XXV.Dijaspora –Godisnji izvestaj za 2003 godinu
I.A.Uvod
B.Rezime
Predocavamo jos jednom jednu sustinsku stvar: DIJASPORA JE OGROMNA UNUTRASNJA REZERVA KOJA UKOLIKO JOJ SE PRISTUPI KAKO TREBA MOZE NASU ZEMLJU IZVESTI IZ KRIZE. Treba toga da postanemo svesni, da se tome okrenemo i da naucnim racionalnim metodima ovu unutrasnju rezervu aktiviramo.
Ali nema pravih rezultata.
Hteo bih da ukazem na nekoliko cinjenica:
-nova demokratska vlast je veliki napredak, novi zvancnici su iskreni patrioti i vrsni
strucnjaci.Uprkos svega nema stvarnih pomaka na ovome planu.
-Postoje i dalje uprkos pobede demokratije izvesne odbojnosti u zemlji na pojedinim
nivoma prema Dijaspori. U prethodnom komunistickom periodu Dijaspora je bila vidjena kao leglo
neprijateljske emigracije, i rezim joj nije dozvoljavao da se vrati, sumnjicio je,
zavadjao,progonio . I sada ima odbojnosti i sprecavanja Dijaspore da se poveze sa Maticom. Ima
i drugacijih obrazlozenja sada: navodno Dijaspora je vrlo brojna, bogata, strucna, sa jakim
vezama, mogla bi biti trojanski konj, da udje u zemlju i da preotme sve komande vlasti, ojaca,
bude najbogatija, najmocnija. sto bi navodno ugroizilo sadasnju vlast.
-Ovakav odnos prema Dijaspori je delo neznalica i sabotera jer se time opstruira sustinski
doprinos Dijaspore Matici. I blokira da se ova ogromna unutrasnja rezerva animira.
- Jos uvek nisu demontirane one snage koje su nas dovele u ovu krizu, one zele da nastave
opstrukciju.
-postoje i dalje duboke komunikacione barijere izmedju Dijaspore i Matice.,iako zivimo u
vreme PC. Ne poznaju se dovoljno, Dijaspora nema pojma o mnogim stvarima koje se ovde
desavaju, zivimo u drustvu izolacije, neznanja i zivota bez dovoljnih komunikacija sa drugima,
a kada se ne znaju dovoljno onda je to pogodno da se razvijaju lose procene. Potrebno je da se
bolje upoznaju. Narocito kada se radi o postovanju ljudskih prava, sudstvu, itd, zrtve
bezakonja imaju svoje bliske srodnike van zemlje koji o njihovim stradanjima nemaju pojma.
Dijaspora je zrtva nepostovanja njenih ljudskih ptrava. Jer je onemogucena da se vrati i
pomogne svojoj Matici.
-postoje i dalje lose procene
-opstaje nesloga jer su Srbi i dalje podeljeni, vrlo su slozena skupina sto se tice
politickog misljenja, obrazovanja, svesti, stanja duha, drustvenog polozaja, geografskog
podrucja odakle poticu, otuda razlicita vidjenja, ciljevi, motivi i strategije borbe. Treba
poraditi da se sloze, jer bez toga nema napretka. Zemlja je podeljena, poistoje podele i u
Dijaspori i na relacijama Dijaspora-Matica., u vlasti ovde.,medju regijama.
-isprofilisala je se nova svest i novo stanje duha. Na ovome skupu se to sada jasno vidi, o
znacaju Dijaspore, i o znacaju saradnje Dijaspore i Matice. To je veliki novi kvalitet.
-nazire se nova presudna uloga Dijaspore koju treba inaugurisati, i sve uciniti da
Dijaspora ne bude vise unutrasnja rezerva nego stvarnost u preporodu nase zemlje i nacije.
--stanje u zemlji je i dalje tesko, nema znacajnih pomaka u postovanju ljudskih prava i
standardu zivota vecinie.
Predlazemo sledece ciljeve:
- potstaknuti drzavne organe da optimalno rese pitanje i prava glasa dijaspori da glasa u
konzularnim predstavnistvima a ne da dolazi u zemlju, (jer je to daleko i skupo), resiti
pitanja drzavljanstva, pasosa, omoguciti dijaspori da investira, ucestvuje u privatizacijama,
da se vraca, razvijati obrazovanje van zemlje.,spreciti asimilaciju ,jacati sve moguce veze i
saradnju Dijaspore i Matice,omoguciti dijaspori da svojim kadrovima i znanjem pomogne Maticu,
informisati Dijasporu o stanju u zemlji. Razvijati slogu u ispravne procene.
Smatram da treba formalizovati ove ciljeve, da ne budu reci na papiru koje ce posle skupa
biti i zaboravljene, ili pokrenute samo delimicno i povrsno. Treba postaviti precizne ciljeve,
napraviti plan akcija , dati zadatke i napraviti rokovnik sa zaduzenjima., treba snaznije
racionalizovati donosenje odluka u ovoj kljucnoj oblasti. Ukoliko se tako ne postupi, doci ce
do novih gubitaka dragocenog vremena.
Zalazemo se za slogu dijaspore.G.Nikola Janic iz Svedske je pokrenuo.inicijativu sa USDE da objedini dijasporu. U isto vreme KSE iz Francuske je izrazio slicnu pretenziju. Nazalost, nije doslo do sloge .G.Nikolu Janica poznajemo odlicno kao iskrenog borca i toliko puta posvedocenog patriotu. Ne shvatamo zasto KSE odbija ad saradjuje sa USDE I Nikolom Janicem koji objedinjava vrlo brojnu bazu.Porucujemo da USDE i KSE saradjuju na objedinjavanju dijaspore, i da svaka od ove dve organizacije igra takvu ulogu i ucestvuje u odlucivanju u zavisnosti od brojcanog sastava baze.
