljnog osiguranja (čl. 3) koje može uvesti Republički zavod za zdravstveno osiguranje za građane koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu, ili za obavezno osigurane građane koji žele da obezbede veći obim prava od onih koja su za pojedine kategorije osiguranika propisane Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Do sada nije uveden sistem vaučera za plaćanje usluga u privatnom sektoru za građane koji su u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Obavezno osigurani građani pravo na lečenje mogu ostvarivati samo u zdravstvenim ustanovama u javnom sektoru, dok za lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama plaćaju punu cenu.

– Aktivan stav prema privatnoj praksi i njeno uključivanje u finansiranje i sistem zdravstvene zaštite stanovništva;

– Nastaviće se razvoj obaveznog zdravstvenog osiguranja. Postojeći Fond zdravstvene zaštite biće u većoj meri decentralizovan, sa većom autonomijom regionalnih filijala, a planira se formiranje drugih oblika zdravstvenog osiguranja, uključujući dobrovoljno i privatno;

– Računa se na prilagođavanje bolničkih kapaciteta, odnosno pet postelja na hiljadu stanovnika;

– U stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti predlaže se da Fond zdravstvene zaštite zadrži finansiranje samo preventivne stomatološke zaštite i urgentnih stanja, a da se sve ostale usluge prepuste privatnom sektoru i drugim vidovima osiguranja.

II.B.Stanje u 2003 godini

Januar:

Info Centar GSS

27. januar 2003.

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

SAOPSTENJE ZA JAVNOST

Zdravstveni odbor GSS se zalaze za hitno razmatranje zakonodavnih aktivnosti u smislu sprecavanja

mogucih zloupotreba primene molekularno-bioloskih tehnika u medicini koje mogu ici do kloniranja

ljudskih bica.

GSS smatra da bi ovakav potez doprineo sinhronizaciji naseg zdravstvenog zakonodavstva sa evropskim u oblasti medicinskog prava.

GSS ce tim povodom odrzati Okrugli sto sa eminentnim strucnjacima iz oblasti genetike, medicine i

prava, a u cilju postizanja konsenzusa strucne javnosti o ovom medicinskom, pravnom i etickom

problemu.

Zakljucci Okruglog stola treba da posluze kao osnova za izradu zakonskih akata u ovoj oblasti.

Uranijum i u bunarima

D. VELJKOVIÆ 1/8/2003, 7:31:46 PM

VRANJE – Ekolo¹ka katastrofa, koja je zadesila jug Srbije posle bombardovanja uranijumskim projektilima 1999. godine, skoro èetiri godine zaokuplja struènjake i zabrinjava stanovnike toga kraja.

Tek pro¹log leta poèela je dekontaminacija terena na jednoj od èetiri lokacije, a kad æe sve biti zavr¹eno, niko se ne usuðuje da prognozira.

Nedavne struène analize su pokazale da je voda u bunaru seoskog vodovoda Bratoselca u bujanovaèkoj op¹tini zagaðena uranijumom.

Sne¾ana Milo¹eviæ, struèni saradnik za za¹titu ¾ivotne sredine u toj op¹tini, insistirala je da se zabrani upotreba vode iz njega.

- Dekontaminacija, koju obavljaju struènjaci iz Vinèe, delimièno je uraðena. Izvaðeno je 170 uranijumskih zrna i izvestan broj ko¹uljica – rekla je Milo¹eviæeva, i dodala da je bilo propusta prilikom dekontaminacije, koju su ometale i vremenske prilike.

Inaèe, dekontaminacija atara Bratoselca na koji je baèeno oko 1.200 projektila sa osiroma¹enim uranijumom prekinuta je I biæe nastavljena u proleæe. Vranjski zavod za za¹titu zdravlja je ubrzo posle prestanka bombardovanja konstatovao zagaðenost tog terena, obele¾io koèiæima i ¾icom, ali su me¹tani nastavili da napasaju stoku na njemu.

Lokalni Albanci su u to vreme smatrali koèiæe i ¾icu “jo¹ jednom srpskom ujdurmom”, ali su se letos uverili da stvar nije bila nimalo naivna.

Ovog meseca æe poèeti dekontaminacija i Plaèkovice, 700 metara povi¹e Vranja, na kojoj su amerièki bombarderi gaðali TV predajnik, iako on nije bio nikakav vojni cilj. Taj posao æe ko¹tati pet miliona dolara, jer je, kako ka¾u u vranjskom Zavodu za za¹titu zdravlja, reè o stenovitom i strmom terenu na nadmorskoj visini od 1.093 metra. Oèekuje se da taj posao bude zavr¹en do sredine godine, mada se amerièka administracija, èiji su avioni bacali zabranjenu municiju, jo¹ uvek pravi neve¹ta.

Na jugu Srbije jo¹ su dve lokacije gaðane uranijumskom municijom. Kad æe u ataru sela Borovac i Reljan poèeti dekontaminacija jo¹ se ne zna. Jer, reè je o veoma skupom poslu, a novac je du¾na da obezbedi amerièka administracija.Zasad, mesta su samo obele¾ena i ograðena, ali strah od zagaðenja izvori¹ta, tekuæih i podzemnih voda, kao I ratarskih kultura, ¾ivotinja i ljudi ne prestaje.

GLAS PITA

Kako smo, konaèno, dostigli ideal i postali - Srbi, narod najstariji?

Jer je beba najskuplja

Da nije velikih familija, ni ovo malo mladih parova se ne bi usudilo da na ovaj svet donosi naslednike

Srbi narod najstariji. Konaèno! Govorilo se do nedavna, a struènjaci su to obja¹njavali i dokazivali. Danas je dokazano. Srbi su zaista najstarija nacija na svetu, i spadaju u prvih deset na celom svetu. Srbi u proseku imaju 40 godina, ¹to nam je pribavilo epitet jednog od najstarijih naroda na planeti.

Za¹to je to tako? Mnogo je razloga, ali je slab natalitet, popularno zvan bela kuga, jedan od prvih uzroka. Oprema za bebu je skupa, odgajanje neizvesno, dru¹tvena perspektiva nejasna. Deèje dodatke Milo¹eviæeva vlast nije isplaæivala, a nova se pobrinula i isplatila (mizerne) dugove roditeljima. To nije pomoglo da se rodi vi¹e beba. Sada¹nja vlast za drugo roðeno dete u porodici izdvaja 30, za treæe 45, a za èetvrto 90 hiljada dinara.

A koliko, zaista, ko¹ta jedna beba i mo¾e li 30 hiljada dinara to da pokrije - mo¾e lako da se izraèuna.

Pa, da krenemo redom. Benkice za bebu ko¹taju od 60 do 120 dinara. Najjeftinije su one èisto bele, ali su i najtanje.Najskuplje su one sa aplikacijama. Zeke ko¹taju oko 500 dinara, za koliko se mogu naæi i kompletiæi - pantalonice i bluzica.

"Pampers" pelene za bebe te¹ke od tri do ¹est kilograma ko¹taju 300 dinara za 24 komada. Ukoliko hoæete da u¹tedite,proizvoðaè se dosetio, pa 84 komada nudi za 840 dinara. "Boni suprims" pelene su ne¹to jeftinije. Njih mo¾ete da kupite za 220 dinara za 24 komada. "Nenis"plastificirane pelene ko¹taju 124 dinara za 15 komada, dok 25 komada staje 257 dinara.

Cucle, u zavisnosti od proizvoðaèa, ko¹taju od 40 do 70 dinara, a varalice od 50 do 100 dinara. Cena fla¹ica sa cuclom varira, i kreæe se od 121 do 361 dinar, ¹to zavisi i od velièine fla¹ice. A da biste biste bili sigurni da ste dobro oèistili fla¹icu, pomoæi æe vam èetka, koja ko¹ta 107 dinara.

Treba raèunati i na to da deca brzo rastu, pa æe vam tako zatrebati i no¹a koja ko¹ta ne¹to vi¹e od 300 dinara.

Bebe se kupaju svako veèe, a "niveina" kupka sa ¹amponom za mali¹ane od 200 mililitara mo¾e se kupiti za 125 dinara,"penatena" za 156, "kikova" za 137 dinara dinara. "Kosili", u pakovanju od 200 mililitara, ko¹ta 95 dinara, a "kiko" nudi I litarsko pakovanje koje staje 428 dinara.

Ojed bebine guze i crvenilo leèe se uz pomoæ raznoraznih krema. Pa tako "niveina" od 150 grama ko¹ta 167 dinara, "kikova" I "biphenova" od 100 grama 149, odnosno 187 dinara. Uz "Pavloviæevu mast" mnogi od nas su odrasli, a njena cena je 99 dinara za 120 grama. Cena ulja i mleka za bebe je ista i ko¹ta od 149 do 170 dinara za pakovanje od 200 mililitara.

Puder je jo¹ jedno neophodno kozmetièko sredstvo za bebe. Najjeftiniji je "kosilijev", koji ko¹ta 40 dinara, "nivein" je 94,"d¾onsonov" i "penatenov" su po 107 dinara, a "kikov" se mo¾e pazariti za 138 dinara.

Postoje i potrep¹tine bez kojih se mo¾e, ali ste sa njima ipak sigurniji. Ukoliko vam beba spava u drugoj sobi, mo¾ete da je pratite preko bebi-alarma. Postoje jednosmerni i dvosmerni. Jednosmerni su oni preko kojih vi èujete bebu, a dvosmerni gde I ona èuje vas. Njihova cena nije nimalo niska - ko¹ta od 4.700 do 5.700 dinara, skoro kao bebi kolica.

U "Kikovim" prodavnicama mo¾ete pronaæi veliki asortiman kolica. Njihova cena, kao ¹to prodavci obja¹njavaju, zavisi od toga da li su zimska ili letnja, da li imaju plastiène ili gumene toèkiæe, da li se sedi¹te kolica mo¾e upotrebiti i kao sedi¹te za kola i da li ima jo¹ neku dodatnu opremu.

Cena najjeftinijih "kikovih" kolica iznosi 5.800 dinara, dok su najskuplja 22 hiljade dinara.

U "Kiku" smo takoðe prona¹li i krevece na rasklapanje sa metalnom konstrukcijom. Njihova cena se kreæe od 6.800, pa do 8.520 dinara. Drveni kreveci s pravim madracom ko¹taju mnogo vi¹e. Svaka beba voli da se igra u svom krevecu, pa tako, ako ¾elite da joj uèinite svet zanimljivijim,mo¾ete da nabavite vrte¹ke koje se kaèe iznad nje i ko¹taju od 1.600 do 2.700 dinara.

Cena ostalih igraèaka za tek roðene bebe su od 200 do 1500 dinara.Ipak, da sve nije tako stra¹no, crno i nedohvatljivo, govori nam na¹a koleginica novinarka, koja se nedavno porodila. Mlada mama je izjavila da beba nije skupa ako imate - veliku familiju. Naravno, dok se bebi sviðaju, dok ne poraste...

M. CVEJIÆ

Februar:

XXII.Zdravlje

U februaru se nastavljaju zbivanja koja oznacavaju dalje rastakanje tkiva naseg zdravstva i medicine. :siromastvo, politicke cistke kadrova u zdravstvu, droga, borbe klanova, nestasice, Srbi su najstariji i najbolesniji narod, Srbija izumire, i Crna Gora takodje.

DSS je optuzila je republickog ministra zdravlja Tomicu Milosavljevica da je, bez valjanog objasnjenja, smenio direktore domova zdravlja u jedanest beogradskih i prigradskih opstina i na njihova mesta postavio clanove i simpatizere Demokratske stranke

Kako je juce saopstio na konferenciji za stampu Milan Obradovic nacelnik u beogradskom SUP-u, u akciju pod nazivom "Beograd" u kojoj je izvsena do sada najveca zaplena sinteticke droge ucestvovalo je 312 pripadnika policije, 98 pripadnika Bezbednosno informativne agencije i 30 pripadnika Specijalne antiteroristicke jedinice. Akcija je istovremeno izvedena u 35 objekata u Beogradu, Staroj i Novoj Pazovi i Simanovcima. Za sada je poznato da je glavni proizvodjac sinteticke droge u

Srbiji Milan Zarubica, lekar iz Beograda

ZAVR©ENA DEKONTAMINACIJA NA POLUOSTRVU LU©TICA

Arza bez urana

Herceg Novi, 4. februara

Tim struènjaka za ekotoksikolo¹ka ispitivanja Crne Gore, jedinica ABHO korpusa Ratne mornarice, Instituta nuklearnih nauka Vinèa i Prirodno-matematièkog fakulteta u Podgorici, kojim je rukovodio prof. dr Perko Vukotiæ prona¹li su u vi¹e kampanja 258 projektila, od kojih je svaki sadr¾avao po oko 300 grama osiroma¹enog urana na rtu Arza na poluostrvu Lu¹tica naspram Herceg Novog i svih 258 projektila otpremili u Institut za nuklearne nauke u Vinèi i tamo ga deponovali.

Ovim je okonèan opse¾an projekat dekontaminiranja Arze, gde ja avijacija NATO sredinom 1999. godine ispalila oko 300 projektila sa osiroma¹enim uranom.

Uklonjene su i veæe kolièine kontaminiranog zemlji¹ta, tako da na Arzi vi¹e niko, bez obzira koju opremu koristio neæe biti u opasnosti.

- Arza je sada potpuno bezbedna i dostupna ljudima za boravak. Nema vi¹e nikakvih ogranièenja pristupa, uklonjene su sve ograde i svi tragovi rada struènih ekipa na dekontaminaciji - tvrde prof. dr Perko Vukotiæ i Tomislav Anðeliæ.

Za desetak odsto uranijumskih projektila koji nisu pronaðeni, Vukotiæ i Anðeliæ pretpostavljaju da su oti¹li duboko u more ili duboko u zemlju, gde ih merni instrumenti ne mogu registrovati, tako da ne predstavljaju nikakvu opasnost.

S. P.

(Ne) oèekivana odluka Tomice Milosavljeviæa, republièkog ministra zdravlja

Seèa direktora domova zdravlja

Smenjeno u paketu, po veoma preciznom kriterijumu, 11 direktora domova zdravlja i drugih

zdravstvenih ustanova

Odlukom Tomice Milosavljeviæa, republièkog ministra zdravlja pro¹log petka smenjeni su direktori u 11 domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova u gradu.

Demokratska stranka Srbije ovu èistku Ministarstva zdravlja nazvala je smenom po partijskoj osnovi, a ministar Milosavljeviæ je odgovorio da "za imenovanje direktora nije bio glavni kriterijum i nije bio obavezan uslov partijsko èlanstvo i da meðu direktorima zdravstvenih ustanova ima èlanova SPS-a i DSS-a i naravno DS-a i drugih stranaka DOS-a".

Prema njegovim tvrdnjama, koje je izrekao gostujuæi

na televiziji B 92, direktori su imenovani na osnovu

javnog poziva Ministarstva zdravlja i plana rada koji su

ponudili.

U domovima zdravlja su "Glasu" potvrdili da je

poèetkom septembra pro¹le godine iz Ministarstva

zdravlja stigao poziv za direktore, kao i one koji

smatraju da imaju kvalifikacije da budu direktori, kojim

se mole da po¹alju svoju biografiju, plan razvoja i rada

ustanove i rezultate dosada¹njeg rada i da na osnovu

toga Ministarstvo odluèi da li æe na funkcijama

direktora ostati isti ljudi.

Inaèe, prema Zakonu o zdravstvenoj za¹titi ministar ima

neposrednu nadle¾nost da imenuje i smenjuje

direktore oko 270 zdravstvenih ustanova u Republici,

bez javnog ogla¹avanja. Iz svakog doma zdravlja stiglo

je po bar desetak prijava, a Ministarstvo je konaènu

odluku poèelo da saop¹tava pro¹log petka.

Od 16 gradskih i prigradskih domova zdravlja, kako su

"Glasu" rekli u Slu¾bi za informisanje Ministarstva

zdravlja, stari direktori su zadr¾ani u domovima

zdravlja Vo¾dovac, Rakovica, Zvezdara, Èukarica,

Savski venac i Obrenovac, a izvesno je da su smenjeni

direktori u domovima zdravlja Stari grad, Palilula, Novi

Beograd, Zemun, Lazarevac.

U Domu zdravlja Vraèar "jo¹ nisu dobili nikakvo zvanièno saop¹tenje", a u nekim domovima zdravlja, poput Zemuna, novi ljudi su veæ seli u direktorsku fotelju.

Doktor Tomislav Jovanoviæ, koji je dobio ponovo re¹enje o obavljanju funkcije direktora DZ "Obrenovac", a inaèe èlan DSS-a, ne veruje da je razlog smene direktora politièke prirode.

- Pre da su tu bili presudni rezultati rada i reformski poduhvati u poslednje dve godine i anga¾ovanost

direktora, a verujem da se polako gasi smenjivanje direktora po politièkoj osnovi, jer mi smo ovde pre svega lekari - ka¾e dr Jovanoviæ.

Dr Zoran Vlahoviæ, sada veæ biv¹i direktor DZ "Palilula", smatra da je smena pre svega obavljena u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za¹titi i da je legalna, ali ne bi da se izja¹njava o razlozima smene, koji su mu nepoznati.

Dr Zorica Jovanoviæ, koja je ovom odlukom ostala na funkciji direktora DZ "Rakovica", a za koju smo takoðe utvrdili da je èlan DSS-a, takoðe veruje da smenjivanje nije obavljeno po politièkoj osnovi, veæ verovatno na osnovu rezultata, kao I planova rada ustanove, koje su svi kandidati prilagali.

Danijela Stanimiroviæ

Nastavlja se nemilosrdna èistka u beogradskom zdravstvu

Svi novi direktori iz demokratske stranke

Veliko je pitanje po kojem kriterijumu su smenjeni dosada¹nji èelnici domova zdravlja. Za¹to je

zaobiðen Zakon o lokalnoj samoupravi

Pored veæ smenjenih 11 direktora gradskih domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova u gradu, re¹enja o smeni juèe su dobili i direktor DZ "Vraèar" i direktor Specijalne bolnice u Mladenovcu, kako je rekao za "Glas"Milan Dimitrijeviæ, gradski sekretar za zdravstvo. Nije poznato koliko æe ovaj talas smena trajati, jer razloge ovakve èistke Ministarstvo zdravlja nije, bar zvanièno, saop¹tilo, pa javnost mo¾e samo da ih nagaða.

Naravno ako izuzmemo obrazlo¾enje Tomice Milosavljeviæa, ministra zdravlja, da je ovu odluku, na koju po Zakonu o zdravstvenoj za¹titi ima pravo, doneo na osnovu planova rada, koje su jo¹ poèetkom septembra, po pozivu Ministarstva, pro¹le godine prilo¾ili svi kandidati za funkciju direktora.

A juèe je ministar bio na sastancima u Vladi i van zgrade Ministarstva, pa tako nismo imali priliku da èujemo neki komentar.

Direktori domova zdravlja, koji su ostali na rukovodeæim funkcijama, odbacuju teze da je reè o politièkoj èistki, jer meðu njima ima i onih koji su i SPS-a, JUL-a, DSS-a, ali i DS-a. A Milan Dimitrijeviæ, sekretar za zdravstvo, tvrdi da su svi novoimenovani direktori domova zdravlja iz DS-a.

- Nije jasno ni koja je komisija gledala te programe koji su slani i po kom kriterijumu su odbijani, ako se zna da kod nas zasad ne postoji strategija zdravstva. Nije mi jasno ni za¹to je zaobiðen Zakon o lokalnoj samoupravi, u kom pi¹e da je imenovanje I razre¹enje ustanova primarne zdravstvene za¹tite u nadle¾nosti lokalne vlasti.Onda bi Gradski sekretarijat za zdravstvo bio ukljuèen u ovaj proces, a ne bi saznao o smenama rukovodeæih ljudi putem medija i od njih lièno. Ovo je tipièno graðenje vlasti i stavljanje ljudi iz jedne stranke na funkcije direktora i mislim da je ovo èisto politièka prièa, gde je DS u¹la u politièko razraèunavanje sa politièkim neistomi¹ljenicima - izjavio je Dimitrijeviæ.

Dr Radmila Railiæ, doskora¹nja direktorka DZ "Stari grad", tra¾i da se javno objave ocene programa koje su kandidati prilo¾ili, jer ministar istièe plan rada kao kriterijum kojim se rukovodio.

- Nismo dobili nikakvo obja¹njenje, zapanjeni su i u op¹tini i u Gradu. Nije bilo nikakve opomene na to ¹ta je u ustanovi problematièno i to pre nego ¹to je podnet zavr¹ni finansijski raèun, a za osam meseci nijednom se nismo ni sreli sa ministrom.Kako ministar mo¾e da smeni direktora DZ "Palilula", ustanove èije usluge i aparati jedini zadovoljavaju evropske ISO standarde - ka¾e dr Railiæ.

Doktor Predrag Tasovac, juèe smenjeni direktor DZ

"Vraèar", smatra da je konkurs iz septembra veoma

neprecizan, a po¹to je odluku doneo ministar po

va¾eæim propisima onda mora da snosi i

odgovornost za ono ¹to ovakve smene nose.

- Imenovanim direktorima je dat v.d. status (najdu¾e do

¹est meseci mogu da obavljaju ovu funkciju do novog

konkursa) da bi se opravdalo ignorisanje Zakona o

lokalnoj samoupravi, a v.d. stanje mo¾e da suzbije

inicijativu, hrabrost da èovek zagazi u ne¹to, jer veæ

sutra mo¾e da ne bude na toj funkciji. Ovo je bilo "s

neba u rebra", bez ikakvog upozorenja. Ni u jednoj od

tih ustanova nije alarmantno stanje da bi se u roku od

24 sata smenilo vi¹e od deset direktora - ka¾e dr

Tasovac.

Doktor Andrija Miliæ, biv¹i direktor DZ "Lazarevac", smatra da ministarstvo nije ni imalo uvid u to kakve je rezultate postigla ova ustanova, a on se lièno sa ministrom nijednom nije sreo, demantujuæi time informaciju koju je objavio na¹ list da je dr Miliæ bio na razgovoru kod ministra a po izlasku iz kancelarije telefonom je saznao da je stigao dopis kojim ga obave¹tavaju da je smenjen.

D. Stanimiroviæ

Na jedan bracni par u Srbiji 0,9% dece

Oborili smo sve evropske rekorde u pogledu opadanja nataliteta i smanjenja

zivotnog veka coveka. Sa najmanjim procentom mladih u svetu, svega 19,7%,

postali smo jedan od najstarijih naroda na svetu, ciji je prosecan vek 40

godina! Uskoro ce to biti narod bez potomstva, narod staraca i penzionera.

Prema poslednjem popisu stanovnistva, manje nas je nego 1991. god. kaze za

Blic prof.dr. Marko Mladenovic. Njegova novoosnovana organizacija "Opstanak"

pokusava da animira javnost u borbi protiv izumiranja Srba.

U Srbiji, navodi Mladenovic, na jedan bracni par dolazi 0,9 dece. Trecina

brakova je bez dece. Pri tom, visok procenat je onih koji nikada ne stupaju

u brak, najmanje jedna trecina.

Jos 1900. god. bili smo narod brojniji nego sada, do 1990.god. smanjili smo

se za 10% ! A do 2003. god. za 20% - napominje Mladenovic.

On smatra da prvo treba da se izvrsi drasticna preraspodela nacionalnog

dohotka u koris radjanja, da treba da osnujemo deciji dinar kao nacionalnu

instituciju. Materinstvo, takodje, treba da pod odredjenim uslovima da

postane poziv. Posle treceg deteta, majka ako hoce, moze da zasnuje radni

odnos sa drzavom.

On upucuje apel da se izvrsi reforma vaspitno-obrazovnog sistema, pojaca

borba protiv drustvene patologije i kriminala, ojaca uloga dijaspore

davanjem prava glasa.

Treba da osnujemo ministarstvo za porodicu i obnavljanje stanovnistva i

savet za obnavljane, na cijem celu bi trebalo da stoji predsednik ili

premijer.

Srba manje nego 1900-te

Sredinom 19. veka Srba je bilo oko 5,5 miliona, a pocetkom 20. veka oko 9,2

miliona. Prema tvrdnjama prof. Mladenovica, sada je Srba znatno manje nego

1900-te godine. Albanci su se od pocetka proslog veka uvecali za 700%, Turci

za 400% a za Srbe Mladenovic predvidja da ce za 25. godina postati

nacionalna manjina u svojoj zemlji.

04.02.2003.

HENDICAP INTERNATIONAL OVE NEDELJE ZAPO?NJE DISTRIBUCIJU MEDICINSKE

OPREME ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U SRBIJI, ukupne vrednosti 60.000 eura.

Ova organizacija pokloni?medicinsku opremu Klinici za rehabilitaciju

"Dr Miroslav Zotovi?u Beogradu i klinikama za fizikalnu medicinu i

rehabilitaciju u Novom Sadu i Ni?u. Donacija je deo "Programa kontinuirane pomo?osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama u Srbiji" koji finansira Biro za humanitarnu pomo?Evropske unije. (Beta)

OTKRIVENA NAJVEÆA FABRIKA ZA SINTETIÈKE DROGE U EVROPI

Beograd -- Pripadnici beogradskog MUP-a, Bezbednosno-informativne

agencije i Specijalne antiteroristièke jedinice, uhapsili su 30 osoba u

akciji u kojoj je, prema reèima naèelnika gradskog SUP-a Milana

Obradoviæa otkrivena najveæa ilegalna fabrika za proizvodnju sintetièkih

droga u Evropi. Vrednost naðene droge i supstanci za njeno pravljenje u

fabrici i laboratorijama u Novoj i Staroj Pazovi i ©imanovcima

procenjuje se na 10 miliona evra. Kako je u petak na konferenciji za

novinare saop¹tio Obradoviæ, istra¾ni sudija je za 18 lica odredio

pritvor, a kao glavni organizatori posla oznaèeni su beogradski lekar

Milan Zarubica, Filip Zarubica i Ljubi¹a Lindo zvani Èombe.

Pored dva miliona tableta sintetièke droge pronaðeno je i 20 tona

odreðene vrste siræetne kiseline koja je osnov za pravljenje tableta.

Obradoviæ je naglasio da su sve naðene supstance na strogo kontrolisanom

re¾imu, i da odobrenje za uvoz u na¹u zemlju daje Savezno ministarstvo

zdravlja. Prema toj proceduri firma uvoznik mora da podnese papire gde

je dalje oti¹la supstanca i u kom obliku.

Kako je precizirao Obradoviæ, vrlo mali deo sirovina u¹ao je u zemlju

legalnim putem: "Milan Zarubica i Lindo Ljubi¹a jesu imali svoje firme.

Firme Zarubice su u nekoliko navrata kontrolisane od strane policije

Beograda, Odeljenja za privredu, u onom domenu o èemu sada govorimo. U

tim kontrolama nije otkriveno ni¹ta ¹to bi posebno ukazivalo na ilegalno

poslovanje, a nije jer je 90% pro¹vercovano, ako i zbog toga ¹to legalna

firma imala svoje poslovanje, a laboratorija se nalazila izvan grada".

Proizvedene tablete uglavnom su zavr¹avale na Bliskom i Dalekom istoku,

a vrednost do poslova procenjena je na 50 milona dolara. Na pitanje da

li su podnete kriviène prijave protiv odgovornih zbog pronaðenje droge i

oru¾ja u surèinskom tr¾nom centru Kotobanja, Milan Obradoviæ je

odgovorio: "Krivièno prijave u pravno-formalnom smislu nisu podnete s

obzirom na to da se sve ono ¹to je pronaðeno nekako mora vezati za nekog

poimenièno, ¹to je u fazi rada".

Ministar policije Du¹an Mihajloviæ saop¹tio je novinarima da u sluèaju

Ljubi¹e Buhe nema novih informacija i da æe javnost blagovremeno biti

upoznata na vreme sa rezultatima istrage. Odgovarajuæi na pitanje da li

je policija sposobna da uhapsi Milorada Lukoviæa - Legiju ukoliko se

poka¾e da su Buhine optu¾be da je on izvr¹ilac mnogih ubistava i otmica

u Srbiji taène, jer ga navodno èuva stotinu naoru¾anih ljudi, ministar

Mihajloviæ je odgovorio: "Ja ne znam kako vam pada na pamet takvo

pitanje, jer g. Legija se, koliko ja znam, odazvao na svaki sudski poziv

i ne verujem da to neæe biti sluèaj i ubuduæe. Za¹to bi razgovarali o

hap¹enju nekoga ko se pona¹a kao svaki odgovorni graðanin i odaziva se

na svaki sudski poziv. Nama su problem ljudi koje sud potra¾uje, a oni

neæe da ispune svoju graðansku obavezu i da se jave sudu, pa su

praktièno odmetnici koje tra¾imo. G. Lukoviæ nije na tom spisku lica sa

kojim ovo ministarstvo ima takvih problema."Mihajloviæ je na

konferenciji za novinare rekao i da nema novih detalja u sluèaju ®eljko

Maksimoviæ - Maka, koji je oznaèen kao glavni osumnjièeni za pripremu

atentata na politièare iz sada¹nje vlasti.

Na Institutu za onkologiju Srbije godisnje se otkrije 130 novih slucajeva raka kod dece, a procenjuje se da u Srbiji, 300 dece svake godine oboli od ove bolesti, saopstio je nacelnik pedijatrijskog odeljenja tog instituta Zoran Bekic povodom Medjunarodnog dana dece obolele od raka, koji se 17. februara obelezava u 46 zemalja sveta

KOMANDIR POLICIJE UHAP©EN ZBOG DROGE

Podgorica -- Komandir jedinice u antiteroristièkoj specijalnoj jedinici

za obuku pasa u MUP Crne Gore I¹tvan Alma¹i uhap¹en je jer je u njegovom

slu¾benom automobilu, u tapaciranom sedi¹tu, naðena velika kolièina

ha¹i¹a. Droga je naðena po¹to je policijski "pauk" gre¹kom sa parkinga

pokupio Alma¹ijev slu¾beni automobil. Alma¹i je demantovao optu¾be i

naglasio da su mu drogu podmetnule kolega zbog toga ¹to se zamerio nekim

biv¹im kolegama.

Mart:

Za¹to smo bolesni

Uranijum i depresija

Da li je samo osiroma¹eni uranijum uzrok te¾ih telesnih bolesti? Postoji jo¹ jedan faktor koji se ne

mo¾e odmah uoèiti i statistièki dokazati - a to je depresija

Mnogi struèni sastanci, kao ¹to je bio onaj koji je pro¹le godine organizovao Ekolo¹ki pokret Novog Sada, kao i brojni napisi u ¹tampi, uz op¹te uverenje i lekara i laika da je do¹lo do dramatiènog razbolevanja nacije, posebno od karcinoma, ukazuju na bombardovanje NATO kao jedini uzroènik.

Ova nesreæna alijansa priznala je da je na na¹u zemlju bacila 10 tona osiroma¹enog uranijuma. Na¹a vojska ka¾e da se radi o 20 tona! Bilo kako bilo, broj obolelih od raka pluæa, ¹titnjaèe, dojke, kao i nagli porast nekih drugih bolesti stvara utisak u javnosti da su te dve pojave povezane. I ja mislim da je tako, ali ¾elim da uka¾em i na jo¹ jedan faktor, koji se ne mo¾e na prvi pogled jasno uoèiti i odmah statistièki dokazati: to je depresivni sindrom, koji je kao epidemija zahvatio na¹u zemlju poslednjih deset godina.

