XXIII.Bivse regije SFRJ –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

SFRJ se raspala, sada nema vise SRJ, postoje znaci rastavljanja Srbije i Crne Gore. Ipak republike i narodi bivse SFRJ su svesni teskih trauma i obracuna, ali i velikih slicnosti. I upucenosti jednih na dtruge. Pre svega da poprave medjususedske odnose, da zive u miru i da saradjuju ekonomski.

Ove reintegrativen procese opterecuju rasprave oko toga ko je kriv, ko je ucinio genocid, oko obestecenje, ratne stete, Haski sud, deobni bilans, povratak raseljenih, vracanje imovine raseljenih, izbeglice,

Vreme 631, 5. februar 2003.

POLITIKA

Meðunarodni sud pravde:

Parnica za genocid

Za sada je izvesno jedino da Meðunarodni sud pravde nije uva¾io argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na èelu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadle¾nim da raspravlja o tu¾bi BiH, nije bila èlanica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tu¾ena

Na vest da je Meðunarodni sud pravde u Hagu (kako se to oèekivalo i znalo mnogo dana unapred) i zvanièno odbacio zahtev SR Jugoslavije da ponovo razmotri svoju nadle¾nost u procesu koji je BiH pokrenula jo¹ 1993. godine, tu¾eæi SRJ za genocid, u Beogradu su mnogi poèeli da se raspituju za eksperte koji bi umeli da objasne kako su to i koliko dugo Nemci morali da plaæaju ratnu od¹tetu posle Drugog svetskog rata. Posle ove odluke Suda u Hagu – koji, inaèe, sudi samo dr¾avama – uskoro sledi i rasprava o bosanskoj tu¾bi protiv SRJ u kojoj se osim genocida pominje i agresija, a zatim bi na dnevni red do¹lo i utvrðivanje visine ratne od¹tete.

Po nekim procenama, za sada krajnje spekulativnim, sve bi to ovu dr¾avu moglo da staje i vi¹e od stotinu milijardi dolara (agent BiH u ovom procesu Sakib Softiæ tvrdio je nedavno da æe njihov zahtev iæi izmeðu 100 i 350 milijardi dolara). A po¹to je dr¾ava uglavnom ¹vorc, naplata ratne od¹tete bi teoretski mogla da potraje godinama, da se protegne na nekoliko generacija i, po nekim interpretacijama, da stigne navodno jednoga dana èak i do privatnih raèuna graðana SRJ u inostranstvu,

ako vi¹e nema od èega da se naplati (taman su ovih dana upravo neki od najvi¹ih dr¾avnih funkcionera priznali da radije ¹tede u inostranstvu nego kod kuæe).

Sve to, naravno, mogu da budu i (uglavnom jesu) najobiènija nagaðanja jer proces BiH vs SRJ, za koji se ka¾e da posle punih deset godina ulazi najzad u zavr¹nu fazu, zapravo tek poèinje i najverovatnije æe se pretvoriti u jednu dugotrajnu parnicu u kojoj æe se pravnièki argumenti ukr¹tati pre svega oko karaktera sukoba u Bosni – da li se tamo radilo o agresiji ili pre svega o graðanskom ratu.

SKUPI PROCESI: Za sada je izvesno jedino da Meðunarodni sud pravde nije uva¾io argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na èelu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadle¾nim da raspravlja o tu¾bi BiH, nije bila èlanica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tu¾ena. Obja¹njeno je da to ¹to je SRJ primljena u èlanstvo UN-a u novembru 2000.

godine "ne mo¾e imati retroaktivno dejstvo", ¹to su mnogi protumaèili i kao nagove¹taj da bi i krajnja odluka po tu¾bi BiH jednoga dana mogla da sledi sliènu logiku po kojoj politièke promene koje su se u meðuvremenu dogodile ne mogu da menjaju ru¾nu istoriju. Izvesno je, dakle, da se na¹e zlosreæno prisustvo na meðunarodnoj pozornici (naroèito tamo gde se nekome sudi) nastavlja

i da u ha¹kim sudskim pisarnicama le¾e na tone materijala u kojima se reðaju tu¾be, ¾albe i pravnièka tumaèenja ratova na tlu biv¹e SFRJ.

Do aprila meseca Hrvatska, na primer, mora da odluèi da li æe povuæi svoju tu¾bu protiv SRJ takoðe pred Meðunarodnim sudom pravde, s obzirom na male ¹anse (uprkos nedavnog licitiranja predsednika Stjepana Mesiæa oko visine ratnih reparacija) da se dobije spor u kome se zastupa teza da su zloèini poèinjeni u Hrvatskoj bili zloèini genocida. Sporovi pred ovim Sudom su izuzetno skupi i zato je i pred SRJ (odnosno buduæom dr¾avom) dilema ¹ta da radi sa sopstvenim tu¾bama protiv zemalja NATO-a. I na¹e ¹anse da doka¾emo kako su zloèini NATO-a u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine bili zloèini genocida nisu previ¹e velike.