II.Stanje u praksi u 2003 godini
LIGA ZA O?UVANJE I NEGOVANJE SRPSKIH TRADICIJA
KULTURNE I DUHOVNE VEZE S DIJASPOROM
Namera je da se zaštiti srpski etnos u zemlji i inostranstvu
Liga za o?uvanje i negovanje srpskih tradicija osnovana je u Beogradu s
namerom da doprinese obnovi i razvoju srpske tradicije u oblasti duhovnosti,
kulture i umetnosti, kao i uspostavljanju pokidanih veza izme?u matice i
dijaspore, rekao je predsednik Lige Milija Cvetkovi?.
Povodom obeležavanja slave Lige Svetog Save, nj
en predsednik je naprigodnoj sve?anosti rekao da je ta vanstrana?ka organizacija pravno utemeljena
još prošle godine, s namerom da Srbe u zemlji i inostarstvu vrati veri, kao
neraskidivom delu srpskog identiteta i nacionalnog bi?a.
– Imamo ambicije da postepeno uspostavimo kulturne i duhovne veze s
našom dijasporom, kao i da povežemo razjedinjene organizacije naših iseljenika
u svetu, u nameri da o?uvamo i zaštitimo srpski etnos u zemlji i inostranstvu –
naglasio je Cvetkovi?.
Dijaspora je ocekivala da posle pobede demokratije oktobra 2000 godine bude najzad reintegrisana. To se nije desilo.Postoji i dalje odbojnost prema dijaspori.
KAKO UJEDINITI DIJASPORU I MATICU
Povratnici i "èuvari plamena"
Junski sastanak eksperata srpskog porekla iz celog sveta u re¾iji Grupe eksperata za prosperitet
Srbije
Amerièki advokat srpskog porekla, èetrdesetogodi¹njak koji iza sebe ima zavidnu karijeru u viðenim firmama kakve su "Prajs Voterhaus" ili "Ju-Es-Ejd", odluèio je da pokrene biznis i u otad¾bini svog oca, pa je rukovoðen time zakupio poslovni prostor na beogradskim Terazijama. Da bi ovekoveèio taj trenutak, fotografisao se ispred ofisa i ne sanjajuæi da je tim gestom zatvorio srpski krug posle vi¹e od ¹est decenija.
Njegov otac se slikao na Terazijama daleke 1937. godine, kada je bio student tehnike, upravo ispred zgrade u kojoj danas njegov sin ima kancelariju. Èovek koji je roðen u Èikagu i posle èetiri decenije stigao u zemlju iz koje potièe govori srpski sa amerièkim naglaskom, ali svakim danom sve bolje, sreæan je ¹to je ovde, pokazujuæi kako se ljudi vraæaju korenima I dokazujuæi koliko ¾ele vezu sa svojom zemljom.
Sve vi¹e ih se vraæa
Profesor na Fakultetu organizacionih nauka dr Jovan Filipoviæ, savetnik srpskog
premijera i prvi èovek Grupe eksperata za prosperitet Srbije, poznatije kao GEPS, koji je
deo ¾ivota proveo u Americi, gde je doktorirao i magistrirao, isprièao je ovu prièu kao
autentièno svedoèanstvo o svom drugaru iz detinjstva, slikovito doèaravajuæi ono ¹to je
ovda¹njoj naj¹iroj javnosti mo¾da nedovoljno oèigledno.
- Sve je vi¹e mladih i mladomisleæih ljudi koji se vraæaju ili su na neki drugi naèin prisutni
u ovom na¹im tokovima. Oni tra¾e mesto pod suncem, neki su shvaæeni, neki nisu, ali je
èinjenica da ih je nekoliko stotina samo u Beogradu - istièe Filipoviæ i podvlaèi da u bazi
podataka kojima raspola¾e GEPS ima oko 400 imena "povratnika". Ovim podatkom na¹
sagovornik nas uvodi u bogatstvo zanimljivih pojedinosti i detalja kojima se ilustruje napor
GEPS-a da proces pribli¾avanja eksperata iz dijaspore i matice odradi kao kljuènu stvar
u svom anga¾ovanju.
- Najvi¹e nas interesuju oni ljudi tamo koji ovu zemlju posmatraju kao partnera i oni odavde koji ljude iz rasejanja vide kao ravnopravne i dobrodo¹le. Deo smo istog sistema, samo je pitanje kako sve to umre¾iti.
Ne delimo ljude na ekspertsku dijasporu i maticu, veæ je ideja da se stvori jedinstven ekspertski korpus koji æe nas posredstvom novih tehnologija, zbog kojih smo se ra¹trkali, opet povezati. Donacije su za stare i bolesne, za decu bez roditelja, a za ljude sposobne da rade potrebno je partnerstvo - obja¹njava Filipoviæ i napominje da u tom jedinstvenom ekspertskom korpusu valja uoèiti jo¹ dve grupacije: pored povratnika, i struènjake koji su u zemlji ostali da bi oèuvali struku i nauku, zbog èega im pripada titula "èuvara plamena", i ljude koji su napolju i dragoceni su, jer su pokupili zanimljiva i korisna praktièna iskustva.
Rukovoðen èinjenicom da bez "èuvara plamena" nema uspeha u postizanju ciljeva GEPS-a, na¹ sagovornik
podvlaèi:
- Svaki poku¹aj da neko stvori animozitet izmeðu, uslovno reèeno, ove dve inaèe vrlo kompatibilne grupe je sulud i mi razlike meðu njima "peglamo", svesni da su one dobre i dragocene.
Ideja o osnivanju GEPS-a je roðena poèetkom devedesetih na jednom od velikih amerièkih univerziteta, kada je grupa na¹ih studenata "telom tamo, a du¹om ovde" prelistavajuæi knjigu "Beograd na dlanu" ma¹tala o tome ¹ta æe sve promeniti u svom gradu i zemlji samo kada se vrati. Dobar broj njih se stvarno posle nekoliko godina skrasio u Srbiji i zajedno sa ekspertima iz
otad¾bine osna¾io ideju i stvorio GEPS.