Depresivni okidaè

Da je depresija lo¹ prognostièki znak za veæinu telesnih bolesti znali su i antièki lekari: Galen (131-200, g.) tvrdio je da "melanholiène ¾ene èe¹æe dobijaju rak nego one normalnog raspolo¾enja". Uostalom, to zna i svaki klinièar sa du¾im iskustvom.

- Nastanak infarkta miokarda je obièno zavr¹ni dogaðaj kojem je prethodila depresija i akumulacija

stresogenih dogaðaja, koji su tu depresiju izazvali.

- Brojnim oblicima raka takoðe je prethodila depresivna epizoda: to su jo¹ ¹ezdesetih godina pro¹log veka dokazali njujor¹ki psihoonkolozi, koje je predvodio Li ©ejn.

- Savremeni psihoonkolozi, kao ¹to su D¾imi Holand i Favzi Favzi, pokazali su, prateæi tok karcinoma, da je on u uskoj vezi sa psihièkim stanjem obolelog, da osobe normalnog raspolo¾enja ¾ive znatno du¾e sa otkrivenim i leèenim karcinomom nego depresivni, koji su se jednostavno prepustili bolesti i prestali da se bore. Favzi je pratio ¾ivotnu sudbinu obolelih od melanoma, koji se smatra te¾im oblikom raka, i ustanovio da borba protiv depresije, bespomoænosti i straha, voðena kako medikamentima tako i psihoterapijom, znatno produ¾ava ¾ivot.

Savremena psihosomatska medicina prihvata tezu da je depresija, uz ostale kancerogene faktore, u stanju da doprinese ispoljavanju raka zbog toga ¹to znatno sni¾ava odbrambene snage organizma. Tako popu¹ta imunolo¹ka kontrola nad onim æelijama koje imaju maligni potencijal (latentni karcinom) i one, osloboðene nadziranja od strane "kiler æelija", poèinju naglo da se dele i razaraju okolno tkivo, da bi se kasnije rasejale po celom organizmu (metastaze). Uèenje o latentnom karcinomu ka¾e da je svako od nas nosilac grupe æelija koje imaju taj maligni potencijal, ali ga ne ispoljavaju, jer su pod stalnom kontrolom pomenutih "æelija ubica".

Sindrom beznaða

Od svih oblika depresivnog reagovanja - agitirano, abulièno, somatizovano itd. - prognostièki je najlo¹ije beznaðe. Ono se javlja kod osoba koje su ranije u ¾ivotnoj istoriji imale jednu depresivnu epizodu, obièno u ranom detinjstvu zbog ranog gubitka roditelja (smrt, razvod, napu¹tanje kuæe), a koju su nekako prevazi¹le. Kada im se u zrelom dobu ponovo desi neki jak traumatski dogaðaj, kao ¹to je smrt braènog partnera, naglo osiroma¹enje, izbegli¹tvo, jednostavno kad izgube ono ¹to èini njihov smisao ¾ivljenja, postepeno postaju ¾rtve sindroma beznaða, koje se ne ispoljava toliko klasiènim depresivnim simptomima (umor, malaksalost, neraspolo¾enje, nesposobnost koncentracije) koliko kroz tihu patnju i oseæanje da dalja egzistencija nema nikakvog smisla. Takve osobe biti¹u meðu nama, odlaze na rad i rade svoje kuæne poslove, ali je njihov ¾ivot - po njihovoj proceni - postao besciljan, bez svrhe. Poznati psihosomatièar iz Roèestera D¾ord¾ Ed¾i je optu¾io "sindrom beznaða" za lo¹ tok brojnih bolesti, naroèito raka.

Kada se sve ovo uzme zbirno, onda je i razumljiva na¹a namera da uka¾emo na depresiju kao stalno prisutni, ali manje medijski privlaèan uzrok koji je prouzrokovao, uz ostale faktore, nagli porast telesnih bolesti, posebno karcinoma. A ova depresija je posledica brojnih faktora koji su pogaðali ovu zemlju poslednjih desetak godina: naglog osiroma¹enja, gubitka posle, raspada porodice, i naroèito stalno prisutnog oseæanja neizvesnosti, bespomoænosti i do¾ivljaja da na¹om sudbinom upravljaju neki udaljeni centri na koje mi nemamo nikakav uticaj. Neizvesnost je na¹ usud: ¾ivimo iz dana u dan, ne planiramo buduænost, sa strepnjom oèekujemo ¹ta æe nam se "jo¹" desiti.

Nije mi bila namera da eskulpiram NATO od odgovornosti, daleko od toga. Samo sam ¾eleo da uka¾em i na jo¹ jedan va¾an uzroènik op¹teg razbolevanja nacije.

Vladimir ADAMOVIÆ

Koliko brinemo o zdravlju uèenika

"Uèenik preminuo na èasu", 21. 2.

Stra¹no me je potresla vest objavljena u "Politici" 21. februara, o smrti, na èasu fizièkog vaspitanja, deèaka Nemanje Bo¾iæa, uèenika VII razreda O© "Branko Miljkoviæ" u Ni¹u. Kako je moguæe da se u velikom i razvijenom gradu, kakav je Ni¹, dogodi ovakva nesreæa?

Oèigledno, zaokupljeni nastavnim programima, njihovom realizacijom, ocenjivanjem, prijemnim ispitima i sl., nastavnici i Ministarstvo prosvete i sporta su zapostavili najva¾nije pitanje - zdravlje uèenika. A zdravlje uèenika je osnova prema kojoj se odmeravaju svi zahtevi u ¹koli: u nastavi, u sportskim i drugim aktivnostima i svemu drugom.

Ovo ne govorim samo "u principu". U ¹koli u kojoj sam godinama radila kao ¹kolski psiholog, bila je

uspostavljena kontinuirana i tesna saradnja sa ¹kolskim lekarima, pa je svaki uèitelj, razredni stare¹ina i

nastavnik fizièkog vaspitanja znao zdravstveno stanje svakog svog uèenika. Posle svakog sistematskog

zdravstvenog pregleda uèenika, dr¾ana je sednica nastavnièkog veæa na kojoj su prezentirani globalni

podaci o zdravlju uèenika i preduzimane odgovarajuæe mere, kao ¹to su: ishrana uèenika, saradnja sa

zdravstvenim i drugim institucijama za otklanjanje odreðenih nedostataka ili slabosti, potpunija saradnja sa roditeljima i dr.

Briga o zdravlju uèenika, naroèito uèenika osnovne ¹kole, izuzetno je va¾na zbog toga ¹to je uzrast uèenika od 7 do 15 godina vreme intenzivnog razvoja i povremenih (prolaznih) neravnomernosti u fizièkom, intelektualnom i emocionalnom pogledu.

Zbog toga sam slobodna da predlo¾im sledeæe:

Sve nastavnike (osnovne i srednjih ¹kola) trebalo bi kontinuirano i redovno upoznavati sa osobenostima

ukupnog razvoja dece i mladih, a ne samo sa nastavnim programima i njihovom realizacijom; uprava ¹kole i nastavnièko veæe bi trebalo da u odreðenim periodima razmatraju rezultate obaveznih zdravstvenih pregleda uèenika i preduzimaju, zajedno sa roditeljima, odgovarajuæe mere; ¹kolski lekari bi trebalo da imaju znaèajan udeo u radu ¹kole i u postavljanju zahteva prema uèenicima.

Dr Bosiljka Ðorðeviæ,

Beograd

http://www.politika.co.yu/

10. mart 2003.

Broj 32092

VEK PRVI

IZUMIRU LI SRBI PREVI©E BRZO

Materinstvo u krizi

Magistar ekonomije Biljana Spasiæ ¾eli da doprinese oèuvanju srpstva

Novi Sad, marta

Raðanje je najuzvi¹eniji èin za ¾enu. Sve proðe, i karijera, i visoka moda, i zadovoljstva u putovanjima. Ono ¹to vredi i daje radost ¾eni jeste materinstvo. Sa tim se ni¹ta ne mo¾e porediti - ka¾e majka dvoje dece, mr Biljana Spasiæ.

Biljana Spasiæ ne ¾eli da se njenom narodu dogodi ono ¹to se dogodilo drevnim narodima Inka, Maja, Sumara i Hazara, èije su civilizacije izumrle.

O velikoj opasnosti izumiranja srpskog naroda koja se nadvila nad na¹e podneblje, magistar ekonomije Biljana Spasiæ napisala je i knjigu "Za¹to Srbi nestaju", koja je do¾ivela èetvrto izdanje. Nedavno je sa svojim suprugom, koji je podr¾ava u ovom, po njoj humanom poslu, boravila je i u Novom Sadu. Prièala je i Novosaðanima o sudbini naroda èiji je i ona deo.

Alarmantan indeks

– Pre jedne decenije radila sam magistarski rad iz ekonomije. Upoznala se sa demografskom problematikom Srbije i podaci do kojih sam do¹la jako su me zabrinuli. Posebno me kao ¾enu pogodilo saznanje da smo posle Japanaca najstariji narod na planeti sa proseènom medijalnom staro¹æu od 40 godina, koja je u centralnoj Srbiji èak i veæa i iznosi 40,9. Na skupovima

demografa u Beogradu èulo se da æemo za 2,5 decenije biti manjina u sopstvenoj dr¾avi. Pitala sam se kakve to ima implikacije i ¹ta znaèi kada postane¹ manjina u sopstvenoj dr¾avi i kada je naseljava neka druga nacija. Zakljuèak je bio da neæe proæi pet decenija i da Srba vi¹e neæe biti - ka¾e Biljana Spasiæ.

Ona je predvidela da æe se tek 2021. godine dogoditi da broj maloletnog stanovni¹tva padne ispod 20 odsto a da starijeg poraste. Ali, iznenadila se kada je videla rezultate koji se, praktièno, ubrzavaju i to za dve decenije ranije, od svih moguæih prognoza.

U Srbiji po najnovijem popisu, mlaðeg stanovni¹tva, u ukupnoj populaciji, ima svega 19,7 odsto, navodi na¹a sagovornica.Njena zabrinutost je zbog toga jo¹ veæa, jer je reè o stanovni¹tvu koje predstavlja reprodukcioni potencijal, zatim radni i odbrambeni jedne zemlje. Kada se broj ovog stanovni¹tva smanjuje, praktièno se smanjuje i nada u buduænost.

Do sada 90 predavanja

Demografi tvrde kada broj starih preko 65 godina je dva i po puta veæi od broja mladih do 19 godina to je onda kraj jedne nacije. U Srbiji imamo situaciju da je u Crnoj Travi, Gad¾inom Hanu, Babu¹nici taj odnos èak èetiri i po puta veæi u korist starih.

– Pro¹le godine ¹irom Srbije sam odr¾ala 90 predavanja. Boravila sam od Vr¹ca do Prohora Pèinjskog. I¹la sam da bih saznala da li je srpski narod osetljiv na ovu temu. Da li ga dotièe problem njegovog roda i da li je spreman da ne¹to uèini na spreèavanju njegovog izumiranja. Videla sam da postoji zdravo jezgro i tkivo u srpskom narodu, koje æe se pokrenuti na borbu protiv nestajanja -prièa

mr Biljana Spasiæ.

Svoje iskustvo sa terena prenela je ne samo u knjigu veæ, kako i sama ka¾e, velikom broju intelektualaca iz Beograda, koje je okupilo Udru¾enje za borbu protiv bele kuge "Opstanak", èiji je jedan od potpredsednika i sama Biljana.

Mr Biljana Spasiæ svoja predavanja po ¹kolama u Srbiji sama finansira. Prodam knjigu i od toga imam za put. Napravila je i slajdove, a i video film koji prikazuje na predavanjima.

Abortus – srboubica

Godi¹nje se u Srbiji uradi 250.000 nasilnih prekida trudnoæe. To nema ni u jednoj zemlji na svetu. Mi smo srpsku zemlju natopili krvlju neroðene dece. Abortusi su najveæi srbo¾der – smatra mr Spasiæ.

Miroslav Karad¾iæ

"Politika", 24. mart 2003.

Deca iz Zveèanske - socijalni i zdravstveni izazov

SUDBINA IZ KONTEJNERA

Katarina Ðorðeviæ

Posmatrajuæi igraèke koje su im poklonila neka sreænija deca, oèima iz kojih su odavno prestale da teku suze, mali¹ani koji rastu pod kro¹njama drveæa u beogradskoj Zveèanskoj ulici uzaludno poku¹avaju da se "izbore" da im medicinske sestre posvete koji minut vi¹e pa¾nje. To im te¹ko polazi za rukom, jer je vaspitaèica u ovom tu¾nom domu tako malo, a njih tako puno. Veæina njih pomirljivo prihvata èinjenicu da je "konkurencija" prejaka i samo èvr¹æe ste¾e olinjalog pli¹anog medu, koga je "oæoravio" biv¹i vlasnik, stavlja palac u usta i na krilima snova "leti" u zemlju ma¹te i imaginacije.

Nasuprot uvre¾enom mi¹ljenju, ovi mali¹ani nisu stigli u krevetiæe Centra za za¹titu odojèadi, dece i omladine po scenariju iz Diznijevih filmova. Nisu ostavljeni u svilenom jastuku u porti neke crkve niti u uskr¹njoj "korpi" sa omiljenom igraèkom i boèicom sa jo¹ toplim mlekom. Neki od njih u poslednjim trenucima koji ¾ivot znaèe bivaju pronaðeni izmeðu crnih plastiènih kesa za ðubre, neki sti¾u iz boksova porodili¹ta koje su odmah posle poroðaja napustile njihove majke, a mnogi imaju roditelje koji su "nepodobni", odnosno koji se smatraju pretnjom za normalan psihofizièki razvoj svog deteta.

Ne¾eljene trudnoæe

Deca se u stacionarnu za¹titu sme¹taju neposredno po roðenju – u 70 do 80 odsto sluèajeva radi se o uzrastu do tri meseca starosti, u najveæem broju sluèajeva direktno iz porodili¹ta i zdravstvenih ustanova u pratnji socijalnih ili medicinskih radnika tih ustanova. Organ starateljstva ili roditelj retko su prisutni pri prijemu.

"Najvi¹e dece (preko 80 odsto) roðeno je u vanbraènim vezama, odnosno iz neplaniranih i ne¾eljenih

trudnoæa. Praæenje karakteristika i problema roditeljstva u poslednjih desetak godina ukazuje na tendenciju da iste majke vi¹e puta raðaju ne¾eljenu decu, ¹to vodi novim problemima ne samo zbog velikog broja dece u situacijama izostajanja elementarnih uslova za ¾ivot veæ i zbog pojave psihièkih smetnji i mentalne retardiranosti razlièitog stepena. U grupi majki koje raðaju ne¾eljenu decu u manjem procentu uèestvuju relativno mlade majke, psihofizièki neupadljive, u redovnom obrazovnom procesu, egzistencijalno zavisne od svoje primarne porodice", ukazuje Jasminka Markoviæ, sociolog u Centru za za¹titu odojèadi, dece i omladine, u èasopisu za teoriju i kritiku socijalnih ideja i prakse "Socijalna misao", koji je tematski posveæen deci iz Zveèanske.

Vi¹egeneracijska optereæenost bedom je socijalni atribut koji u najveæoj meri defini¹e porodice iz kojih potièu ovi mali¹ani, o èemu ilustrativno govori i podatak da su vi¹e od 40 odsto ovih roditelja evidentirani kao korisnici usluga centra za socijalni rad pre roðenja deteta. Siroma¹tvo roditelja, posledièno, ima znaèajan uticaj i na tok trudnoæe, poroðaj i postnatalne rizike novoroðenèeta.

Vanbraèna deca

"Zdravstveni status deteta sme¹tenog u stacionar èesto je izuzetno slo¾en. U odnosu na porodiènu anamnezu, samo 12 procenata sme¹tenih mali¹ana nema porodièno optereæenje. U zdravstvenoj istoriji majke je znaèajna zastupljenost mentalne retardiranosti i psihijatrijskih oboljenja (27 procenata). Prevremeno je roðeno 23 odsto dece, kod treæine mali¹ana je dijagnostikovana pothranjenost pri prijemu u stacionar, a izmenjeni neurolo¹ki status je registrovan kod 37 odsto dece. Kod dece primljene u starijem uzrastu upadljivo je prisutan nedostatak nege, kao i tragovi zlostavljanja, kontuzije, hematomi, o¾iljci", obja¹njava Jasminka Markoviæ i dodaje da zdravstvenom statusu dece kumuje i èinjenica da èetvrtina ovih mali¹ana pripada romskoj populaciji.

"Ne ulazeæi u kompleksnost problema ne¾eljenosti deteta, koji po pravilu zbunjuje struènjake sa iskustvom u za¹titi dece, vidimo da ‚ljubav’ roditelja nije, dakle, biolo¹ka neophodnost niti uvek postoji kod svih roditelja. Ne¾eljenost treba posmatrati i u kontekstu èinjenice da su ta deca zaèeta u sluèajnim, povr¹nim vanbraènim vezama u èijem sagledavanju treba odvojiti seksualnost, raðanje i roditeljstvo", ka¾e Jasminka Markoviæ.

Raðanje brojne zdravstveno visokoriziène dece u okviru istih porodica ukazuje na izostanak praæenja,

prevencije i saradnje socijalne i zdravstvene za¹tite u odnosu na problem biolo¹ke reprodukcije psihièki

bolesnih i mentalno retardiranih roditelja, primeæuje ovaj autor.

Prema evidenciji Jasminke Markoviæ, vi¹e od 75 odsto dece izlazi iz stacionarne za¹tite – realizacijom

usvojenja ili povratkom u porodicu. Meðutim, kada dete preuzme prirodna porodica tada prestaju aktivnosti socijalne za¹tite. Izostajanje raznovrsnih vidova praæenja, podr¹ke i pomoæi ovim porodicama uzrokuje da se jedan deo ove populacije, u starijem uzrastu, pojavljuje na sme¹taju u domskoj za¹titi.

http://www.politika.co.yu/

April, maj, juni:

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel-381.11.3911829;Pokret@eunet.yu

MINISTRU ZDRAVLJA SRBIJE

VRSIOCU DUZNOSTI PREDSEDNIKA SRBIJE

PREDSEDNIKU SRBIJE I CRNE GORE

PREDSEDNIKU VLADE SRBIJE

NACIONALNA ZDRAVSTVENA

KATASTROFA.

Obracamo vam se povodom, stanja zdravja nacije koje je, kao sto je to vec delimicno poznato, blisko katastrofi.

Radi se o opstanku nacije, koja prema procenama naucnika nestaje i preti da za par decenija bude manjina u Srbiji a za cetiri decenije da nestane. A ovakvo tesko stanje nacije je usko povezano sa stanjem zdravlja nacije. Umorna ili bolesna nacija nije u stanju da privredjuje, da brani svoje teritorije i da se razmnozava.

Rrasireno je uverenje da je ovakvo stanje nacije smisljeno i metodicno stvarano, da je na delu sabotaza.

Zahtevamo od vas kao nadleznih i odgovornih:

-Da izadjete pred naciju i da saopstite precizne i detaljne parametre o stanju zdravlja, morbiditetu, mortalitetu, duzini zivota,itd.

-Da izvrsite analizu uzroka

-Da predocite sta ste preduzeli da spasete naciju od nestajanja i bolestina koje su je napale sa svih strana

-Da obavestiet sta kanite preduzeti

Istinu o stanju zdravlja ne treba ukrivati, makoliko ona bla bolna i tragicna, niti se neopravdano plasiti od navodnog uznemirenja javnosti. Treba reci cinjenice. Unistitelji i saboteri zdravlja nacije su perfidni, vas i vlast zaobilaze i lukavo manipulisu sa mestom i vremenom, dali su vam povoljnosti i pogodnosti, nisu vas napali kao vecinu, da vas tako pasiviziraju da ne vidite objektivno stradanja vecine.

Sida africki sindrom preti zemljama bivse Istocne Evrope.

Sinoc su beogradska medija prenela saopstenje Svetske zdravstvene organizacije OUN da SIDA

preti da unisti Afriku, i upozorile su vlade bivsih socijalistickih drzava Istocne Evrope da im preti slicna katastrofalna epidemija side.

Zdravlje je instrumentalizovano u svrhe unistavnja naroda Istocne Evrope. Znamo kako je sa

Srbima,najbolesnij narod na svetu, sida ih moze unistiti ubrzo.

PROGLAS RADIKALIZACIJE ŠTRAJKA

u Beogradu,

7. oktobra 2003. godine.

Nezakonitim izbegavanjem pregovora sa Sindikatom u štrajku, Vlada pregovara sa

sindikatima koji nisu u štrajku oko zahteva koje niko nije ni postavio.

Nakon sedam dana štrajka, drasti?no se pove?ao rizik po zdravlje

stanovištva. Pacijenti ?e izabrati: ili su potrebni doktori ili neka druga Vlada.

Vlada omalovažava doktore u Srbiji, veruju?i da su nesposobni da zaštite

dostojanstvo profesije.

Zbog toga:

ŠTRAJKA?KI ODBOR SINDIKATA LEKARA I FARMACEUTA SRBIJE,

DONOSI SLEDE?E MERE

Minimum rada bi?e obezbe?en prvenstveno lekarima koji nisu u štrajku

Obustava izdavanja administrativno - medicinske dokumentacije koja se odnosi

na lekarska uverenja za vize, voza?ke dozvole, uverenja za rad, povredne liste,

regulisanje bolovanja, prijave novoro?enih i prijave umrlih lica

Maksimalna redukcija verbalne komunikacije sa pacijentima i porodicom

pacijenta

Sva dijagnostika - rentgen, laboratorija, ultrazvuk - sveš?e se samo na stanja

direktno opasna po život

kada je ugrožen život pacijenta

Otpo?injanje redovnih svakodnevnih dvosatnih zborova lekara

Otpo?injanje javnih okupljanja lekara u krugu zdravstvenih ustanova

ŠTRAJKA?KI ODBOR

SINDIKATA LEKARA I FARMACEUTA SRBIJE

2. Stanje u 1999, 2000 i 2001

-1999 god

Zdravstvena zastita gradjana je postala nedovoljna i neefikasna sto ima za posledicu slabljenje medicinske nege i zastite, sto udruzeno sa drugim faktorima vodi drasticnom slabljenju zdravlja nacije.

Prema SLFS ( Sindikat lekara i farmaceuta Srbije):u Srbiji je Zakonom o zdravstvenoj zastiti (Sluzbeni glasnik Republike Srbije broj 25/96) celokupno zdravstvo stavljeno pod apsolutnu nadleznost Republike Srbije, tj, drzave ,ili jos bolje receno stranke na vlasti. Ovim zakonom lokalna samouprava je izgubila sve nadleznosti koje je do tada imala u oblasti zdravstva. Sva vlast u zdravstvu i zdravstvenim ustanovama je centralizovana i nalazi se u rukama drzavnih i partijskih organizacija i ustanova.

Ministartsvo zdravlja postavlja direktore bolnica i zdravstvenih ustanova iskljucivo po kriterijumima pripadnosti strankama na vlasti, tj. SPS-a i JUL-a. Tako svi gradovi i opstine u Srbiji nemaju nikakvu nadleznost po pitanjima zdravstva. U takvoj situaciji direktori politicari vladajuce koalicije vladaju zdravstvom po svojoj volji, tj. po volji vladajucih stranaka..Prema SLFS zdravstvo je krajnje politizovano preko politicki podobnih i najcesce strucno,eticki i moralno intelektualno inferiornih lekarskih kadrova .Izvrsena je drasticna institucionalizacija nesposobnosti i neodgovornosti na svim nivoima. Takodje do loseg funkcionisanja zdravstva dolazi usled nedostatka novca, lose i neracionalne organizacije, neracionalnog koriscenja zdravstvenih kapaciteta, usled olakog prepisivanja lekova i zloupotrebe recepata .Doslo je do haoticne situacije u farmaceutskoj ndustriji, nabavci, uvozu i raspodeli lekova ,medicinske opreme, sanitetskog materijala, kao i humanitarne medecinske pomoci. Zdravstvo karakterise ono sto i celo drustvo :javasluk, nebriga , nestrucnost, neodgovornost , kradja, mito, korupcija, kao i do apsurda liberalizovano bolovanje. Posledice su zapustene i prljave bolnice, domovi zdravlja, zastarela oprema, nestasice lekova, slaba hrana u bolnicama, apatija zdravstvenih radnika, uslovi za lecenje bolesnika i za prevenciju su svedeni na minimum.

Problemi u zdravstvu se mogu resiti jedino korenitom drustvenom reformom i depolitizacijom medicine. Ukoliko se stanje ne promeni u skoroj buducnosti umiracemo i od onoga od cega se u svetu danas ne umire. Ako se zna kakav nam je natalitet i zasto nemamo uslove za radjanje i stvaranje zdravih porodica, onda se nazire da smo pred velikom nacionalnom katastrofom.

.Stanje zdravlja nacije.

Postoje razliciti podaci o stanju zdravlja gradjana u zavisnosti od izvora informacija. U Izvestaju o stanju ljudskih prava Beogradskog centra za zastitu ljudskih prava za 1998 godine se konstatuje" da je zbog nepovoljne ekonomske situacije i neostvarivanja zakonskih prava iz domena obaveznog zdravstvenog osiguranja, povecana smrtnost stanovnistva. Ukupan broj umrlih u Jugoslaviji porastao je s 97.588 u 1985. na 107.535 u 1995. godini (1985 - SRFJ s preko 23 miliona stanovnika;

1995 - SRJ s oko 10 miliona i 600 hiljada stanovnika). Broj umrlih na 100.000 stanovnika se takodje bitno povecao u poslednjih 10 godina, od 956 u 1985. na 1.020 u 1995. godini.".Prema nezavisnim medijima neke zdravstvene analize i istrazivanja su nasle da je samo nekoliko postotaka gradjana zdravo, u drasticnom porastu su mnoge bolesti, osetno je skracen ljudski vek, u Srbiji se vise umire nego sto se radja. Kragujevac je grad niskih plata i cestih bolesti, visok postotak Kragujevcana boluje od malignih bolesti pluca (Blic-22.2.99), 10 %pacijenata grudnog odeljenja od tbc. Kao razlozi se navode stres ,losa ishrana, nedovoljno spavanja-nesanica, opsti uslovi stanovanja..Sve je vise samoubistava u Beogradu za vreme rata 96 ,19 pokusaja..Ucestali su traumatizmi, sve je vise obolelih od tbc, deca se radjaju laksa. . Sve su cesca trovanja lekovima, ucestala je trihineloza od zarazenog mesa. U porastu su infektivne bolesti, zutica, Tbc, koronarne bolesti, maligna oboljenja. Prema bolnickim izvorima jako su rasireni dijareja i crevna oboljenja. Odrzana je javna tribina o dusevnom zdravlju u Domu omladine u Beogradu krajem oktobra .o stanju dusevnog zdravlja , od strane nasih psihijatara je ocrtana mracna slika. Istaknuto je da je slicno stanje zdravlja i politicara.

Jedan detalj iz nezavisne stampe koja je prenela krajem marta da zbog toga sto su mrtvacnice u Beogradu prepune voze leseve u Pancevo, nema gde da se cuva. (Ne navodi se da li je to samo zbog porasta broja umrlih ili i zbog efekata bombardovanja).

.Uzroci loseg zdravlja i zdravstvene krize.

a..Osiromasenje i raspad sistema

Drasticno je smanjen kvalitet zdravstvenih usluga zbog siromastva, (ali i zbog sankcija, rata, raspada zemlje, prelaska na trzisne mehanizme, politizacije medicine.,kraha institucija pravne drzave i prodora korupcije. )

Kada se radi o siromastvu, ekonomska kriza i nizak nivo zarade koja predstavlja osnovu za obracun doprinosa za zdravstveno osiguranje, su osiromasili drustvo i lisili ga najneophodnijih sredstava za funkcionisanje ovog osiguranja radi podmirivanja osnovnih potreba osiguranika. Najveci broj gradjana zbog visokih troskova zivota u odnosu na primanja, ne moze da stedi za potrebe podmirivanja neophodnih zdravstvenih usluga. Usled nedostatka sredstava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne

moze se obezbediti finansiranje rada javnih zdravstvenih ustanova u potrebnom obimu, sto vodi istinskoj paralizi rada zdravstvenih ustanova. Nema sredstava za lekove, energente bolnica, plate, potrosni materijal, higijenu u bolnicama i pracenje inovacija. Mnogi bolesnici su obavezni da placaju usluge lecenja. Pojedine zdravstvene usluge ne mogu to pruziti ako osiguranik sam ne obezbedi potreban medicinski materijal i ne plati cenu usluge. Povecane su participacije i pogotovu kada se radi o skupljim intervencijama i operacijama bolesnicima su potrebna znacajna sredstva kojih oni najcesce nemaju. Registruje se manjak sestara, potrosnog materijala i opreme u Klinickom centru Srbije. Klinicki centar Srbije radi u otezanim uslovima, nestasice, teskoce u lecenju starih, dugotrajnih hronicnih bolesnika, koji cesto dolaze, nedostatak reagensa u laboratoriji, aparata , igala -zdravstvo jedva prezivljava Lose je grejanje u stanovima, nema novca za energente, licna i kolektivna higijena

su postale sve losije, losa odeca i obuca, manje se odlazi na odmor i bavi sportom i rekreacijom .Sluzba hitne pomoci nema dovoljno sredstava za rad, Gradska cistoca ne moze da odrzava cistocu grada onako kako bi trebalo, drasticno je opala efikasnost rada sanitarnih i drugih inspekcija ( ,namirnicama je neretko prosao rok trajanja, hrana u restoranima takodje cesto ne odgovara zahtevima higijene.Uvoze se cesto namirnice stetne po zdravlje.). Gradjani idu kod lekara samo kada moraju, retko na sistematske preglede, neredovno odlaze kod zubara, ocnog lekara, specijalista, samo kada se mora. dr. Roncevic ugledni neurohirurg i clan Upravnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaze da skoro nema bolnice koju ne bi iole ozbiljnija sanitarna inspekcija zatvorila., kaze-ako se stanje ne promeni umiracemo i od onoga od cega se danas u svetu ne umire.,nalazimo se pred velikom nacionalnom katastrofom. Tvrdi dalje da se sprovodi teror nad mentalnim zdravljem nacije.

Nezavisna stampa prenosi da je na delu istinski genocid nad bolesnicima od raka u vreme rata usled bombardovanja i sankcija, jer nije bilo lekova.