U prvoj reakciji posle ovonedeljne odluke Meðunarodnog suda pravde bosanski agent Sakib Softiæ je tvrdio da za BiH na kraju ovog sudskog procesa zapravo i nije va¾na ratna od¹teta, veæ presuda u kojoj æe, zbog istorijskih pouka i buduænosti, biti reèeno da je SRJ izvr¹ila agresiju i genocid. Posle saop¹tene odluke, ad hoc sudija ovog Suda profesor Vojin Dimitrijeviæ vi¹e je stavljao naglasak na èinjenicu da jo¹ ni¹ta nije presuðeno, da su¹tina spora nije ni dotaknuta, da sledi dugo i muèno

parnièenje i sugerisao meðudr¾avni, diplomatski dogovor oko plaæanja ¹tete jer svaki dan suðenja u Hagu ko¹ta izuzetno mnogo. Profesor Dimitrijeviæ je ujedno poku¹ao da objasni da BiH i nije tu¾ila SRJ za ratnu ¹tetu. Su¹tina te tu¾be odnosi se na "pomaganje u genocidu" pa æe i sudska matematika koja sledi, u sluèaju presude, iæi za tim da utvrdi kolika je materijalna posledica tog

pomaganja, a ne svih ratnih razaranja. Ovonedeljnu vest iz Haga i novinarska pitanja o tome sledi li to kraj prièe o pojedinaènoj ha¹koj odgovornosti za zloèine poèinjene tokom ratova i umesto toga poèetak prièe o kolektivnoj krivici èitave dr¾ave i naroda, pojedini zvaniènici u

Beogradu doèekali su uglavnom sa komentarom – "ma hajde, ni govora, nije taèno, ko to mo¾e da plati".

OPCIJA "B": Odluka Meðunarodnog suda pravde znaèi istovremeno da bi Beograd odmah morao da aktivira i ha¹ku "opciju B" pripremanu i razraðivanu paralelno sa poku¹ajima "tima A" profesora Varadija da ospori nadle¾nost ovog Suda po tu¾bim BiH. Prema nekim nezvaniènim informacijama, za "opciju B" i suðenje povodom bosanske tu¾be za agresiju i genocid veæ mesecima se priprema tim kojim rukovodi beogradski advokat Ivan Jankoviæ, inaèe predsednik Centra za antiratnu akciju.

Upravo iz redova mnogih nevladinih organizacija na Jankoviæevu adresu i njegovu javno saop¹tenu tezu da bi SRJ, kao i svaka stranka u procesnoj ulozi tu¾ene, morala da se koristi svim pravnim sredstvima kako bi izdejstvovala da Sud odbaci zahteve tu¾be,stiglo je poslednjih meseci dosta razlièitih prigovora. Pre svih onaj da je èitav pristup jugoslovenske strane bosanskoj tu¾bi

neetièan i pomalo cinièan jer potcenjuje ¾rtve. Iz istih krugova sugerisano je da bi Beograd morao da prizna agresiju i genocid, plati ratnu ¹tetu i paralelno diplomatskim putem poku¹a da smanji u bosanskom zahtevu ono ¹to je moguæe smanjiti i popraviti.

Jankoviæ, meðutim, u svojim javnim nastupima nikada nije negirao srpske zloèine u BiH niti politiku "etnièkog èi¹æenja" koja je tamo voðena. Nije negirao ni to da je SRJ pru¾ala politièku i svakojaku drugu pomoæ i podr¹ku bosanskim Srbima i da je zato odgovorna za njihove zloèine. Ovaj beogradski advokat istovremeno smatra da pravni zastupnici SRJ moraju da saberu I pred Sud iznesu sve pravno relevantne argumente koji relativizuju ili pobijaju navode o genocidu i odbija da takvo postupanje

nazove "fiskalnom ekvilibristikom". To je, po Jankoviæu, i su¹tina prava i zato æe BiH morati da u Hagu dokazuje da je genocida bilo i da je za taj genocid zaista kriva SRJ, ¹to po njemu "nije ba¹ tako lako dokazati kako se èini laicima". U jednoj nedavnoj TV emisiji Ivan Jankoviæ je izneo i utisak da bi bilo kakva presuda po kojoj bi SRJ bila naterana da plati ratnu ¹tetu bila krajnje nepravedna.