Pet hiljada eksperata
- Sredinom juna ove godine GEPS æe organizovati znaèajnu manifestaciju koja æe trajati nedelju dana i koja æe okupiti u velikoj sali Centra "Sava" 4.500 ljudi najrazlièitijih profila iz matice i dijaspore. Svi oni koji ne¹to znaèe trebalo bi tih dana da budu sa nama, jer hoæemo da te nedelje iz Centra "Sava" zraèi pozitivna stvaralaèka energija, da Skup¹tina GEPS-a promovi¹e ekspertski esnaf i ljude koji su ne¹to napravili u svojoj profesiji, bez obzira na to da li je reè o profesorima,
menad¾erima, sportistima, umetnicima ili mladim poljoprivrednicima. Neko porodi deset hiljada beba, neko postigne deset hiljada ko¹eva za reprezentaciju, a neko zaseje hektare zemlje. Sve te ljude hoæemo da uèinimo prisutnijima u medijima I dru¹tvu, da im ovde omoguæimo kontakte koji su im potrebni... Za sve to imamo punu podr¹ku vlade Srbije - ka¾e Filipoviæ
o jednom od najkonkretnijih projekata za povezivanje na¹ih struènjaka ma gde oni ¾iveli, uz napomenu da "tra¾i stvari koje æe brisati razlike izmeðu matice i dijaspore, a ne one koje æe ih podvlaèiti".
Prema raspolo¾ivoj bazi podataka, u svetu je veæ registrovano vi¹e od pet hiljada struènjaka na¹eg porekla.
Svima njima æe biti upuæen poziv za junski randevu eksperata u Beogradu. Prema Filipoviæevim reèima, oèekuje se da ovaj broj bude vi¹estruko veæi.
- To su ljudi koji mogu najvi¹e da doprinesu na¹em razvoju i ja oèekujem da æe to uspeti. Prvo, zbog toga ¹to su ljudi iz GEPS-a povezani motivaciono, idejama i projektima, a ne èlanskim kartama. Zatim, mladi su otkrili svoje poreklo, shvatili su da su deo naroda koji je mnogo propatio, ali i koji se ponosi mnogim stvarima, pa imaju sa èim da se identifikuju. I nikako ne na kraju, ova zemlja postaje veliki manevarski prostor za biznis u kome mladi srpskog porekla nalaze interes - obja¹njava na¹
sagovornik.
U projektu GEPS-a je sadr¾ano mnogo toga ¹to pokazuje kako se mudro i pametno mo¾e ostvariti jedinstvo I kompatibilnost eksperata iz matice i dijaspore.
- Ako sve zahteve za bolje odnose na ovoj relaciji svedemo na mikroplan, a ne na "visoku politiku",
uspeæemo da "omiri¹emo" jedni druge, da razgovaramo, upoznamo jedni druge po imenu, pa æemo na bazi svih tih kontakata moæi da gradimo i re¹enja za one stvari kojima smo sada nezadovoljni - veli dr Jovan
Filipoviæ.
Radivoje Petroviæ
Foto: A. Vasiljeviæ
USKRSNJI SUSRETI DIJASPORE I OTADZBINE 2003.
Beograd, februara 2003.
Postovani,
Pred nama su novi Uskrsnji susreti dijaspore i otadzbine, koji ce se odrzati u Beogradu, od 28-30.aprila. I ovoga puta okupicemo nase poslovne ljude, lekare, inzenjere, predstavnike nasih najznacajnijih organizacija u svetu i istaknute predstavnike srpskog naroda u rasejanju, sa zeljom da se osvrnemo na ono sto je ucinjeno na povezivanju naseg naroda u rasejanju i matici i
da najvisim zvanicnicima drzave ukazemo kako ubuduce treba graditi te odnose, na zadovoljstvo svih.
Proteklih godina, nazalost, nedovoljno je ucinjeno na povezivanju naroda u rasejanju sa maticom. Mnogi zahtevi dijaspore ostali su neispunjeni. Pitali smo se ima li razloga za nova okupljanja. Zakljucili smo da su nam susreti ipak potrebni. U to su nas uveravali i predstavnici nase crkve i drzave. Zvanicnici vlasti su nam preneli da posle konstituisanja nove drzave predstoji bavljenje dijasporom i resavanje njihovih problema.
Inicijator i ovih susreta je Asocijacija «Srpska veza», nevladina, nestranacka i neprofitna organizacija. Na prethodnim manifestacijama “Srpska veza” se potvrdila kao dobar organizator ovakvih okupljanja, te se s pravom ubraja medju nase najznacajnije organizacije koje se bave nasom dijasporom.
Suorganizator Uskrsnjih susreta dijaspore i matice je Savezna privredna komora, Srpska pravoslavna crkva u Australiji i njen Srpski pravoslavni koledz “Sveti Sava”, iz Sidneja. Pridr¾ila nam se i Srpsko – Americka komora u Americi, a ocekujemo da ce to uskoro uciniti i mnogi drugi.
Najlepse Vas molimo da informaciju o susretima prosledite i drugima. Ukoliko ste spremni da nam se pridruzite prijavu o Vasem ucescu popunite i ODMAH nam dostavite, posredstvom Interneta, na nas web site www.srpskaveza.org.yu
Radujemo se susretu sa Vama. Do vidjenja u Beogradu!
Za Koordinacioni odbor Susreta
Akademik prof.dr Dragan Nedeljkovic
Miodrag Nikolic, Potpredsednik Privredne komore Jugoslavije
Aleksandar Vlajkovic, Predsednik Upravnog odbora Asocijacije “Srpska veza”
KANCELARIJA SUSRETA DIJASPORE I OTADZBINE
PRIVREDNA KOMORA JUGOSLAVIJE /soba 315/, TERAZIJE 23, 11000 BEOGRAD
Izlaganje Tomislava Krsmanovica na Uskrsnjem skupu 2003 Dijaspore i Matice u Domu VJ u
Beogradu.