Krajem decembra i pocetkom januara je zavladao grip. Vlasti odbijaju da proglase epidemiju gripa iako se upravo o tome radi. Jako je opao imunitet .Sadasnja epidemija je vrlo opasna jer izaziva komplikacije, narocito kod dece, starijih i onih kojima je smanjen imunitet. A to je vecina gradjana. Mnogima ce oslabiti zdravlje, ili ce umreti, nastace komplikacije. Zvanicno proglasenje epidemije gripa povuklo bi za sobom mnoga pitanja na koja vlast nema odgovore.Pitanja zasto su apoteke prazne,

zasto nema osnovnih lekova protiv temperature, zasto domace farmaceutske fabrike vise ne proizvode ni najobicnije kapi za nos, nego se i one uvoze, zasto je kod gradjana toliko smanjen imunitet, hranimo li se adekvatno i dovoljno zdravo i po rezim najgore pitanje; "ko je za to zasluzan?". Otvorilo bi se i pitanje neadekvatne vakcinacije protiv gripa koji se itekako ocekivao. Prema zvanicnim izvorima ove godine je proizvedeno i distribuirano neuporedivo manje vakcina nego prosle godine a da

neodgovorna vlast nije dozvolila uvoz iako se epidemija mogla ocekivati. Vakcine je bilo toliko malo da je nisu primili ni svi zdravstveni radnici a kamoli hronicni bolesnici i ostali gradujani

b..Raspad pravnog sistema

Nema adekavatne kazne za prekrsioce zakona, te onda oni bivaju ohrabreni u svojim amoralnim postupcima na stetu bolesnika i zdravlja ljudi.Nedavno je od otrovne rakije umrlo vise ljudi, nema adekvatne kazne za one koji prodaju hranu sa isteklim rokom, ili restoraterima koji serviraju budjavu ili higijenski neispravnu hranu, prodaju se lekovi kojima je prosao rok upotrebe, uvoze se namirnice, lekovi koji sadze otrovne suspstance. Poznati su slucajevi lekara koji su naneli stetu zdravlju

bolesnika, najcesce ne odgovaraju za to. Stampa je prenela da su osudjeni kriminalci koji su baratali sprejovima po klupama u parkovima, autobuskim i zeleznickim stanicama, vozovima., te tako otimali novac gradjanima ( neki su umrli, ili im je zdravlje trajno osteceno). Nama je poznato da je ova zloupotreba rasirena, prodaju se suzavci za odbranu zena, za zaplasivanje

napadaca, tu se svasta moze proturitri, usled kraha institucija pravne zastite kazna neretko izostaje a mnogi osteceni i ne saznaju o cemu se radi. SRS je izdala pred prosle izbore saopstenje -Uputstvo za svoje kontrolore i da mogu biti izlozeni spreju da tako zadremaju ,ili dobiju dijareju, a da za to vreme druga strana pokrade glasove i listice. Izostaje akcija sudova i policije. Uhvaceni su razbojnici koji su radili sa elektro-sok aparatom da zaplase zrtve..Uhapsen je trovac Mihajlo Petrovic(59)

koji je od 1994-1997 godine zloupotrebljavao sprej i otrove koje je stavljao u pice zrtvama koje je zatim onesvescene pljackao (1 osoba je umrla) ICN je nacionalizovana sto ima politicku pozadinu i jos je jedan udarac na zdravlje nacije.

Sindikat farmaceuta i lekara Srbije staje na stranu ICN isticuci da su paprene cene uvoznih lekova, a ne koriste se lekovi domacih proizvodjaca. koji su kvalitetni a jeftiniji ICN-Jugoslavija je isporucila lekove drzavi u vrednosti od 200 miliona dolara, drzava odbija da izmiri svoj dug. ICN ne moze da posluje ako ne proda. Trpe gradjani, cime je drasticno ugrozeno njihovo zdravlje .ICN pokusava da ublazi dajuci besplatno lekove penzionerima, starima ,bolesnima.U medjuvremenu su

privatne firme razvile uvozne poslove ,ili prepakovanja lekova, na cemu se ostvaruju velike zarade.

U Jugoslaviju se dopremaju bajati paketi, hrana, i otrovi u lekovima koj izazivaju genetske promene. Zarazeno mleko je rasprodato u Boru (2 avgust), pronadjen je sumnjivo ulje i keks, 19.avgusta Pokret potrosaca-pronasao stafiokoke u siru i obavestava da je to prilicno ucestalo.

c.Zagadjenje ljudske sredine

Bombe , raspad petrohemije, radoioaktivnost, zagadjen vazduh-su faktori koji oznacavaju znacajno zagadjenje ljudske sredine. Gradski zavod za zdravstvenu zastitu predocava da je los vazduh u Beogradu, kvalitet pijace vode opada, reke zagadjene, otpad zatrpava .Potrebna je nova deponija ,preti ekoloska katastrofa .,kontejneri pretesni i , opasni po zdravlje.

Prema listu Glas javnosti nehigijensko naselje u Cukarici, 250 naseljenih zivi u smecu sa pacovima. Oktobra je nastala uzbuna sto otrovna cisterna krstari Beogradom. Medija prenose da su izlivene fekalije u Valjevu. i ugrozeni izvori u Novom Sadu Opadanje nivoa higijene u gradovima , mnogim stanovima, preduzecima, u prodavnicama pa i restoranima, ili cak u pojedinim zdravstvenim ustanovama, su takvog intenziteta da to oznacava na neki nacin istinsko zagadjenje ljudske sredine.

d. Slabljenje etike medicinske profesije.

Pored toga, jugoslovensko zdravstvo pati od slucajeva korupcije, tj. privilegovanog pruzanja usluga od strane uskog kruga lekara bliskih vlasti.

Ogromna vecina lekara su savesni i u sluzbi bolesnika i verni Hipokratovoj zakletvi, ali ih ima koji primaju mito, ima istinskog lesinarstva i biznisa na stetu ljudskog zdravlja, spone medicine i mafije, nadrilekarstva, svakojakih vraceva i gatara, bioenergeticara, ima malverzacija sa humanitarnom pomoci. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zastiti Srbije omoguceno je lekarima koji nisu u radnom odnosu u javnim zdravstvenim ustanovama da osnivaju privatne lekarske i stomatoloske ordinacije, dispanzere, zdravstvene kabinete, laboratorije, patronazne sluzbe, zdravstvena savetovalista, apoteke, poliklinike, sluzbe kucnog lecenja i tome slicno. Tako je u Jugoslaviji ozakonjena privatna praksa u oblasti zdravstva.

Mada jos uvek nema zvanicnih statistickih podataka o dimenzijama privatnog zdravstva, iskustvo gradjana, koji su sve cesce prinudjeni da traze lekarsku pomoc u privatnim ordinacijama, ukazuje da je on prilicno razvijen i da je kvalitet usluga u ovom sektoru, u celini uzev, na daleko visem nivou nego u najvecem broju ustanova javnog sektora. Vlasnici privatnih zdravstvenih ustanova potrudili su se da nabave novu i savremenu opremu i angazovali su kao konsultante i saradnike najbolje strucnjake iz

javnih zdravstvenih ustanova. Mere Vlade Srbije, iz maja 1998. su ovu mogucnost dovele u pitanje. Ali prema SLFS ima u privatnom sektoru neetickih reklamiranja, alternativaca ,nenaucna medicina potsikuje naucnu, turisticke firme organizuju skupa lecenja u Rusiji a koja se mogu i ovde obaviti, ima ordinacija koje vode trgovci koji ne znaju lekarsku etiku koji unajmljuju lekare da rade za njih, obavljaju se besplatni oftamoloski pregledi od nestrucnjaka.

Ima zalbi na nesavestan rad pojedinih lekara i povodom nerazjasnjenih razboljevanja i smrtnih ishoda. Na celu zdravstvenih ustanova se ne nalaze uvek strucnjaci nego cesto politicari . Ima neprofesionalnog rada, voluntarizma, laznih obecanja, vrsljanja politickih i plemenskih klanova.

Gradjani koji uvidaju da im zdravlje izmice kontroli. i da neko drugi njima gospodari, se obracaju za pomoc svakojakim balkanskim gatarama, prorocicama .Kakvo je stanje sto se tice zdravlja i medecine, svedoci izjava nasih lekara na skupu posvecenom alternativnoj medecini ,kojom prilikom su se usaglasli "da je narod Srbije sto se tice stanja duha i odnosa prema

medicini i zdravlju u 17 veku".

Odnos prema starim u nasim bolnicama cesto manjka u humanosti. Stariji bolesnik od raka je izbacen iz zemunske bolnice sa obrazlozenjem da nema prostora, novca, treba da plati 12.000 dinara, iako je stariji od 65 godina i boluje od raka. Dva smederevska lekara su optuzena i osudjena da su krivi za smrt Sinise Djokica(16)"nesavesno lecenje sa smrtnim ishodom"povreda unutrasnje krvarenje, navodno nisu preduzeli mere. (Slazemo se da je u zdravstvu duboka i slozena kriza, ali krivaca ima na razlicitim nivoima, ne samo kada se radi o lekarima, a ponekad lekari bivaju nemocni, te su potrebne objektivne

i sveobuhvatne provere na razlicitim nivoima). U -GAK "Narodni front" 3 lekara i zdravstvena radnika su optuzeni za aferu sa bebom, zamena bebe majci koja nije mogla da rodi,uz novcanu naknadu, bez znanja prave majke.

e. Politizacija medicine

dr.sci Radmilo Roncevic ,clan Izvrsnog odbora Skupstine grada Beograda i glavnog odbora SLFS (Sindikata lekara i farmaceuta Srbije)je saopstio kao sto je napred spomenuto da je zdravstvo krajnje politizovano.

Nedavno je na skupu u Gradskoj skupstini u Nisu, doslo do verbalnih duela, politicara kojom prilkom je jedan od njih drugome javno zapretio:" Da pazis gde jedes i gde spavas" sto je jos jedan svojevrsni dokaz cudnog stanja u drustvu kada se radi o zdravlju i ,medicini.

Na delu je politizacija medicine. Izabiraju se na kljucne polozaje politicari umesto strucnjaka, zdravstvom i bolnicama vladaju politicki klanovi. Poznato je da demonstranti ZAJEDNO koji su bili povredjeni nisu mogli biti leceni u Urgentnom centru, to je naredjeno od strane lekara clanova JULa. U bolnici je mucen bracni par Draskovic, poznato je da su i drugi opozicionari se zalili na zlopupotrebe sa njihovim zdravljem. Na demonstracijama opozicije su pale optuzbe da je koriscen nervni gas, poznate

su zalbe da su u zatvorima muceni politicki zatvorenici elektro-sokovima, da su u zatvorske prostorije pustane gasovite otrovne materije, a slicnih zalbi u vise slucajeva ima i kada se radi o stanovima .JUL se pretvorio u mafijasku organizaciju koja se infiltrirala u vrh zdravstvenih ustanova odakle preti neistomisljenicima .julovci su clanovi Upravnog odbora zloglasne Psihijatrijske bolnice Laza Lazarevic u Padinskoj Skeli.

11 nacalnika Hiruske klinike u Nisu je podnelo neopozive ostavke ,traze da sadasnji direktor podnese ostavku , jer stvara razdore, nestrucan je, stvara klanove ,nehumano se odnosi prema bolesnicima.

Nedavno je urucen otkaz dr Petkovicu clanu DS u Pozarevcu zato sto je kritikovao zvanicnu politiku. Mestani Gornje Trepce-lecilista protestvuju protiv direktora politicara koji je privatizovao celu banju

SLFS 18 jula zahteva od nadleznih organa da poniste odluku i obelodane razloge o razresenju i otpustanju 2 lekara iz Instituta za koronarne bolest i u Sremskoj Kamenici i Instituitu za majku i dete u Beogradu isticuci da su obadva vrlo strucni i da to ne moze biti razlog za tu meru.,tvrde da su oba oppozicija.

Poznato je da u bolnici ima nejednakog tretmana u zavisnosti od politickog statusa pacijenta (npr.Miodrag Dimitrijevic iz Petrovca na Mlavi kandidat Pokreta za zastitu ljudskih prava za poslanika na prethodnim izborima je posle ranjavanja vatrenim oruzjem u grudi od nepoznatih osoba-pocinioci jos nisu otkriveni, umesto da dobije adekvatnu negu u bolnici, tamo bio ispitivan i izlagan pretnjama ), ima i dalje interniranja po kazni u psihijatrijske ustanove.

Ubijeni novinar S.Curuvija je bio tuzen I opstinskom sudu zbog sirenja laznih vesti ,zbog vesti u listu DT "da je ubijeni dr.Aleksandar Popovic lekar u Institutu za kardio vaskularne bolesti kritikovao Milovana Bojica"(Poznato je da je dr.Popovic bio lekar humanista koji je kritikovao politizacju medecine).

.Novi Zakon o zdravstvenoj zastiti oznacava dalju birokratizaciju zdravstva jer drzava otvoreno uzima ovu oblast pod svoju kontrolu. To je slicno Zakonu o univerzitetu, informisanju. sto je korak ka globalnoj politickoj socijalizaciji i medikalizaciji drustva. I ka pretvaranju medicine u sredstvo drustvene kontrole.

Stanje u zatvorskim bolnicama i ambulantama je katastrofalno. zatvorske bolnice i sudski vestaci su pod nadzorom ministarstva pravosudja a ne zdravstva.. Ima nenamenskih trosenja zdravstvenih fondova u partijske promocije .Poseban vid zloupotreba je izbor na kljucna mesta osoba sklonih izlivima mrznje ( odgovarajuci tip licnosti). Nacionalizacija ICN pocetkom godine je

politicki motivisana i steta bolesnicima od toga je ogromna.

f. Razno.

U ovome smislu deluje mentalno stanje nacije, sludjeni i iznureni gradjani ,osiromaseni, nemaju snage da se brinu o sebi, na to deluje i patologija drustva, raspad sistema vrednosti i prelazak na kapitalizam i trzisne vrednosti.

g.ZAKLJUCAK

Stanje u zdravstvu, uzroci sadasnje teske i slozene zdravstvene krize, krsenja ljudskih prava i etickih normi do kojih iz dana u dan sve cesce dolazi, nisu na pravi nacin tretirani od strane organizacija za zastitu ljudskih prava, sindikata ,staleskih udruzenja i

opozicionih stranaka.

Medecina je bila politizirana i degradirana vec u prethodnom periodu. Sada se stanje pogorsava iz godine u godinu.

Zato smo zapali u istinsku kaljugu. Danas zdravlje i zivot coveka coveka tako malo vredi.

Predlazemo osnivanje komisije koja bi trebala ovu oblast da istrazi.

Mi ne preterujuemo.Mi vrlo dobro znamo ovu oblast .Predocavamo manipulirajuci kontekst. Pojedinci iz opozicije, organizacija za zastitu ljudskih prava , iz nezavisnih medija, odbijaju da ovo pitanje stave na dnevni red iz straha da ne budu optuzeni za preterivanje ili paranoidne reakcije.Navodno takve optuzbe se ne mogu dokazati. A sto one koji ovako usmeravaju

medicinu moze samo ohrabriti.

U 1999 godini je bilo protesta i strajkova lekara, traze vece i redovnije plate. Postoje dva sindikata, nezavisni i rezmski. U

profesionalnim udruzenjima lekara i farmaceuta vlada nesredjena situacija.

-2000 g

(Sluzbeni glasnik Republike Srbije broj 25/96)celokupno zdravstvo stavljeno pod

apsolutnu nadleznost Republike Srbije, tj, drzave ,ili jos bolje receno stranke na vlasti. Ovim zakonom lokalna samouprava je izgubila sve nadlerznosti koje je do tada imala u oblasti zdravstva. Sva vlast u zdravstvu i zdravstvenim ustanovama je centralizovana i nalazi se u rukama drzavnih i partijskih organizacija i ustanova. Ministartsvo zdravlja postavlja direktore bolnica i zdravstvenih ustanova iskljucivo po kriterijumima pripadnosti strankama na vlasti, tj. SPS-a i JUL-a. Tako svi gradovi

i opstine u Srbiji nemaju nikakvu nadleznost po pitanjima zdravstva. U takvoj situaciji direktori politicari vladajuce koalicije vladaju zdravstvom po svojoj volji, tj. po volji vladajucih stranaka.

Zdravstvo je krajnje politizovano preko politicki podobnih i najcesce strucno,eticki i moralno intelektualno inferiornih lekarskih kadrova .Izvrsena je drasticna institucionalizacija nesposobnosti i neodgovornosti na svim nivoima.

Do loseg funkcionisanja zdravstva dolazi usled nedostatka novca, politizovane kadrovske politike,lose i neracionalne organizacije, neracionalnog koriscenja zdravstvenih kapaciteta, usled olakog prepisivanja lekova i zloupotrebe recepata .Doslo je do haoticne situacije u farmaceutskoj industriji,nabavci, uvozu i raspodeli lekova ,medicinske opreme,sanitetskog materijala,

kao i humanitarne medecinske pomoci.

Zdravstvo karakterise ono sto i celo drustvo,:javasluk,nebriga,nestrucnost,neodgovornost na svim

nivoima,kradja,mito,korupcija,kao i do apsurda liberalizovano bolovanje.

Posledice su zapustene i prljave bolnice,domovi zdravlja, zastarela oprema, nestasice lekova,slaba hrana u bolnicama,apatija zdravstvenih radnika,uslovi za lecenje bolesnika i za prevenciju su svedeni na minimum.

Nasrecu vecina nasih lekara su plemeniti koji uspevaju da se bore sa ovakvim teskocama i lece ljude.

Problemi u zdravstvu se mogu resiti jedino korenitom drustvenom reformom i depolitizacijom medicine.Ukoliko se stanje ne promeni u skoroj buducnosti umiracemo i od onoga od cega se u svetu danas ne umire. Ako se zna kakav nam je natalitet i zasto nemamo uslove za radjanje i stvaranje zdravih porodica, onda smo pred velikom nacionalnom katastrofom.

Narod je sludjen rezimskom propagandom i ne uvidja o cemu se radi. O teroru nad mentalnim zdravljem se treba sto pre oglasiti.

2 januara epidemija gripa nije jos bila proglasena.iako je grip sve prisutniji. Epidemija je proglasena tek 6.januara..Grip ima komplikacije.Gradjanima je opao imunitet, nema lekova, nije bilo dovoljno vakcina za najugrozenije kategorije stanovnika. .U Pancevu je proglasena epidemija trihineloze. Ustanovljeno je da je meso zarazeno trihinelozom u Pancevo doslo iz Pozarevca. .

Hladnoca u pojedinim bolnicama, prema Glasu javnosti od 24 januara pojedine buduce majke nose grejalice u leskovackim bolnicama. U odeljenju Sudske medicine u Beogradu prema stampi doslo do zamene pokojnika.. Advokat Jovan Batakovic je izjavio16.januara da obestecenje vojnika vredi koliko vrednost jednog jelena. Organizacije za zastitu ljudske sredine prenose da je Bor sve vise zagusen, gradjani sve bolesniji.

Gradimir Zajic iz Instituta za sociologiju i statistiku saopstava preko medija da je visi mortalitet, da ima manje beba,vise samoubistava. dr Nikola Mitrovic, direktor Onkoloske klinike, izjavio je da ce biti vise bolesnih od raka, zbog stresa, nedovoljne ishrane, uranijuma. Vuk Stambolovic lekar saopstava sto prenosi Glas javnosti 21 januara da je od zdravstva ostala samo ljustura,da su gradjani iscrpljeni, smanjene vitalnosti, da ima veliki broj umiranja,da je zdravstvo u razvalinama, da

je pare zdravstva uzela mafija.

Pocetkom januara je registrovano u JKP"Pogrebne usluge"udvostrucen broj sahrana, na pogreb se ceka po 5-7 dana.

Zapazen je pocetkom januara neuobicajeni broj umrlih na beogradskim grobljima, 60 % vise nego u isto vreme prosle godine, isto u Novom Sadu, Uzicu. Zapaza se pojava povecanog broja citulja narocito u zgradama gde ima vise stanova, i u soliterima, te sujeverni, ili preplaseni gradjani ih skidaju i cepaju..

U Novom Sadu je odrzana 23 januara Prva konferencija seksualnih manjina u SRJ, Jozef Atila organizator skupa je izjavio da se prema istrazivanju u SRJ broj homoseksualaca krece od 4 do 14 %, tako da je u SRJ 10 % homoseksulno opredeljeno,znaci oko pola milona ljudi, tvrdi da je polozaj homoseksulaca tezak, nesto lakse medju intelektualcima.(Glas javnosti). Nas je stav da treba postovati prava onako kako propisuju zakoni i medjunarodne konvencije, i da treba postovati i prava

homoseksualaca. Ujedno konstatujemo, da smo mi na osnovu ovde navedenih podataka o broju homoseksualaca u statistickim relacijama razvijenih i bogatih zemalja, a u isto vreme mi smo vrlo siromasna zemlja. Ovakav kontradiktoran rezultat bi trebao da bude objasnjen od strane nasih strucnjaka.

Sadasnja situacija u nasoj zemlji je istinski izazov za lekare, biologe, sociologe, psihologe, i druge.Npr, poznato je da za vreme ratova dolazi do porasta nataliteta. Kod nas je od 1990 godine jako opao natalitet!

Mi smo npr, u vrhu svetske lestvice po potrosnji nekih zestokih alkoholnih pica, ali smo poslednji po potrosnji mleka po stanovniku.

U Sapcu su 1 februara hospitalizovane osobe u vreme epidemije gripa koje su lecene kao bolesnici gripa kasnije se uspostavilo da su bili zarazeni trihinelozom. Povecana su umiranja narocito medju starima,visednevno cekanje na sahrane u Beogradu.

Mora se detaljno i naucno proveriti o cemu se radi?dr Predrag Jelaca specijalista za socijalnu medicinu u Gradskom zavodu za zastitu zdravlja, saopstava sto su prenele medija, da je smrt sve prisutnija, narocito medju starijima ,umire se od komplikacija gripa,kod starih, slabo otpornih i hronicnih boeslnika, od 1991 godine raste brojh umiranja.Razlozi:,hronican stres, siromastvo,ishrana. On tvrdi da su krive i izbeglice? Sto je neprihvatljivo, i izaziva veliku smunjicavost Ne vidimo akko to izneglice mogu biti krive? Registruju se i u februaru nestasice lekova.. . Cijanid u Tisi stigao oko 10 februara.13 februar otrov u Dunavu. otrovan, opasnost po bunare , ribu i zivotinje. .

Prema Blicu tesko onome koga zaboli zub, nema materijala u Domu zdravlja gde se ceka po mesecima, kod privatnika treba platiti.

Snimanjem gripoznih ugrozeni i lekari koji ih snimaju, najugrozenji u Beogradu jer tu ima najvise rendgen i slicnih aparata. dr. Zeljka Ilic ekspert zastite od zracenja i clan Jugoslovenskog drustva za zastitu od zracenja( Danas,9 februar) predocava da ima mnogo pregleda gripoznih, povecano je zracenje,neispravni aparati i nedostatak materijala, radi se sporije,duza ekspozicija zracenju nekoloiko puta vise,veoma cesto bez neophdne zastite,zakon o zastiti se ne sprovodi. Rezultat je povecano zracenje I opasnost po zdravljeGlas javnostoi(22.20 pokojniek iz Beograda voze za pancevo,epidemija umiranja koja je zahvatila prrestonicu pocetkom januara , nastao problem hladnajce.Registrovane su nestasice insulina u apotekama.

Iz meseca u mesec situacija sa zdravstvom i medicinom se komplikuje i degradira.

Psihijatri i psiholozi, i ne samo oni, su zapazili da je dusevno stanje zdravlja vrlo pogorsano. 3 juna su nasi lekari predlozili Program zastite psihickog zdravlja naroda.

Nestasice vode leti, kao i struhe u hladnijimj mescima, udruzeni sa siromastvom, losom ishranom, stresom, strahom, neizvesnoscu, losom medicinskom negom i zastitom, ne mogu pospesivati dobro zdravlje. Opada imunitet, razvijaju se zarazne bolesti ponekad. U junu je registrovan trbusni tifus u Boru. Pocetkom juna sindikat penzionera “Nezavisnost” upozorava da se ugrozava zivot i zdravlje penzionera jer ce morati da prezive ceo jun sa pola penzije zbog stalnog produzavanja isplate.

Prema lekarima raste broj obolelih od hipertenzije dijabetisa.,sto se povezuje sa uslovima zivota.

--

U okviru sindikata lekara i farmaceuta i staleskih organizacija u ovoj bransi se javljaju tenzije i nesloga. Da je medicina politizirana se vidi i po tome da je sprecen humanitarni koncert u organizaciji OTPORA za prikupljanje novcanih srredstava za Damira Jovanovica obolelog od leukemije

U isto vreme U SAAVEZU PRIVATNIH APOTEKA SRBIJE “ MNOGI LEKOVI NEDOSTAJU , ALI JE NAJTEZE ZA DIJABETICARE

Na Tribina sindikata lekara I farmaceuta o reformi zdravstva Srbije, konstatovanao vrlo lose stanje i politizacija medicine, jedini u Evropi koristimo kineske lekove.

Pozdravljamo pripremu Predoga zakona o zastiti mladih, zabrane se ticu alkohola, duvana I halucinogenih lekova

Sociolozi I psiholozi su komentarisu jutro posle dana”D”( 5 oktobar). Posle depresije I zlovolje vraca se osecanje nade.

Obznanjeno je u medijima da je 5 okotobra PROTIV GRADJANA NA ULICNIM PROTESTIMA

UPOTREBLJAVANA I NEDOZVOLJENA SREDSTVA . POLICIJA KORISTILA OPASAN

BOJNI OTROV , SA SUZAVCEM POMESANI ZAGUSLJIVCI FOZGEN I DIFOZGEN , KOJI IMAJU SMRTONOSNA DEJSTVA.

Krajem godine su pocele pobune zatvorenike, pre svega zbog dva razloga: losi uslovi zivota i nezakonite sudske odluke na kazne zatvora. Sto se tice uslova zivota, zatvori su istinske mucionice, uemsto da otuda izadju prevaspitani da vise ne cine krivicna dela, bivsi zatvorenici izlaze ruinirani ili oboleli. Zatvorske bolnice i osoblje u njima umesto da budu pod jurisdikcijom zdravstva su u nadleznosti Ministarstva pravosudja. Sto unosi u ovu oblast birorakratske propise i zahteve umesto zdravstvenih. Zakon o krivcinim sankcijama i zakonodavstvo koje propisuje materiju izricanja psihijatrijske mere bezbednosti su jos uvek tako podeseni da mogu rezultirati zloupotrebom psihijatrije u politicke svrhe, psihijatri u sudskim odeljenjima psihijatrijskih bolnica, i u zatvorskim bolnicama, su sluzbenici pravosudja, a ne zdravstva.

-- 2001 godinu

Jugoslovenski ustavi garantuju svima pravo na zastitu zdravlja, ukljucujuci i decu , trudnice i stara lica.

Ali postoji sustinski raskorak zimedju zakona i prakse, izmedju proklamacije i stvarnosti. Drzava je krajnje osiromasila i postale ne samo najsiromansija zemlja Evope nego je pala na nivo ekonomske razvijenosti zaostalih africkih zemalja. Zdravstvo je u ruinama posle decenija komunizma, politizacije,i korupcije.

Uredjenje zdravstvene zastite je u nadleznosti Republika. U Srbiji su doneti Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zastiti, a u Crnoj Gori je ova materija regulisana Zakonom o zdravstvenoj zastiti i zdravstvenom osiguranju

Ovi zakoni odredjuju obavezno osiguranje a predvidjena je i mogucnost ustanovljenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za lica koja nisu obavezno osigurana ili koja zele da obezbede siri spektar prava..

A kada se radi o licima koja su materijalno neobezbedjena a nisu obavezno osigurana, sredstva za njihovu zdravstvenu zastitu obezbedjuju se u budzetu.

.Stanje u zdravstvu i medicini u prethodnom periodu.

Zavodjenjem komunizma u nasoj zemlji 1945 godine izvrsena je politizacija svih sfera ukljucujuci i zdravstvo i medicinu. Na kljucne pozicije u zdravstvu i medicini su izabirani clanovi Partije, sudski vestaci i lekari zatvorskih bolnica su bili sluzbenici

pravosudja.

Sustina cilja politizacije medicine je bila zelja Partije i Drzave da stave pod svoju kontrolu zdravstva medicine i zdravlje gradjana.

Vremenom je zdravstvo postalo krajnje politizovano preko politicki podobnih i najcesce strucno,eticki i moralno intelektualno inferiornih lekarskih kadrova da bi sve ovo dostiglo kulminaciju poslednjih desetak godina kada je bila je izvrsena drasticna institucionalizacija nesposobnosti i neodgovornosti na svim nivoima.

Ipak, mora se priznati, da je ogromna vecina nasih lekara sacuvala svoj moralni i profesionalni lik za vreme komunizma i nisu izdali Hipoktratovu zakletvu.

Mi smo na ovaj trend ukazali jos pre cetvrt veka, i predvideli sadasnju istinsku kaljugu. U prilogu nas dopis CETVRTOM KONGRESU LEKARA JUGOSLAVIJE odrzanom 16.10.1978 godine u Sarajevu:

Direktna akcija za samozastitu u Beogradu, 16 oktobra 1978 godine

(kasnije se pretvorila u Poktret za zastitu ljudskih prava)

CETVRTOM KONGRESU LEKARA JUGOSLAVIJE

SARAJEVO

Medecinska profesija stvara velicinu i buducnost jedne nacije. Osnovni njen zadatak je da izleci, spase zivot, otkloni bol, da bude u sluzbi coveka.

Potrebno je boriti se protiv svega sto ometa medicinu da da ispuni svoj osnovni i sustinski zadatak.

Lekar pre svega mora imati svoju samostalnost. Mora biti rukovodjen svojom profesionalnom etikom, njemu se ne smeju nametati nikakva uputstva, smernice od bilo koga koje ga mogu omesti u njegovoj humanoj misiji. Birokratski uiticaji ne smeju imati bilo kakve uticaje i posledice na odnos"lekar-bolesnik".Naimenovanja, polozaji, u ovoj profesiji ne mogu biti ni prema bilo kom drugom kriterijumu sem prema strucnoj, naucnoj i ljudskoj vrednosti lekara, njegovim mogucnostima da pomogne

bolesniku.

Lekar pre svega mora biti rukovodjen svojom profesionalnom etikom a tek onda svojim licnim interesima, ideoloskom i socijalnom pripadnoscu.Ako je drugacije onda se ne radi o medicini i lekaru,

Medicina se ne moze koristiti u druge svrhe sem da pomogne bolesniku i coveku. Ako nije tako onda to nije medicina u sluzbi coveka i zivota nego u sluzbi razaranja.

Mnogi bolesnici koji su oboleli usled raznih uticaja , ili pak diskriminatorskih i represivnih mera u svojoj sredini, ne dobijaju adekvatnu pomoc od njihovih lekara.( Ne smeju da im kazu zasto su nastale njihove teskoce, ili pak mnogi i ne znaju zasto imaju zdravstvene teskoce,u takvom su stanju da ne umeju da im objasne, ili nisu svesni uzroka). Lekari u takvim slucajevima , uopste nisu svesni prirode i uzroka oboljenja i zato ne mogu kako treba da pomognu bolesnicima.

Lekari nisu upoznati u dovoljnoj meri sa ovom cinjenicom i kako drustveno okruzenje moze uticati na zdravlje ljudi. Ili ako znaju ne reaguju iz straha,ili zbog licnih interesa.

Licnost coveka, njegovo zdravlje,i zivot, njegov licni ,porodicni i bracni zivot, su njegova neprikosnovena prava u jednom normalnom i demokratskom ljudskom drustvu.