Kada je rat poèeo u BiH su na vlasti bili Izetbegoviæ i njegovi nacionalistièki partneri iz redova bosanskih Srba, sada se u ulozi tu¾ioca pojavljuju svi graðani BiH, dok su u ulozi tu¾enog svi graðani SRJ. Ako doðe do presude, dogodiæe se, smatra Jankoviæ, da naknadu ¹tete osim porodica ¾rtava prime i porodice ratnih zloèinaca iz redova sva tri naroda, dok bi u Srbiji, opet, to na svojoj ko¾i osetili i mnogi koji su se godinama dosledno borili protiv Milo¹eviæevog re¾ima i njegove ratne

politike. Dogodilo bi se da prijatelji Jelene ©antiæ plaæaju od¹tetu prijateljima Radovana Karad¾iæa, a takav rasplet, tvrdi ovaj advokat, bar na prvi pogled ne deluje pravièno.

Ovakvi stavovi u Jankoviæevom NGO okru¾enju i pojedinim beogradskim intelektualnim krugovima nazvani su, inaèe, èistom besmislicom i odbaèeni kao neprihvatljivi.

Ono ¹to se svakako sve te¾e mo¾e progla¹avati "besmislicom" jeste uticaj zbivanja u Ha¹kom tribunalu u kome se sudi za ratne zloèine na odluke Meðunarodnog suda pravde. Iako se radi o dve meðusobno nezavisne institucije, èije presude ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze (u jednom se odgovara za individualnu krivicu, u drugom se spore dr¾ave), te¹ko je poverovati da æe Meðunarodni sud pravde odbaciti bosansku tu¾bu protiv SRJ ako je Ha¹ki tribunal pre toga u vi¹e procesa

utvrdio da je genocida bilo.

Da bi postojao genocid, moraju naime postojati i konkretne presude, a onda bi se na osnovu toga lak¹e moglo dokazati da je pokojna Jugoslavija odgovorna za podsticanje, pomaganje ili uèestvovanje u ratu na teritoriji BiH.

U Ha¹kom tribunalu genocid je za sada pomenut u presudi generalu Vojske RS Radoslavu Krstiæu (dodu¹e, presuda jo¹ nije pravosna¾na). Mi¹ljenja struènjaka o moguæem uticaju te presude na proces koji se vodi pred Meðunarodnim sudom pravde po tu¾bi BiH su razlièita – jedni istièu da se u toj presudi nigde ne pominje Jugoslavija, dok drugi smatraju da to i nije toliko va¾no s obzirom na to da je pomenuto ne¹to drugo, a to je da se u Bosni radilo o "meðunarodnom sukobu". U procesu koji

sledi bosanska strana pozivaæe se, naravno, i na priznanje biv¹e predsednice RS Biljane Plav¹iæ, koja je u pismenoj formi priznala da su JNA i MUP Srbije èinili brojne zloèine u BiH i da su srpski lideri (Milo¹eviæ, Karad¾iæ, Mladiæ, Kraji¹nik) bili sasvim svesni kako æe trajno pomeranje stanovni¹tva, verski i etnièki progon zahtevati upotrebu sile. U procesu koji se trenutno u Hagu vodi protiv

Slobodana Milo¹eviæa jo¹ se nije stiglo do Bosne, a u tom delu optu¾nice biv¹em predsedniku SRJ na teret se stavlja upravo genocid. Tu¾ilac æe pred Meðunarodnim sudom pravde sa zadovoljstvom potegnuti i pismo koje je sam Milo¹eviæ poslao javnosti posle 5. oktobra i optu¾bi novih vlasti da je stari re¾im bio sklon finansijskim proneverama, a u kome je tvrdio da je "deo novca

oti¹ao i na finansiranje Vojske RS".

N. Lj. Stefanoviæ

Nedelja, 9. 2. 2003

Intervju:

Dr Ljiljana Mijoviæ, profesor meðunarodnog prava, o tu¾bi BiH protiv SRJ i poziciji RS u tom sporu

Genocid je individualno krivièno delo

Nemoguæe je steæi predstavu o daljem toku ovog postupka, dok se ne vidi konaèni stav Predsedni¹tva BiH o tu¾bi

Mislim da osporavanje nadle¾nosti Suda uop¹te nije bio "slab" argument. Èak bih, pravnièki posmatrano, rekla da je ovo bio dobar potez kori¹æenja jedne od procesnih moguænosti, koje, na kraju krajeva, postoje s odreðenom svrhom, a to je njihova upotreba- ka¾e za "Glas" dr Ljiljana Mijoviæ, profesor meðunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Banjaluci, odgovarajuæi da li je ekspertski tim koji zastupa SRJ pred Meðunarodnim sudom pravde u Hagu u tu¾bi BiH protiv Jugoslavije za agresiju i genocid imao boljih re¹enja od osporavanja nadle¾nosti Suda, koje, kao i bilo kome drugom u istoriji ko je s tim poku¹ao, nije pro¹lo.

