XXIX. Medjunarodni polozaj zemlje –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

Sustina nase krize se nalazi u medjunarodnoj sferi. Mi smo pali na ispitu iz medejunarodne politike.I potreban nam je popravni. O ovome smo se izjasnili u prethodnim poglavljima.

B.Rezime

Dolazi do postepenog poboljsanja medjunarodnog polozaja nase zemlje, vracanja u medjunarodne struktrure i integracije, podrske medjunarodne zajednice, to se vidi pre svega na Kosovu i na drugim planovima. To je trend koji treba ohrabriti.Potrebna nam je velika umesnost kada se tice Haskog suda, trazenika, stava prema medjunarodnoj zajednici.

Preporucujemo stvaranje tima eksperata koji treba da razradi strategiju medjunarodne politike.

II.Stanje u 2003 godini

Vreme 631, 5. februar 2003.

POLITIKA

Meðunarodni sud pravde:

Parnica za genocid

Za sada je izvesno jedino da Meðunarodni sud pravde nije uva¾io argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na èelu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadle¾nim da raspravlja o tu¾bi BiH, nije bila èlanica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tu¾ena

Na vest da je Meðunarodni sud pravde u Hagu (kako se to oèekivalo i znalo mnogo dana unapred) i zvanièno odbacio zahtev SR Jugoslavije da ponovo razmotri svoju nadle¾nost u procesu koji je BiH pokrenula jo¹ 1993. godine, tu¾eæi SRJ za genocid, u Beogradu su mnogi poèeli da se raspituju za eksperte koji bi umeli da objasne kako su to i koliko dugo Nemci morali da plaæaju ratnu od¹tetu posle Drugog svetskog rata. Posle ove odluke Suda u Hagu – koji, inaèe, sudi samo dr¾avama – uskoro sledi i rasprava o bosanskoj tu¾bi protiv SRJ u kojoj se osim genocida pominje i agresija, a zatim bi na dnevni red do¹lo i utvrðivanje visine ratne od¹tete.

Po nekim procenama, za sada krajnje spekulativnim, sve bi to ovu dr¾avu moglo da staje i vi¹e od stotinu milijardi dolara (agent BiH u ovom procesu Sakib Softiæ tvrdio je nedavno da æe njihov zahtev iæi izmeðu 100 i 350 milijardi dolara). A po¹to je dr¾ava uglavnom ¹vorc, naplata ratne od¹tete bi teoretski mogla da potraje godinama, da se protegne na nekoliko generacija i, po nekim interpretacijama, da stigne navodno jednoga dana èak i do privatnih raèuna graðana SRJ u inostranstvu,

ako vi¹e nema od èega da se naplati (taman su ovih dana upravo neki od najvi¹ih dr¾avnih funkcionera priznali da radije ¹tede u inostranstvu nego kod kuæe).

Sve to, naravno, mogu da budu i (uglavnom jesu) najobiènija nagaðanja jer proces BiH vs SRJ, za koji se ka¾e da posle punih deset godina ulazi najzad u zavr¹nu fazu, zapravo tek poèinje i najverovatnije æe se pretvoriti u jednu dugotrajnu parnicu u kojoj æe se pravnièki argumenti ukr¹tati pre svega oko karaktera sukoba u Bosni – da li se tamo radilo o agresiji ili pre svega o graðanskom ratu.

SKUPI PROCESI: Za sada je izvesno jedino da Meðunarodni sud pravde nije uva¾io argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na èelu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadle¾nim da raspravlja o tu¾bi BiH, nije bila èlanica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tu¾ena. Obja¹njeno je da to ¹to je SRJ primljena u èlanstvo UN-a u novembru 2000.

godine "ne mo¾e imati retroaktivno dejstvo", ¹to su mnogi protumaèili i kao nagove¹taj da bi i krajnja odluka po tu¾bi BiH jednoga dana mogla da sledi sliènu logiku po kojoj politièke promene koje su se u meðuvremenu dogodile ne mogu da menjaju ru¾nu istoriju. Izvesno je, dakle, da se na¹e zlosreæno prisustvo na meðunarodnoj pozornici (naroèito tamo gde se nekome

sudi) nastavlja i da u ha¹kim sudskim pisarnicama le¾e na tone materijala u kojima se reðaju tu¾be, ¾albe i pravnièka tumaèenja ratova na tlu

biv¹e SFRJ.