Upotreba medicine u bilo koje svrhe ,ukoliko narusava ova njegova osnovna i nepovrediva prava je negacija same sebe.

Zbog ovakvih pojava dolazi do sterilizacije medicine, ona pocinje da biva nadojena mehanistickim i prakticistickim duhom, njen prestizni nivo opada .Medicina onda ne moze da da ono sto nacija od nje ocekuje sa svim posledicama koje iz toga proisticu.

Covek je ljudsko bice a ne "ljudski materijal"ili cak"stoka" kako se prema pojedincima ponekad odnose birokrate.

Ukoliko se ovi zahtevi ne postuju dolazi izmedju ostaloga i do opadanja ugleda medicine u ocima gradjana i gubljenja poverenja u nju.U pitanju su ugled medicine i zemlje kao jedne civilizovane nacije.

Osnovni pravni i moralni principi moraju biti postovani.

U pitanju su takodje materijalne stete koje je tesko proceniti.Potrebno je osloboditi nasu medicinu svih uticaja koj mogu biti na stetu bolesnika.

Apeluje se na Cetvrti kogres lekara Jugoslavije da pokrene procese koji ce nasu medicinu staviti u potpunosti na mesto koje joj pripada , a to su slava, cast i ugled jugoslovenske medicine u sluzbi coveka i njegovog zdravlja."(kraj citata).

Poslednjih desetak godina je doslo do drasticnog pogorsanja funkcionisanja zdravstva usled nedostatka novca,sveopsteg osiromasenja, kraha instituicija pravne drzave, korupcije i kriminalizacije i ove oblasti, politizovane kadrovske politike,lose i neracionalne organizacije, neracionalnog koriscenja zdravstvenih kapaciteta, usled olakog prepisivanja lekova i zloupotrebe recepata .Dolazilo je do haoticne situacije u farmaceutskoj industriji, nabavci, uvozu i raspodeli lekova ,medicinske opreme,sanitetskog materijala, kao i humanitarne medecinske pomoci.

Zdravstvo je karakterisalo ono sto i celo drustvo :javasluk, nebriga, nestrucnost, neodgovornost na svim

nivoima,kradja,mito,korupcija,kao i do apsurda liberalizovano bolovanje.

Posledice su bile zapustene i prljave bolnice,domovi zdravlja, zastarela oprema, nestasice lekova,slaba hrana u bolnicama,apatija zdravstvenih radnika,uslovi za lecenje bolesnika i za prevenciju su bili svedeni na minimum.

Nasrecu vecina nasih lekara su plemeniti koji uspevaju da se bore sa ovakvim teskocama i lece ljude.Ali ima podosta i onih lekara i zdravstvenih radnika koji su moralno posrnuli i delali su protiv Hipokratove zakletve i protiv zakona...

.Sadasnje stanje u zdravstvu i medicini .

A.Problemi u zdravstvu se mogu resiti jedino korenitom drustvenom reformom i depolitizacijom medicine.Ukoliko se stanje ne promeni u skoroj buducnosti umiracemo i od onoga od cega se u svetu danas ne umire. Ako se zna kakav nam je natalitet i zasto nemamo uslove za radjanje i stvaranje zdravih porodica, onda smo pred velikom nacionalnom katastrofom.

Posle pobede DOS-a U 2000 godini ocekivalo se da ce doci do znacajnih promena i u ovoj oblasti. sto se uopste nije desilo u dovoljnoj meri. Stari kadrovi i prevazidjena shvatanja su duboko uvrezeni i snazno se opupiru promenama, da bi tako sacuvali svoje pozicije i privilegije. Kriminal u zdravstvu i dalje opstaje.

Iz lekarskih udruzenja i sindikata se saznaje da se i u zdravstvu u 2001 godini vodi zestoka borba izmedju Staroga i Novoga, da su ogromna vecina lekara bili plemeniti u sluzbi zdravlja pacijenata, ali da je bilo u proslom periodu i mnogo onih koji su izdali Hipokratovu zakletvu. I sada sa pobedom DOS-a oni se preoblace i pristupaju nekim bivsim opozicionim strankama ili DOS- u i zele ne samo da ukriju svoju proslost nego da nastave potajno i dalje svoje lose navike iz prethodnog perioda.

SLFS(Sindikat lekara i farmaceuta Srbije) tvrdi da uprkos pobede DOS-a za koju su se zalagali u 2001 godini nisu imali pristupa medijima, mozda cak i manje nego li ranije.

SLFS tvrdi da se registruju i sukobi i svadje medju sindikatima i organizacijama u zdravstvu. Ovaj sindikat se zalagao za smenu ministra zdravlja Bojica , ali isticu da nisu bili zadovoljni ministrima zdravlja koje je bila postavila DSS za koje se kaze da nisu bili kooperativni i da su ispoljili veliku snishodljivost prema kadrovima bivseg rezima. Zato isticu zahtev da zdravstvo bude depolitizovano definitivno i potpuno. SLFS je se zalagao u 2001 godini za lustraciju SLD( Srpskog lekarskog drustva) da ono

bude ocisceno od bivsih rezimskih kadrova ali nisu uspeli u tome.Prema SLFS , neka staleska lekarska udruzenja i SLD su ranije podupirali bivsi rezim sada nastavljaju da destabilizuju novu vlast. i DOS.

SLFS tvrdi da su se porazene snage bivseg rezima vrlo brzo konsolidovale i ponovo ojacale. I da su nazalost ponekad bili pomagani i od pojedinih medija. SLFS je vrlo nezadovoljan da se ne privode sankcijama oni kadrovi iz zdravstva koji su ranije cinili zloupotrebe. SLFS lansira apel da se da mesto casnim i postenim kadrovima kadrim da izvrse preporod zdravstva i

medicine.

dr. MIlan Radonjic iz SLFS je objavio tekst u Biltenu SLFS br. 1 "Uzroci teske krize u zdravstvu Srbije" u kome je saopstio da zdravstvo nema novca. Drzava nema novca jer je osiromasila. On daje sledecu tabelu mesta nase zemlje u svetu i Evropi ekonomsko-finansijski:1989/90 godine RAZVIJENE zemlje su imale dohodak od 30.000,00 $ po stanovniku, SREDNJE 15.000.,00 $, Jugoslavija je imala 3.800,00 po glavi stanovnika, a siromane ispod 1.800,00(Burkina faso, Ruanda, Banglades,

Centralna africka republika,)

2000/2001 godine u srednje razvijene su se uvrstile: Slovenija, Ceska, Slovacka, Madjarska, Poljska, Rumunija, a SR Jugoslavija sa 800 $ je medju nasjiromasnijim zemljama na svetu. Dakle poslednja zemlja u Evropi kao siromasna zemlja. Jugoslavijua je samo fizicki u Evropi, i kao takva ne moze zadovoljiti evropske zdravstvene standarde.

Evo Tabele koliko koje zemlje izdvajaju za zdravstvo:

USA..... 3.000 $

Evropa...2.000

Slovenija..1,000

Turska .....360

Jugoslavija..25 .$

Izdvajanja Jugoslavije za zdravstvo sada su 12 puta manja nego li 1989/90 godine., za 15 manje nego li sto izdvaja Turska.

Ocigledno je da smo potpuno zaostali.

U zdravstvu je zatecen dug od preko 2 milijarde maraka, a dug za lekove je veci od 420 miliona DM, ako se preracuna po glavi stanovnika onda je svaki stanovnik duzan zdravstvu po 310 DM.,ako se podeli sa 48.000 bolnickih postelja koliko ih ima svaka bolnicka postelja je zaduzena sa 52.000 DM.Oprema u zdravstvu je zastarela, rezervnih delova nema, puno toga je pokradeno.Zdravstvo je gurnuto poslednjih desetak godina nekoliko decenija unazad. Da bi se vratili na 1989/1990 godinu bilo bi potrebno da nas bruto naconalni dohodak raste 18 godina po stopi od 20% svake godine sto se dosada nije nijednom

desilo.,a ako bi stopa bila 7% godoisnje onda bi nam trebalo 40 godina za to.

Svi oni koji s uplacivali doprinose za zdravstvo kukaju i pitaju se gde su oni? Nema ih, njih je potrosila prethodna vlast.

Na osnovu ovih bolnih saznanja treba definisati pocetno stanje u zdravstvu.

Sadasnje zdravstvo u 2002 godini se finansira iz dnevnih mesecnih priliva iz doprinosa sto je apsolutno nedovoljno. A zdravstvo mora da funkcionise. Njemu treba za to novac.

Za lekove je potrebno mesecno..25,000.000 DM; za bolnice, domove zdravlja apoteke-plate..116,000.000 DM;

UKUPNO=141,000.000 DM. Doprinosi su=40,000.000 DM. Znaci nema para za funkcionisanje.

Zdravstvo opstaje zajhvaljujuci eticnosti vecine lekara.

Koja su moguca resenja:

-moraju se promeniti navike i shvatiti da smo postali siromasna zemlja; mora se sprovesti reorganizacija u nekoliko pravaca.( na prostornom planu, kadrovska, stednja, izmene zakona, povratak u medjunarodne organizacije; donacije;participacije.

Bez medjunarodne pomoci nema oporavka Jugoslavije.

Prema listu Glas javnosti sada u Srbiji ima 7 miliona Srba, umesto 27 miliona, sto je posledica rata, genocida, cedomorstva, i medjusobnih politickih istrebljenja u prethodnom komunizmu.

Prema SFLS: Sadasnja organizacija i finansiranje zdravstva u Srbiji i sta treba menjati.(tekst napisan nesto pre pobede DOS

oktobra 2000 godine).

Organizacija i finansiranje zdravstva u Srbiji regulisani su Zakonom o zdravstvenoj za{titi i Zakonom o zdravstvenom

osiguranju.

Sada{nji Zakon o zdravstvenoj za{titi usvojen je 1992. godine. Njegovim izmenama i dopunama 1992., 1993. i 1996. godine, izvr{ena je apsolutna centralizacija zdravstva. Sve organizacione, kadrovske, finansijske i druge odluke donose se isklju~ivo u

Ministarstvu zdravlja, po nalogu aktuelne politike. Lokalna samouprava nema nikakve nadle`nosti u zdravstvu.

Sada{nji Zakon o zdravstvenom osiguranju usvojen je 1992. godine a njegove izmene i dopune vr{ene su 1993. i 1996. godine. U ovom zakonu apsolutno nisu uskla|eni obim prava iz zdravstvenog osiguranja sa materijalnim sredstvima potrebnim za njihovo ostvarivanje. Po ovom Zakonu zdravstvo se finansira iz prihoda Republi~kog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Ovakva centralizacija je iz vi{e razloga neracionalna, {tetna i neefikasna. No, to nije i glavni problem. Ve}i je problem {to se obavezni doprinosi u pomenuti Zavod ne upla}uju ili ula}uju neredovno i u umanjenom iznosu. Pored toga nema prave kontrole niti uvida kuda i kako ta sredstva iz Republi~kog zavoda odlaze i kako se koriste.

Ovakva organizacija i finansiranje zdravstva i uop{te politika u zdravstvu, uzrok je katastrofalnog stanja u zdravstvu sa slede}im karakteristikama:

1. Apsolutna centralizacija zdravstva u svim segmentima, koju je u praksi nemogu}e sprovesti, te prerasta u haoti~nu decentralizaciju bez kontrole, koordinacije i funkcionalne povezanosti uz pojavu kriminala na svim nivoima;

2. Neplanski i neracionalni razvoj zdravstvenih kapaciteta;

3. Funkcionalna nepovezanost zdaravstvenih ustanova i nepostojanje podele rada izme|u njih;

4. Dupliranje i vi{estruko umno`avanje zdravstvenih kapaciteta;

5. Skupa, neefikasna i prevazi|ena struktura domova zdravlja;

6. Glomazni i u prili~noj meri neefikasni klini~ko-bolni~ki centri;

7. Usitnjenost slu`bi i odeljenja unutar zdravstvenih ustanova;

8. Lo{e stanje gra|evinskih objekata zdravstvenih ustanova

9. Nedostatak, zastarelost i visok stepen otpisanosi medicinske i ostale opreme, te nedostatak rezervnih delova;

10. Nepostojanje jedinstvene politike nabavke opreme, koja uklju~uje standardizaciju i tipizaciju iste, zajedni~ku nabavku,

obezbe|en servis i drugo;

11. Nedostatak i neracionalno kori{}enje lekova, zavojnog i sanitetskog materijala;

12. Lo{e stanje voznog parka zdravstvenih ustanova;

13. Nizak nivo higijene i zapu{tenost zdarvstvenih ustanova, {to pored ostalog ima za posledicu ~estu pojavu interhospitalnih

infekcija;

14. Nizak kvalitet hrane u stacionarnim zdravstvenim ustanovama;

15. Nere{eno pitanje odlaganja medicinskog otpada;

16. Vi{ak zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;

17. Visok procenat u~e{}a nezdravstvenih radnika (administrativnih i tehni~kih) u ukupnom broju zaposlenih;

18. Nepostojanje uslova, a ni brige za stalnu edukaciju i usavr{avanje lekara i ostalih zdravstvenih radnika;

19. Niske neto zarade zdravstvenih radnika, neredovnost njihove isplate i neadekvatni kriterijumi raspodele;

20. Neopravdano velike razlike u visini neto zarada izme|u pojedinih zdravstvenih ustanova;

21. Nepostojanje adekvatnog nadzora nad stru~nim radom;

22. Neopravdano dugo prose~no trajanje le~enja;

23. Nerazvijen informativni sistem;

24. Hroni~an nedostatak novca zbog neadekvatnog i neefikasnog finansiranja zdravstva, niskih cena zdravstvenih usluga kao i

zbog neorganizovanosti zdravstva i nedovoljne kontrole odliva novca kriminalnim putevima;

25. Haoti~no stanje u farmaceutskoj industriji, proizvodnji nabavci i raspodeli lekova i sanitetskog materijala;

26. Nepostojanje dovoljne brige za preventivnu medicinu, zdravstveno vaspitanje, edukaciju i samoza{titu gra|ana;

27. Nedovoljna kontrola privatne lekarske prakse, privatnih drogerija i apoteka;

28. Neprimereno reklamiranje i ogla{avanje medicinskih ustanova, postupka i metoda le~enja u sredstvima javnog

informisanja;

29. Kriminalno reklamiranje i ogla{avanje, posredstvom svih medija, raznih proroka, iscelitelja, nadrilekara, raznih lekovitih

sredstava i postupaka, {to sve skupa odvra}a bolesnike od medicine i vodi u nesre}u;

30. Nepostojanje, od politike i vlasti, nezavisne lekarske komore koja bi, sli~no ovla{}enjima kakva imaju lekarske komore u

demokratskim zemljama, zna~ajno uticale na organizaciju, de{avanja i odnose u zdravstvu;

31. Dugogodi{nja pasivizacija Srpskog lekarskog dru{tva koje, pod kontrolom aktuelne politike, nije u stanju da energi~no uka`e na sve proma{aje i anomalije u zdravstvu i da svojim autoritetom i pritiskom preko javnosti pokrene neophodne

promene;

32. Apsolutna kontrola zdravstva od strane aktuelne politike, posredstvom politi~ki podobnih, a naj~e{}e stru~no, eti~ki i intelektualno inferiornih rukovode}ih kadrova;

33. Stru~nost, efikasnost zdravstva i interes gra|anstva potpuno su zapostavljeni. Izvr{ena je potpuna institucionalizacija nesposobnosti i neodgovornosti.

Sve navedeno za posledicu ima stanje koje se mo`e okarakterisati kao opasna sabota`a zdravstva, gra|anstva i nacije.

Neophodne su radikalne promene u organizaciji zdravstva. Neophodno je na lokalnu samoupravu preneti mnoge nadle`nosti koje }e adekvatnije uskladiti organizaciju, kadrovsku politiku i finansiranje zdravstva na svojoj teritoriji. Neophodna je i radikalna promena na primarnom nivou zdravstvene za{tite tj. neophodno je uvesti li~nog odnosno porodi~nog lekara. To bi zna~ajno promenilo dosada{nju funkciju glomaznih, neefikasnih domova zdravlja. Dom zdravlja bi, dok se ne re{e vlasni~ki odnosi, izdao svoje slobodne kapacitete u zakup privatnim zdravstvenim radnicima a vr{io bi i koordinaciju rada privatnih

zdravstvenih radnika na teritoriji op{tine i obezbedio kontinuitet zdravstvene za{tite u slu~aju du`e spre~enosti za rad pojedinih privatnih zdravstvenih radnika. Naravno, i takav dom zdravlja, sa minimalnim funkcijama, bio bi u nadle`nosti op{tine. Na sekundarnom nivou zdravstvenu za{titu bi obavljali slede}i subjekti:

1. Zavod za za{titu zdravlja koji bi, na svojoj teritoriji, obavljao poslove Zavoda.

2. Regionalne bolnice koje bi obavljale stacionarnu i poliklini~ku delatnost. Subjekti pod 1. i 2. bili bi u nadle`nosti lokalne

samouprave.

Na teritorijalnom nivou zdravstvenu za{titu bi obavljali slede}i subjekti:

1. Klinika

2. Institut

3. Klini~ki centar

Ovi subjekti bi obavljali visokospecijalizovanu stacionarnu i poliklini~ku delatnost kao i obrazovnu i nau~no-istra`iva~ku delatnost. Svi ovi subjekti bi bili u nadle`nosti dr`ave.

Sve zdravstvene ustanove bi omogu}ile svojim istaknutim i priznatim zdravstvenim radnicima da u njihovim prostorijama, uz kori{}enje njenih pomo}nih kadrova i opreme, van radnog vremena, pru`aju zdravstvene usluge gra|anima koji to `ele i mogu da plate.

U principu svaku zdravstvenu ustanovu mo`e osnovati svako pravno i fizi~ko lice.

Neophodne su i radikalne promene u zdravstvenom osiguranju. Republi~ki Zavod za zdravstveno osiguranje utvr|ivao bi jedinstvenu politiku sprovo|enja zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike. Ve}inu dosada{njih nadle`nosti ovog Zavoda trebalo bi preneti na podru~ni - regionalni Zavod. Na taj na~in bi se daleko doma}inskije poslovalo, realnije se sagledale potrebe a bila bi i mnogo bolja kontrola utro{aka nov~anih sredstava. Podru~ni zavodi bi bili u nadle`nosti regionalne uprave.

Obavezno osiguranje bi obezbe|ivalo odre|ene zdravstvene usluge uz odre|enu participaciju. Neki vidovi zdravstvene za{tite ( uglavnom preventivne mere), kao i neke grupe gra|ana ( deca, porodilje i sli~no), bili bi oslobo|eni participacija. Neophodno je uvesti i mehanizam koji }e omogu}iti osiguranicima da u~estvuju u upravljanju organizacijom zdravstvenog osiguranja.

Pored obaveznog zdravstvenog osiguranja mo`e se uvesti i dobrovoljno zdravstveno osiguranje i to za lica koja nisu obuhva}ena obaveznim zdravstvenim osiguranjem a zdravstveno osigurana lica ovim vidom osiguranja obezbe|uju odre|ena ve}a prava od onih koja im se priznaju u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati sva pravna i fizi~ka lica, tj. neophodno je uvesti i mogu}nost privatnog osiguranja.

[to se ti~e svih vidova osiguranja i njihovih fondova, neophodne su brojne izmene u odnosu na finansiranje tj. doprinose.

Neophodno je konstituisati lekarsku i farmaceutsku komoru koje bi bile nezavisne od bilo koje vlasti i politike, koje bi po uzoru na razvijene zemlje Evrope, sa Ministarstvom zdravlja ure|ivale celokupno zdravstvo.

Predlog mera za prevazila`enje te{kog stanja u zdravstvu:

1. Doneti novi Zakon o zdravstvenoj za{titi, novi Zakon o zdravstvenom osiguranju i novi Zakon o lekarskoj i farmaceutskoj

komori.

2. Kroz nove Zakone koordiniranim radom Ministarstva zdravlja, lekarske i farmaceutske komore, uspostaviti efikasnu organizaciju zdravstva. Op{tinama, gradovima i regionima vratiti odgovaraju}e ndle`nosti.

3. Izvr{iti detaljnu analizu mre`e zdravstvenih ustanova.

4. Sprovesti stalnu kontrolu pla}anja doprinosa za zdravstveno osiguranje, preispitati na~in pla}anja doprinosa pojedinih kategorija osiguranika i ne dozvoliti da neko bude oslobo|en od pla}anja ovog doprinosa.

5. Sagledati mogu}nost realnog u~e{}a osiguranika u tro{kovima zdravstvene za{tite ( participacije) u skladu sa medicinskim, socijalnim i ekonomskim principima.

6. Sprovesti rigorozne mere {tednje, racionalizacije i standardizacije na svim nivoima zdravstvenog sistema.

7. Sprovesti stalnu kontrolu celokupnog poslovanja zdravstvenih ustanova.

8. Sredstva za investicije (izgradnju gra|evinskih objekata i nabavku medicinske opreme) centralizovati u realnoj meri.

9. Preispitati postoje}a prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja i prilagoditi ih materijalnim mogu}nostima.

10. Uspostaviti kontrolu nad privatnom lekarskom i apotekarskom praksom.

11. Apsolutno depolitizirati zdravstvo i zdravstvene ustanove i na rukovode}a mesta istih postaviti ljude po kriterijumima stru~nosti i etike.

12. Uspostaviti rad i racionalizaciju u farmaceutskoj industriji, nabavci i raspodeli lekova i sanitetskog materijala.

13. Zakonskim re{enjima omogu}iti da lokalna samouprava organizuje slu`bu u slu~ajevima masovnih povre|ivanja u toku rata kao i u toku velikih elementarnih i drugih nepogoda.

14. Osloboditi Srpsko lekarsko dru{tvo stega aktuelne politike da bi, svojim autoritetom i u koordiniranim aktivnostima sa Lekarskom komorom i Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije, energi~nim pritiskom na vlast, pokrenulo neophodne promene u ozdravljenju zdravstva.

15. Sagledati realne mogu}nosti, svrsishodnost i modalitete tranzicije ( privatizacije) u zdravstvu.

Na sednici IO SLFS oktobra 2001 godine Prof dr Jovan Mari} – neuropsihijatar(Institut za psihijatriju Beograd)je podneo I Z V E [ T A J P R E D S E D N I K A I Z V R S N O G O D O B R A u kome je naveo da su se na sastancima

Izvr{nog odbora prelamala sva intrigantna pitanja na{e medicinske svakodnevnice - pitanje polo`aja Srpskog lekarskog dru{tva, izbor Ministra zdravlja, priprema Zakona o zdravstvenoj za{titi i lekarskom osiguranju, pitanje Zakona i Statuta Lekarske komore, pitanje materijalnog polo`aja zdravstva u celini, a posebno plata lekara i farmaceuta, i ucesce , odonsno ne ucesce u {trajkovima, itd. A mi smo sre}ni jer smo aktivno participirali u ru{enju jednog nedemokratskog sistema, jednog

trijasa koji ja nazivam: komunizam, Titoizam i Slobizam.

Na Saboru lekara i farmaceuta Srbije oktobra 2001 godine je dr.Vasilije Gajic iz ZC Jagodina saopstio da su lekari Jagodine u prethodnom periodu imali ulogu poslanika mesijanstva. Proganjani od tadasnjeg rukovodstva Zdravstvenog centra, borili su se i sirili ideje demokratije i promena, elitizma i potrebu decentralizacije svih institucija zdravstva. Jer bilo je potrebno da se iz istog

centra rukovodi Srpskim lekarskim drustvom, Medicinskim fakultetom, Samostalnim sindikatom kao produzenom rukom vlasti.:"Shvataju}i da vreme ljudi, oslobo|enih intelektualnih okova tek dolazi, stoji~ki smo opstajali a na{e ~lanstvo se polako pove}avalo. U po~etku, kolegama vizionarskih pogleda i oslobo|enih od straha, a kasnije sve brojnijim ~lanstvom. Jer taj

strah, psiholo{ki fenomen, koji je s godinama prerastao u apatiju i pretio da preraste u agoniju, bio je u`asna blokada svih promena. Na`alost, i ta intelektualna elita upala je u tu mre`u straha od direktora, od represije, od gubitka polo`aja, od slobodnog izra`avanja mi{ljenja.

Verujemo da su ta vremena spakovana u pro{lost tako da na{a osnovna organizacija Sindikata lekara i farmaceuta u Jagodini danas ima 70% ~lanstva.

Na`alost hipoteka “svinjskih polutki, `u-`u peciva, krompira na rate”, jo{ uvek jedan deo ~lanstva dr`i u te socijalne okove.

Ne treba zanemariti onaj minorni deo koji nostalgi~no pri`eljkuje pro{lost. S obzirom da smo dugi niz godina jedini Sindikat organizovan na usko granskoj osnovi, na{ cilj je broj~ano ja~anje ~lanstva i JEDINSTVO. A to jedinstvo mo`e biti prisutno samo kod ~lanstva od moralnog integriteta i velikog duhovnog bogastva. Jer, nikakve nove Srpsko-srpske podele ni lekar na

lekara nisu nam potrebne.Nedavno odr`an SABOR lekara u Beogradu pod geslom “Borba za dostojanstvo na{e profesije”, kome je prisustvovao i ve}i broj mladih lekara, pokazao je snagu na{ih zajedni~kih interesa.

Uzavrela atmosfera, kojom je iz Pandorine kutije izletelo sve {to je u pro{losti gu{eno i potiskivano, artikulisano je kroz zahteva koje }e koordinacioni odbor, integrisan od ~lanova svih regiona predo~iti Vladi Republike Srbije. Na SABORU je

prestavljeno stanje u zdravstvu Jagodine a koje se mo`e, komotno, odnositi na sve zdravstvene ustanove.

Akcenat je stavljen na slede}e:

Dostojanstvo lekara je godinama ru{eno iniskim materijalnim primanjima lekara i farmaceuta. Uredbom iz juna 2001. godine lekari su dovedeni u posebno lo{ materijalni polo`aj. Odnos najni`e prema plati subspecijaliste, magistra, primarijusa je 1:2,4.

Istaknuti su bitni parametri koji lekare i farmaceute treba da stave na mesto koje im po prirodi posla pripada.

1. Lekari prestavljaju profesiju koja je od najzna~ajnijeg zna~aja za zdravstvo.

2. Du`ina {kolovanja i stru~nog usavr{avanja je najdu`e, odgovornost na poslu je najve}a, izlo`enost stresu naju~estalija.

3. Zdravstvo se ne mo`e tretirati kao potro{a~ka delatnost, ve} kao uslu`na. Ekonomsku cenu treba da imaju i lekar i usluga.

4. Standard usluga pru`enih pacijentima najvi{e zavisi od lekara kao nosioca zdravstva, a od toga u znatnoj meri zavisi i

zdravlje nacije, pa i biolo{ki opstanak.

5. Korupcija, to najve}e zlo pro{losti, jedino se mo`e iskoreniti adekvatnim materijalnim vrednovanjem lekara.

Ne zaboravimo, lekari i farmaceuti moraju {to br`e i brojnije da se organizuju, Zakon o radu je ve} u Skup{tinskoj proceduri, potpisivanje kolektivnih i drugih UGOVORA je na pragu. Nemamo li kriti~nu masu, a ona treba da bude izme|u 80% i 90%,

mi }emo korak sa vremenom definitivno izgubiti.

Dr Tijana Milosevic - iz Hitne pomoci Beograda je govorila o polozaju lekara i profesije.:" Pitanje polo`aja lekara u dru{tvu nije samo pitanje trenutka, ve} je to pitanje budu}nosti. Ovo je pravi i poslednji trenutak da na{u profesiju postavimo na zdrave noge, vratimo joj ugled i dostojanstvo. Osnovna sloboda je ekonomska sloboda. Sve je ostalo nadogradnja.Ne}emo da se me{amo u politiku, ali ona silom ulazi u na{ `ivot i na{u profesiju.Zakon ka`e - lekar je nosilac posla u zdravstvu!

Pitam vas kako smo dozvolili da nas lekare niko ni{ta ne pita?Dok smo mi u~ili i le~ili, drugi su na{ trud obezvredili, bacili nas da radimo u nemogu}im uslovima, da se snalazimo bez lekova i opreme i za sve da odgovaramo. Ve}ina nas ne otima od pacijenta, ne dozvoljava da mu se guraju koverte u d`ep, a zdravstvo je ipak na tre}em mestu po korupciji. Biv{i sistem nas

godinama u~i da {to manje radimo, da se snalazimo i “legalno krademo”. Mo`da je za moju generaciju ve} kasno da ovo promenimo ali nije kasno za na{u decu!Zato moramo odmah da menjamo zakone i vratimo veliko D zvanju Doktor. Da li ima smisla usavr{avati se, {kolovati decu, `rtvovati se za profesiju? Do sada smo to radili iz ljubavi prema medicini, vreme je da za to budemo nagra|eni.Pojedinac je samo doktor bez velikih prava sa velikom odgovorno{}u. Doktori jedne zdravstvene ustanove su kolegijum koji uvek nadglasaju paramedicinski kadrovi. Doktori cele Srbije ujedinjeni u strukovnu organizaciju su

sila nezaobilazna u ovom dru{tvu!

Zato ujedinjeni tra`imo minimum:

1. Zdravstvo o~i{}eno od korupcije i nestru~nosti

2. Normalne uslove za rad

3. Platu dostojnu na{e profesije i na{eg rada

Ko god misli druga~ije naka se {koluje 10 godina posle srednje {kole da postane doktor specijalista. Neka onda sedne u neispravna ambulantna kola, uzme neispravne aparate i ode no}u na periferiji grada da spase ljudski `ivot. Ako ne uspe, samo je on kriv. Gri{}e ga savest, optu`i}e ga pacijentova rodbina, iza}i }e u medijima... Za sve ovo dobi}e platu ~ista~ice u boljoj firmi ili prodava~ice u butiku.

Ho}emo li i dalje da }utimo i mirimo se sa takvim stanjem?

Ovde i sada tra`imo minimum dostojan na{eg znanja, sami }emo davati maksimum.

Menja}emo devizu biv{eg sistema:

“Nikada ne mogu da me plate toliko malo koliko ja mogu malo da radim”!

U novu:

“Toliko puno i stru~no mogu da radim, da koliko god da me plate, to }e biti malo”.

Dr med. Dragan Zdravkovi} - hirurg(Beograd)(2001 god):"Drage kolege,

Za{to smo se skupili na ovom SABORU Sindikata lekara i farmaceuta Srbije?

@elja svih nas, kolega lekara i farmaceuta je da se udru`ivanjem u na{ strukovni sindikat izborimo za svoje mesto u ovom dru{tvu i vratimo nivo svog dru{tvenog statusa i dostojanstvo na{e profesije, koje smo izgubili u poslednjim decenijama a jo{ ga nismo povratili.

Posle oktobarskih promena, do{lo je vreme kada mo`emo slobodnije da u~estvujemo u borbi da svako dobije svoje mesto i odgovaraju}e vrednovanje svoga rada koji ula`e prema svojoj ste~enoj stru~nosti i nosi specifi~nu odgovornost u svojoj

delatnosti.