Kako je bilo moguæe da ekspertski tim SRJ do sada poruèuje kako je Sud pravde nenadle¾an za genocid, a da dr Vojin Dimitrijeviæ odmah po odluci Suda saop¹ti da je ovo, su¹tinski, tu¾ba za genocid?

- Mislim da su izjave profesora Varadija, kao i profesora Dimitrijeviæa pogre¹no shvaæene u ¹iroj javnosti. Genocid, kao meðunarodno krivièno delo, jeste delo koje se samo pojedincu mo¾e staviti na teret, jer ono podrazumeva postojanje individualne kriviène odgovornosti i, u okviru nje, namere, koja se u teoriji, s obzirom na to da predstavlja subjektivni faktor,mo¾e ceniti samo u odnosu na pojedinca i njegov psihièki stav prema poèinjenom delu, i koje se, praksa to pokazuje, veoma te¹ko mo¾e dokazati.

Mislim da je to ono ¹to stoji iza izjave profesora Varadija. S druge strane, naravno da takvo delo predstavlja segment voðenja odreðene, uslovno reèeno, politike, odnosno ¹ire aktivnosti usmerene protiv jedne dru¹tvene grupe (naroda, rase...). I mislim da je to interes s kojim je BiH formulisala ovu tu¾bu, te da je komentar profesora Dimitrijeviæa bio usmeren u tom pravcu.

Koliko je moguæe da izvoðenje dokaza pred Ha¹kim tribunalom bude

uvr¹teno u razmatranje spora BiH i SRJ pred Meðunarodnim sudom

pravde, bez obzira na njihovu formalno-pravnu razdvojenost?

- Postupci, kao i dokazna sredstva koja se izvode pred Ha¹kim

tribunalom i Sudom pravde, njihova te¾ina i znaèaj, su¹tinski se, kako

formalno, tako i materijalnopravno, razlikuju. Jedan od osnovnih

postulata u radu bilo kog sudskog organa je objektivnost, koja bi

trebalo da podrazumeva nezavisnost i nepristrasnost. Kao legalista,

odbijam da verujem da odluke jednog od ovih organa mogu imati uticaj

na rad ili odluke drugog. Kao neko ko je, ipak, realan i svestan

pogubnog uticaja politike na sve segmente meðunarodnog prava, ne

iskljuèujem takvu moguænost.

Da li æe u nastavku spora biti moguæe da se predoèe èinjenice o

nelegalnosti i nelegitimnosti tu¾be BiH, na kojima je dosad,

prvenstveno, insistirala RS?

- Svrha postupka koji predstoji je dokazati, odnosno osporiti

osnovanost tu¾be. Odgovor na pitanje kako æe se u usmenoj raspravi

manifestovati zastupnik Bosne i Hercegovine, koje èinjenice æe i na

koji naèin prezentovati, zavisi od tog da li æe zastupati interese Bosne i

Hercegovine (re) konstituisane Dejtonskim sporazumom ili, pak,

interese Bosne i Hercegovine kakva je ona bila u trenutku podno¹enja

tu¾be. To pitanje je vruæi krompir" za Predsedni¹tvo BiH, u okviru kog,

oèigledno u odnosu na ovu tu¾bu, ne postoji konsenzus stavova. Dok

se to pitanje ne re¹i, nemoguæe je steæi predstavu o daljem toku ovog postupka.

Bo¹njaèki èlan Predsedni¹tva BiH Sulejman Tihiæ poruèio je da tu¾ba nije usmerena protiv RS i da æe od nje imati koristi svi u BiH. Kako, ako je u dopuni tu¾be RS oznaèena kao genocidna tvorevina?

- Mislim da æe ostvarenje interesa politièke opcije kojoj gospodin Tihiæ pripada zavisiti, umnogome, ne samo od daljeg toka ovog postupka, veæ i od sinhronizacije aktivnosti drugih sudova, poput Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, pred kojim postoji zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti epiteta "srpski" u imenima nekoliko gradova Republike Srpske. A postoje najave i o pokretanju postupka za ukidanje, kao neustavnog, i samog imena Republike Srpske. Za to bi, ukoliko sinhronizacije bude, osnov mogla, indirektno i politièki, biti I presuda Meðunarodnog suda pravde. "Pozitivan ishod" ovog postupka je, dakle, samo segment u nizu aktivnosti koje ova politièka opcija preduzima, a

cilj vi¹e nego oèigledan.