Do aprila meseca Hrvatska, na primer, mora da odluèi da li æe povuæi svoju tu¾bu protiv SRJ takoðe pred Meðunarodnim sudom pravde, s obzirom na male ¹anse (uprkos nedavnog licitiranja predsednika Stjepana Mesiæa oko visine ratnih reparacija) da se dobije spor u kome se zastupa teza da su zloèini poèinjeni u Hrvatskoj bili zloèini genocida. Sporovi pred ovim Sudom su izuzetno skupi i zato je i pred SRJ (odnosno buduæom dr¾avom) dilema ¹ta da radi sa sopstvenim tu¾bama protiv zemalja NATO-a. I na¹e ¹anse da doka¾emo kako su zloèini NATO-a u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine bili zloèini genocida nisu previ¹e velike.

U prvoj reakciji posle ovonedeljne odluke Meðunarodnog suda pravde bosanski agent Sakib Softiæ je tvrdio da za BiH na kraju ovog sudskog procesa zapravo i nije va¾na ratna od¹teta, veæ presuda u kojoj æe, zbog istorijskih pouka i buduænosti,biti reèeno da je SRJ izvr¹ila agresiju i genocid. Posle saop¹tene odluke, ad hoc sudija ovog Suda profesor Vojin Dimitrijeviæ vi¹e je stavljao naglasak

na èinjenicu da jo¹ ni¹ta nije presuðeno, da su¹tina spora nije ni dotaknuta, da sledi dugo i muèno parnièenje i sugerisao meðudr¾avni, diplomatski dogovor oko plaæanja ¹tete jer svaki dan suðenja u Hagu ko¹ta izuzetno mnogo. Profesor Dimitrijeviæ je ujedno poku¹ao da objasni da BiH i nije tu¾ila SRJ za ratnu ¹tetu. Su¹tina te tu¾be odnosi se na "pomaganje u genocidu" pa æe i sudska matematika koja sledi, u sluèaju presude, iæi za tim da utvrdi kolika je materijalna posledica tog

pomaganja, a ne svih ratnih razaranja. Ovonedeljnu vest iz Haga i novinarska pitanja o tome sledi li to kraj prièe o pojedinaènoj ha¹koj odgovornosti za zloèine poèinjene tokom ratova i umesto toga poèetak prièe o kolektivnoj krivici èitave dr¾ave i naroda, pojedini zvaniènici

u Beogradu doèekali su uglavnom sa komentarom – "ma hajde, ni govora, nije taèno, ko to mo¾e da plati".

OPCIJA "B": Odluka Meðunarodnog suda pravde znaèi istovremeno da bi Beograd odmah morao da aktivira i ha¹ku "opciju B"pripremanu i razraðivanu paralelno sa poku¹ajima "tima A" profesora Varadija da ospori nadle¾nost ovog Suda po tu¾bi BiH. Prema nekim nezvaniènim informacijama, za "opciju B" i suðenje povodom bosanske tu¾be za agresiju i genocid veæ

mesecima se priprema tim kojim rukovodi beogradski advokat Ivan Jankoviæ, inaèe predsednik Centra za antiratnu akciju.

Upravo iz redova mnogih nevladinih organizacija na Jankoviæevu adresu i njegovu javno saop¹tenu tezu da bi SRJ, kao i svaka stranka u procesnoj ulozi tu¾ene, morala da se koristi svim pravnim sredstvima kako bi izdejstvovala da Sud odbaci zahteve tu¾be,

stiglo je poslednjih meseci dosta razlièitih prigovora. Pre svih onaj da je èitav pristup jugoslovenske strane bosanskoj tu¾bi neetièan i pomalo cinièan jer potcenjuje ¾rtve. Iz istih krugova sugerisano je da bi Beograd morao da prizna agresiju i genocid, plati ratnu ¹tetu I paralelno diplomatskim putem poku¹a da smanji u bosanskom zahtevu ono ¹to je moguæe smanjiti i popraviti.