Zbog te specifi~nosti na{e delatnosti mi se udru`ujemo u ovom kriznom momentu nakon nekih odluka Vlade republike Srbije, koje ose}aju egzistencijalno sve na{e kolege naro~ito u dr`avnoj slu`bi. Takav odnos prema lekarima devalvirao je dostojanstvo profesije, materijalno ga vrednuju}i veoma niskim indeksom.

Hipoktarova zakletva koju je polagao mladi lekar pre nego {to je zapo~injao svoju praksu, pretrpela je do danas vi{e verzija.

Tu zakletvu iako nije sastavio Hipokrat, nosi njegovo ime. Prema istoriji medicine L. Glesingera/Zagreb, 1978./ ona poti~e od pitagorske filozofske {kole i bila je uobi~ajena ve} u V veku pre Hrista, pa je verovatno tu zakletvu polagao i Hipokrat. Sve {to je re~eno u toj zakletvi zadr`alo je svoje zna~enje i svoju vrednost do danas.

Na kraju te zakletve stoji:

“Budem li se savesno dr`ao ovog zaveta i ne budem li ga prekr{io, neka mi bude dato da u`ivam u svom `ivotu i mojem ume}u i neka steknem slavu kod svih ljudi za sva vremena. Ako pak prekr{im ovu zakletvu i krivo se zakunem, neka mi bude

suprotno dosu|eno”.

Kriterijumi i parametri vrednovanja, rada jednog lekara i ne samo lekara, u nas, su u tolikoj meri poreme}eni, a lekari degradirani da i ako se najstriktnije dr`e Hipokratove zakletve i kodeksa lekarske etike sa uva`avanjem i ljudskog dostojanstva pacijenata, ne mo`ete u`ivati u svom `ivotu i radu, kako bi trebalo da bude po Hipokratovoj zakletvi.

Na kraju, {ta da ka`emo kada po~ne da funkcioni{e lekarska komora. Odakle }e lekar da pla}a za li~nu stru~nu edukaciju, da prati razvoj medicine, da bude oslobo|en porodi~nih egzistencijalnih briga i pri tom da u radu bude strpljiv, tolerantan,

nasmejan, saose}ajan.

Prim dr Sci. ^edo Savi} - neuropsihijatar(Institut za mentalno zdravlje Beograd):"NEPROPORCIJALNOST IZMEDJU ULO@ENOG RADA I NAGRA\IVANJA:JEDAN OD UZROKA PROFESIONALNOG STRESA(*2001 god)

Uslovi svakodnevne egzistencije lekarske profesije u nas u poslednjih desetak godina mogu se slobodno nazvati `ivot u poni`enju. U tom siroma{tvu ne mo`e biti podsticajne atmosfere za jedan kultivisani i profesionalni `ivot i onda se ne treba ~uditi {to je u na{em zdravstvu haoti~no stanje, {to u delu ima korupcije, kriminala i td. Lekare je zahvatila nevi|ena pasivnost na sve {to se doga|alo, a morali su reagovati jer ih na to obavezuje eti~ka odgovornost. Lekari, tako je to u civilizovanom

svetu, a mislim da je tamo i na{e mesto, obavezni su da otvore javnu debatu o delikatnim odnosima lekarske profesije i uslovima u kojima se obavlja, jer to s pravom zaslu`uju. Svuda u svetu, profesija lekar je delatnost od velikog dru{tvenog zna~aja, visoko motivisanih i inteligentnih pojedinaca, koji permanentno investiraju ogromnu intelektualnu i emocionalnu energiju

kako bi dostigli znanja i ve{tine neophodne da postanu kompetentni i bri`ni lekari.

Najnovije epidemiolo{ke studije ustanovile su da je profesija lekar, izuzetno stresogeno zanimanje, visokih psiholo{kih zahteva i male slobode odlu~ivanja sa ogromnim brojem karakteristika koje su direktno u vezi sa nastankom mentalnih i fizi~kih oboljenja, prvenstveno kardiovaskularnih. Najnovije studije, tako|e su pokazale da su lekari pod izuzetno visokim rizikom od

oboljenja tzv. sindroma izgaranja zbog stalnog stresa na radnom mestu. Sindrom izgaranja (Burnout sindrom) je kompleksan fenomen ~iji su simptomi grupisani kao: fizi~ki, kognitivni, emocionalni i bihejvioralni.

I tako profesionalni sters uzima danak, a lekari obi~no negiraju sopstvenu bolest i potrebu za odmorom i negom, retko uzimaju bolovanja i teraju sebe da rade ~ak i kada se ose}aju suvi{e slabo.

Jedan od veoma zna~ajnih faktora kao izvira stresa jeste neproporcionalnost izme|u ulo`enog truda i nagrade. Iako se dodela radnog statusa jednoj osobi povezuje sa neprekidnim mogu}nostima da ona doprinosi i da se potvr|uje, da je uva`avaju i da

pripada nekoj zna~ajnoj grupaciji, ipak ovi potencijalno povoljni efekti uslovljeni su osnovnim preduslovom razmene u dr{tvenom `ivotu, reciprocitetom, tj. nagradom. Nagrada se raspore|uje pomo}u novca, ugleda i stvaranja karijere. Pojam nagrade u smislu psiholo{ke teorije selfa povezuje se sa samopo{tovanjem, a u sociolo{kom smislu nagrada ukazuje na osnovni

jezik dru{tvene nagrade, tj. reciprocitet i pravednost.

I klasi~ne dru{tvene teorije isti~u da je za obezbe|ivanje lojalnosti i savesnosti u obavljanju delikatnih zadataka, radne uslove treba razvijati tako da se na najmanju meru svedu ose}anje nereda i otu|enja, i da se {to je vi{e mogu}e poja~aju percepcije pravilne nagrade i vrednovanja li~nih osobina. Zato poslodavci u svetu nude nagrade u vidu materijalnih dobara i statusa, kako bi obezbedili sprovo|enje odgovornih zadataka, koji zahtevaju veliku ve{tinu i znanje i u kojima }e zaposleni paziti sam na sebe.

Ovi oblici nagra|ivanja ne samo {to predstavljaju radnu inicijativu, ve} imaju povoljne posledice po zdravlje. Izgleda da postoji proces koji povezuje stepen radnog napora sa pojimanjem fer odnosa poslodavca i adekvatnih finansijskih/ statusnih nagrada sa rizikom od oboljevanja.

Klasi~ne dru{tvene teorije doprinele su da savremene epidemiolo{ke studije koje povezuju radne odnose i uslove sa zdravljem, `i`u interesovanja stave na nesklad izme|u ulo`enog truda radnika i nagrade koju dobija. Sve te studije pokazuju da su izlaganja visokim radnim zahtevima i niskom ekonomskom nagradom u direktnoj vezi sa nastankom kardiovaskularnih oboljenja kao i niza psihijatrijskih i gastrointestinalnih poreme}aja. Jer, neprekidni veliki napori u kombinaciji sa razo~arenjem

usled neispunjenih o~ekivanja izazivaju stanje emocionalnog distresa sa te{kim fiziolo{kim posledicama.

I na kraju, iz na{eg pilot istra`ivanja studije “Radna sredina i kvalitet `ivota lekara” na grupi lekara iz Beogradskih bolnica i klinika, izne}u ovom prilikom ono {to je bilo karakteristi~no.

Svi ispitanici isti~u da im najve}e optere}enje na radnom mestu predstavlja:

Nedostatak lekova, nedostatak aparature za dijagnostiku, te{ko}e u dobijanju laboratorijskih rezultata, ograni~enja u naru~ivanju testova i nekreativni rukovodioci. A, nesrazmeru izme|u ulo`enog rada i nagrade svi ispitanici do`ivljavaju kao duboko razo~arenje, nepravdu, potcenjivanje i direktan akt na profesionalno i li~no dostojanstvo.

Dr Slavica Simeunovi}(Hitna pomo} Beograd)(2001 god):"

Drage kolege,

Ja sam Dr Slavica Simeunovi} specijalista urgentne medicine iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomo} Beograd.

Zadovoljstvo je videti vas u ovolikom broju na jednom mestu sa istom idejom. Zna~I li to da su lekari shvatili da zajedni~ki cilj zna~i i kolektivno anga`ovanje energije da bi se do njega stiglo? Zan~i li da su oni koji su decenijama ~uvali socijalni mir i izneli

na svojim le|ima sve neda}e koje su srpki narod zadesile shvatili da su kona~no i sami postli socijalni slu~ajevi i sami krivi {to je zbog toga ugro`ena profesija.

Drage kolege, lepo je videti da smo zajedno, ali sama ~injenica da smo mi ina~e zajedno samo kad smo apsolutno ugro`eni, daje jednu notu gor~ine ovom utisku, ja bih zaista volela da nas je neki drugi razlog okupio i udru`io. Ovaj je tu`an i poni`avaju}i. Ali ~injenica da nas ovde dovodi `elja da se u ovom momentu borimo za svoju profesiju, a po prirodi struke smo

borci, koji se ne mire sa porazom, sigurna sam da }emo kao i u borbi za `ivot i zdravlje, onih kojima smo posvetili najkvaliteniji deo svojih `ivota, najlep{u stranu svojih li~nosti, pobediti i u ovom slu~aju zbog isith ciljeva, da bi smo i dalje mogli da se bavimo svojim zanatom, da i dalje negujemo svoju umetnost.

Ja u ovom momentu ne}u pri~ati o svom politi~kom opredeljenju jer je nebitno. Ja sam ovog lepog oktobarskog dana opredeljena profesionalno, lekarski, opredeljena sam za zdravlje i `ivot, zato i jesam danas sa vama jer sam sigurna da svi pripadamo jednoj partiji - Hipokratovoj i zbog toga setimo se da je kolega kolegi brat.

Vi{e od sve nema{tine zaboli to {to ponekad zaboravimo ko smo, od koga smo u~ili? Da li vam se ~ini da je najpametnije zanimanje, mo`da, najsujetnije? Mi bolesne ljude ne delimo po veri, ni po naciji, ni po politi~kom opredeljenju. A kolege?

Mi smo svi na istom zadatku koji nam je od Boga dat, zato ne smemo da se delimo da bi smo i ciljeve, zbog kojih smo danas ovde, ostvarili.

Na{a profesija je skupa. da bi smo se njome mogli baviti svakodnevno moramo u nju ulagati ina~e ne}emo mo}I pratiti dostignu}a savremene medicine. Mi danas moramo re}i na{a ne pristajemo. I ina~e, moramo, pre svega, znati {ta ne}emo da bi smo znali {ta ho}emo.

Ja li~no, ne pristajem da u le~enju improvizujem, ne pristajem da se stidim zbog ne~ega za {ta nisam kriva, ne pristajem na ose}anje nemo}I samo zato {to nemam braulinu, kiseonik ili defibrilator, ne pristajem da se izvinjavam zbog vremena u kome `ivim, zbog prostora u kome radim... Ja imam samo ovo vreme i ovu zemlju i ovaj zanat i apelujem da mi se dozvoli da mogu sada i ovde da se borim za ljudske `ivote, jer sam zaista iz ljubavi izabrala poziv. U ostalom, posle toliko vremena, sigurno je

da smo svi prisutni, jedino ljubav i imali kao motiv, jer ni{ta drugo izuzev zadovoljstva, zbog pobede nad bole{}u nismo dobili.

B.Stanje zdravlja nacije.

Postoje razliciti podaci o stanju zdravlja gradjana u zavisnosti od izvora informacija.U Izvestaju o stanju ljudskih prava Beogradskog centra za zastitu ljudskih prava za 1998 godine se konstatuje" da je zbog nepovoljne ekonomske situacije i

neostvarivanja zakonskih prava iz domena obaveznog zdravstvenog osiguranja, povecana smrtnost stanovnistva. Ukupan broj

umrlih u Jugoslaviji porastao je s 97.588 u 1985. na 107.535 u 1995. godini (1985 - SRFJ s preko 23 miliona stanovnika;

1995 - SRJ s oko 10 miliona i 600 hiljada stanovnika

Ovaj trend je postao jos negativniji u 1996,1997, 1998, 1999, 2000 i 2001 godini.

.Prema nezavisnim medijima neke zdravstvene analize i istrazivanja su nasle da je samo nekoliko postotaka gradjana zdravo, u drasticnom porastu su mnoge bolesti, osetno je skracen ljudski vek, u Srbiji se vise umire nego sto se radja..Sve je vise samoubistava , izuzetno mnogo i neobjasnjivo su ucestali traumatizmi, sve je vise obolelih od tbc, malignih oboljenja, dijabetisa, kardoiovaskularnih oboljenja, deca se radjaju laksa. . Sve su cesca trovanja lekovima, ucestala je trihineloza od

zarazenog mesa. U porastu su infektivne bolesti, zutica, Tbc,. Prema bolnickim izvorima jako su rasireni dijareja i crevna oboljenja. ,lekari tvrde da znacajan postotak gradjana ima crnu stolicu povremeno.

Prema beogradskim medijima.UNICEF iz Beograda je obavio istrazivanje o stanju zdravlja u Srbiji. Sve je losije zdravlje zena., dece i starih, neuhranjenost se povecala za 3-4 puta od 1996 godine, 30% dece mladje od 5 godina i 27% zena spadaju u poremecaj"anemija",23 % dece od 11-15 godina redovno pusi, 2/3 dece do 15 godina imali iskustvo sa alkoholom,, vise od 20 % ucenika osnovnih i srednjih skola povremeno uzimaju drogu, 65% decaka i 30% devojcica seksualne odnose

pre 16 godina, u Beogradu ima 30.000 narkomana, a 1/5 HIV pozitivni su izmedju 20-24 godine.

Prema anketi UNICEF-a, 1/3 dece je anemicna, nema dovoljno gvozdja u krvi, javlja se mala telesna tezina pri radjanju, ima gusavosti, nedovoljnog rasta ,i razvoja.

Prema studiji UNICEF-a deca u Srbiji su najugrozenija u Evropi, 850.000 dece je na ivici egzistencije, 130.000(bez izbeglica) zive u vrlo teskim uslovima zivota, 76% dece u beogradskim osnovnim skolama je probalo drogu, rasireno je pusenje, pijenje

alkoholnih pica.

Ima razlicitih izvora, i razlicitih podataka, ne znamo koji su tacni, navodimo iz beogradske stampe npr. da je prema izvestajima zdravstvenih ustanova sve je vise djaka narkomana, najvise u starosnom dobu izmedju 13 i 18 godina. Prema ovim izvorima u Beogradu ima oko 25.000 narkomana , 55 % srednjoskolaca je najmanje jednom probalo drogu, 20 % nastavlja da uzima

drogu. Prema Insititutu za psihijatriju Kilinickog centra Srbije 73% dece od 12 do 16 godina sve cesce uzima marihuanu, a narkomana u Srbiji ima od 50-100.000 a u Beogradu oko 25.000.

Prema Gradskom zavodu za zdravstvenu zastitu Beograda u 2000 godini je u Beogradu bilo vise epidemija, u 2000 godini je znatno povecan broj obolelih od infekcija u Beogradu, 51.770 od gripa, i 20.140 od ostalih infektivnih bolesti. Prema Saveznom zavodu za statistiku Jugosloveni su sve stariji.

Ova ustanova iznosi zastrasujuce podatke o stanju zdravlja stanovnika glavnog grada:

-skoro 2% boluje od secerne bolesti, 40 % vise nego li u 1991 godini

-u odnosu na 1999 godinu, u 2000 godini 35 % vise bolesnih od hronicnih bolesti, 1,5 % stanovnika Beograda boluje od raka

Prema analizi UNICEF-a za 1999 godinu nasa populacija izmedju 15 i 20 godina u nasoj zemlji je najugrozenija u Evropi sto

se tice zdravlja.

Prema dr.Ljubicu , iz Ginekolosko -akuserske klinike pri Klinickom centru Srbije stanje sa trudnicama je alarmantno , vise od polovine porodjaja je rizicno, od 100 porodjaja 15 porodjaja je spontanih pobacaja, 7prevremenih porodjaja, 3 % je sa ostecenjima, 7-10 % trudnica boluje od hipertenzije, 5% od secerne bolesti, 13 % je moralo biti hirusrkih intervencija ili

carskog reza, 5 % vaginalnih intervencija, znaci 60 % porodjaja je problematicno.

Prema Glasu javnosti od 23 marta pokrenuto je pitanje prevelike kolicine narucenog leka Flonivin u proizvodnji ICN Podgorica, koji je bio narucen za trziste u Srbiji, VMA saopstava da bi se po kolicini narucenog leka moglo zakljuciti da vecina gradjana ima probleme sa dijarejom jer se ovaj lek koristi za tu boljku. Ali VMA demantuje takvu mogucnost jer navodi da ovaj lek nije efikasan za dijareju, i da nema toiliko obolelih od dijareje u Beogradu i Srbiji.

Ne slazemo se sa tvrdnjama VMA jer postoje druigacije lekarske ekpertize koje tvrde da je dijareja masovna, i opasna.

Sve vise tumora kod mladih-u 1999 ekstremno visok nivo morbiditete tumora, je 13,52 % , najvise kod onih sa 50 i vise

godina,ali raste i kod dece.

Dvostruko povecan broj epidemija u Beogradu 2001 godine, sa oko 57.000 obolelih, sto je 10 puta vise u odnosu na proslu godinu, grip, zatim trihineloza, saloneloza, trovanje hranom, zbog lose hrane.

Prema medijima svaki drugi poziv Hitnoj pomoci je zbog sloga.

Bez obzira koliko su koji podaci tacni, ili netacni, ocigledno je da je situacija alarmantna i da zahteva energicne mere.

.dr.Jasmina Djurkovic direktor Gerontoloskog centra u Subotici tvrdi da raste broj dece sa anomalijama. Bolnica Sveti Sava u Beogradu je preopterecena drasticno raste broj pacijenata, svaki drugi ima slog. Izvrseno je testiranje oko 1.000 gradjana na HIV, oko 1% od testiranih he seropozitivno.(Uzorak nije reprezentativan).

Prema organizaciji invalida "Iz kruga" svaki peti stanovnik je Srbije invalid( koja se poziva na statisticke podatke), sto je jako zabrinjavajuca brojka, prema podacima SFRJ je u vrhu svetske lestvice po broju invalidskih penzionera, sto je jos jedna ilustracija katstrofalnog stanja zdravlja nacije.Aktivisti iz organizacija "Iz kruga"tvrde da ni sada nema brige i da su invalidi

osudjeni na eutanaziju.

Imunitet ljudi je opao jako, zdravstveno stanje nacije je vrlo lose.Sto pogoduje epidemijama . Sredinom avgusta meseca su se javile virusne infekcije, slicne gripu, sto je vrlo rano, dokaz je koliko je imuniett opao. U zimskim mesecima kada se jave epidemije gripa, grobari zapazaju da se udvostruci broj sahrana. Stomacne zaraze su jako rasirene.

Hrana u prodavnicama i restoranima je neretko opasna po zdravlje. Hara droga, deca odu na ekskurziju a tamo im se daje

droga.

Odrzana je javna tribina o dusevnom zdravlju u Domu omladine u Beogradu krajem oktobra 1999 godine o stanju dusevnog

zdravlja , od strane nasih psihijatara je ocrtana mracna slika. Istaknuto je da je slicno stanje zdravlja i politicara.

Milan Popovi} Hroni~na traumatizacija stanovni{tva

U desetogodi{njim jugoslovenskim ratovima mi `ivimo u hroni~nom stresu sa povremenim akutnim stresnim doga|anjima, od kojih je najte`e proteklo bombardovanje. Sve to dovodi do masovne psiholo{ke traumatizacije stanovni{tva. Ima i suprotnih

mi{ljenja, ali njih nisu izrekli ni lekari ni psiholozi. Tako Fridrih Ni~e, ~ija je filozofija obele`ila pro{li vek ka`e: “Ono {to me nije ubilo u~inilo me je ja~im”, {to lepo zvu~i, ali se re|e de{ava, jer nismo nadljudi. Ipak psiholozi, pristalice egzistencijalisti~ke {kole, smatraju da sva kriza, posledica promena u okru`enju, ima dvostruko zna~enje, rizik a i {ansu i to u

spre~avanju, kako se ka`e “pada u psihopatologiju”, {to pru`a i {iroke mogu}nosti preventivne akcije.

Hroni~na traumatizacija je zahvatila veliki deo na{e populacije, po nekim istra`ivanjima pribli`no polovinu (Popadi}) i izra`ava se u nizu negativnih psiholo{kih pojava na nivou “psihopatologije svakodnevnog `ivota”. Njen je ekstrem postraumatski stresni

poreme}aj. Traumatizacija se ogleda ne samo na psihi~kom, nego i na biolo{kom i socijalnom planu, a naj~e{}e na sva tri, tako da se mo`e re}i da je vi{estruka traumatizacija, pre pravilo nego izuzetak.

Najbolji primer za to je izbegli{tvo, masovna pojava, jer danas je svaki osmi stanovnik Srbije izbeglica ili tzv. privremeno raseljeno lice. Ratovi, pra}eni ogromnim demografskim promenama, izgleda da su na{a sudbina, kao {to ka`e Milo{ Crnjanski govore}i o seobama. Separacija i gubitci u izbegli{tvu, najbli`ih, imovine, dr{tvenog statusa i profesionalne uloge, jer izbeglica

je pre svega izbeglica, a ne zanatlija, advokat, seljk itd., gubitak socijalne mre`e kojoj se pripadalo, prijatelja, kumova, to iskorenjivanje, dovodi kod izbeglica do gubitka samopo{tovanja. Kod nekih i do poreme}aja identiteta, svoje ukupnosti, svoje

celovitosti, jer “JA SAM JA I MOJA OKOLINA”, kao {to ka`e Martin Buber. Zato se de{ava da se posumnja u svoje mentalno zdravlje, ma da se kod izbegli{tva radi o normalnim ljudima, ali u nenormalnoj situaciji. Zbog jo{ izra`ene patrijahalne domenzije u na{em dru{tvu, sve do egzodusa Srba sa Kosova, daleko najve}i deo izbeglica je bio sme{ten privatno ~esto kod

{ire porodice, ~ak 95%, {to je jedinstven slu~aj u svetu, a samo 5% u Kolektivnim centrima za izbeglice. Na`alost altruizam se sa godinama kruni. Beda je zahvatila i domicilno stanovni{tvo. U privatnom sme{taju sve su ~e{}i sukobi izme|u doma}ina i gostiju-izbeglica, dok se Kolektivni centri vremenom pretvaraju u geta za stare i hroni~no bolesne, a `ivot u njima se ~esto

svodi na pakao pre`ivljavanja. Pa i to je ugro`eno, jer postoje kampovi u kojima se obrok deli samo jednom dnevno.

Pasivizacija izbeglica, ~iji su problemi danas gurnuti u stranu, je u takvim uslovima `ivota evidentna i oni ostaju najugro`enija grupa stanovni{tva. Posebno oni koji u ve}oj meri zavise od drugih deca, trudnice, majke sa malom decom, stari i bolesni.

Me|u stanovni{tvom Srbije javljaju se i bolesti za koje smo mislili da su iskorenjene, bolesti bede kako ih zovu socijalni patolozi. Sve izra`eniju pothranjenost ponekada prati i tuberkuloza. Prisutnije su i bolesti koje su posledica slabih mogu}nosti za odr`avanje higijene, {uga, va{ljivost. Jo{ je 1993. godine na|eno, da je svako drugo dete u Beogradu anemi~no. Januara 2000. godine je u toku epidemije gripa na beogradskim grobljima zabele`en porast broja sahrana za dva puta. Ovo govori o

slabljenju odbranbenih snaga organizma, u ovom drugom, desetogodi{njem periodu. Mo`emo o~ekivati na osnovu tu|ih iskustava i porast psihosomatskih oboljenja i poreme}aja. Da ne govorimo o ekolo{kim posledicama bombardovanja na{e zemlje, koje nisu dovoljno ispitivane i poznate, {to izme|u ostalog stvara i anksioznost gra|anstva.

Hroni~na traumatizacija je izra`ena na psiholo{kom planu u negativnim ose}anjima, koja dominiraju me|u gra|anima Srbije (Popadi}). Ljudi su pre svega apati~ni i umorni, {to mo`e da predstavlja vrh ledenog brega depresije, ali i posledicu potiskivanja napetosti, a to iscrpljuje, {to je posebno bilo izra`eno za vreme bombardovanja. Sa pravom se tvrdi da apatija

mo`e da bude i posledica tzv. nau~ne bespomo}nosti. Naime poku{aj ljudi da li~nim anga`manom, aktivno{}u, promene na bolje svoj polo`aj, polo`aj svoje porodice i grupe u kojoj `ive, ne samo da se izra`ava neuspehom, nego ih vra}a i na gore

stanje od onog u kome su bili. Posledica je krajnja pasivizacija, stanje bezna|a. Kod drugih je izra`ena napetost, postaju narkomani vesti, sa potrebom da se pri~a o svojim i tu|im traumatskim do`ivljajima. Ta prisila ponavljanja (Freud), predstavlja poku{aj osloba|anja od dejstva traume. Napetost prati i netrpeljivost spremnost da se odmah u|e u konflikt. ^esta povremena

agresivnost, koja se penje do besa je upu}ena pre svega onima koji se nalaze pri ruci, prodavcu, kondukteru, kom{iji, a pre svega prema porodici. Tako da agresija uglavnom ide horizontalno, retko vertikalno prema onima koji donose odluke,

o~igledno zbog straha od posledica. U uslovima kada pravna dr`ava lo{e funkcioni{e to ne treba da nas ~udi. Ljudi su upla{eni, ~eso se ubijaju javne li~nosti, ~ak stubovi dr`ave, ministri, pa se i obi~an gra|anin ose}a nesigurno, jer ne zna kada }e grom da udari, koga }e da udari, zbog ~ega i kojom snagom.

Jedan deo stanovni{tva u odbrani od spoljnih neprilika koje prete da prodru u na{u li~nost i ugroze na{ identitet, se brani izolacijom, eventualno u u`oj porodici, pretvaraju}i porodicu u tvr|avu koja treba da ga brani od spoljnog sveta. U dru{tvu je u

velikoj meri do{lo do kidanja emocionalnih i moralnih veza koja dr`i grupu na okupu. Stare vrednosti su is~ezle, novih jo{ nema a u prazni prostor su se naselili kriminal i korupcija. Zato su na primer neke porodice danas manje spremne da se staraju

o svojim starim i hroni~no bolesnim ~lanovima, ~emu je doprinela i beda. U~estalost ove pojave sam uo~io rade}i na Tele apelu tokom bombardovanja Jugoslavije.

Na`alost veme je mr`nje. Od svih negativnih pojava koje dovode do, il su izraz ve} prisutne traumatizacije, najopasnija je mr`nja u akciji u vidu destruktivne i to grupne agresije. Govorim o grupnoj agresiji, jer je u grupi ~ovek spreman da ne kontroli{e svoja nagonska ispoljavanja, a da odgovornost za to prebaci na vo|u grupe ili na grupu u celini i da po~ini takva

zlodela, kakva kao pojedinac nikad po~inio ne bi. Pojava, koja se naziva delegirana odgovornost, i kojom se mo`e objasniti pona{anje nekih paravojski u ovom ratu. U svom delu “Znakovi pored puta”, Ivo Andri} govore}i o mentalitetu ve}ine

balkanskih naroda se pita: “Da nije duh ve}ine balkanskih naroda zauvek otrovan i da mo`da nikada vi{e ne}e mo}i ni{ta drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga ~ini”. Da li smo mi `rtve Frojdove prisile ponavljanja koja je u slu`bi nagona smrti?

Destruktivna agresija i osveta, isto tako destruktivna, teku u neraskidivom nizu, nijedna generacija nije od toga po{te|ena. Nikako da se odmorimo od nasilja i osvete. To se odra`ava i na na{u decu, jer ma da su kapaciteti za mr`nju izgleda dati

genetski, ona }e se razvijati posebno tamo, gde se po~eci `ivota odigravaju u atmosferi ugro`enosti. Tako se mr`nja odra`ava transgeneracijski. Na{e iskustvo potvr|uje ~injenicu poznatu u psihologiji, da grupa ljudi me|u kojima su razlike male mo`e da

razvije naja~u uzajamnu mr`nju. Nigde ja~e ljubavi i mr`nje nego u porodici. Zato je i zovu Kainovim kompleksom. Na{ narod ka`e: “Nigde bitke nigde rata dok ne krene brat na brata”. Pored ksenofonije, koja se posebno gaji i jo{ vi{e ote`ava zdrave

komunikacije sa svetom a istini za volju nalazi osnova dobrim delom u brutalnosti svetskih mo}nika koji gledaju svoje interese, neprijatelj se tra`i i me|u nama. Nikada vi{e “izdajnika” nego danas, {to treba da kroz ose}anje ugro`enosti i mr`nje prema

“izdajniku”, stvori kohenziju grupe. Sve ve}a represija dovodi do zao{travanja odnosa u dru{tvu, {to stvara strah od neizvesnog ishoda. U proceni filozofa i psihologa smatra se da mr`nja zamra~uje ljudsku prirodu.

^ovek je ~oveku vuk ka`e Hobs, a ja bih dodao i da je vuk sebi samom.

Da li smo narod kome je su|eno da nestane sa istorijske pozornice? Neverujem! Prolazili smo i kroz mnogo te`a vremena, kada su kao {to ka`e letopisac, `ivi zavideli mrtvima. Svakako da je na{e mentalno zdravlje pa kroz to i zdravlje u celini ugro`eno.

Mi mo`emo i trebamo da kroz to stalno upozoravamo, ali re{enje nije u na{im rukama, rukama lekara, ve} u ostvarivanju dubokih promena u svim segmentima dru{tva koje }e omogu}iti da vrednosti kao {to su kreativnost, po{tenje, tolerancija, altruizam, rad i solidarnost do|u na mesto koje im pripada. Na{ ukupni bi oporavak u tom slu~aju i{ao znatno br`e nego {to

sada predpostavljamo.

Dr Jovan Mari} Stanje mentalnog zdravlja Srpskog naroda danas

U smutnim vremenima pametan }uti, budala govori, a fukara

vlada. Ivo Andri}

@ivimo nesporno u smutnim vremenima. Da li je srpski nobelovac I. Andri} bio u pravu kada je rekao da u takvim vremenima fukara vlda, a pametan ~ovek }uti? Ostavljm svakome da o tome donese svoj sud i analogno tome podesi svoje pona{anje. Ja

bih na tu temu ipak dodao da ovo nisu samo smutna vremena, nego, psihijatrijski posmatrano, ovo su i veoma bolesna vremena. I zato, uzimam sebi slobodu da postavim dijagnozu sada{njeg mentalnog zdravlja srpskog naroda. Ta dijagnoza glasi:

“Syndroma politicum serbicidum”, {to bi u prevodu zna~ilo - “srpski politi~ki samouni{tavaju}i sindrom”.

Srpsko mentalno zdravlje danas obele`ava najmanje {est psihopatolo{kih fenomena koje }u ja poku{ati da prodiskutujem i dovedem u vezu sa {est na{ih karakternih osobina, koje mi, Srbi, kao narod ispoljavamo, a koje su poslednje decenije eskalirali u pravu, klasi~nu psihopatologiju. Ti psihopatolo{ki fenomeni su: depresija, strah, incipijentna sumanutost, nazna~eni

shizofreni rascep, izra`eni poreme}aj moralnosti i pasivnost (apatija) gotovo do stepena psihoti~nosti.