> >
> >
> > Odajem priznanje organizatorma za odlicnu organizaciju. Ima jedna manjkavost, ali sto nije
krivica organizatora nego zbog sire klime ovde.Ovaj skup je pretvoren u jadanja ,
psiho-terapiju, treba sve reci, ali treba preci sa reci na dela.
> >
> > Slicno smo zakljucili prosle godine na ovome mestu, zapitajmo se sta je ucinjeno, a sta
nije? Zasto?
> >
> > U medjuvremenu ima jasnih pomaka, ali nazalost, ne sustinskih. To su Agencija za
dijasporu, Savet za dijasporu, u pripremi je paket zakona koji treba da rese kljucna pitanja
dijaspore-glasanje, pasos, drzavljantvo, i drugo. Otvorena je Kancelarija Dijaspore u Beogradu.
U svetu dolazi do povezivanja, u matici se budi svest o vaznosti Dijaspore.
> >
> > Predlazem da se primene metode menadzmenta. tj da se sve sugestije i misli pribeleze,
izvrsi analiza, da se ova materija prouci kako treba, i da se zacrtaju ciljevi, osnuju radne
grupe, daju zaduzenja, napravi plan rada, rokovnik, naprave procedure, informacioni sistem . U
svetu ima nekoliko hiljada nasih udruzenja, koliko pojedinaca koji zele da budu korisni, u
zemlji pored drzavnih organa su brojne ustanove, politicke partje i nevladine organizaciije,
sindikati, mnogi koji zele da pomognu. Sve ove ibnstance su neorganizovane, nepovezane, sada
pricamo svako ode svojoj kuci i nisya se ne radi citavu godinu dana, pa opet sledece godine
isto. Jedno koordinirajuce telo treba da inicira, koordnira i sprovodi u primenu sve ove
akcije.
> >
> > Predocavam jos jednom jednu sustinsku stvar: DIJASPORA JE OGROMNA UNUTRASNJA REZERVA KOJA
UKOLIKO JOJ SE PRISTUPI KAKO TREBA MOZE NASU ZEMLJU IZVESTI IZ KRIZE. Treba toga da postanemo
svesni, da se tome okrenemo i da naucnim racionalnim metodima ovu unutrasnju rezervu
aktiviramo.
> >
> > Ali nema pravih rezultata.
> >
> > Hteo bih da ukazem na nekoliko cinjenica:
> >
> > -nova demokratska vlast je veliki napredak, novi zvancnici su iskreni patrioti i vrsni
strucnjaci.Uprkos svega nema stvarnih pomaka na ovome planu.
> >
> > -Postoje i dalje uprkos pobede demokratije izvesne odbojnosti u zemlji na pojedinim
nivoma prema Dijaspori. U prethodnom komunistickom periodu Dijaspora je bila vidjena kao leglo
neprijateljske emigracije, i rezim joj nije dozvoljavao da se vrati, sumnjicio je,
zavadjao,progonio . I sada ima odbojnosti i sprecavanja Dijaspore da se poveze sa Maticom. Ima
i drugacijih obrazlozenja sada: navodno Dijaspora je vrlo brojna, bogata, strucna, sa jakim
vezama, mogla bi biti trojanski konj, da udje u zemlju i da preotme sve komande vlasti, ojaca,
bude najbogatija, najmocnija. sto bi navodno ugroizilo sadasnju vlast.
> >
> > Ovakav odnos prema Dijaspori je delo neznalica i sabotera jer se time opstruira sustinski
doprinos Dijaspore Matici. I blokira da se ova ogromna unutrasnja rezerva animira.
> >
> > Jos uvek nisu demontirane one snage koje su nas dovele u ovu krizu, one zele da nastave
opstrukciju.
> >
> > -postoje i dalje duboke komunikacione barijere izmedju Dijaspore i Matice.,iako zivimo u
vreme PC. Ne poznaju se dovoljno, Dijaspora nema pojma o mnogim stvarima koje se ovde
desavaju, zivimo u drustvu izolacije, neznanja i zivota bez dovoljnih komunikacija sa drugima,
a kada se ne znaju dovoljno onda je to pogodno da se razvijaju lose procene. Potrebno je da se
bolje upoznaju. Narocito kada se radi o postovanju ljudskih prava, sudstvu, itd, zrtve
bezakonja imaju svoje bliske srodnike van zemlje koji o njihovim stradanjima nemaju pojma.
Dijaspora je zrtva nepostovanja njenih ljudskih ptrava. Jer je onemogucena da se vrati i
pomogne svojoj Matici.
> > -postoje i dalje lose procene
> > -opstaje nesloga jer su Srbi i dalje podeljeni, vrlo su slozena skupina sto se tice
politickog misljenja, obrazovanja, svesti, stanja duha, drustvenog polozaja, geografskog
podrucja odakle poticu, otuda razlicita vidjenja, ciljevi, motivi i strategije borbe. Treba
poraditi da se sloze, jer bez toga nema napretka. Zemlja je podeljena, poistoje podele i u
Dijaspori i na relacijama Dijaspora-Matica., u vlasti ovde.,medju regijama.
> > -isprofilisala je se nova svest i novo stanje duha. Na ovome skupu se to sada jasno vidi, o
znacaju Dijaspore, i o znacaju saradnje Dijaspore i Matice. To je veliki novi kvalitet.
> > -nazire se nova presudna uloga Dijaspore koju treba inaugurisati, i sve uciniti da
Dijaspora ne bude vise unutrasnja rezerva nego stvarnost u preporodu nase zemlje i nacije.
> > --stanje u zemlji je i dalje tesko, nema znacajnih pomaka u postovanju ljudskih prava i
standardu zivota vecinie.