Do sada je RS odbijala da podr¾i tu¾bu i njeno finansiranje. Do kada æe to pravo biti odr¾ivo, s obzirom na èeste ustavne promene u BiH?

- Odbijanje da se tu¾ba podr¾i je konstrukcija koju ne razumem. Postupak je u toku, tako da je politièko odbijanje da se tu¾ba podr¾i ne¹to ¹to, ukoliko ne dobije i svoje pravno oblièje, ne mo¾e imati stvarnog efekta na dalji tok postupka. Kada je reè o ustavnopravnim izmenama dr¾avnog ureðenja Bosne i Hercegovine, pla¹im se da æe ih, s obzirom na lakoæu s kojom su dosada sprovoðene, i u buduænosti biti. Ulogu ustavotvorca i zakonodavca i dalje, protivno samom Ustavu BiH, imaæe

kako Ustavni sud Bosne i Hercegovine, tako i Visoki predstavnik.

©tavi¹e, smatram da æe takve intencije biti sve uèestalije, s obzirom na nepostojanje ozbiljne politièke opcije koja bi se tome

suprotstavila.

Goran Ðogiæ

Ne mogu ni u u Hag

Na transfer u Srbiju i Crnu Goru èeka 106 Srba optu¾enih za ratne zloèine.

Mirko Bosanac i Marko Rniæ jo¹ ne mogu da se naviknu na slobodu. U podzemnom prolazu na Terazijama oni se nervozno osvræu, u trolejbusu su pre nekoliko dana, usred gu¾ve, èekali da im neko opet navuèe lisice na ruke, izvede ih napolje,pribije ih uza zid i drekne: "Majku vam èetnièku".

Oni saginju glave, ne mogu da se naviknu da gledaju prolaznike u oèi jer, do pre nekoliko meseci, u "srpskom bloku"zloglasnog zatvora Lepoglava u Zagorju, gledali su u pod kada bi prolazio èuvar, poruèujuæi im da æe svi zauvek nestati iz Hrvatske. Tridesetdvogodi¹nji Mirko odle¾ao je sedam godina i sedam meseci, pre¹ao je granicu Hrvatske i SRJ 29.novembra pro¹le godine. Èetrdesetdvogodi¹nji Marko bio je zatvoren osam godina, a ¹estog decembra 2002. godine ponovo

je video ¾enu i dvoje dece u Novim Banovcima.

Za obojicu, meðutim, sloboda ne znaèi ni¹ta dok jo¹ 58 Srba iz Hrvatske, koji izdr¾avaju dugogodi¹nje kazne za ratne zloèine, zauvek ne napusti Lepoglavu.

Prièa o ovim ljudima, ratnim zarobljenicima iz operacija "Bljesak" i "Oluja", potisnuta je iz javnosti, mada njihov sluèaj - kao I sudbine jo¹ 48 Srba koji su pod istragom ili èekaju na pravosna¾nost presuda za ratne zloèine po zatvorima u Osijeku, Zadru,©ibeniku, Bjelovaru - mo¾e potpuno preokrenuti sliku o graðanskom ratu u Hrvatskoj.

Diplomatska operacija

Oni se oseæaju odbaèenim - èak ih nije htela ni Luiz Arbur, ni njena naslednica na mestu glavnog tu¾ioca Ha¹kog tribunala Karla del Ponte, iako su u Lepoglavi, u dva navrata, 1998. i 2000. godine, zatoèeni Srbi, osuðeni na kazne izmeðu pet i 20 godina, ¹trajkovali glaðu. ®eleli su da ih preuzme Ha¹ki sud, razoèarani zbog pristrasnosti hrvatskog pravosuða. Meðu njima je i "opasni ratni zloèinac", sedamdesetosmogodi¹nji starac Mihajlo Kula¹, osuðen na 20 godina robije. Taj starac se kao partizan borio protiv usta¹a u Drugom svetskom ratu.

Da li æe na¹a dr¾ava privesti kraju proces prebacivanja 106 ljudi u ovda¹nje zatvore, komplikovanu i muènu diplomatsku operaciju koja traje nekoliko godina?

- Ne bismo prstom mrdnuli za njih, kada bismo znali da su oni poèinili ratni zloèin. Ali, lièno

sam o njihovim predmetima razgovarao i sa Luiz Arbur i sa njenom naslednicom Karlom

del Ponte. Obe su posle tih razgovora uputile pisma, najpre Tuðmanovoj, a potom

Raèanovoj vlasti, tra¾eæi da eksperti Ha¹kog suda izvr¹e uvid u predmete i u oba sluèaja

hrvatske vlasti to nisu dozvolile - ka¾e predsednik Dokumentaciono- informacionog centra

"Veritas" Savo ©trbac, koji je istovremeno i struènjak Savezne komisije za humanitarna

pitanja i nestala lica, na èijem èelu je Maksim Koraæ.