1. Depresija. Prema mom shvatanju depresija je danas prevalentno stanje duha ove nacije. Narod je tu`an, narod je o~ajan, narod je na ivici samouni{tenja... Neumoljive statistike ka`u da je 1999. godine najvi{e ljudi umrlo u jednoj

kalendarskoj godini posle 1945. godine, da se te godine najmanje dece rodilo u jednoj kalendarskoj godini posle Drugog svetskog rata i da je najvi{e ljudi izvr{ilo samoubistvo (otud onaj “serbicidijum” kao dijagnosti~ki entitet, jer se kao narod

o~igledno skvr~avamo...). A, i kako da ne budemo tu`ni kad smo sve izgubili... Od prelepe prethodne dr`ave Jugoslavije, do silnih poraza (poraz u Hrvatskoj, poraz u Bosni, poraz na Kosovu...) uklju~uju}i i katastrofalno srozavanje kvaliteta

svakodnevnog `ivota...

Na{a depresija je jo{ dublja, jer se ishodi na jednoj na{oj karakternoj osobini koja se dobrano zapatila u ovom narodu:

SRPSKI NEREALNI NARCIZAM. Veliki narcis Josip Broz je stvorio mnogo malih narcisa... Mi umi{ljamo da smo neko i ne{to, da smo va`ni i zna~ajni u svetu, a tek kad nam se posre}i da odemo u taj “beli svet” shvatimo da skoro niko i ne zna

gde je taj Beograd i ta Srbija. Epilog je jasan (mi psihijatri to dobro znamo): kada se narcisti~ke potrebe na zadovolje -

nastupa depresija.

2. StRAH. U ovoj zemlji strah je sve prisutna pojava (opet mereno preciznim anketama). Na sceni su, zamislite,

~ak i srednjevekovni strahovi: strah od elementarne gladi, od bolesti, strah od smrti, strah od represije... Strah od vlasti, strah od policije, strah od dr`ave, strah od autoriteta je oduvek postojao na ovim prostorima. U na{oj zemlji se zapravo i vlada

pomo}u straha. To je tzv. isto~nja~ki model vladanja. Na Zapadu se upravlja sa novcem; njegovo veli~anstvo mister dolar je glavni arbitar. Ovde je to strah. Jo{ je i Milo{ Obrenovi} govorio: “Ma, ne treba da me vole, samo neka me se boje!

Strah od dr`ave, strah od represije i strah od policije se potencira kod politi~ki naivnih osoba. A POLITI^KA NAIVNOST je tako|e, jedna od na{ih karakternih osobina. Kako nas je lako prevariti i ubediti, preko dr`avnih medija

naro~ito. Jer, dr`ava oduvek ima autoritet, a autoritetu se u ovoj neprosve}enoj zemlji slepo i pokorno veruje (srpska rajinska psihologija, opisana jo{ od J. Cviji}a).

3. INICIJATIVNA SUMANUTOST je slede}i psihopatolo{ki fenomen koji se instalira poslednjih pedesetak godina. Re~ je o tendenciji ka identi~nom mi{ljenju, ka specifi~nom jednoumlju (a jednoumlje je predvorje sumanutosti).

Uostalom, na{ narod za sumanutog bolesnika i ka`e - jedoumac! Setimo se samo kineskog jednoumlja u vreme kineske kulturne revolucije, kada su svi identi~no mislili, pa su morali ~ak da se i identi~no obla~e (u one tzv. “maovke”). Ne ~ini li

vam se da u ovoj zemlji Srbiji poslednjih godina prisustvujemo restauraciji tog kineskog jednoumlja. Mo`da }emo svi uskoro, umesto maovki, morati da nosimo cvet u kosi!? Komunisti~ka tendencija ka jednoumlju je ozbiljna dru{tvena bolest i va`an

kamen u mozaiku na{e politi~ke i mentalne patologije. Dru{tvo koje nema sluha za razli~itost, za negovanje druga~ijeg (~itaj kriti~kog) mi{ljenja ne}e daleko dogurati.

A to nam se sve doga|a i zato {to su koreni na jednoj na{oj karakternoj osobini koja se zove inat. SRPSKI INAT je na{a poznata nacionalna specifi~nost. Tvrdoglavo ina}enje sa ja~im od sebe - pogotovo. Na bazi tog i takvog inata lako

umislimo ne{to nerealno - i, eto, jednoumlja, odnosno sumanutosti.

4. NAZNA^ENI SHIZOFRENI RASCEP je slede}a opasnost koja visi iznad na{ih glava, a u mnogim glavama je ve} i evidentan. Prosto je neverovatno kako neki ljudi, bez i jedne grimase unutra{njih nedoumica, pri~aju u svojim govorima,

koje dr`avna televizija obilato prenosi, kako smo pobedili NATO, kako smo sa~uvali Kosovo, kako }emo se uskoro voziti brzim prugama, kako samo {to nije potekla prona|ena nafta kod Po`arevca, kako `ivimo sve bolje i bolje... A, realnost je

potpuno druga~ija. To je taj shizofreni rascep unutar li~nosti, to je taj poznati fenomen “ispiranja mozga” po principu:

televizijski spiker ubedljivo ka`e da je lepo vreme, sun~ano i tiho, bez vetra, a vi pogledate kroz prozor i vidite da ki{a pada, da je hladno, da duva vetar... Naravno, taj shizofrni rascep u na{im glavama odgovara ovoj vlasti, jer bi oni da sve bude tiho i

bez vetra...

A to se sve doga|a zato {to imamo jo{ jednu, koliko zanimljivu toliko i pogubnu osobinu: sklonost

OBMANJIANJU I SAMOOBMANJIVANJU. Obmanjivani smo izgleda oduvek, od strane na{ih politi~ara pogotovo (znate one utopijske komunisti~ke floskule - svakome prema potrebama, svi }e jednoga dana `iveti u blagostanju... A mudraci

reko{e da je komunizmu mesto na smetili{tu istorije). Pa, kako mnogi od nas nemaju realizovane sopstvene `ivote kako valja i dolikuje, to se sami rado samoobmanjujemo, pa verujemo da nas ~eka svetla budu}nost, da smo svetski pravednici, nebeski

narod, i tako dalje, i tako dalje...

5. IZRA@ENI POREME]AJ MORALNOSTI. Opet neumoljive statistike, kao posledica jednog ozbiljnog istra`ivanja, ka`u: Srbija je najkorumpiranija zemlja u Evropi, a ~etvrta u svetu. U svim dru{tvenim delatnostima caruju mito i

korupcija. I zamislite, na ~elu korumpiranih profesija, tako bar ka`e istra`ivanje, je zdravstvo!? A visoko kotira, bogme, i prosveta i pravosu|e... Doktor, profesor, sudija... ti zlatni moralni beo~uzi u jednom dru{tvu - kako u nas nisko pado{e! A,

kako i ne bi kad se moralne vrednosti usvajaju od lica sa autoritetom. A vrhovni autoritet u jednoj zemlji je vrh dr`ave, njen

predsednik (ili kralj ako je kraljevina u pitanju). Davno reko{e Francuzi “Noblesse oblige!” - “Plemstvo obavezuje”. A na{

mudri narod ustvrdi: riba od glave smrdi. Ako se desila izborna kra|a 1996. godine (a desila se!) ako se sa vrha dru{tvene

piramide neka`njeno krade (a krade se!) - onda }e se krasti po samoposlugama, kra{}e se po fabrikama, lekari }e pisati la`ne

dijadgnoze, a lica sa najni`im nivoom moralnosti }e izvr{avati ubistva... I to nam se sve upravo i doga|a...

A desilo se i zato {to u nas Srba postoji jo{ jedna pogubna karakterna osobina: rajinska psihologija,

sitno{i~ard`ijsko ulizi{tvo... Kada se desi “NESRE]NI BRAK SRPSKE RAJINSKE PSIHOLOGIJE I POTRO[A^KOG

MENTALITETA ZAPADNE CIVILIZACIJE (o tome op{irnije u drugom delu knjige “Kakvi smo mi Srbi?” sa naslovom

“Kuda idu Srbi?) - onda upravo imamo taj ozbiljni poreme}aj moralnosti. Rasto~ilo se plemenito moralno tkivo srpskog

naroda. Na pozornicu `ivota isplivali su moralni nedovr{i, isplivao je moralni talog. U~inimo sve da taj talog padne na dno, gde

mu je i mesto!

6. PASIVNOST (APATIJA) DO STEPENA PSIHOTI^NOSTI. I kona~no, srpski narod, bez energije i

borbenosti, mirno gleda sve to {to mu se doga|a... Strah je osnovni blokiraju}i ~inilac i “spiritus movens” te pasivnosti. Drugo

ime pasivnosti je apatija i ona je tako|e evidentno stanje na{eg duha danas. Oko 500.000 Srba je napustilo ovu zemlju, a sa

sobom su u inostranstvo odneli i energiju za promenom (odlaze, na`alost, po pravilu prete`no oni energi~ni). Jo{ je D. Vasi}

1919. godine tvrdio da Srbi nisu borben narod i da naj~e{}e, u istorijski prelomnim trenucima - “tu`na srca gledaju svoja

posla”... (naglasak je na “svoja posla”). I tako se krug zatvori. Nije li to isto {to re~e premudri Andri}: pametan }uti, budala

govori, a fukara vlada.

Ali.

Ima i ona jevan|eoska: Dixi, et salvavi animam meam! - Rekoh ovo, i spasih du{u svoju!

(Ja mislim da sam svoju du{u spasio, a vi???)

DSS je 10 Jan 2001 izdala saopstenje prema kome:"Bombardovanje kojim je trebalo prevaspitati i nauciti demokratiji lokalno stanovništvo na Kosovu, Metohiji i u Republici Srpskoj, cinicno nazvano

"humanitarnim", nastavilo je da uzima svoj danak u krvi. Evropa je u novi milenijum ušla sa problemom obolevanja ljudi od posledica rata na Balkanu i tu novu bolest nazvala "balkanskim sindromom". Demokratska stranka Srbije duboko ?ali zbog ?rtava koje bombardovanje naše zemlje osiromašnim

uranijumom još uvek odnosi, a posebno strahuje za posledice koje ce tek osetiti svi ljudi koji ovde ?ive.

Zbog potencijalno nesagladivih posledica po zdravlje ljudi sa ovih prostora,ekološke i zdravstvene strucne slu?be bi morale objektivno ispitati situaciju i, bez upliva politike i politicara, saopštiti nam kako stvari

tacno stoje i kako se problem mo?e rešiti, ili barem ubla?iti. Anga?ovanjem jugoslovenskih profesionalaca, ali i strucnjaka odgovarajucih medunarodnih organizacija, pre svega Ujedinjenih nacija, lakše i br?e cemo doci do istine i preduzeti neophodne

preventivne mere."

Zdravstvena situacija gradjana nase zemlje je katastrofalna ,to se vidi i iz izvestaja zdravstvenih ustanova koji su bili raspolozivi u martu . I ne preduzimaju se mera da se napravi analiza uzroka, da se oni otklone i pocinioci kazne, da se zastiti masovno i

drasticno ugrozeno zdravlje gradjana.

Zasto je stanje zdravlja nacije na ivici katastrofe, koji su uzroci toga, ko stoji iza toga, zasto je tako, zasto nije uradjena analiza , i obznanjena, zasto nisu otklonjeni uzroci, zasto nisu obznanjeni vinovnici, privedeni pravdi, zasto, se dozvoljava unistavanjje

zdravlja vecine, omladine, dece, zasto se ne predzumu mera da se spasu zivoti i zdravlje ljudi?

Na ova pitanje nema odgovora vec dugi niz godina.

Pokret za demokratsku Strbiju zahteva zato: Hitno spre?iti promet droga:"

Pokret za DEMOKRATSKU SRBIJU upozorava da su neophodne efikasnije mere za razbijanje opasnog kruga narko-dilera, koji nemilosrdno truju mlade Srbije.

Cinjenica da se u Beogradu dnevno konzumira tri kilograma droge i da šesdeset odsto

svih imovinskih delikata vrše narkomani, ukazuje da je stanje alarmantno i da je krajnje

vreme da se tom zlu stane na put.

Tražimo od nadležnih službi MUP-a Srbije energi?nu akciju da u najugroženijim

podru?jima, posebno u školama, uvede patrole u civilu koje treba da spre?e prodaju

droge. "

Uzroci ovakvog katastrofalnog stanja u zdravstvu i medicini, koji su doveli d katastrofalnog stanja zdravlja nacije, koja je iznurena i bolesna, nesposobna da brani svoje teritorije, da privredjuje da se rasplodjava, da opstaje, su brojni i slozeni.

Sustina je u genocidnoj prirodi prethodnog rezima,koji je zaveo nerad, neprofesionalnost, korupciju i nepotizam, kradje i malverzacije, na svim nivoima, pa i u zdravstvu, uveo je u zdravstvo masovnu i drasticnu politizaciju, klanove, doslo je do

siromastva.

Sve je pocelo u medicini i zdravstvu da se rusi onda kada su Tito, Kardelj i Bakaric sledeci Titovu doktrinu "da se sudije ne drze zakona ko pijan plota" i da se podobnost i vernost Partiji uvedu svugde, pa i u medicinu, i da pripadnost Partiji bude vaznija od Hipokratove zakletve., politizovali i medicinu. razvijene su terorije i doktrine o neprijateljima, specijalne strategije o zdravlju nacije, opravdanja za to u nekm mudrim doktrinama da ne treba imati milosti prema neprijatelju, itd.

Danas ubiramo dzinovske plodove mrznje i praznoglavosti prethodnog rezima i perioda, nacija je ruinirana, a neznalice i dalje mucu iz sveg glasa kao i ranije, i nalaze se na znacajnim pozicijama u drzavnom aparatu ukljucujuci i zdravstvo.

Istina o zdravlju nacije se nazalost jos uvek ukriva .Umesto da se kaze,istraze uzroci, i oni otklone. "Mudraci" kazu da ne treba praviti paniku. Znaci treba ukrivati, ulepsavati. A onda nema korekcije, pa ce biti jos gore.Ili pak tvrde da su krive bombe.

One su krive ,ali je sve pocelo da se urusava mnogo ranije, od kako su Tito i njegovi"eksperti"poceli da "razvijaju" medicinu.

Zahtevamo od DOS-a da odmah preduzme energicne mere.Da spase zdravlje nacije, i kazni vinovnike.

Pokret za demokratsku Srbiju(PDS), stavlja na dnevni red belu kugu u Srbiji, upozorava da sve vise ima abortusa i malignih oboljenja. Sela usled bele kuge ostaju bez stanovnika, selo Repusnica kod Knjazevca je ostalo bez stanovnika jer je u martu umro poslednji stanovnik. Sela u okolini Bijelog polja u Crnoj Gori su ostala bez devojaka, nema brakova i dece.

Organizacija žena PDS protiv bele kuge:"

Organizacija žena Pokreta za DEMOKRATSKU SRBIJU podržavaju inicijativu PDS za

donošenje Zakona o porodici, ?iji je cilj zaustavljanje daljeg pada nataliteta koji u krajnjoj liniji dovodi u pitanje opstanak

naroda i države. Pored odgovornosti za obnavljanje života, žene imaju uro?eno ose?anje odgovornosti za brigu i staranje o

potomstvu. Odluka o ra?anju, ?esto samo jednog deteta, uslovljena je u velikoj meri ekonomskim statusom porodice. Na

prostorima gde "Bela kuga" uzima maha, trudno?a, abortus ili poro?aj ne odre?uju sudbinu samo jedne porodice, ve?

direktno uslovljavaju biološki opstanak našeg naroda. Zakonom koji bi obezbe?ivao prose?an li?ni dohodak na nivou

Republike svakoj ženi

koja rodi tre?e dete, reformom de?jih dohodaka, kao i nizom drugih konkretnih mera usmerenih ka poboljšanju uslova

života porodica sa ve?im brojem dece, mnogo bi se više postiglo nego konstatacijama o kontinuiranom padu nataliteta na

lakše razrešiti ako zna da ima, pre svega, materijalnu podršku države. "

Informativni centar Pokreta za demokratsku Srbiju prenosi izveštaj sa vanredne konferencije za novinare Resora za zdravstvo

PDS koju su održali dr Aleksandra Boškovi?, predsednik Resora za zdravstvo i Novica ?erani?, potpredsednik Resora:

Prvu temu na konferenciji, dr Boškovi? je posvetila podršci zakonskog predloga PDS o

obnavljanju stanovništa ispred Resora za zdravstvo PDS. Cilj ovog zakona je pove?anje nataliteta svih gra?ana Srbije kako bi se kao narod o?uvali i opstali u savremenom svetu sa svim našim nacionalnim, istorijskim, kulturnim i drugim vrednostima.

Dr Boškovi? je situaciju sa kojom se suo?avamo, a koja je posledica dugogodišnje loše populacione politike, privrednog propadanja, loše imigraciona politike, nezaposlenosti i loša socijalne i zdravstvene zaštite, dovela do depopulacije

zabrinjavaju?ih razmera. Ovi faktori uticali su na pojavu bele kuge, nagli pad nataliteta i porast mortaliteta usled lošeg

životnog standarda, tako da se o prostoj reprodukciji

i mi se zaista nadamo da ?e on zavrediti mnogo ve?u pažnju i zna?aj,

nego onaj do sada. Drugu temu na konferenciji, dr Boškovi? je posvetila izuzetnoj lošoj situaciji

Zdravestvene stanice "Labudo brdo" Doma zdravlja Rakovica. Ova zdravstvena stanica se ve? dugi niz godina nalazi u

izuzetno teškoj situaciji, po?ev od ?injenica da je smeštena u prostorijama koje su bile prvobitno predvi?ene za garažu, stanja

same zgrade, uslova rada, loše snabdevenosti, i svakodnevnih problema sa kojima se kolektiv i pacijenti suo?avaju. Plan za

izgradnju novog DZ postoji još od 1996. godine, kao i dozvola republi?kog Ministarstva za zdravlje i republi?kog Zavoda za

zdravstveno osiguranje od 1999. godine ali je odlukom republi?kog ministra Milovana Boji?a odlukom od 20. jula 2000.

godine izgradnja ovog DZ obustavljena. ?injenica da usluge ovog zdravstvenog centra koristi pedesetak hiljada stanovnika

Ceraka, Vidikovca, Skojevskog naselja, Labudovog i Petlovog brda dovoljno govori o potrebi da se izgradnja novog doma

stavi na listu prioriteta.

Pokret za DEMOKRATSKU SRBIJU i Resor za zdravstvo PDS je u nastojanjima da se plan

za izgradnju novog DZ što pre sprovede kontaktirao i predstavnike Opštine Rakovica koja

je ovu inicijativu prihvatila. Resor je poslao i dopis o stanju ZS "Labudovo brdo" republi?kom ministarstru za zdravlje, g.

Obrenu Joksimovi?u ali odgovor još nije stigao.

Dr Boškovi? je na kraju istakla da ?e Resor za zdravstvo PDS ?e i dalje raditi u korist i

dobrobit celokupnog stanovništva i svih korisnika usluga kao i da ?e nastaviti sa radom

na pokretanju drugih akcija od opšte-društvenog interesa. ".

C.Uzroci loseg zdravlja i zdravstvene krize.

a..Osiromasenje i raspad sistema

Drasticno je smanjen kvalitet zdravstvenih usluga zbog siromastva, (ali i zbog sankcija, rata, raspada zemlje, prelaska na trzisne

mehanizme,prethodne visedecenijske politizacije medicine.,kraha institucija pravne drzave i prodora korupcije.i kriminala u

zdravstvo ).Vrlo snazno je doprinelo siromastvu cinjenica sto je medicina politizovana i sto je dovelo do tesko zamislivih

rasipnistava.zdravstvenih fondova u politicke svrhe i prisvajanje od strane politicara.

Kada se radi o siromastvu, ekonomska kriza prouzrokovana prethodnim poretkom i nizak nivo zarade koja predstavlja osnovu

za obracun doprinosa za zdravstveno osiguranje, su osiromasili drustvo i lisili ga najneophodnijih sredstava za funkcionisanje

ovog osiguranja radi podmirivanja osnovnih potreba osiguranika.Najveci broj gradjana zbog visokih troskova zivota u odnosu

na primanja, ne moze da stedi za potrebe podmirivanja neophodnih zdravstvenih usluga.

Usled nedostatka sredstava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne moze se obezbediti finansiranje rada javnih zdravstvenih

ustanova u potrebnom obimu, sto vodi istinskoj paralizi rada zdravstvenih ustanova. Nema sredstava za lekove, energente

bolnica, plate, potrosni materijal, higijenu u bolnicama i pracenje inovacija.

Mnogi bolesnici su obavezni da placaju usluge lecenja. Pojedine zdravstvene usluge ne mogu to pruziti ako osiguranik sam ne

obezbedi potreban medicinski materijal i ne plati cenu usluge. Povecane su participacije i pogotovu kada se radi o skupljim

intervencijama i operacijama bolesnicima su potrebna znacajna sredstva kojih oni najcesce nemaju.

Nestasice, siromastvo, nema lekova, losa medicinska nega, losa ishrana, higijena, odeca i obuca, strah i stres, neizvesnost,

osiromaseni uranijum, promena klime, restrikcije struje i vode, nehigijenska hrana, su samo neki od cinioca koji pospesuju lose

zdravlje .Ima epidemija, zaraza, Prema strucnjacima Nuklearnog instituta u Vinci uranijum oslobodjen bombama Nato je

otrovan .i opasan za zdravlje ljudi.

Vrlo je interesantan fenomen traumatizama koji kao bauk hara nasom zemljom sve visew nasom zemljom, ne samo zimi usled

poledice, nego tokom cele godine. Bolnice su opterecene bolesnicima usled masovnih povreda nastalih padovima, i pitaju se o

cemu se radi? Narocito je bio veliki broj povreda zimskim mesecima usled poledica.

Ceste su infekcije( trihinerloza, stomacne), istekli rokovi namirnicama u prodaji, ustajala hrana u restoranima, nema kontrole i

sankcija za pocinioce. Stomacne tegobe ljudi su masovne i drasticne.

U januaru DZ Mazestik, Zubarska ambulanta, obavestava da skupoceni aparat ne radi vec vise godina, a postoji velika

potreba za njim. Nema se sredtava za odrzavanje.

I u februaru su bile vrlo aktuelne nestasice lekova. I u martu se nastavljaju nestasice lekova, i tako tokom godine, secerasi su

bez lekova. Iako su preduzete mere za vise lekova, nestasice lekova se nastavljaju, , u apotekama jos nema insulina 23 aprila.

DOS jos nie uspeo da zapocne stvarnu i korenitu sanaciju stanja u medicinu i zdravstvu. DOS ima dobru volju ali je sprecen u

tome izmedju ostaloga sto sam nije rascistio sa losim navikama iz proslosti i zbog veza sa prethodnim kadrovima u svojim

redovima.

Bolnice su bez opreme, lekova, pacijenti u Urgentnom centru leze po hodnicima.

Zdravstvo se jos nije oslobodilo politickih klanova i podobnosti, haraju i dalje nadrilekari, ima korupcije.

Usled nestasice novca medicinski aparati u klinikama i bolnicama su cesto u kvaru.Nemaju osnovna sredstva za rad.

Usled nestasice sredstava nema novca za odrzavanje liftova koji su u pojedinim slucajevima opasni po zivot.

U Beogradu zivi preko 250.000 invalida i imaju velike probleme narocito sto se tice prevoza i zastite.

U DZ Novi Beograd najvecoj ustanovi te vrsta na Balkanu sa 245.000 pacijenata nema dovoljno lekara i opreme.

Prema lekarima Instituta za hematologiju iz Beograda terapije kostaju i do 10.000 DM, ali se lece samo oni koji imaju pare.

.Pocetkom juna su uvedene nove participacije u zdravstvu

Vec u januaru posle pobede DOS-a registruju se slucajevi medjunarodne pomoci u lekovima i aparaturama.Farmaceuti bez

granica su poslali citostatike i analgetike. U zdravstvu je velika besparica, UKC nedostaje 320 bolnickih sestara. Velike su i

dalje nestasice lekova.Nedostaju spricevi i igle, prekinuta je neophodna terapija nad 300 pacijenata u Institutu za onkologiju, u

Institutu za plucne bolesti ne rade liftovi, operisane nose na sprat, u kvarovima su aparati, instalacije, nema potrosnog

materijala.Lecenje je skupo, mnogo bolesnih, nema para. Vise se ne ide na sistematske preglede, nego samo kada se mora.

Nema odmora, rekrecaije, hrana je losija, stres, zabrinutost

Milan Radonji}, Grigor Arnaudov

Problemi nesta{ice, proizvodnje I prometa lekova

Stanje u prometu i snabdevanju lekovima su predmet brojnih kontroverznih izjava. Te izjave se kre}u od optimisti~kih

predvi|anja, koja daju samo zvani~na lica i odgovorni za ovu granu, pa do onih pesimisti~kih koja poti~u od eksperata i

stru~njaka za ovu oblast. Takvo stanje stvara konfuziju i dovodi do nedoumica kod stanovni{tva a naro~ito kod bolesnih ljudi.

Da bi se na{a javnost upoznala {to objektivnije o pravom stanju stvari, Glavni odbor Sindikata lekara i farmaceuta Srbije –

poverio nam je da ovaj problem obradimo. Svesni ~injenice da se radi o vrlo va`nom problemu, mi smo se trudili da pri obradi

koristimo podatke iz raspolo`ive literature, podatke sa interneta, a zna~ajno smo koristili brojne konsultacije sa ekspertima,

stru~njacima i poznavaocima ovog problema. Konsultovali smo preko 150 stru~nih ljudi od kojih smo o~ekivali da dobijemo

relevantne podatke. Navedenim podacima u saop{tenju, nastojali smo da damo doprinos da bi se popravila ukupna

zdravstvena situacija, jer prikazivanje nedovoljnih, nejasnih i zamagljenih podataka iz oblasti zdravstva nesta{ice lekova i

ukupnog zdravlja naroda, ne koristi nikome.

2..

Iz navedenih uporednih podataka, broj registrovanih lekova 2000. godine je zna~ajno manji u odnosu na 1992. godinu. 2000.

godine broj registrovanih lekova stranog porekla je ve}i nego broj registrovanih lekova doma}eg porekla, ali je istovremeno

zna~ajno ve}i nego broj regisrovanih lekova stranog porekla 1992. godine. Tada je situacija bila obrnuta, bilo je zna~ajno vi{e

registrovanih lekova doma}eg porekla. Velika nesta{ica registrovanih lekova stranog porekla, procenjuje se da ide i do 80%,

donekle bi se mogla opravdati na{om ukupnom situacijom. Ali nesta{ica lekova iz doma}e produkcije koja se procenjuje i do

50% te{ko se mo`e opravdavati. Hroni~na nesta{ica lekova poslednjih godina, pre{la je 1999. godine u

neopravdano-nedozvoljiv obim, naro~ito za nekoliko velikih grupa hroni~nih bolesnika, a naro~ito u protekloj epidemiji gripa.

Nesta{ice lekova, nesumljivo imaju zna~ajan uticaj na kvalitet le~enja.

Proizvodnja lekova

Za proizvodnju lekova kod nas, ne retko se upotrebi izraz :”Farmaceutska industrija”, {to nije ta~no. Na na{em

Farmaceutskom fakultetu, kada govore o doma}oj produkciji lekova, svrstavaju je u “Pekarsko-konfekcijsku” – produkciju.

Da bi se jasno odredili uporedimo se npr. sa Nema~kom, jer u Nema~koj sa punim pravom naziva postoje slede}a udru`enja:

- Udru`enje farmaceutske industrije

- Udru`enje proizvo|a~a lekova

- Udru`enje nau~nih istra`iva~a lekova

- Deutscher generica verband

Pogledajmo ukratko Nema~ku farmaceutsku industriju.

Nema~ka farmaceutska industrija, koja je u privatnom vlasni{tvu-akcionarska dru{tva, ulo`ila je 1998. godine sopstvenog

novca u iznosu od 5,6 milijardi maraka, za istra`ivanje i razvoj i to u 14.000 nau~nih istra`iva~a, {to po jednom nau~nom

istra`iva~u iznosi oko 400.000 maraka. Naime, ta industrija u Nema~koj smatra se jednom od najkonkurentnijih oblika

HIGH-TEC, visoke tehnologije, I ostvarila je 1998. godine samo kao eksportni vi{ak iznos od 10,8 milijardi maraka. Dakle,

proizvodnja i inovacije u farmaceutskoj industriji Nema~ke smatraju se unosnim biznisom, ali najvi{e se cene nau~ni istra`iva~i.

Zna~i, najve}e bogastvo Nema~ke farmaceutske industrije su ljudi od znanja, u koje se najvi{e ula`e.

Farmaceutske industrije na Zapadu, me|usobno su povezane, dopunjavaju se, jer ni jedna zemlja ne proizvodi sve. Standardi

proizvodnje lekova na Zapadu, veoma su strogi, jer bilo koji propis ako do~eka nezavisno sudstvo, takav proizvo|a~ mo`e da

nestane. Pored strogih propisa proizvodnje lekova, svaka zemlja ima svoju Farmakologiju, ali paralelno ima i Evropsku

komisiju za farmakologiju, koja tako|e kontroli{e kvalitet lekova i to u saradnji sa WHO-Svetskom zdravstvenom

organizacijom. Zna~i, u Zapadnim zemljama kada je proizvodnja lekova u pitanju, strogo se vodi ra~una o kvalitetu

reprosupstanci, i generi~nih supstaci, jer na primer prema Deutscher generica verband, citiramo: “Delovanje generikuma mora

da bude kvalitativno i kvantitativno identi~no sa delovanjem orginalnog preparata”. Navedeno pokazuje, da kada su u pitanju

reprosupstance, ili generi~ke supstance proizvedene po za{ti}enoj tehnologiji-licenca, uz takve supstance dati su kompletni

podaci, kao: ~isto}a aktivne supstance, biokvivalenca, biolo{ka iskoristivost, farmakokinetika, krajni efekat-klini~ki rezultati,

nuspojave itd. Iz navedenog, mo`e se zaklju~iti, da postoji zna~ajna razlika izme|u reprosupstanci kako u kvalitetu tako i u

ceni, pa se mo`e dogoditi da tako zvana generi~na supstanca kvalititavno daje slabije rezultate, {to dalje zna~i da se sa tim

lekom mora pove}avati doza da bi se dobio efekat, a tada se pojavljuje vi{e nuspojava. Ba{ ovakvih primedbi ima kod nas,

uo~ili su ih i lekari i pacijenti, {to pokazuje da na{i proizvo|a~i nabavljaju reprosupstancu iz razli~itih izvora. Mi nemamo

podatke, odakle na{i proizvo|a~i nabavljaju reprosupstance, pa je navedeno samo logi~na predpostavka koja je prime}ena u

praksi. U na{im uslovima proizvodnje, da bi se proizveo bilo koji lek je u apsolutnoj zavisnosti od uvoza reprosupstanci.