> >
> > Predlazem sledece ciljeve:
> > - potstaknuti drzavne organe da optimalno rese pitanje i prava glasa dijaspori da glasa u
konzularnim predstavnistvima a ne da dolazi u zemlju, (jer je to daleko i skupo), resiti
pitanja drzavljanstva, pasosa, omoguciti dijaspori da investira, ucestvuje u privatizacijama,
da se vraca, razvijati obrazovanje van zemlje.,spreciti asimilaciju ,jacati sve moguce veze i
saradnju Dijaspore i Matice,omoguciti dijaspori da svojim kadrovima i znanjem pomogne Maticu,
informisati Dijasporu o stanju u zemlji. Razvijati slogu u ispravne procene.
> >
> > Smatram da treba formalizovati ove ciljeve, da ne budu reci na papiru koje ce posle skupa
biti i zaboravljene, ili pokrenute samo delimicno i povrsno. Treba postaviti precizne ciljeve,
napraviti plan akcija , dati zadatke i napraviti rokovnik sa zaduzenjima., treba snaznije
racionalizovati donosenje odluka u ovoj kljucnoj oblasti. Ukoliko se tako ne postupi, doci ce
do novih gubitaka dragocenog vremena.
PONUDA VLADE SRBIJE UZBURKALA RASEJANJE
Agencija umesto resora
Na¹i ljudi iz sveta insistiraju na ministarstvu za dijasporu
Odnose izmeðu otad¾bine i na¹ih ljudi u rasejanju na svoj naèin okarakterisao je jedan na¹ iseljenik: "Imamo oseæaj da nam
matica mnogo nudi, ali su¹tinske promene prema dijaspori – izostaju". Koliko to, u uslovima kad u Srbiji praktièno nema
nijedne institucije koja bi se bavila sudbinom i problemima èetiri miliona na¹ih ljudi u svetu, realno odslikava trenutno stanje,
najbolje ilustruje iznenadna pojava nove Agencije za odnose sa dijasporom.
Nedavno je republièki ministar pravde dr Vladan Batiæ, posredstvom nekih medija obznanio
da je "Vlada Srbije konstituisala Agenciju, na èijem èelu æe biti sekretar Milan St. Protiæ,
tako da je i to dokaz da vlada ¾eli aktivan odnos sa dijasporom". Ne¹to kasnije iz vladinih
resora je procurilo da bi Agencija poèela da radi za mesec dana, a nezvanièno "Politika"
saznaje da æe formalno biti vezana za onaj deo vlade u kome su protokol, poslovni
sekretarijat i druge prateæe slu¾be srpskog kabineta.
Ispravljanje gre¹aka
– Godinama je dijaspora marginalizovana i o njoj nije voðeno raèuna. Olako
smo se odricali tog dela na¹e populacije koji ima moæ, uticaj, ideje, novac...
Na tragu smo da te gre¹ke ispravimo i omoguæimo na¹oj dijaspori da se
aktivno ukljuèi u na¹ politièki ¾ivot, pogotovo u onom delu koji se odnosi na
njihov status i polo¾aj – izjavio je nedavno Batiæ, najavljujuæi uèe¹æe
predstavnika dijaspore u radnim grupama Ustavne komisije.
Èitava prièa o priznavanju prava na¹ima iz rasejanja da i oni kreiraju ovda¹nji
politièki, privredni i dru¹tveni ambijent ponovo se "zakotrljala" posle inicijative
koju su nedavno uputile tri srpske organizacije iz SAD okupljene u Srpsko-amerièki kongres, zatim Udru¾enje
srpskih organizacija iz Austrije i Skup¹tina saveta dijaspore iz ©vajcarske, a u kojoj se ka¾e: "Mi, Srbi u
rasejanju, nerazdvojni smo deo srpskog nacionalnog biæa i ¾elimo da su¹tinski doprinesemo i aktivno
uèestvujemo u izradi Ustava, najvi¹eg pravnog akta zemlje".
Meðutim, uprkos èinjenici da je dijaspora dobila status "posmatraèa" u radu Komisije koja je kreirala Zakon o
promeni Ustava, ono ¹to je do sada dogovoreno o samom radu Ustavne komisije pokazuje da se na zahtev iz
dijaspore – brzo zaboravilo.
– Naèin na koji se formira i defini¹e Agencija pokazuje da je reè o nekoj vrsti
protokolarne institucije koja ni izbliza ne mo¾e da ima uticaj kakav bi trebalo da ima,
buduæi da zastupa interese na¹ih ljudi u rasejanju. Jedina prava institucija koja mo¾e
adekvatno da se bavi pitanjima dijaspore mora da bude na ministarskom nivou, da ima
programe za dijasporu, da se bavi zakonskim pitanjima vezanim za dijasporu i
ekonomskim projektima u koje je dijaspora ukljuèena. S obzirom na to, ukoliko je
Agencija samo prelazno re¹enje, mi æemo to samo tako i podr¾ati, ali æemo nastaviti
da se zala¾emo za jednu ozbiljnu dr¾avnu instituciju, po ugledu na svetska iskustva,
koja bi se bavila ovim pitanjima – veli Slavka Dra¹koviæ-Jovanoviæ, direktor
beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja, iznoseæi stav kompletne
amerièke dijaspore objedinjene u Srpsko-amerièki kongres povodom najnovijeg predloga Vlade Srbije.
Veæina zemalja koje imaju mnogobrojnu populaciju van svojih granica "podarila" je dijaspori ne samo
odgovarajuæe ministarstvo nego i druga prava, poput prava glasa, a mnoge su pripremile i specijalne
programe ne bi li se iseljeni vratili u otad¾binu, u èemu je posebno ilustrativan primer Izraela.
Izraelski model
Cilj ove dr¾ave je da ¹to vi¹e svojih ljudi iz sveta vrati, a u tome posebnu ulogu ima Jevrejska agencija, koja je formalno
organizovana kao ministarstvo, ali je po svom uticaju i znaèaju institucija za sebe. Ona odr¾ava vezu sa Jevrejima po svetu i
saraðuje sa regionalnim centrima kojih ima svuda gde je velika koncentracija jevrejske populacije. Uz to, iseljeni Jevreji,
ukljuèujuæi i njihovu treæu generaciju u svetu, mogu da glasaju na izborima, a omoguæeno im je da se bez problema usele i
¾ive u matici.