Mali Dejton

Naime, na osnovu takozvanog "malog dejtonskog sporazuma", koji su 1995. godine

potpisali ¹efovi diplomatija SRJ i Hrvatske, jugoslovenska strana je preuzela brigu o

zarobljenim, nestalim i poginulim Srbima iz biv¹e RSK. Na osnovu tog sporazuma, podseæa ©trbac, u avgustu 1998. godine, ministri spoljnih poslova dve strane su postigli dogovor o razmeni po principu "svi za sve".

Ovaj sporazum bio je pred realizacijom, ali Hrvati su odustali u poslednji èas jer je Sabor odluèio da u

razmenu ne mogu oni koji su osuðeni za ratne zloèine. Jugoslovenska, odnosno srpsko-crnogorska, strana potencira i dalje princip razmene, ali hrvatska strana se, kratko reèeno, opravdava odlukom Sabora, iz sasvim pragmatiènih razloga - oni vi¹e ne "potra¾uju" nijedno lice iz na¹ih zatvora - poslednja grupa optu¾enih za ¹pijuna¾u u korist Hrvatske, nagla¹ava ©trbac, vi¹e nije kod nas.

Novi traèak nade za osuðene u Lepoglavi predstavlja èinjenica da je na¹a zemlja potpisala Evropsku

konvenciju o transferu osuðenih lica i sa tom èinjenicom su pre dve nedelje upoznati odgovorni u Savetu Evrope. Zatvoreni Srbi verovatno najvi¹e ¾ele prijem na¹e zemlje u SE. Ova konvencija bi omoguæila transfer zarobljenika u na¹u zemlju, a njihove porodice su veæ u Srbiji. I, najva¾nije za zatvorenike: Konvencija predviða moguænost pomilovanja, amnestije ili ubla¾avanja kazne, u skladu sa Ustavom. ©trbac napominje da se transfer ipak mo¾e obaviti i pre nego ¹to Srbija i Crna Gora uðu u Savet Evrope.

- Hrvatska strana se pro¹le godine slo¾ila s tim, ali neophodan je jo¹ jedan va¾an uslov za realizaciju

transfera: da svi zainteresovani imaju jugoslovensko dr¾avljanstvo. Zahtev za dobijanje jugoslovenskog dr¾avljanstva 31. oktobra iz æelija "srpskog bloka" uputilo je 37 zatvorenika, preko ambasade SRJ u Zagrebu. Savo ©trbac predao nam je kopiju te molbe s potresnim tekstom zatvorenika, pisanog latinicom.

Pismo je poslato saveznom i republièkom ministru policije Zoranu ®ivkoviæu i Du¹anu Mihajloviæu.

Nièije dr¾avljanstvo

"...Mi se nalazimo u zatvoru Lepoglava veæ osmu godinu a krivi smo samo zato ¹to smo Srbi... Suðeni smo pod èudnim okolnostima, montiranim procesima, bez uva¾avanja na¹ih izjava i izjava svedoka koje su i¹le u na¹u korist...Na¹e familije su u SRJ, na¹a je ¾elja posle ovog zla da ¾ivimo u Srbiji, podnijeli smo zahtjeve za prijem u dr¾avljanstvo SRJ. Veæina od nas nema nièije dr¾avljanstvo", pi¹e, izmeðu ostalog, u pismu.

Mirko Bosanac i Marko Rniæ dobro se seæaju tog oktobra kada su stavili svoje potpise. Dok ga ponovo èitaju, u kancelariji Save ©trpca, pitaju se ¹ta li je sa tim zahtevom. Oni, sle¾uæi ramenima i paleæi cigarete jednu za drugom, ka¾u da jo¹ nisu dobili nikakav odgovor.

Prema mi¹ljenjima nekih pravnih struènjaka, meðu kojima je i ©trbac, samim zahtevom za dobijanje

dr¾avljanstva na¹e zemlje, kako god se ono zvalo, ispunjen je uslov Evropske konvencije o transferu osuðenih lica.

- To prokleto parèe papira je na¹ san, ovde nas niko neæe psovati, nazivati nas zloèincima, lomiti nam rebra prilikom istra¾nog postupka - ka¾e Mirko.

Na njegovoj prvoj sudskoj raspravi, sudija se èupao za kosu kada je jedan mali¹an, na pitanje ¹ta je tra¾io tamo gde se pucalo, odgovorio: "Èistio sam pu¹ke, a onda pucao na èetnike". Taj sudija je onda vikao na tu¾ioca i pitao ga: "©ta ovo radite, tu¾ioèe", ali ubrzo su ga smenili i postavili sudiju Predraga Dragiæeviæa koji je sve sluèajeve zarobljenih iz operacije "Bljesak" objedinio i zarobljene Srbe osudio za ratne zloèine.