Plan proizvodnje lekova

Svaki proizvo|a~ lekova pravi plan proizvodnje lekova, a to se obi~no radi u zadnjem kvartalu teku}e godine, za narednu

godinu. U na{im uslovima proizvodnje lekova, planiranje je va`no pre svega radi obezbe|ivanja reprosupstanci iz uvoza. Sude}i

po velikim nesta{icama lekova iz doma}e produkcije, moglo bi se postaviti pitanje da li kod nas postoji planiranje proizvodnje

lekova? Planiranja kakva se kod nas rade i obja{njenjima kakva se daju, sigurno je da }e nesta{ica lekova potrajati. U

predhodnoj Jugoslaviji, nije bilo ovakvih nesta{ica, a reprosupstance su bile proverenog kvaliteta, tako da su lekovi bili

kvalitetni.

Za funkcionisanje na{eg dr`avnog zdravstveno-farmaceutskog sistema potreban je novac, koji se obezbe|uje tako {to dr`ava

Zakonom odredi iznos doprinosa koji se ubira od tzv. osiguranika, pa se taj novac sliva u Fond. Obzirom da kod nas postoje

dva sektora: privatni i dr`avni, zbog na~ina kako se ubiraju doprinosi, mo`e se re}i da postoje dve grupe osiguranika:

- Osiguranici iz privatnog sektora, obezbe|uju siguran priliv novca u Fond. Prema zakonskoj regulativi, merama prinude i

kaznenih kamata doprinosi se moraju uplatiti bez obzira da li se prima plata.

- Osiguranici iz dr`avnog-dru{tvenog sektora, koji je mnogo ve}i, imaju jednim delom druga~iji tretman. Kod nekih, dr`ava

brine da prvo prime plate, a doprinose da li }e platiti ili ne, ili ko ih pla}a a ko ne, to zna samo dr`ava, jer se ti podaci ne iznose

u javnost. Zato se mo`e re}i da od jedne grupe osiguranika, priliv novca u ovaj Fond je nesiguran.

Kada su se sredstva obezbedila na navedeni na~in, dr`ava unutar svog zdravstveno-farmaceutskog sistema ure|uje sve:

- Cenu zdravstvenih usluga

- Listu lekova

- Cenu lekova

- Dogovor sa dr`avnim fabrikama o proizvodnji, zatim o distribuciji preko opet dr`avnih veledrogerija i dr`avnih apoteka

- Kad zatrebaju devize, a po kursu 6 dinara za marku, to opet obezbedi dr`ava itd.

Osiguranik ~ije su pare u Fondu, odakle se finansira funkcionisanje celokupnog sistema, povratno bi trebalo da dobije: lek,

zdravstvenu uslugu i sl. Me|utim u sada{njoj realnosti kada osiguranik treba da ode u bolnicu, onda dobije spisak {ta sve treba

da nabavi, neko dobije lek, neko ni lek Itd. Uporedimo se sa Nema~kom da bi videli kako to funkcioni{e kod njih. U

Nema~koj je sve zasnovano na tr`i{nim osnovama i me|usobnom ugovaranju:

- Fond je nezavisna samostalna ustanova, koja ubira novce po sistemu me|usobnih ugovora, a pla}a samo usluge koje su

ugovorene.

- Cene odre|uju proizvo|a~i lekova, a za zdravstvene usluge odre|uju davaoci zdravstvenih usluga.

- Osiguranik, dobrovoljno i samostalno, ugovara sa Fondom oblik i nivo zdravstvenih usluga i to pla}a samostalno.

Napomenimo da je nivo doprinosa zdravstvenih usluga od 1992. godine smanjen za 5%

- Dr`ava, ako odre|enim kategorijama stanovni{tva obezbe|uje i garantuje besplatnu zdravstvenu za{titu, onda dr`ava za to

upla}uje sredstva u Fond. Zna~i dr`ava nastupa kao partner isto kao i obi~an osiguranik

Pogledajmo na{u objektivnu situaciju:

Na{ nacionalni dohodak je toliko pao, da smo realno me|u zadnjim zemljama u svetu. Zemlja je dovedena do siroma{tva, pa u

takvoj situaciji i zdravstvo je postalo siroma{no. Zdravstveni novac koji se prikuplja u Fondu, zahteva krajnje doma}insko

poslovanje, pa tolerisanje nepla}enih doprinosa iz velike grupe osiguranika dr`avno-dru{tvenog sektora jo{ vi{e osiroma{uje

Fond.

Sve to ra|a brojne nedoumice:

- Sa jedne strane odgovorni daju optimist~ke izjave, tvrde da se brine o zdravlju naroda, da se prave u{tede, da se doma}inski

posluje sa zdravstvenim novcem, organizacija je dobra itd.

- Sa druge strane, eksperti i stru~njaci za ovu oblast ukazuju da je na{a ukupna organizacija zdravstva konfuzna, iako je pod

dr`avnom kontrolom celim sistemom rukovodi mali broj ljudi, zdravstvo postaje sve siroma{nije, ne zna se gde je uzrok a gde

je posledica.

O ceni lekova, imaju}i u vidu napred izneto te{ko je razgovarati zbog niza otvorenih dilema. Me|utim pravog odgovora za

nesta{icu lekova nema.

Tr`i{te lekova

U zemljama Zapada tr`i{te lekova je realnost. Ono postoji, jer lek je roba kao i svaka druga roba, proizvo|a~i lekova odre|uju

cenu samostalno na tr`i{noj osnovi i zato se kod njih sa pravom govori o tr`i{tu lekova. Kada se kod nas govori o tr`i{tu

lekova, onda je to izraz samo u `argonu, jer tr`i{ta lekova nema. To se pre mo`e nazvati raznim drugim imenima kao:

Distribucija lekova

Promet lekova

Snabdevanje lekovima i sl.

Ako dr`avne fabrike, kako se ka`e po kreditnim aran`manima sa Fondom, proizvode i distribuiraju lekove u dr`avne ustanove i

dr`avne apoteke pod istim uslovima, a kada je u pitanju privatni sektor onda nije slu~aj jer npr. za jedan deficitaran lek

uslovljavaju da se uzme za 20 puta vi{e ne~ega {to tr`i{te ne mo`e da prihvati.

Pri tom se zaboravlja da su pare u Fondu dobrim delom iz sigurnog priliva-iz privatnog sektora, a tu spadaju i privatne apoteke

i veledrogerije. U na{im uslovima, sigurne plati{e ne mogu da kupe lek kao robu ili to jo{ moraju dodatno da plate, dok o

nesigurnim plati{ama brine dr`ava, oni mogu da dobiju lekove.

Uporedimo se sa Nema~kom, gde sve funkcioni{e na tr`i{nim osnovama situacija je sasvim druga~ija. Na primer: U

Nema~koj je registrovano oko 52. 000 apoteka, zna~i jedna apoteka na 1.400 stanovnika, i niko nije zabrinut za sudbinu

apoteka, jer sve funkcioni{e na tr`i{noj osnovi. Kod nas je jedna apoteka na 6.500 stanovnika i vlast je ve} zabrinuta brojem,

posebno privatnih apoteka, pa se promenom uslova za rad apoteka i neusagla{avanjem Republi~kih sa Saveznim propisima

nastoji zatvoriti {to vi{e privatnih apoteka. Neobi~no je, da je glavni instrument koji nosi inspekcija sa sobom, santimetar.

Podsetimo se sa koliko pompe je govoreno o budu}em privatnom sektoru, naro~ito dok su se gradili tr`ni centri, u kojem je

veli~ina lokala bila oko 15-20m2. Kada je to rasprodato, i mnogi otvorili apoteke, promenjen je propis da veli~ina apoteke

mora biti 30m2. Mnogi su se smukom udovoljili tome, misle}i da re{avaju problem. Ne re{avaju ga, sada je promenjen propis

pa visina prostora ne mo`e biti 2,6 ve} treba da bude 2,8m.

Proizilazi, eto privatnici stalno kr{e neke propise, inspekcija mora da ih ka`njava itd.

O kakvom tr`i{tu lekova mo`emo govoriti. Tr`i{te lekova kod nas ne postoji.

Zaklju~ak

Nesta{ice lekova nesumljivo imaju zna~ajan uticaj na kvalitet le~enja. Hroni~na nesta{ica lekova dostigla je 1999. godine

nedozvoljiv obim, posebno za nekoliko velikih grupa hroni~nih bolesnika a naro~ito u protekloj epidemiji gripa.

U na{im uslovima proizvodnja lekova, postoji apsolutna zavisnost od uvoza reprosupstanci. U takvim uslovima proizvodnje

lekova, planiranje proizvodnje je va`no, radi obezbe|ivanja reprosupstanci. Slu`bene informacije da }e biti lekova, nisu realne

jer novca za to je sve manje, zbog toga nesta{ice lekova }e biti jo{ ve}e i te`e.

Slobodan Zelenovi}, Radmilo Ron~evi}

Odraz bede na zdravlje na{eg naroda

Zdravlje zavisi od mno{tva faktora (genetskih, ekolo{kih, ekonomskih, socijalnih, obrazovanih, psiholo{kih, religijskih,

politi~kih i filozofskih). Potencijal zdravlja svaki ~ovek nasle|uje, ali se on mo`e uve}ati ili racionalnije tro{iti, zavino od ~inilaca

`ivotne sredine i razvijenosti i dostupnosti zdravstvene slu`be, ali najzna~ajnije mesto me|u svima njima ima porodica. Stub na{e

porodice je `ena, a da bi ona odgovorila obavezama, ~esto ugro`ava svoje mentalno i fizi~ko zdravlje, pogotovu na{a

poluemancipovana `ena. Udru`eni {tetni uticaj na zdravlje deluju sa poja~anim intezitetom u vanrednim okolnostima koje dugo

traju, najvi{e zbog pogubnog dejstva produ`enog stresa.

Naj~e{}e bolesti (~ija je stopa znatno porasla) koje ugro`avaju i karakteri{u na{ narod u poslednjih deset godina su:

a)kardiovaskularna oboljenja, b)maligno noplazms, v) psihosomatska oboljenja, g) psihoze, d) depresije, |) tubekuloza,

e)virusni hepatitis, `) va{ljivost, z) {uga, i) dirmatofitije, j) trihineloza. Za prve dve godine bolesti osnovni uzrok smrti je prema

shvatanjima najpoznatijih duvan ali stalne kampanje protiv pu{enja nema, {to najbolje karakteri{e neodgovoran odnos Vlade,

Ministarstva zdravlja i Srpskog lekarskog dru{tva prema najve}em bogastvu naroda, zdravlju.

Kod pripadnika masovno uni{tene srednje klase kulminiraju sve brojne nevolje, na koje se nadogra|uju poreme}aji braka i

porodice. Svaka osma trudnica 1996. godine bila je anemi~na, sada je ta u~estalost znatno ve}a. Abortusi, alkoholizam,

narkomanija, pripadnost sektama i kriminal su postali sustanari porodice. Na svaku desetu `enu u dobi od 15-44 godine `ivota,

dolazi godi{nje po jedan abortus. Na 100 `ivoro|enih beba, dolazi 130 abortusa. Kod 40% trudnih maloletnica, trudno}a se

namerno prekida. Otpornost organizma je kontinuirano iscrpljivana brojnim negativnim uticajima.

Vlada i njene institucije koje bi trebalo da za{tite ugro`ene pojedince i grupe od navedenih neda}a i negativnih posledica takvog

polo`aja prete`nog dela naroda, ove probleme ne kandiduju za lekarske kongrese a isto tako neodgovorno se pona{a i

obamrlo Srpsko lekarsko dru{tvo, koje je pristalo da re`im amnestira od odgovornosti za ugro`eno zdravlje naroda. Ovako

ugro`en narod drasti~no umanjuje svoju reproduktivnu sposobnost, jer su kod ogromne ve}ine ljudi iz reproduktivne dobi

uslovi za ra|anje, negu, podizanje i razvoj dece odavno anulirani. Realni broj namerno prekida trudno}e, pouzdano se ne mo`e

re}i, je mnogo ve}i od zvani~nog, s obzirom na brojne ilegalne ginekolo{ke ordinacije. Ovo najbolje govori da kontinuirane

kampanje o planiranju porodice nema.

Ekonomski, psiholo{ki, socijalni i moralni aspekti bede se me|usobno potenciraju, pa je put izlaska iz nje (pod uslovom da do|e

do korenitih dru{tvenih promena) vrlo kompleksan. Zbog navedenih nevolja vreme zasnivanja braka je drasti~no pomereno u

zrelije godine, {to ima velike negativne demografske posledice, ali i velike zdravstvene rizike po potomstvo, zbog ra|anja u

odmaklim godinama. Iseljavanje mladih, prete`no mu{karaca, dovodi do novih broj~anih nesklada u odnosima polova.

Podr{ka mladim bra~nim parovima i porodicama je odavno usahla, o tome najbolje govori ~injenica da se porodiljska

naknada minimalnog iznosa i isto tako simboli~nog ranga, de~iji dodatak, ispla}uju sa zaka{njenjem od 24 meseca, kada

inflacija vrednost, ionako mizerne naknade, potpuno obezvredi. Svaki namerni abortus je rizik za mentalni poreme}aj (kod

10% adolescentkinja koje namerno pobacuju, ispolji se depresija). Ova ~injenica ne zabrinjava ni predsednika Srpskog

lekarskog dru{tva, iako je psihijatar. Od 1990. godine do sada dr`avno izdvajanje za zdravlje je sa sume od 200 dolara po

glavi stanovnika svedeno na manje od 50 dolara. Na taj na~in se gube demografski principi i ciljevi. Tokom 1998. godine

gra|ani su participirali u sredstvima za lekove 35,5%, sada je taj procenat najmanje udvostru~en.

Vi{e niko i ne spominje demografski optimum od tri deteta po porodici, a ako nekim slu~ajem nekoja porodica to danas

ostvari zvu~i senzacionalno. Nad ovom ~injenicom se Ministarstvo za porodicu nije zamislilo. Porodica je prepu{tena stihiji.

Samo zna~ajna promena dr`avne politike mo`e stabilizovati porodicu i ohrabriti mlade, da na vreme zasnivaju brak, stvaraju

vi{e dece i da bez straha i sa izvesno{}u neguju i podi`u dovoljno brojno potomstvo. Od 1986. godine stopa nataliteta je u{la u

nepovoljan trend, da bi 1990. godine zabele`ila rekordan minus (iznosila je 8,5%), istovremeno je mortalitet rapidno rastao, pa

je prirodni prira{taj 1992. anuliran. Te zlokobne makaze su desetkovale srpsku populaciju. Slede}ih godina obdani{ta }e nam

biti poluprazna, a zatim i osnovne {kole, jer je dentalitet od 1992.-1999.godine uve}an 25 puta.

Srbija sad spada u zemlje sa veoma starim stanovni{tvom, velika je retkost susresti trudnicu ili majku sa bebom u kolicima.

Sela su, pogotovo ona udaljenija od komunikacija, ne samo bez dece i omladine ve} i bez sredove~nih ljudi. Pogre{nom

politikom, celi brdsko planinski regioni, su ispra`njeni, a sela opustela. Do eventualnog vra}anja u pozitivan tok i pod povoljnim

okolnostima pro}i }e decenije. Inicijativa za masovni ulazak kineza na ulice beograda verovatno mo`e da brojno nadomesti

opisane izgubljene srpske mlade nara{taje, a cenu toga mogli bi nam saop{titi samo ameri~ki Indiosi. Zato nije nimalo

iznena|uju{i vapaj Srpske pravoslavne crkve i prekor upu}en ginekolozima koji rade namerne prekide trudno}e.

Broj umrlih se u Beogradu od 1986. godine drasti~no pove}ao, za u`asnih 37%, ali je 1999. i 2000. godina sa epidemijom

gripa ovaj procenat znatno uve}ava, jer se u to vreme broj sahrana u Beogradu uve}ao za 60% u odnosu na predhodnu godinu

(podaci javnosti saop{teni od uprave groblja). Bolesti cilkulatornog sistema su najve}i uzrok smrtnosti. @ivot u bedi, sa

slabom ishranom, nedovoljnom li~nom higijenom, odsustvom najzna~ajnijih lekova i kontinuiranim pogubnim stresovima

proizvodi depresiju i kao njen najdrasti`niji ~in suicid ili u stilu majke Jugovi}a, `ivot biva prekinut od `alosti prepuklim srcem.

U umrlice se upisuje kona`ni uzrok smrti, bez zna~ajnog razmatranja osnovnog i doprinose}eg uzroka smrti (sigurno su veoma

prisutne anemije koje deklan{iraju ishemi~nu bolest srca ili maligne sr~ane aritmije, a nekada ozbiljno pogor{avaju bolest i

ubrzavaju ishod). O neprepoznatim depresijama kod takvih bolesnika treba posebno govoriti. Depresivan bolesnik se ne bori

da pre`ivi, nasuprot is~ekivanu smrt do`ivljava kao spas od velike muke. Dru{tvo u kojem je sve ovo masovno prisutno i u

kojem je ekstremni stil pona{anja preovla|uju}i duboko patolo{ko.

Kao drugi uzrok smrtnosti stoje maligne neoplazme, {to potvr|uje katastrofalan pad imuniteta velikog broja populacije. Kada se

na to nadove`e stres zbog saznanja o malignom oboljenju i do nedostupnosti cistostatika, neizbe`no dolazi do depresije koja

ubrzava smrtni ishod. Stopa oboljenja `ena od malignoma bele`i poslednjih godina porast od 40%. U ukupnom broju

malignoma na `ene otpada 44%. Tragedija je biti egzistencijalno ugro`en, a nemogu}nost da se nabave vitalno va`ni lekovi,

hrana i sredstva za higijenu kvalifikuje ovo stanje prema onoj staroj narodnoj izreci “do{lo poslednje vreme”.

Tre}e mesto uzroka smrtnosti pripada simptomima i nedovoljno definisanim stanjima. [ta zapravo zna~i nerazja{njen uzrok

smrti: a0 vrlo nizak nivo medicinske prakse (nedovoljno valjana dijagnostika, nega i le~enje), bolesnici sa te[kim op{tim

stanjem (ili njihova rodbina umesto njih donosi odluku) ne pristaju da budu hospitalizovani, jer nemaju vere da ]e bez dodatne

stimulacije osoblja biti adekvatno zbrinjavani, ili ne `ele da smrt ~ekaju u bolnici, b) posebno mesto zauzimaju oni koji umiru

van bolnice, jer se vrlo mali procenat njih obdukuje.

^etvrto mesto na listi uzroka smrtnosti dr`e povrede i trovanja. Neopravdano se retko misli na samoubila~ke povrede u

saobra}ajnim udesima, a o tovanjima da i ne govorimo.

Peto mesto pripada akutnim zaraznim bolestima, uklju~uju}i i grip. Masovno umiranje obolelih od gripa najbolje govori o

stepenu bede naroda i pada imuniteta, nedostatka lekova koji su formalno na pozitivnoj listi za recepte. Visok nivo koje

zauzimaju crevne zarazne bolesti (od 1990. godine do danas) ukazuje na nemogu}nost nabavke sredstava za li~nu higijenu

zbog op{te bede naroda.

Tuberkuloza je najzastupljenija u populaciji od 15-44 godine `ivota, dva puta ~e{}a kod mu{karaca. Poslednjih godina

registruju se slo`eni i odmakli oblici gde su izgledi na izle~enje minimalni. Apatija obolele spre~ava da blagovremeno zatra`e

pomo} i onemogu}ava pojavu motivacija za le~enje. Ishrana u bolnici im jo{ vi{e gasi nadu za pre`ivljavalje. Tu je krug

zatvoren.

Hroni~na nezarazna oboljenja, kao multikauzalno izazvana, obi~no imaju duga~ak razvoj (veoma im doprinosi u`ivanje duvana,

alkohola, narkotika, neadekvatna ishrana i kontinuirani dugotrajni intezivni stres koji name}e op{te bezna|e iscrpljenom

narodu).

Alimentarnr infekcije i intoksikacije najve}im delom su uslovljene neispravno{}u `ivotnih namirnica animalnog porekla (u

pija~noj prodaji), otuda je veliko u~e{}e alimentarnog puta prenosa uzro~nika crevnih zaraznih bolesti. Za urbanu sredinu

stopa ovih bolesti i trihineloze je visoka, kao i stopa parazitarnih i gljivi~nih bolesti. Predpostavljamo da je u ruralnim regionima

ova stopa mnogo vi{a.

Polne prenosive bolesti se nerealno broj~ano registruju, s obzirom na sklonost le~enju u privatnim ordinacijama. Ovaj razlog je

sam po sebi dovoljan da zakonodavac izjedna~i privatnu praksu sa dr`avnom slu`bom, na`alost vlastodr{cima ovo je daleko i

od pomisli, jer im je va`nije koliko }e svoje finansijske obaveze prema narodu izbe}i, nego da li }e ubla`iti pogubno

pogor{anje ukupnog zdravlja naroda. I kod nas je potvr|ena zakonitost veze izme|u vanrednih okolnosti i porasta brojnosti

bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom, posebno side. Kod nas se bele`i sve ve} procenat `ena i lica zara`enih hetero

seksualnim kontaktom. Po proceni Svetske zdravstvene organizacije broj zara`enih HIV-virusom u SR Jugoslaviji iznosi preko

7000, mi smatramo da je taj broj znatno ve}i i da }e slede}ih godina biti u `estokom usponu.

Za poslednjih deset godina broj obolelih od malignih neoplazmi i koronarnih bolesti je bi{e nego udvostru~en, a broj obolelih

od dijabetisa i psihoza je porastao za 40%. Broj zvani~no registrovanih depresija je u velikom porastu, ali je broj

neprepoznatih depresija sigurno jo{ toliko, ako ne i ve}i. Trend depresije u slede}im godinama bele`i}e jo{ ve}i porast.

Na`alost Vladine investicije poslednjih godina zaobilaze dijabetologiju, psihijatriju, onkologiju i dermatologiju.

Navedeni redosled uzroka smrtnosti se poslednjih deset godina ne menja, zato je to najve}a negacija klju~nog uticaja sankcija

na zdravlje naroda, kako to neobjektivno neprekidno ponavljaju nesavesni vlastodr{ci. O stanju u stacionarnim psihijatrijskim

ustanovama najbolje govori ~injenica masovne infestacije va{aka i {igavaca u najstarijoj psihijatrijskoj ustanovi, Institutu za

neuropsihijatriju “Dr Laza Lazarevi}”. Predsednica Upravnog odbora navedenog instituta Dr Mirjana Markovi} voli ~esto da

drugima dr`i lekcije o higijeni. Kada bi kojim slu~ajem pokojni Dr Laza Lazarevi} saznao kakvo je zdravstveno stanje

{ti}enika ustanove koja nosi njegovo ime, mrtav bi se u grobu prevrnuo.

Veliki porast broja obolelih od svih psihosomatskih bolesti je neosporan, nedostaju velike studije sve`eg datuma. Masovno

konzumiranje alkohola i u`ivanje duvana i droge kod zna~ajnog dela na{e omladine je ve} decenijama redovno stanje. Na{a

omladina je po procentu pu[a~a na prvom mestu u Evropi. Visoko rizi~ni stil pona{anja na{e mlade`i je glavna njena odrednica

i znak da duboko obolelo dru{tvo ubrzano gazi samoubila~kom stazom. U Talmudu stoji: “Vlast pripada ludacima”. Plja~ka

zdravstvenih, penzionih i {tednih fondova, uz rekordnu inflaciju i veliko ka{njenje penzija i smanjenje broja penzija u jednoj

godini sa 12 na 8 je odavno usmerila penzionere da spas tr`e na kontejnerima za sme}e. Zato nije ~udo da je suicid penzionera

poprimio katastrofi~an karakter. Ni humanitarna pomo} iz sveta njima namenjena neretko nije stizala do njih.

Postali smo kao narod model za ispitivanje dugotrajnog delovanja vi{e drasti~nih noksi istovremeno. Svetska zdravstvena

organizacija }e na na{em primeru graditi nove preporuke.

sanacija svih navedenih efekata pogubne politike i posledi~ne bede zahteva ogromna sredstva. O tome vladaju}i re`im i ne

razmi{lja.

Ime stanja koje nas ve} kao smrtna groznica trese desetak godina zove se vrtlog, ponor, spirala, pakao.

Dr Jelena Vlajkovi}

b..Raspad pravnog sistema

Nema adekavatne kazne za prekrsioce zakona, te onda oni bivaju ohrabreni u svojim amoralnim postupcima na stetu bolesnika

i zdravlja ljudi. Poznati su slucajevi lekara koji su naneli stetu zdravlju bolesnika, najcesce ne odgovaraju za to. Stampa je

prenela da su osudjeni kriminalci koji su baratali sprejovima po klupama u parkovima, autobuskim i zeleznickim stanicama,

vozovima., te tako otimali novac gradjanima (neki su umrli, ili im je zdravlje trajno osteceno). Nama je poznato da je ova

zloupotreba rasirena, prodaju se suzavci za odbranu zena, za zaplasivanje napadaca, tu se svasta moze proturitri, usled kraha

institucija pravne zastite kazna neretko izostaje a mnogi osteceni i ne saznaju o cemu se radi. SRS je izdala pred prosle izbore

saopstenje -Uputstvo za svoje kontrolore i da mogu biti izlozeni spreju da tako zadremaju ,ili dobiju dijareju, a da za to vreme

druga strana pokrade glasove i listice. Izostaje akcija sudova i policije. Uhvaceni su razbojnici koji su radili sa elektro-sok

aparatom da zaplase zrtve..Uhapsen je trovac Mihajlo Petrovic(59) koji je od 1994-1997 godine zloupotrebljavao sprej(gas)i

otrove koje je stavljao u pice zrtvama koje je zatim onesvescene pljackao (1 osoba je umrla),

Uciteljica OS "R.Domanovic" je suspendovana sto je kupovala deci prehranbene proizvode sa zastarelim datumom. Isticemo

da su prehranbeni i drugi proizvodi koji se prodaju u prodavnicama cesto zastarelog datuma, nehigijenski, slicno je sa hranom u

restoranima, sto predstavlja opasnost po zdravlje ljudi.Ali to vecina ne registruje i masovno se prodaju proizvodi koji nisu

higijenski. Vrlo se rasirene crevne i stomacne tegobe.Inspekcije en raeguju.

Nasi lekari su govoreci o beloj kugi saosptili, sto prenosi list Glas javnosti "da su ginekolozi ubili 3 Srbije".

30 marta je prema medijima 50 poslanika Skupstine Srbije se razbolelo od dijareje i stomacnih tegoba, prouzrokovanih

neispravnim mlekom koje je bilo u pireu hrane spremljene u skupstinskom restoranu..A kako je obicnim smrtnicima?

Prema anketi Pokreta za zastitu potrosaca svako cetvrto mleko koje se proda u prodavnicama u Beogradu je neispravno.

Umnozavaju se upozorenja da je hrana u restoranima cesto neispravna, da su rokovi zastareli, nedavno je jedna nastavnica

optuzena da je djacima donela iz prodavnice robu sa prevazidjenim rokovima.

Nije onda cudo da su stomacna oboljenja i dijareja tako cesti. Ako Pokret za zastitu potrosaca kaze da je svako cetvrto mleko

neispravno, to se onda lose odrazava na stomake i zdravlje potrosaca. A slicno je i sa drugim prehranbenim artiklima.To znaci

da kada ljudi kupuju u prodavnicama oni svaki dan jedu neispravnu i nehigijensku hranu. I kada idu u restorane. Znaci da

masovno oboljevaju.

Gde su sanitarne inspekcije, gde su kazne, zasto se to ne spreci? TO se govori vec godinama a nista se ne preduzima,koliko je

ljudi, zena, dece, izgubilo zdravlje ,ili zivote? TO se samo moze pretpostaviti. i niko za to ne odgovara. o tome se ne govori,

cuti se. A to je najvaznije. Ko je kriv za ovo? Ko ukriva ovakvo stanje. zasto?

Tokom 2001 godine su registrovani slucajevi besnila, besna lisica ujela psa u Sremcici 3 aprila.

. "Sveti Sava"vratio svoje aparate, iseljen lekar Nenad Zlataric koji je tamo bio i pod izuzetno povoljnim uslovima koristio

aparate bolnice za privatno,sada ova bolnica moze da koristi svoje aparate.

Ucestale su zarazne bolesti-zutica se pojavila u Ripnju, salmonela u vrticima i skolama u Rakovici, crevne infekcije u dva

vrtica, 111 obolelih od zutice u Prokuplju, u vise mesta u zemlji je registrovan porast obolelih od zutice, .Opao je imunitet sto

pogoduje pojavi bolesti.

Direkcija Arandjelovacke fabrike mineralne vode je izjavila da ima falsifikovanja flasa i vode.Prema Republickom zavodu za

zdravstvenu zastitu Srbije u novembru je bilo 24 epidemije

c.Zagadjenje ljudske sredine

Bombe , raspad petrohemije, radoioaktivnost, zagadjen vazduh-su faktori koji oznacavaju znacajno zagadjenje ljudske sredine.

Gradski zavod za zdravstvenu zastitu predocava da je los vazduh u Beogradu, kvalitet pijace vode opada, reke zagadjene,

otpad zatrpava .Potrebna je nova deponija ,preti ekoloska katastrofa .,kontejneri pretesni i , opasni po zdravlje.

Saznaje se da se kod nas enormno pusi .45% odraslih, prednjace medecinske sestre 52%.

Alarmantni nalazi sa javnih cesmi, voda nije za pice, od 15 gradskih izvora u Beogradu voda kvalitetna samo na dva-.Gradski

zavod za zastitu zdravlja.Kvalitet vode u vodovodu Beograda diskutabilan-G17.

Gradjani pokusavaju da se spasu da piju flasiranu miner;anu vodu, ali ni tu nisu sigurni jer ima falsifikata i neispravne vode.

SRJ i Srbija ni do danas nisu podneli zahtev rumunskom rudniku"Aurula" za ostetu ,Tisa zagadjena.

. Dana 27 i 1 28 aprila se u Beogradu javio jak miris sumpornog isparenja u Beogradu iz rafinerije u Pancevu, sagorevanje

otpadnih gasova. 29 aprila ponovo otrovan gas u Pancevu.

Vuk Draskovic zahtevao da mu MUP iz stana izbaci subverzivne aparate i naprave.

Zagadjenost okruzenja je znacajna i sve se vise o tome saznaje.Profesor Dragan Joksimovic, sa VMA i clan Komiteta za

otrove tvrdi da u vazduhu ima mnogo otrova. Npr, selo Pinosava ,prigradsksa beogradska opstina nema jos vodovod i

kanalizaciju.

Javila se zutica u nehigijenskom naselju"Kablar"u Ripnju, besnilo u Lipovickoj sumi i na domak Beograda,

pojavile su se vaske u pojedinim kolektivima, u Zavodu za mentalno zdravlje u Malim Pcelicama je 50 pacijenata obolelo od

sifilisa, prema medijskim vestima u ovome Zavodu se moze dobiti od zena sesk za nekoliko cigareta. U Pinosavi je i dalje losa

bunarska voda.

Prema Zavodu za zdravstvenu zastitu Beograda vazduh u Beogradu je losiji nego li ranije.