Koliko drugi u Evropi neguju svoje sunarodnike napolju potvrðuje i primer Poljske, èijih desetak miliona u
emigraciji mo¾e, na primer, da glasa samo ako imaju poljski paso¹ i punoletni su. Francuzi svoje ljude koji
¾ive u svetu i ne nazivaju dijasporom, veæ su to "Francuzi koji ¾ive napolju", a inaèe svi mogu da glasaju, pa je na
poslednjim izborima glasalo skoro milion Francuza van Francuske.
– Voleli bismo kada bi na¹a vlast razmi¹ljala kako to èine ljudi u Evropi, kojoj toliko te¾imo – primeæuje
Slavka Dra¹koviæ-Jovanoviæ, obja¹njavajuæi da Srbi koji ¾ive napolju insistiraju na ministarstvu, jer im je dosta
predstavljanja preko savetodavnih tela, bez moguænosti uticaja.
Prilièno nezadovoljstva u redovima dijaspore izazvalo je imenovanje Milana St. Protiæa za prvog èoveka koji bi trebalo da
saraðuje sa rasejanjem. Prema stavu koji iznosi na¹a sagovornica, "gospodin Protiæ ne samo da nije pokazao razumevanje za
pitanja dijaspore, nego je tokom svoje kratkotrajne diplomatske karijere u Va¹ingtonu dao neke problematiène izjave o
dijaspori".
Radivoje Petroviæ
Iznenaðen Srpsko-amerièki kongres
Srpsko-amerièki kongres je "iznenaðen i sa ¾aljenjem je primio vest" o osnivanju Agencije vlade Srbije za
odnose sa dijasporom, saop¹teno je juèe iz tog udru¾enja.
"Prvo, za ovu odluku smo doznali iz ¹tampe i, drugo – u prethodnim kontaktima sa predstavnicima vlasti u
matici vodeæe organizacije dijaspore su iznele svoje konkretne predloge i stavove o naèinu uspostavljanja te saradnje koji su,
oèigledno, ignorisani", istièe se u saop¹tenju Srpsko-amerièkog kongresa iz Èikaga koje je Tanjugu dostavila beogradska
kancelarija kongresa srpskog ujedinjenja.
"Smatramo da je pitanje principijelno i da odsustvo dvostrane komunikacije veæ na poèetku rada agencije ne predstavlja
ohrabrujuæi znak za buduæu saradnju. Takoðe smatramo da dijaspori ne sme da se uskrati pravo da barem bude
konsultovana prilikom imenovanja liènosti sa kojima treba ubuduæe da komunicira i
saraðuje", ka¾e se u saop¹tenju.
Kongres je, kako se navodi, posebno razoèaran razdvajanjem vladinih ustanova zadu¾enih za pitanja
dijaspore izmeðu Srbije i Crne Gore. "Podela nadle¹tva izmeðu Beograda i Podgorice sreæom neæe uticati
na podele u srpskoj zajednici u rasejanju, koja ukljuèuje brojne aktivne i ugledne liènosti poreklom iz Crne
Gore".
Srpsko-amerièki kongres oèekuje da dijaspora bude ukljuèena i konsultovana o pitanjima koja se odnose na unapreðenje
veza izmeðu matice i dijaspore i spreman je na otvoreni dijalog i saradnju, na principima
partnerstva i uve¾bavanja, istièe se u saop¹tenju.
(Tanjug)
DIJASPORA I OTAD®BINA ZAJEDNO
"Moba" u Srbiji – treæi put
Pripreme za zajednièku akciju Crkve, dr¾ave i rasejanja uspe¹ne, èekaju se samo deca. – "Mobu"
prihvatili iseljenici
Nema pogodnijeg, a ni jevtinijeg, naèina da mladi ljudi u dobrom dru¹tvu provedu svoj letnji odmor nego ¹to je "Moba", sada
veæ tradicionalna manifestacija ljubavi, dru¾enja i pravoslavlja koju ove godine po treæi put organizuju zajedno Crkva,
dr¾ava i dijaspora. To je utisak i gotovo zakletva svih onih koji su imali sreæe da osete puls moba¹kog naèina ¾ivota, bez
obzira da li je reè o ljudima iz rasejanja ili otad¾bine.
Ako je u prve dve godine ova akcija morala da odboluje sve poèetne te¹koæe zbog nerazumevanja ili
predrasuda, èini se da ovogodi¹nja "Moba 2003". ima sve ¹anse da bude najbli¾a onom cilju koji je zamislio njen idejni
tvorac i koordinator Konstantin Pavloviæ, nekada¹nji iseljenik u Australiji, a danas jedan od najzaslu¾nijih ¹to ovaj koristan i
dugoroèan naèin povezivanja matice i rasejanja nastavlja da ¾ivi.
Veliko interesovanje
– Prve dve godine "Moba" je opstajala umnogome zahvaljujuæi razumevanju medija, koji su u tome prepoznali jednu korisnu i
dobru akciju. Ove godine "Moba" ima priliku da napravi istinski proboj, buduæi da je oprezna i uzdr¾ana dijaspora konaèno
prihvatila – veli Pavloviæ, dok u kancelariji "Mobe" u zgradi Patrijar¹ije odgovara na brojne telefonske pozive i elektronsku
po¹tu upuæene iz èitavog sveta.