Usred rasprave, èesto je telefonirao u Zagreb zbog konsultacija.

Lov po svetu

Mirko, KV zidar, iz Pakraca, bio je vojnik RSK. Marko, mehanièar iz sela kod Sinja, zarobljen u operaciji "Oluja", takoðe je bio vojnik. Oni tvrde da su osuðeni samo zato ¹to su pripadali ovoj vojsci i zato ¹to su zateèeni u ratnom podruèju. "Naj.... smo samo zato ¹to smo sirotinja, kao ¹to uvek biva, jedan iz Bljeska, jedan iz Oluje". Crnohumorne ¹ale odr¾avaju njihov duh. Prièaju o maltretiranju u zatvorima, le¾anju u bolnici, izvoðenju na la¾no streljanje, kao o neizbe¾noj sudbini. Sada prelistavaju oglase u novinama, tra¾eæi bilo kakav posao.

Prema informacijama "Veritasa", hrvatsko pravosuðe procesuiralo je 4.530 lica, sve za ratni zloèin, od toga - 35 Hrvata. Dok je 58 Srba zatoèeno u Lepoglavi, a 48 u ostalim zatvorima po Hrvatskoj, 4.424 ¾ivi u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj ali, i po celom svetu. "Hrvatska dr¾ava je od marta 2001. godine raspisala meðunarodne poternice za procesuiranim Srbima - pod istragom, pod optu¾bom ili pravosna¾no osuðenih u odsutnosti i od tada je za Srbima raspisano 395 Interpolovih poternica".

Savo ©trbac ka¾e da samo srednja Azija nije pokrivena ovim poternicama meðunarodne policije.

- U toku je sezona lova na Srbe po svetu - poslednji uhap¹eni je u Engleskoj, u novembru pro¹le godine, ali postupak ekstradicije jo¹ traje. U SAD je u septembru pro¹le godine uhap¹en Srbin iz Knina, jedno hap¹enje obavljeno je u Kanadi, ali oni su ga pustili, nisu ¾eleli da ga izruèe Hrvatima. U ©vajcarskoj je takoðe uhap¹ena jedna Srpkinja.

Meðutim, tvrdi ©trbac, problem je ¹to hrvatska dr¾ava nikada nije objavila u celosti spisak onih koje je amnestirala za oru¾anu pobunu, niti je objavila spisak optu¾enih za ratne zloèine. Meðu ljudima koji su procesuirani ima domaæica, èobanica, staraca, onih koji su u sukobima ubili svinju, èak i preminulih pre 1991. godine.

- Na¹e procene su da oko 100.000 Srba trenutno strahuje od ovakvih sudskih procesa, a to znaèi, i od

povratka u Hrvatsku - procenjuje Savo ©trbac.

Hrvatska nije odr¾ala reè

Maksim Koraæ, predsednik Savezne komisije za humanitarna pitanja i nestala lica izjavio je u telefonskom razgovoru za "Politiku" da Srbija i Crna Gora nikada neæe diæi ruke od 106 Srba koji se nalaze u zatvorima u Hrvatskoj.

- U pregovorima sa hrvatskom stranom insistirali smo uvek, i insistiraæemo, da se ispo¹tuje sporazum

ministara inostranih poslova SRJ i Hrvatske o razmeni zatvorenika po principu "svi za sve". Jugoslovenska strana dr¾i datu reè i oslobodila je èak i 17 lica koja su ¹pijunirala u korist Hrvatske - rekao je Koraæ, koji se nalazi u Zagrebu, gde pregovara o penzijama s predstavnicima Hrvatske.

On napominje da je transfer zatvorenika u na¹e zatvore nu¾na, ali ne i zadovoljavajuæa mera jer hrvatska strana nije odr¾ala reè.

Koraæ je takoðe rekao da je Komisija predlo¾ila na¹im nadle¾nim organima da daju dr¾avljanstvo

zainteresovanim osobama, navodeæi da je i njihovom molbom za dr¾avljanstvo veæ ispunjen uslov za

transfer u srpsko-crnogorske zatvore.

Najèuveniji zatoèenik

Stara i tro¹na zgrada, graðena tokom Prvog svetskog rata, najveæi je i najstro¾i zatvor u Hrvatskoj. U tesnim sobama Lepoglave bez sanitarnog èvora i tekuæe vode, sme¹teno je vi¹e osuðenika, tako da su takve uslove èesto kritikovali aktivisti humanitarnih organizacija.