SPO:NARODU OTROVNA VODA, VLASTIMA VISKI

Ponedeljak, 18. jun 2001.

Najoštrije protestujemo što gradske vlasti i rukovodstvo opštinskog Javnog komunalnog

preduze?a nisu ništa preduzeli da stanovnici opštine Grocka dobiju zdravu vodu.

Analiza Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, obavljena još pre tri meseca, pokazala je da voda

u prigradskim naseljima Um?arima i Pudarcima nije ispravna za pi?e, ali se gra?ani i dalje truju,

a nadležni u Gradskoj skupštini ?ute i piju viski na svakodnevnim proslavama."(kraj citata).

Poseban i vrlo goruci problem je zagadjenost okruzenja i hrane., nezdrava i po zdravlje opasna hrana u prodavnicama i

restoranima. Ustanovljeno je npr. da je voda u Hajduckoj cesmi na Kosutnjaku higijenski neispravna..

Prema Gradskom zavodu za zdravstvenu zastitu u Beogradu od 13 javnih cesmi sam jedna nije zagadjena i zdrava za pice,

voda u javnim cesmama se mesa sa fekalijama. Deponije su poseban problem. U kontejnerima se mogu naci igle i

spricevi.baceni iz bolnica.

d. Slabljenje etike medicinske profesije.

U prethodnom periodu je doslo do masovnog i drasticnog slabljenja medicinske etike.DOS nije jos u stanju da ovu pojavu

dovoljno suzbije. .

Ogromna vecina lekara su bili savesni i u sluzbi bolesnika i verni Hipokratovoj zakletvi, ali ih je bilo koji su primali mito, imalo

je istinskog lesinarstva i biznisa na stetu ljudskog zdravlja, spone medicine i mafije, nadrilekarstva, svakojakih vraceva i

gatara,bioenergeticara, malverzacija sa humanitarnom pomoci.

Iako je pobedio DOS porazene snage u borbi da sacuvaju pozicije i privilegije se povezuju i konsoliduju.Ova pojava je velika

opasnost za sanaciju nase medicine. Ukoliko ove snage ne budu eliminisane oni ce nastaviti po starom i onemoguiciti oporavak

nacije. Ove smnage su zloupotrebljavane od onih formacija kojima je stalo da se nasa zemlja ne izvuce iz krize koje ih

usmeravaju i podrzavaju, jacaju.

Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zastiti Srbije omoguceno je lekarima koji nisu u radnom odnosu u javnim

zdravstvenim ustanovama da osnivaju privatne lekarske i stomatoloske ordinacije, dispanzere, zdravstvene kabinete,

laboratorije, patronazne sluzbe, zdravstvena savetovalista, apoteke, poliklinike, sluzbe kucnog lecenja i tome slicno. Tako je u

Jugoslaviji ozakonjena privatna praksa u oblasti zdravstva.

Mada jos uvek nema zvanicnih statistickih podataka o dimenzijama privatnog zdravstva,iskustvo gradjana, koji su sve cesce

prinudjeni da traze lekarsku pomoc u privatnim ordinacijama, ukazuje da je on prilicno razvijen i da je kvalitet usluga u ovom

sektoru u celini uzev, na daleko visem nivou nego u najvecem broju ustanova javnog sektora.Vlasnici privatnih zdravstvenih

ustanova potrudili su se da nabave novu i savremenu opremu i angazovali su kao konsultante i saradnike najbolje strucnjake iz

javnih zdravstvenih ustanova. Mere Vlade Srbije, iz maja 1998. su ovu mogucnost dovele u pitanje. Ali prema SLFS bilo je u

privatnom sektoru neetickih reklamiranja, alternativaca ,nenaucna medicina potsikuje naucnu,turisticke firme organizuju skupa

lecenja u Rusiji a koja se mogu i ovde obaviti, imalo je ordinacija koje vode trgovci koji ne znaju lekarsku etiku koji unajmljuju

lekare da rade za njih, obavljaju se besplatni oftamoloski pregledi od nestrucnjaka.

Bilo je zalbi na nesavestan rad pojedinih lekara i povodom nerazjasnjenih razboljevanja i smrtnih ishoda. Na celu zdravstvenih

ustanova su se nalazili ne uvek strucnjaci nego cesto politicari . Ima lo je neprofesionalnog rada, voluntarizma, laznih obecanja,

vrsljanja politickih i plemenskih klanova.

Gradjani koji su ividjali, i sad uvidaju da im zdravlje izmice kontroli. i da neko drugi njima gospodari, se obracaju za pomoc

svakojakim balkanskim gatarama,prorocicama .Kakvo je stanje sto se tice zdravlja i medecine, svedoci izjava nasih lekara na

skupu posvecenom alternativnoj medecini 1999 godine ,kojom prilikom su se usaglasli "da je narod Srbije sto se tice stanja

duha i odnosa prema medicini i zdravlju u 17 veku".

Odnos prema starim u nasim bolnicama cesto manjka u humanosti.

Tenzije nisu mimoisle ni zdravstvo. U II Hirurskoj klinici su protestvovali zaposleni koji su trazili kadrovske promene.

U Mladenovcu je otkriveno besnilo pasa, a zatim i u Beogradu. bilo je slucajeva svinjske kuge.

Azbestno naselje nastavlja da odnosi svoje zrtve, treba ga raseliti ali nema stanova.,.Sve je vise zrtava tzv. "kosovskog

sindroma" koji oboljevaju od posledica rata.

Beograd nema pravu deponiju za odlaganje otrovnih materija.

Podneta je nova prijava protiv lekara zajecarske bolnice.za nesavestan rad u sluzbi. Desa Vojvodic(58) zvana Vidovita Desa

optuzena za nadrilekarstvo zato sto je lagala i lecila teske bolesti pomocu crkvene vodice i trava. Goran Gosevic iz Medvedje

je uhapsen i optuzen da je plackao ,prethodno bi svoje zrtve uspavljivao sprejovima.

Razotkrivaju se malverzacije u zdravstvu, bivsi direktor D.Z"Nis" i potpredsednik GO SPS Nis, dr. Bratislav Stojiljkovic je

utajio 3,9 miliona dinara.

Nastavljaju se afere u zdravstvenim ustanovama.U privatnoj bolnici"Decedri" je preminuo pacijent posle rutinske operacije.

Nastavljaju se nestasice lekova. Ceka se na insulin. Siromastvo pogadja i dalje zdravstvo, uprkos donacija.Ima i dalje

korupcije u zdravstvu, hirurg u Pozarevcu je osudjen za mito

. Ima pojave besnila, u Zelezniku jedna macka je bila besna. POjavila se i zuta groznica.

Prema Gradskom zavodu za zdravlje ucestala je neispravnost mesa, od 10 ispitanih pasteta 3 su neispravne, opasne za

zdravlje, hrana u restoranima za spremanje brze hrane je cesto neispravna,. Cesto je neispravna hrana u restoranima

prodavnicama.

Ova pojava zabrinjava i postavlja pitanje :O cemu se radi? Vec se godinama govori da je hrana opasna po zdravlje i nema

poboljsanja. Gde su inspekcije? Zasto ne kazne pocinioce? Ko su pocinioci? Ko ih stiti" jer ocigledno da ih neko stiti, jer

stalno truju gradjane a ne odgovaraju. U nasoj zemlji je sve moguce.

Ima svadja medju lekarima, tenzija.

Sve se cesce postavlja pitane neispravne vode, u Beogradu kada se radi o izvorima, ustanovljeno je da je voda u Mladenovcu

hemijski neispravna.

Medija prenose da je bolnicarka ukrala lek bolesnici u Institutu za kardiologiju "Dedinje" u Beogradu i da je smrt Olivera

Fajsija iz Kikinde nejasna i da treba ispitati okolnosti u kojima je preminuo.

Stalno se istice da se uvoze neispravne namirnice, da cveta ogroman biznis u kome kriminalci ogromno zaradjuju, dobijaju po

jeftinoj ceni iz geo-politickog okruzenja nezdravu hranu koju prodaju onda u zemlji i ostavruju ogromne zarade. A strada

zdravlje gradjana. Nema carine, inspekcija, zdravstvenih ustanova, DOS-a, sve je zamrlo. Ima i uvoza sumnjivih lekova. Ima

besnila i dalje, javilo

se u Uzickom okrugu.

e. Politizacija medicine

dr.sci Radmilo Roncevic ,clan Izvrsnog odbora Skupstine grada Beograda i glavnog odbora SLFS (Sindikata lekara i

farmaceuta Srbije)je saopstio 1999 godine kao sto je napred spomenuto da je zdravstvo krajnje politizovano.

SLFS tokom 2001 godine se zalaze i bori da se sa kljucnih pozicija potisnu lekari clanovi bivseg poretka.

Znamo dobro za zloupotrebe lekara Spsovaca i julovaca, za mucenje nevinih ljudi prilikom boravaka u bolnicama

navodnih"izdajnika" "neprijateloja " i njihove dece, koliko ljudi je izgubilo zdravlje, koliko je ubijeno? S.Milosevic je odgovoran

jer je bio odgovorno lice koje je to trebalo da spreci. Nazalost, i dalje je vecina istih tih lekara zlikovaca na istim

pozicijama.Vrlo veliki broj gradjana ide u bolnicu samo kada mora, plase se.

Celnici SPS-a:" DOS truje Slobodana Milosevica u zatvoru". A kada su takve vesti masovno i cesto dolazile u vezi postupaka

njih, oni su cutali.

Vladaju nestasice lekova, najvaznijih lekova nema.ICN najveca farmaceutska firma umesto da proizvodi lekove tone u haos.

DOS to treba da spreci sto pre. Jer za to vreme ljudi umiru i gube zdravlje.Smatramo da je sukob u ICN Galenika

iskonstruisan do strane politicara sa ciljem da kompromituje strane privatizacije u zemlji i da odbije dijasporu i strance da

investiraju, da se stvaraju zavade i haos, i da ICN ne proizvodi lekove da se tako sabotira zdravlje nacije.

Protesti zdravstvenih radnika koji zahtevaju smenu ministra zdravlja( Sindikat DZ Stari Grad) dr.Joksimovica clana DSS i tvrde

da su ostali bivsi kompromitovani kadrovi. DOS smenjuje neke kadrove u bolnicama, ali ima otpora, kao npr. u Bolnici Uzice

gde su zaposleni protestvovali. Vojvodjanske pak stranke tvrde da vise od polovine zdravstvenih ustanova nije dobilo novu

upravu., u mnogim ustanovama vladaju ranije garniture.

Novi sindikat zdravstva zahteva da ministar zdravlja podnese ostavku. Smenjeni su raniji rukovodioci KBC"D.Misovic" i

naimenovana je dr.N.Kostic. dr. Bojic je terecen za 570.000 DM.

Zoran Sami, potpredsednik DSS pretrpeo tezak infarkt.

Mi visoko cenimo profesionalnost i eticnost dr.Milana Popovica, psihijatra i bivseg ditrektora Zavoda za mentalno zdravlje. On

sada cesto govori o teskom mentalnom zdravlju nacije i daje znacajan doprinos da se o tome vise sazna. Mi mu pruzamo punu

podrsku. Ujedno obznanjujemo da su nasi pojedini aktivisti bili po kazni u Zavodu za mentalno zdravlje kada je dr.Popovic bio

direktor. I da je taj Zavod bio ustanova u kojoj su se cesto krsila prava i drzani politicki neistomisljenici.Tamo i sada ima onih

koji su drzani"zbog politike". Da bi sproveli promene i spasli naciju, potrebna je i hrabrost. Dr.P opovic to nije znao, mislio je

da su to lazi.Ne prebacujemo mu nista, ali cinjenice treba reci. Mi smo mu jos tada to govorili, on nam nije verovao.

Osvescenje, pokajanje, prastanje i pomirenje-to su reci Boga i Mudrosti.

Jos ima zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe, i negativnih politickih kadrova na pozicijama u zdravstvu. Zvezdan Milivojevic

je bio po kazni u psihijatrijskoj bolnici sto je napred objasnjeno. U psihijatrijskim bolnicama ima otporasa i drugih koji su

tamo"zato sto govore javno o politici".U psihijatrijskim bolnicama ima psihijatara iz DOS-a i DSS, zasto ni to dozvoljavaju?

Zasto dozvoljavaju da ih varaju lakomisleni i intelektualno povrsni julovci i spsovci?

U zdravstvu se nastavljaju previranja i kadrovske promene. Smenjen je direktor DZ"Savski venac" na zahtev ministra zdravlja,

osoblje se protivi novom upravniku.

Politika remeti proizvodnju lekova, treba rascistiti odnose u federaciji.jer postoje nesuglasice u planiranju oko snabdevanja

lekova.

f. Razno.

U ovome smislu slabljenja zdravlja nacije deluje mentalno stanje nacije, sludjeni i iznureni gradjani ,osiromaseni, nemaju snage

da se brinu o sebi, na to deluje i patologija drustva, raspad sistema vrednosti i prelazak na kapitalizam i trzisne vrednosti. Broj

pusaca raste, nije retko da se na ulici vide deca koja puse. Humanitarna organizacija"Farmaceuti bez granica"je dala donacija

za 43 zdravstvene ustanove u Srbiji vrednu 3 miliona DM u lekovima i medicinskoj opremi. Pogrebari strajkuju, prepiru se oko

sahranjivanja pokojnika. UNisteni su rekviziti u parkovima i klackalice. Psi napadaju vrlo cesto i ujedaju, (prema nekim

procenama oko 4.000 ujeda godisnje u Srbiji). Nadlezne inspekcije nisu preduzele adekvatne i energicne mere da ovu pojavu

sprece. U svetu se vodi intenzivna borba protiv pusen ja, droge, alkoholizma a kod nas sve sve vise pusi. Sto se tice ishrane,

nasi medecinski strucnjaci tvrde da je nacin i kvalitet ishrane vrlo los, da nasa hrana obiluje masnocama , sa malo proteina,

voca i povrca, i da vodi u bolest. Npr. mi smo pri dnu svetske lestvice po potrosnji mleka i ribe, a pri vrhu u potrosnji alkohola.

Prema istrazivanjima svako peto dete dobija batine.

STRES KOD BEOGRA\ANA U PERIODU NATO

BOMBARDOVANJA

Rat spada u velike nesre}e koje se nazivaju katastrofama. Pored suo~avanja sa neposrednom opasno{}u koja sam biolo{ki

optanak dovodi u pitanje, rat ru{i iluziju o sopstvenoj nepovredivosti i iluziju o sigurnosti i dobronamernosti sveta u kome

`ivimo. Nije preterano re}i da rat ne odnosi samo ljudske `ivote i materijalna dobra ve} doslovno ru{i svet u kome smo dotada

`iveli. Poslednjih decenija u svetu se razvija jedna nova grana, disaster psihijatrija i disaster psihologija, koje se bave

psiholo{kim reakcijama u masovnim stradanjima ljudi i psiholo{kim posledicama takvih stradanja.

U ovo vreme, pre godinu dana, stanovnici Srbije bili su, svakodnevno, izlo`eni bombardovanju. U ovom radu govori}e se o

psiholo{kim reakcijama Beogra|ana na takvu situaciju. Pored li~nih opservacija, koje zbog sopstvene emocionalne uklju~enosti

treba prihvatiti sa izvesnom rezervom, koristi}e se podaci Tele apel slu`be koja je tokom rata funkcionisala u Crvenom krstu

Beograda i rezultati istra`ivanja reakcija Beogra|ana na bombardovanje.

Psiholo{ke reakcije na ratna zbivanja mogu}e je, generalno, podeliti na NEPOSREDNE, odnosno one koje se doga|aju

odmah i one do kojih dolazi posle odre|enog vremena ili po zavr{etku rata.

Neposredne reakcije na rat su razli~ite i javljaju se kao odgovor na `ivotnu ugro`enost, u literaturi je opisan tzv. “sindrom

nesre}e” koji se javlja u situaciji izuzetne ugro`enosti i karakteri{e ga:

-zaprepa{}enost

-zbunjenost

-dezinhibirano pona{anje

“Sindrom nesre}e” ne traje dugo, nekoliko sati ili dana. Smenjuju ga promene u pona{anju koje imaju adaptivni karakter i

smatraju se “normalnim reakcijama na nenormalne `ivotne okolnosti”. Ve}ina od nas funkcionisala je tokom bombardovanja na

izmenjeni na~in. Ljudi su imali te{ko}a da utonu u san ili su u snu provodili ve}i deo dana i no}i. Mnogi nisu mogli da jedu, dok

su drugi stalno ose}ali vu~ju glad. Neki su imali problema sa probavom. Pu{a~i su pu{ili mnogo vi{e, a alkoholu su bili skloni i

oni koji ranije nisu pili. Mnogi ljudi jasno su, kod sebe, prepoznavali strah, dok su drugi bili umrtvljenih ose}anja. Ve}ina je bila

nesposobna za intelektualni rad, `ale}i se na nemogu}nost koncentracije. Za sve je bila karakteristi~na glad za informacijama -

ljudi su tragali za vestima tokom cele no}i, pozivali prijatelje telefonom, raspitivali se koje je deo grada pogo|en, {ta se de{ava

itd. Isto tako, u ratnim uslovima postojala je potreba da se bude sa drugim ljudima. Mnoge porodice bile su opet na okupu,

kom{ije su provodile no}i zajedno, skloni{ta su, vremenom, postajala mesta okupljanja i dru`enja.

Da bi se razumeo adaptivni karakter opisanih promena u pona{anju, neophodno je da se pribli`imo pojmu stresa. Ovaj pojam

je danas u {irokoj upotrebi u biolo{kim i dru{tvenim naukama, ali i me|u laicima. [iroka upotreba i popularnost ovog pojma

nu`no su doveli do njegovog rasplinjavanja i razli~itog tuma~enja. Prvobitno shvatanje stresa kao nespecifi~nog odgovora na

ugro`avaju}e stimuluse - shvatanje koje pripada Hansu Seliju - menjalo se tokom ovih godina do te mere da je danas

podjednako te{ko re}i {ta je stres, a {ta on nije. Zbog toga se sve ~e{}e ~uju predlozi da se ovaj termin napusti ili samo

koristi za ozna~avanje jedne kompleksne interdisciplinarne oblasti u nauci.

Naj~e{}a podela stresa je na sistematski ili fiziolo{ki, psiholo{ki i socijalni stres. Sistemski ili fiziolo{ki stres odnosi se na

poreme}aj sistema tkiva. Ova vrsta stresa izu~avana je jo{ tridesetih godina u radovima Valtera Kenona, a punu afirmaciju

postigla je ne{to kasnije kroz otkri}a Hansa Selija.

Psiholo{kim stresom ozna`ava se kognitivna procena ili percepcija pretnje. U ovom pristupu afirmi{e se uloga psiholo{kih

faktora u nastajanju stresa i stresu se daje visoko individualno zna~enje.

O socijalnom stresu govori se u dru{tvenim naukama i njime se ozna~ava raspad ili poreme}aj socijalnih jedinica ili sistema.

Sli~ni su mu pojmovi alijenacije i anomije. Me|usobni odnos fiziolo{kog, psiholo{kog i socijalnog stresa nije jo{ dovoljno jasan.

Sve ~e{}e se (~ini se sa pravom) objedinjuju psiholo{ki i socijalni stres u sintagmu “psihosocijalni stres”. I to je, rekla bih,

ta~na dijagnoza u ~emu `ivimo ve} skoro jednu deceniju. To je dijagnoza stanja u kome smo do~ekali prve bombe krajem

marta 1999. godine.

Ali, vratimo se stresu. Za njegovo bolje razumevanje od klju~nog zna~aja su dva pojma koja su sastavni deo stresa: pojam

stresora i pojam prevladavanja ili coping-a. Pod stresom se podrazumevaju “promene u spolja{njoj realnosti koje anga`uju

onaj nivo adaptacionih mo}i individue koje su van njene svakodnevne rutine”. Stresna vrednost ovih promena je razli~ita i ona

zavisi od vi{e faktora. Fiziolo{ka istra`ivanja na `ivotinjama kao i istra`ivanja fiziolo{kih pokazatelja kod veterana iz Vijetnama

koji su ispoljavali znake Postraumatskog stresnog poreme}aja, ukazuju da na stresnu vrednost promena uti~u INTEZITET

PROMENE, PREDVIDLJIVOST i UTISAK O MOGU]OJ KONTROLI. Ukoliko je neka promena intezivnija, ukoliko

mo`emo da je predvidimo i ukoliko nemamo utisak da mo`emo da je kontroli{emo - stresna vrednost takvih promena je

mnogo ve}a. I obrnuto: promene manjeg inteziteta, predvidljive i kontrolisane do`ivljavaju se kao manje stresne.

Tokom drugog meseca bombardovanja, mlada kolegenica Ana Djapovi}, sprovela je, u okviru svog diplomskog rada,

istra`ivanje stresa kod Beogra|ana. Nju su, najpre, interesovale stresne reakcije Beogra|ana u zavisnosti od inteziteta

bombardovanja, odnosno mesta stanovanja. Teritoriju Beograda ova mlada kolegenica podelila je u tri zone. Stanovnici

najmanje ugro`ene zone do`iveli su bombardovanje sa 3 projektila, srednje ugro`ene sa 12 projektila, dok je najugro`enija

zona bombardovanja ~ak sa 94 projektila (na brdo Stra`evicu palo je ~ak 70 projektila). Kod stanovnika najugro`enije zone

kolegenica je ve} u po~etku drugog meseca rata zabele`ila znake Postraumatskog stresnog poreme}aja uz kori{}enje slede}ih

mehanizama odbrane: potiskivanje, altruizam, razionalizaciju i sublimaciju. Sli~na je bila situacija i sa uzorkom ispitanika iz

srednje ugro`ene zone. Znaci Postraumatskog stresnog poreme}aja su ve} bili prisutni, a koristili su sli~ni mehanizam odbrane.

U najmanje ugro`enoj zoni znaci Postraumatskog stresnog poreme}aja se nisu javili, ali su stanovnici ovog dela grada ispoljavali

depresivnu simptomatologiju i razvijali sklonost ka somatizaciji. Naj~e{}e kori{}eni mehanizmi odbrane bili su negacija i

humor.

[to se ti~e druge dve dimenzije od kojih zavisi stresna vrednost promena (predvidivost i utisak o kontroli) veoma su zanimljivi

podaci sa Tele apela koji je funkcionisao u Beogradu prakti`no od prvih dana rata pa sve do njegovog kraja. Od 1.IV 1999.

godine, kada je ova slu`ba po~ela sa radom, pa do 14.VI 1999., ukupno je bilo 426 poziva. @ene su bile neuporedivo ~e{}i

korisnici ove slu`be (353 poziva `ena a 73 poziva mu{karaca). [to se ti~e godina starosti naj~e{}e su zvali Beogra|ani srednjeg

`ivotnog doba i oni stariji (kategorija od 41 do 65 godina). Posmatraju}i u~estalost poziva po danima kao i razloge poziva

tokom sedamdesetak dana rata mogu}e je primetiti najmanje tri faze u stresnom do`ivljavanju bombardovanja. Ove faze bitno

se razikuju po dimenzijama predvidljivosti i utiska o kontroli onoga {to se de{ava. U prvoj fazi bombardovanja su bila

isklju~ivo no}u i, {to se Beograda ti~e, znak za vazdu{nu opasnost davan je pribli`no u isto vreme. Posle prvih dana {oka,

ljudi kao da su uspostavili kontrolu nad situacijom, predvi|ali vreme za vazdu{ne udare i tu ~injenicu “ukalkulisali” u

svakodnevnu rutinu. Mo`e se re}i da je, u to vreme, Beograd u toku dana `iveo normalno. Pribli`avanjem o~ekivanog vremena

za vazdu{nu opasnost, grad se praznio i stanovnici Beograda o~ekivali su prve udare u svojim stanovima ili skloni{tima.

Najve}u uznemirenost izazvao je, tih dana, izostanak znaka za vazdu{nu opasnost u odre|eno, o~ekivano vreme. ^esto su bili

telefonski pozivi tipa “[ta nam sad spremaju?” i {ale “Da im se nije ne{to desilo?”. Preokret je nastao onog trenutka kada su

neki gradovi u Srbiji bombardovani i tokom dana. Ni{ta vi{e nije bilo sigurno, mogu}nost predvi|anja i utisak o kontroli naglo

se izgubio. Ritam svakodnevnice vi{e nije mogao da se odr`i. Javlja se strah od kretanja po gradu, posebno strah od prelaska

mostova. Ve}ina telefonskih poziva pro`eta su anksioznim sadr`ajima i evidentnom panikom.

Tre}a faza obele`ena je nestankom struje i vode. U tom periodu Tele apel slu`bi obra}aju se, u velikom broju, stariji

Beogra|ani. Primetno je ose}anje bespomo}nosti i brojne psihosomatske smetnje.

U te{kim i stresnim `ivotnim okolnostima ~ovek, ipak, nije bespomo}an. O~uvanju unutra{nje ravnote`e poma`u razli~iti

mehanizmi prevladavanja koji se u takvoj situaciji javljaju. Mehanizmi odbrane, o kojima je bilo re~i, uklju~uju se u mehanizme

prevladavanja i omogu}avaju pre`ivljavanje. Ri~ard Lazarus defini{e prevladavanje kao “kognitivne i bihejvioralne napore

usmerene na savladavanje, redukciju ili toleranciju unutra{njih i spolja{nih zahteva koji se javljaju u stresnoj interakciji osobe i

spolja{ne sredine”. Isti autor razlikuje dve gupe mehanizma prevladavanja. Prvu ~ine direktne akcije (bekstvo ili borba), a

drugu razli~iti paliativni modeli. U direktnim akcijama postoji poku{aj da se situacija menja, a u paliativnim ona se samo

ubla`ava. “Ubla`avanje situacije” posti`e se razli~itim fiziolo{kim, intrapsihi~kim i socijalnim paliativnim modelima. Mehanizmi

odbrane spadaju u najzna~ajnije intrapsihi~ke paliatiuvne mehanizme prvladavanja.

Iz podu`eg spiska razli~itih mehanizma prevladavanja mogu}e je prepoznati neke koje su prebojile pona{anje Beogra|ana

tokom NATO bombardovanja.

“Tra`enje informacije i podr{ke” - odrasli stanovnici Srbije imali su, tokom bombardovanja, potrebu da {to vi{e saznaju, da

razmene informacije, da se dru`e, razgovaraju, hrabre jedni druge. Zanemaruju}i politi~ki kontekst i kasnije strana~ke

manipulacije, okupljanje Beogra|ana tokom dana na trgovima imalo je, bar u po~etku, zna~ajan udeo u o~uvanju dobrobiti i,

posebno, u o~uvanju mentalnog zdravlja.

“Preduzimanje akcija usmerenih na problem” - ljudi su prikupljali vodu i hranu, obezbe|ivali prozorska okna lepljivim trakama,

pravili nov, “bezbedniji” raspored u stanu. Pored prakti~nog zna~aja ovih postupaka, ovakvo pona{anje imalo je i psiholo{ki

smisao; intrapsihi~ka ravnote`a uspostavljala se pona{anjem koje je stvaralo utisak da se neki aspekti situacije dr`e pod

kontrolom.

“Prepoznavanje alternativnih re{enja” - ljudi su procenjivali stepen bezbednosti pojedinih delova grada, napu{tali svoje stanove

i selili se negde gde im se ~inilo da je sigurnije.

“Kognitivno redefinisanje”- u neosporno te{koj i ugro`avaju}oj situaciji ljudi su poku{avali da na|u ne{to dobro. Kori{}enje

ovog mehanizma prevladavanja moglo se prepoznati u izjavama brojnih ljudi da posle svega ni{ta ne}e biti isto, da je sve ovo

moralo da se dogodi da bi se neke promene u politi~koj sferi odigrale. Vi{emese~no stanje apatije kod velikog broja ljudi, po

zavr{etku bombardovanja, mo`da bi moglo da se objasni i izneverenim o~ekivanjima. Jer, ni{ta se nije promenilo.

”Emocijalni izlivi”- mnogi ljudi nisu mogli da zaustave pla~ ili bes. Neki su poku{avali da uspostave ravnote`u emocionalno se

distanciraju}i od ugro`avaju}e situacije i prave}i “gorke” {ale na sopstveni ra~un. Tokom dva meseca bombardovanja

uobi~ajni pozdrav, umesto”Dobar dan” bio je “Bombar dan”, a odgovor na pitanje “Kako si” glasio je “Proma{eno”.

Rat je zavr{en. Odlikovanja se jo{ uvek dele, obnova je u punom jeku, ali jo{ uvek ne postoje podaci o dugotrajnim

posledicama ratnih doga|anja na mentalno zdravlje ljudi, odnosno ne postoje podaci kolika je cena pla}ena ovog puta. Ovo

izlaganje mo`da mo`e da bude podstrek u tom pravcu.

g.ZAKLJUCAK

Stanje u zdravstvu, uzroci sadasnje teske i slozene zdravstvene krize, krsenja ljudskih prava i etickih normi, nisu na pravi nacin

tretirani od strane organizacija za zastitu ljudskih prava, sindikata ,staleskih udruzenja i DOS-a i vlade.

Medecina je bila politizirana i degradirana vec u prethodnom periodu. Naglo se sve pogorsalo poslednjih desetak godina. Sada

se stanje ne poboljsava iako je pobedio DOS, nazalost. iako to DOS zeli on nije u stanju da stanje popravi..

Zato smo zapali u istinsku kaljugu. Danas zdravlje i zivot coveka coveka tako malo vrede.

Predlazemo osnivanje komisije koja bi trebala ovu oblast da istrazi.

Pojedinci iz DOS-a, vlada, organizacija za zastitu ljudskih prava , iz medija, sindikata, odbijaju da ovo pitanje stave na dnevni

red.Navodno takve optuzbe se ne mogu dokazati.

A sto one koji ovako usmeravaju medicinu moze samo ohrabriti.

3.Stanje u 2002 godini

U 2002 godini vlada i nadlezni drzavni organi inaugurisu zakonske i druge reforme i promene, ali sporo dolazi do promena i poboljsanja, nema novca, zlo je duboko ukorenjeno decenijama, potrebna je korenita opravka na svim nivoima. To se ne moze za par godina. A resori su cesto u zavadama i borbama , rivalitetima.

Dalje se vide vidjenja drzavnih kompetentnih organa i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Njihovi napori su impresivni. Ali nema pomaka. Sto se vidi iz naseg opisa stanja ui zdravstvu iz meseca u mesec u prosloj godini.

Nazalost u 2002 godini se nastavljaju siromastvo, nestasice, male plate u zdravstvu, strajkovi, sukobi razlicitih institucija i u ovoj oblasti nazalost, zagadjenost, neadekvatan ard sanitarnih inspekcija( krajem godine se regsitruju znacajni pomaci), javasluk, ima i mita, borbe klanova, .jednom recju ima mnog onoga sto je bilo i prethodnih godina. Bolestine, infekcije, traumatizmi, pad imunitete, nataliteta, itd.A sto bi moglo biti okvalifikovana kao nekrofilna tendencija.

Nasrecu, po prvi put posle tolko godina vlada cini iskrene napore da stvari popravi. nadajmo se rezultatima vec u 2003 godini.