Jankoviæ, meðutim, u svojim javnim nastupima nikada nije negirao srpske zloèine u BiH niti politiku "etnièkog èi¹æenja" koja je tamo voðena. Nije negirao ni to da je SRJ pru¾ala politièku i svakojaku drugu pomoæ i podr¹ku bosanskim Srbima i da je zato odgovorna za njihove zloèine. Ovaj beogradski advokat istovremeno smatra da pravni zastupnici SRJ moraju da saberu I pred Sud iznesu sve pravno relevantne argumente koji relativizuju ili pobijaju navode o genocidu i odbija da takvo postupanje

nazove "fiskalnom ekvilibristikom". To je, po Jankoviæu, i su¹tina prava i zato æe BiH morati da u Hagu dokazuje da je genocida bilo i da je za taj genocid zaista kriva SRJ, ¹to po njemu "nije ba¹ tako lako dokazati kako se èini laicima". U jednoj nedavnoj TV emisiji Ivan Jankoviæ je izneo i utisak da bi bilo kakva presuda po kojoj bi SRJ bila naterana da plati ratnu ¹tetu bila krajnje nepravedna.

Kada je rat poèeo u BiH su na vlasti bili Izetbegoviæ i njegovi nacionalistièki partneri iz redova bosanskih Srba, sada se u ulozi tu¾ioca pojavljuju svi graðani BiH, dok su u ulozi tu¾enog svi graðani SRJ. Ako doðe do presude, dogodiæe se, smatra Jankoviæ, da naknadu ¹tete osim porodica ¾rtava prime i porodice ratnih zloèinaca iz redova sva tri naroda, dok bi u Srbiji,

opet, to na svojoj ko¾i osetili i mnogi koji su se godinama dosledno borili protiv Milo¹eviæevog re¾ima i njegove ratne politike. Dogodilo bi se da prijatelji Jelene ©antiæ

plaæaju od¹tetu prijateljima Radovana Karad¾iæa, a takav rasplet, tvrdi ovaj advokat, bar na prvi pogled ne deluje pravièno.

Ovakvi stavovi u Jankoviæevom NGO okru¾enju i pojedinim beogradskim intelektualnim krugovima nazvani su, inaèe, èistom besmislicom i odbaèeni kao neprihvatljivi.

Ono ¹to se svakako sve te¾e mo¾e progla¹avati "besmislicom" jeste uticaj zbivanja u Ha¹kom tribunalu u kome se sudi za ratne zloèine na odluke Meðunarodnog suda pravde. Iako se radi o dve meðusobno nezavisne institucije, èije presude ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze (u jednom se odgovara za individualnu krivicu, u drugom se spore dr¾ave), te¹ko je

poverovati da æe Meðunarodni sud pravde odbaciti bosansku tu¾bu protiv SRJ ako je Ha¹ki tribunal pre toga u vi¹e procesa utvrdio da je genocida bilo.Da bi postojao genocid, moraju naime postojati i konkretne presude, a onda bi se na osnovu toga lak¹e moglo dokazati da je pokojna Jugoslavija odgovorna za podsticanje, pomaganje ili uèestvovanje u ratu na teritoriji BiH.

U Ha¹kom tribunalu genocid je za sada pomenut u presudi generalu Vojske RS Radoslavu Krstiæu (dodu¹e, presuda jo¹ nije pravosna¾na). Mi¹ljenja struènjaka o moguæem uticaju te presude na proces koji se vodi pred Meðunarodnim sudom pravde po tu¾bi BiH su razlièita – jedni istièu da se u toj presudi nigde ne pominje Jugoslavija, dok drugi smatraju da to i nije toliko

va¾no s obzirom na to da je pomenuto ne¹to drugo, a to je da se u Bosni radilo o "meðunarodnom sukobu". U procesu koji sledi bosanska strana pozivaæe se, naravno, i na priznanje biv¹e predsednice RS Biljane Plav¹iæ, koja je u pismenoj formi priznala da su JNA

i MUP Srbije èinili brojne zloèine u BiH i da su srpski lideri (Milo¹eviæ, Karad¾iæ, Mladiæ, Kraji¹nik) bili sasvim svesni kako æe trajno pomeranje stanovni¹tva, verski i etnièki progon zahtevati upotrebu sile. U procesu koji se trenutno u Hagu vodi protiv Slobodana Milo¹eviæa jo¹ se nije stiglo do Bosne, a u tom delu optu¾nice biv¹em predsedniku SRJ na teret se stavlja upravo

genocid. Tu¾ilac æe pred Meðunarodnim sudom pravde sa zadovoljstvom potegnuti i pismo koje je sam Milo¹eviæ poslao javnosti posle 5. oktobra i optu¾bi novih vlasti da je stari re¾im bio sklon finansijskim proneverama, a u kome je tvrdio da je "deo novcaoti¹ao i na finansiranje Vojske RS".