Iako je ove godine planirano da na gradili¹tima u Soko –gradu, nezvaniènoj kolevci
"Mobe", potom na Zlatiboru, u Mojkovcu i u ©apcu bude 120 dece iz otad¾bine i 280
iz rasejanja, te¹ko je oteti se utisku da æe plan biti – izneveren. Veliki pritisak mladih,
posebno iz Srbije i Crne Gore, uverava zaklete zagovornike ovakvog naèina dru¾enja
i povezivanja mladih sunarodnika koliko su bili u pravu. Na drugoj strani, u samoj
Australiji je sa blagoslovom vladike Nikanora stvoren mini-odbor za "Mobu",
organizovano se deca pripremaju za dolazak, do sada ih se prijavilo veæ tridesetak, a
posebnu simboliku i atrakciju predstavljaæe mali¹ani od pet do 12 godina, koji æe
zajedno sa roditeljima biti svojevrsna prethodnica na "Mobi"starijima. Naime, kao
podmladak tamo¹njih folklornih dru¹tava oni æe ovog leta biti uèesnici smotre "Lipovi
dani" u Vrnjaèkoj Banji, da bi se nakon toga oprobali u arheolo¹kim iskopavanjima na
lokalitetu Soko –grad.
– Ovoj deci æe se dolaskom i boravkom na "Mobi" najplastiènije urezati u seæanje ideja o solidarnosti,
pomoæi, okupljanju i dru¾enju – primeæuje na¹ sagovornik.
Iz daleke Amerike za "Mobu" se veæ prijavilo 20 mladiæa i devojaka, koji æe posredstvom turistièke
kompanije "Selekt interne¹enel" Srpkinje Edite Kruniæ, stiæi na sam poèetak zakazan za 19. jul. Do sada se prijavilo i
tridesetak iz Nemaèke, desetak iz Engleske, oèekuju se prijave iz ©vedske, javljaju se mladi Srbi iz Irske, a organizovano
prijavljivanje 20 Somboraca najavljuje da æe momci i devojke iz ovog ¾ivopisnog grada u Vojvodini ponovo biti "¹lager" leta,
kao ¹to se to dogodilo lane u manastiru na Soko – gradu.
Manje glavobolje
Pored poziva koji je upuæen deci na¹eg porekla iz Maðarske i Rumunije, na koji jo¹ nema odgovora, Pavloviæ nas
obave¹tava da æe i ove godine meðu "moba¹ima" biti i deca sa Kosmeta, ukljuèujuæi i onu koja ¾ive u preostalim srpskim
enklavama, ugostiæemo i 20 studenata srpskog jezika iz Rusije, vraæajuæi makar malo onu vrstu pomoæi i razumevanja koju
su nam ljudi iz ove prijateljske zemlje pru¾ili onda kada nam nam se ru¾no dogaðalo u bliskoj pro¹losti. Sada je veæ izvesno
da æe vladika ¹abaèko-valjevski Lavrentije, èijom najveæom zaslugom se "Moba" odr¾ala i pretvorila u divnu tradiciju, ove
godine imati manje finansijskih glavobolja, pre svega zahvaljujuæi razumevanju pojedinih resora u Vladi Srbije: Ministarstvo
vera obezbedilo je 600 hiljada dinara, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom 300 hiljada dinara, Sekretarijat za
sport 100 hiljada... Pro¹logodi¹nja "Moba" okonèana je posetom Beogradu i prijemom kod pokojnog premijera Zorana
Ðinðiæa. Svakome od uèesnika tog susreta iz Vlade su za uspomenu poslate fotografije, a odu¹evljen onim ¹to je èuo i saznao
o "Mobi" Ðinðiæ je primetio "da za ovakve manifestacije dr¾ava uvek mora da naðe novac". U ovim danima, prema onome
¹to iznosi Pavloviæ, kao da se obistinjuje ovo obeæanje.
Ove godine domaæin "moba¹ima" mogla bi da bude gradonaèelnica Radmila Hrustanoviæ, èime bi grad
pomogao da na¹a deca iz celog sveta provodeæi nekoliko dana u Beogradu upoznaju i osete duh matiène
prestonice.
O¾ivljavanje tradicije, vraæanje veri i srpskom jeziku, kao principi na kojima poèiva ova manifestacija, ne
mogu da okupe mlade bez modernih sredstava komuniciranja. Tako je i "Moba" dobila svoj sajt
www.moba2003.org.yu, proradiæe i baner-prijava, s tim ¹to se potencijalni uèesnici mole da svoje fotografije ¹alju mejlom,
kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe.
Uz nedavno raspisani konkurs meðu mladima u dijaspori i matici za logotip "Mobe" i literarne radove na
"moba¹ke" teme, veæ se lagano zagreva atmosfera pred ovogodi¹nje jednomeseèno dru¾enje. Saznajemo
da æe pored majica ove godine vredni radnici dobiti radna odela i simpatiène ¹e¹ire, kako bi se za¹titili od
sunca i pobolj¹ali svoj imid¾.
Radivoje Petroviæ
MILAN ST. PROTIÆ, DIREKTOR NOVOOSNOVANE AGENCIJE VLADE SRBIJE ZA ODNOSE SA
DIJASPOROM
MOST ZA PUNU SARADNJU
10.04.2003.
Vlada Srbije je pre nekoliko dana donela odluku o osnivanju Agencije za odnose sa dijasporom i za direktora imenovala
Milana St. Protiæa, biv¹eg jugoslovenskog ambasadora u Va¹ingtonu.
U razgovoru za "Vesti", Protiæ je najavio drugaèiji odnos dr¾ave prema srpskoj dijaspori, kao i pomoæ u
re¹avanju mnogobrojnih problema na¹ih ljudi u rasejanju.
- Pitanje dijaspore, odnosa matice i na¹ih ljudi koji ¾ive u inostranstvu, pritiskaju Srbiju veæ pola veka. Ti
odnosi su u dobroj meri bili neregulisani i zatrovani za sve te decenije. Poslednjih 12 godina Milo¹eviæeve
vlasti u tome nisu ni¹ta pomogle, ukoliko stvari nisu pogor¹ale. Uz to, i sama na¹a dijaspora se u poslenjih 12 godina promenila
odlaskom stotina hiljada na¹ih mladih ljudi u inostranstvo. Mi smo Agenciju za odnose sa dijasporom zamislili kao jednu malu
jedinicu Vlade Srbije, ne birokratsku, veæ operativnu, koja treba da uspostavi prave odnose sa svim segmentima na¹ih ljudi u
rasejanju. Znaèi, ne da jedne forsira, a druge zaboravlja, veæ da uspostavi bratske i prijateljske odnose sa svima - ka¾e
Protiæ.