Najgori uslovi su u "srpskom bloku", o¹teæenom jo¹ u pobuni zatvorenika 1991. godine. Osuðenim Srbima za ratne zloèine nije dozvoljeno me¹anje s drugim zatvorenicima, nemaju povlastice kao osuðeni hrvatski graðani - ka¾u Mirko Bosanac i Marko Rniæ, s tim da je posle smene vlasti u Hrvatskoj re¾im prema njima bio ne¹to

bolji.

Lepoglava je i najpoznatiji "komunistièki univerzitet", ¹to su èesto isticali funkcioneri KPJ koji su tamo bili zatoèeni tokom vladavine kralja Aleksandra. Njen najèuveniji zatvorenik je bio Josip Broz Tito, pa je Lepoglava tako u¹la u èitanke druge Jugoslavije.

Zatvor zbog svinje i konja

Baniæ Bogdan iz op¹tine Benkovac, èobanin sa èetiri razreda osnovne ¹kole, osuðen je na osam godina

robije jer je 1991. godine ubio tri svinje i èetiri konja, vlasni¹tvo kom¹ije Hrvata, èime je, prema obrazlo¾enju hrvatskog pravosuða, izvr¹io ratni zloèin protiv civilnog stanovni¹tva.

©trbac ka¾e da je Bogdana posle ¹est godina strogog zatvora amnestirao hrvatski predsednik Stjepan

Mesiæ, iako Bogdan to nije tra¾io. Ni dan-danas mu nije jasno kako je tim èinom uèestvovao u procesu stvaranja velike Srbije.

Aleksandar Apostolovski

Foto L. Adroviæ

11.06.2003.

Predsednik Srbije zajedno,g-din Dragan Miloševi? i g-din Gordan Radenkovi? ?lan

Koordinacionog odbora Kluba privrednika,sa g-dinom Vladom Popovi?em,šefom

predstavništva slovena?ke firme BTC Terminal iz Sežane boravili su u

Topoli.Razlog posete bila je privredna saradnja na relaciji

Srbija-Slovenija.Sadržajni poslovni razgovori obavljeni su u DP Zastava Livnica i

Intercont Commerce sa direktorima Gordanom Markovi?em i Milutinom

Stevanovi?em.Prvi susret konstatovao je realnu mogu?nost saradnje na

proizvodnji i plasmanu doma?ih proizvoda u Sloveniji o ?emu ?e se kona?an

Jug Srbije i Sandzak su neuralgicne tacke .Ima problema i sa Vojvodinom.

Predsednik Demokratske alternative dr Nebojša ?ovi? nagovestio je, prilikom posete opštini Novi Pazar, da bi Vlada Srbije za 2004. godinu mogla da obezbedi dopunu finansiranja za podru?ja juga centralne Srbije.

«Projekat podrške omogu?io bi povezivanje multietni?kih opština koje su nadomak Kosova i Metohije, podizanje standarda, kao i homogenizaciju i harmonizaciju odnosa u tom regionu. Naš zajedni?ki cilj je da oja?amo poverenje i sa?uvamo multietni?nost na ovim prostorima», istakao je dr ?ovi?.

Govore?i o standardima koje je Evropska unija predložila za podru?je Kosova, dr ?ovi? kaže da bi taj paket morao da pretrpi odre?ene korekcije.

«Iako poseduje siromašnu infrastrukturu, Novi Pazar je uspeo da razvije malu privredu, a za slede?u godinu obezbe?ene su strane investicije kao podrška zdravstvu, školstu i vodoprivredi», istakla je predsednik opštine Novi Pazar Vasvija Gusinac.

Tokom posete opštini Novi Pazar, lider DA obišao je i manastir ?ur?evi stupovi.

INFORMATIVNA SLUŽBA DA

PROTEST DUSANU MIHAILOVICU

Zastava Albanije na zgradi Skupstine Opstine Presevo.

Prema medjijma danas je na Dan zastave Albanije, grupa mladih Albanaca stavila

na zgradu Skupstine Opstine Preseva drzavnu zastavu Albanije.I nikom nista.

Gde su nasa policija i vlast?

Odgovoricemo: oni su zauzeti u Beogradu i Srbijui nadzorom navodnih”izdajnika

Srpstva”. Oni zajedno sa grupama kriminalaca vrlo veliki broj nevinih gradjana

terorisu i dalje i zivot im pretvaraju u kosmar.

Gospodine Ministre! Odmah te agise i “zastitnike Srpstva” i “nacije”

posaljite na jug Srbije.ili u Sandzak. Oni su kukavice i nacionalne stetocine i

najobicnije protuve koje zloupotrebljavaju da sabotiraju i slabe naciju i

drzavu.