N. Lj. Stefanoviæ

Goran Svilanovic ..... Clanstvo u SE prvi korak ka ulasku u EU ..... 31. mart 2003. ..... Ministar

inostranih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Goran Svilanovic izjavio je danas da ce clanstvo drzavne

zajednice u Savetu Evrope (SE) biti prvi korak za ulazak zemlje u Evropsku uniju (EU) u narednih

nekoliko godina. "Pred nama je dugotrajan put, ali on ne moze da bude predjen ako se najpre ne

napravi ovaj prvi korak - ulazak u najstariju evropsku organizaciju", rekao je Svilanvoic pred poslanicima

Skupstine Srbije i Crne Gore, koja danas razmatra zakon o ratifikaciji Statuta SE. >>>>>

Goran Svilanovic ..... Verovatno brza promena Zakona ..... 29. mart 2003. ..... Sef diplomatije

Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic izrazio je veceras uverenje da bi savezni Zakon za saradnju sa

Haskim tribunalom za ratne zlocine "brzo" mogao da bude promenjen. Osvrcuci se na sinocnju

inicijativu DOS-a da se iz Zakona izbrise clan koji onemogucuje potpuno izrucenje okrivljenih Haskom

sudu, Svilanovic je agenciji Beta rekao da bi taj predlog mogao da bude usvojen u Savetu ministara

drzavne zajednice vec za nekoliko nedelja.>>>>>

SAOPSTENJE ZA JAVNOST

3. april 2003.

Gradanski savez Srbije cestita svim gradanima Srbije i Crne Gore prijem u punopravno

približila punoj integraciji u evropske politicke tokove. Nepodeljena podrška svih naših

evropskih prijatelja naporima da se ukljucimo u ovu sveevropsku organizaciju jasan je

uspešnije. U teškoj situaciji nastaloj posle ubistva premijera ?indica ovakva podrška

nam još više znaci i i dokazuje nam da je politika koju smo izabrali ispravna i da u

Ovaj dan doživljavamo kao trenutak satisfakcije i izražavamo zadovoljstvo zbog

ostvarivanja veoma važnih programskih ciljeva stranke - vladavine prava i punog

poštovanja ljudskih prava i istovremene brze integracije u medunarodne institucije.

Sigurni smo da je ovo znak priznanja kvalitetu i brzini reformi u našoj zemlji koji ce

nas još snažnije povezati sa našim evropskim i svetskim prijateljima a gradanima

Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i predsednik Gradanskog saveza Srbije

Goran Svilanovic potpisao je danas u ime SCG i izjavu o prihvatanju Evropske

konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovaj medunarodni ugovor

Njegovom ratifikacijom gradanima Srbije i Crne Gore omogucava se još bolja i

efikasnija zaštita osnovnih prava i sloboda kroz mehanizam Evropskog suda za

ljudska prava.

konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda objavljuje tekst Konvencije u

prevodu Beogradskog centra za ljudska prava.

Konvencija >>>>>

>>>

MI U SAVETU EVROPE

Dana 3. aprila 2003. godine nasa zemlja, ako tako ne¹to mo¾e da se ka¾e (kako ono be¹e da se ona sada zove: "Srbija i

Crna Gora" ili "Dr¾avna zajednica Srbije i Crne Gore"?) primljena je sveèano u Savet Evrope. Uz prisustvo najvi¹ih zvaniènika

te na¹e nazovi dr¾ave na èelu sa Stjepanom Mesiæem II (pardon: Svetozarom Maroviæem)(1) i Saveta Evrope,uz himnu "Hej

Sloveni!" i podizanje na jarbol trobojke biv¹e Savezne Republike Jugoslavije. Zatim je usledila Betovenova "Oda radosti" ¹to bi

valjda trebalo da bude neka himna Evrope! Na kraju ove srceparajuæe ceremonije Valter ©vimer, generalnisekeretar SE,

rekao je na srpskom: "Srbija i Crna Goro – dobro do¹li kuæi!". Kao, eto, mi pobegli iz Evrope pa se vratili! A,

ustvari, taj isti Savet Evrope je punih dvanaestak godina bio na èelu kampanje satanizacije srpskog naroda i razbijanja u

krvinjegove dr¾ave, ne dozvoljavajuæi mu da bude u Evropi gde je oduvek bio i koju je toliko puta krvlju branio od azijatske

islamske najezde.

Sada su u toj najstarijoj evropskoj organizaciji – osnovana 1949. godine – sve evropske dr¾ave, osim Belorusije i Monaka.

Tu su èak i Rusija i sve biv¹e republike Sovjetskog Saveza (osim Belorusije) koje su postale nezavisne dr¾ave,ukljuèujuæi i

one koje geografski nisu u Evropi(!).

®elim odmah da naglasim da nemam ni¹ta protiv da budemo u evropskoj organizaciji koja bi bila po meri svih Evropljana,pa

makar se ta organizacija i zvala Savet Evrope. ©tavi¹e, kada je Jugoslavija bila okrenuta takozvanom "Pokretunesvrstavanja"

bio sam uvek sa onima koji su smatrali da Jugoslavija treba da bude "u Evropi", a ne u nekakvoj organizacijivanevropskih

dr¾ava nerazvijenog dela sveta u kojoj su dominirale islamske zemlje, zbog èega sam imao probleme."Nesvrstanost"je bila

èista ludost onog zagorskog polupismenog "dundeka" i diktatora. Dodu¹e, tada je SE bio ne¹to drugonego ¹to je on to danas, ili

smo mi bar tada verovali da je u njemu normalan svet koji po¹tuje Povelju Ujedinjenih nacija,

meðunarodno pravo, Helsin¹ku poveelju...

Pa, sada kada smo u njoj valjda je red da se ne¹to vi¹e ka¾e o toj organizaciji; i ¹ta time dobijamo, a ¹ta gubimo.

Osnovno je da se ima na umu da je reè o najideolo¹kijoj organizaciji novog svetskog poretka, zasnovanoj na ideologiji

"demokratije" i "slobodnog tr¾i¹ta". Verovatno je u tome ekstremnija od Fukujame koji je obznanio "kraj istorije" jer je,

eto,bo¾e moj, filozofija liberalnog kapitalizma jedina moguænost ljudske egzistencije. Moguænosti alternative su iskljuèene!

Onikoji su verovali da Rusija mo¾e da ponudi neku alternativu napustili su svaku nadu jer je i ona u¹la u ovu organizaciju kuda

suje gurnuli Gorbaèov, Jelcin i Putin , a kao dr¾ava se prvi puta u istoriji povukla potpuno sa Balkana (poslednje ruske trupe

napu¹taju SFOR u Bosni i KFOR na Kosovu i Metohiji) i prepustila ga EU, SE, OEBS-u, NATO-u... U takvoj

situaciji,naroèito nakon ¹to ovih dana bude potpuno okupiran i Irak, zaista druge alternative nema nego "prihvatiti politièku

realnost",kako nas ubeðuje na¹a politièka vrhu¹ka. Zbogom alternative, zbogom tradicija, zbogom SPC, zbogom nacionalno

oseæanje,zbogom sve ¹to je bilo na¹ identitet, zbogom dr¾avni i nacionalni suverenitet...To je situacija na op¹tem planu.

Kada je reè o u¾em planu, treba odmah naglasiti da iako je ta organizacija kao ozebao sunca pozdravila "Srpsku

oktobarsku revoluciju" od 5. oktobra 2000. godine, hap¹enje i "isporuèivanje" Slobodana Milo¹eviæa Hagu da je taj isti

Milo¹eviæ podneo molbu za prijem SRJ u tu organizaciju (19.3.1998). To je zaista prilièno èudno kada se ima u vidu ne samo

izrazito neprijateljski stav ove organizacije prema onom ¹to se uobièajeno zove "re¾im Slobodana Milo¹eviæa" i njemu

lièno,nego i neèasna i kriminalna uloga koju je ona imala u krvavom razbijanju SFRJ. Poput EZ (EU), KEBS (OEBS),

NATOpakta, SAD i drugih antijugoslovenskih i antisrpskih du¹mana ta organizacija se isticala u smi¹ljanju i podsticanju zloèina

protiv

na¹eg naroda i na¹e dr¾ave, naroèito u krvavom razbijanju SFR Jugoslaije i podsticanju i odobravanju agresije NATO

pakta.Dakle, jasno se vidi da je postojao i da postoji jedan centar iz kojega se diriguje antisrpstvo i antijugoslovenstvo.

Ipak, u be¹èa¹æu je èak bivala nedosti¾na. Kao primer navedimo da je Skup¹tina Saveta Evrope odr¾ane sredinom maja

1994. u Var¹avi na njenoj mapi Evrope teritorija SR Jugoslavije bila predstavljena kao bela mrlja podeljena na èetiri dela! Evo

jo¹ nekoliko njenih "bisera" u odnosu na nas:

- U debati u Parlamentarnoj skup¹tini 24. juna 1998. o Kosovu i Metohiji je raspravljano kao da je to njegova kolonija,

a ne deo suverene dr¾ave, SR Jugoslavije.

- A 29. marta 1999, dakle kada je ageresija na Jugoslaviju bila u punom jeku, ovi zlikovci ni jednom reèju u debati ne

osuðuju ovu agresiju veæ ponavljaju besmislene opotu¾be protiv Jugoslavije, hvaleæi na sav glas nepostojeæi "agreement of

Rambouillet".

- 27. aprila 1999. ponovo odobravaju agresiju na Jugoslaviju u debati u Skup¹tini.

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Posle krajnje neargumentovanih obrazloženja mnogih naših politi?kih ?eknika i privrednika povodom zloupotreba u izvozu

še?era,

što samo po sebi može da proizvede ozbiljne posledice. Pri?a se ponavlja i povodom nalaza komisije UN o nedozvoljenom

izvozu

trgovci-pojedinci. Kao da se radi o klikerima ili krompirima, a ne o naoružanju ?iju proizvodnju i promet svaka organizovana

država

drži pod naj?vrš?om kontrolom.

Socijaldemokratija poziva sve nadležne državne organe da se urazume i ne poigravaju sa autoritetom SCG. Evropa i svet

ne?e

predugo trpeti našu površnost, neozbiljnost i neodgovornost. Šta ako nas sutra-prekosutra ponovo zadese sankcije? Ko ?e za

to biti

odgovoran država ili nesavesan trgovac-pojedinac?

U Beogradu,

07.05.2003.god.

Informativna služba

Socijaldemokratije

Beograd, 7. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDEMOKRATIJE

SAOPŠTENJE - STAVOVI

Ostaju?i dosledna stavu da je o?uvanje zajedništva Srbije i Crne Gore vitalni interes svih njihovih gra?ana, SD poziva sve

li?nosti na

Ako su zemlje Evropske unjije, nekada s još ve?im me?usobnim razlikama od onih koje prate Srbiju i Crnu Goru, uspele da

spremnosti da se slede integrativni procesi na koje se samo verbalno pozivamo, a ne u razlikama ekonomskih sistema i interesa

koje se ne bi mogle prevazi?i.

Ulazak u Evropsku uniju bi?e nedostižan san, ako se nastavi sa dosadašnjim ponašanjem.

Beograd, 15. maj 2003. godine

INFORMATIVNA SLUŽBA SOCIJALDE

Pokret za zastitu ljudskih prava (http://solair.eunet.yu/~pokret/pokert.html)

21.7.2003 godine

Podrzavamo ulazak nase zemlje u EEZ 2007 godine.

Prema zvanicnim izvorima iz Vlade nase zemlje, nasa drzava bi tebala da bude primljena

u punopravno clanstvo EEZ 2007 godine ukoliko ipunimo sve predvidjene uslove.

Nas ulazak u EEZ bi znacio izlazak iz tunela i spas za nasu zemlju i naciju. To je sansa

koja se retko pruza i treba sve uciniti da je iskoristimo.

Ulazak u EEZ znaci ulazak u Evropu, demokratski svet, u kruzok najnaprednijih i

najslobodnijih, najbogatijih zemalja, krug privilegovanih i najjacih zemalja na planeti.

To oznacava ogromna premucstva i dobit za nasu zemlji i naciju, to je ostvarenje naseg sna

,ali u isto vreme ima i zamki bremenitih nekim povodnim hridima.

Preimucstva su: ulazak u kruzok bogatih i mocnih, privilegije koje su dobijaju od toga,

usvajanje medjunarodnih standarda i propisa koji garantuju napredak, racinalnost odluka,

optimalnu produktivnost, ekonomicnost, rentabilnost, evropske propise i sudstvo,svetski

nivo obrazovanja, kulture, nauke, privredjivaja, medija, itd. Jednom recju ukoliko zaista,

ne samo na papiru nego u praksi, se uklopimo u svetske norme i standarde mi cemo vrlo

brzo poceti da napredujemo na svim nivoima i postacemo zdrava i prosperitetna nacija i

drzava. Da bi to bilo moguce potrebno je da svako od nas pocne da obavlja svoje zadatke na

radnom mestu, u obrazovanju, na javnom mestu, u sudu, u porodici, na ulici, u prevozu,

sudije, policajci, drzavnici, i sve ce brzo poceti da se popravlja.

Potrebne su korenite promene u nama samima. To je proces koji zahteva veliki napor i

sinhronizovanu akciju nacionalnog i licnog preporoda. Ali je to moguce, pogledajmo Tursku,

koja je Azija, oni su krenuli uveliko tom stazom, a mi �pusto tursko�smo iako smo u Evropi

jos uvek gori od azijskeTurske., danas su mnoge azijske nacije veci evropejci od nas.

Ali ukoliko udjemo u EEZ na papiru a u stvarnosti se nastavi sa sadasnjim pogresnim

postupcima u svim mogucim oblastima i ne eliminisu se nakaradni i pogresni koncepti koji su

svesno godinama, decenijama, bili ugradjiavni na svim nivoima, nasa jedinstvena

sansa spasa ce biti prokockana, i m cemo biti zavek i definitvno gurnuti u truljenje i

rastakanje, bicemo zvanicno u EEZ a nama ce se potsmehivati zapadno evropske kucne

pomocnice i bicemo roblje i parije Evrope i razvijenih zemalja.

Zato podrzimo Vladu, budimo slozni i jedinstveni, udruzimo se svi, nasa SPC, Dinastija,

SANU, Univerzitet, nauka, medija, obrazovanje, kultura, zdravstvo, politicke stranke i

NGO, sindikati,ravnopravno Srbi i sve druge etnicke i verske grupe u nasoj zemlji

pobedimo neprijatelja u nama samima koji nas nagoni da se ponasamo iracionano i da ne

obavljamo svoje zadatke kako treba, krenimo napred ka spasu i napretku.Tako cemo pobediti

i strane i domace sabotere.

Pozivamo Evropu i SAD da nas podrze , tako ce nas narod povratiti ozbiljno poljuljano poverenje u medjunarodnu zajednicu..

Blazo Popovic

Четвртак, 10. јул 2003.

Актуелна власт све више се понаша попут претходног режима јер земљу гура у

неспоразуме са светом и нову изолацију.

То потврђује и, накнадано повучена, одлука власти да из Србије протера Џејмса

Лајона, директора Међународне кризне групе за нашу земљу, бојкот пријема у

америчкој амбасади највиших државних функционера због изјава амбасадора

Монтгомерија о притисцима на независне медије, извоз оружја у државе под

ембаргом Уједињених нација и недозвољена продаја шећера у земље Европске

уније.

И док званичници говоре о приближавању Србије Европској унији, њихови

поступци нас удаљавају од развијеног и демократског света.

Поздрављамо одлуку америчке администрације о нормализовању трговинских

односа Србије и САД. Нажалост, непостојање одговарајуће правне и економске

регулативе у Србији и даље онемогућава директне стране инвестиције без којих

нема убрзаног привредног раста и отварања нових радних места.

СПО сматра да су добри односи са САД од стратешког интереса за нашу државу и

да ће то бити једно од приоритетних питања нове владе Србије која ће бити

формирана након ванредних парламентарних избора.