Sveobuhvatna re¹enja
On je najavio da æe Agencija povezati sva ministarstva i ostale slu¾be Vlade Srbije, kako bi se pitanje
dijaspore sveobuhvatno re¹avalo.
- To je jedan proces koji ne mo¾e da se zavr¹i preko noæi, jer su pitanja razlièita i po pravilu veoma
komplikovana, ali je poslednji trenutak da odnos matice i dijaspore poène da se re¹ava. Dakle, od pitanja
statusa na¹ih ljudi koji ¾ive u inostranstvu, pitanja dr¾avaljanstva, imovinskih prava, denacionalizacije i tako
dalje. Znaèi, sve ¹to je u interesu na¹e dijaspore, pa èak i vraæanje dr¾avljanstva onima kojima je ono
oduzeto tokom proteklih decenija. Drugo krupno pitanje, kojim æe se baviti Agencija, vezano je za na¹e
mlade ljude koji ¾ive u dijaspori, a koji su oti¹li iz zemlje u proteklih 10 godina. Mi smo, ruku na srce, malo uradili da im se
pribli¾imo i da ostvarimo prave kontakte sa njima.
Protiæ istièe da ideja Agencije nije da koristi ili tra¾i i¹ta od na¹ih ljudi koji ¾ive u inostranstvu, veæ da je ¾elja da ponovo
poène da razgovara sa dijasporom.
- ®elimo da oni znaju koje brige i muke pritiskaju na¹u maticu, ali i da matica razume kako oni razmi¹ljaju. Mi taj most izmeðu
matice i dijaspore moramo da uspostavimo. Takoðe, Agencija æe nastojati da uredi i
organizuje odlazak na¹ih mladih strauènjaka na ¹kolovanje u inostranstvo. Znaèi, hoæemo da poku¹amo, da
to vi¹e ne bude individualna neorganizovana avantura, veæ da poka¾emo da Vlada Srbije brine o tim mladim ljudima i da ¾eli
da im pomogne. ®elimo da im olak¹amo odlazak, ali i da ih motivi¹emo da se vraæaju. To æe za nas biti najveæi ispit, jer sve
¹to mi poku¹avamo da uradimo u Srbiji neæe imati nikakvog efekta ako ono najbolje ¹to Srbija ima nastavi da odlazi. Za koga
mi onda sve ovo radimo - ocenjuje Protiæ.
Pravljenje baze podataka
Direktor Agencije za dijasporu naglasio je da je prvi zadatak pravljenje jedne baze podataka na¹ih mladiæa i devojaka koji se
sada nalaze na postdiplomskim studijama u svetu.
- Istovremeno, ¾elimo da napravimo bazu podataka svih na¹ih profesora i predavaèa na svetskim
univerzitetima i da utvrdimo pod kojim uslovima su oni tamo oti¹li i kako tamo opstaju. Treæe, da napravimo bazu podataka
svih na¹ih visoko obrazovanih struènjaka koji ne rade na Univerzitetima, veæ su zaposleni u velikim ili malim privatnim firmama,
¹irom sveta. ©to se same realizacije posla tièe, voleli bismo prvo da se konsultujemo sa tim ljudima o njihovim potrebama,
razmi¹ljanjima i oèekivanjima - ka¾e direktor Agencije za dijasporu.
- Jedna od ideja koju imamo je sledeæa. Na¹i mladi ljudi, kada odlaze odavde, idu na minimalne stipendije, pa èak i kada idu
na post doktorske studije, ti ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem. Mi æemo poku¹ati da im
pomognemo. To bi u praksi znaèilo da oni potpisuju ugovore sa Agencijom, da ih Vlada Srbije pomogne
finansijski, dok god su tamo na studijama, a da se oni obave¾u da se posle studija vrate u Srbiju. Mi bismo
se takoðe obavezali da ti ljudi, kada se vrate, dobiju onakva zaposlenja koja odgovaraju njihovom stepenu
¹kolovanja. Po¹to ti procesi, odnosno ¹kolovanja traju po èetiri-pet godina, nadamo se da æe se Srbija u tom
periodu finasijski ojaèati i da æe moæi tim ljudima ipak da pru¾i odreðeno mesto i uslove u kojima æe raditi.
Kada se sve sabere, mi ne ¾elimo nikoga da spreèavamo da ode u inostranstvo, naprotiv, ¾elimo da im
pomognemo da tu svoju ¾elju realizuju na najbolji naèin - zakljuèio je Protiæ.
Start za mesec dana
Vlada Srbije je tek donela odluku o formiranju agencije. Do poèetka konkretnog rada proæi
æe jo¹ mesec dana. - Kada se zavr¹e svi organizacioni poslovi, vezani za agenciju,
krenuæemo da u najkraæem moguæem roku kontaktiramo ¹to vi¹e ljudi iz dijaspore - ka¾e
direktor novoformirane vladine institucije.
Zakoni za dijasporu
Agencija æe, takoðe, pokrenuti postupak re¹avanja ukupnog statusa na¹ih ljudi u
inostranstvu i zajedno sa nadle¾nim ministarstvima pripremiti odreðena zakonska re¹enja, opet
uz saglasnost na¹ih ljudi u inostranstvu. U tom kontekstu mi æemo pru¾iti ruku saradnje
svim na¹im organizacijama u dijaspori, brojnim udru¾enjima, crkvi i svima koji imaju veze sa
srpskom dijasporom, ka¾e Protiæ.
Odnosi Dijaspora-Matica jos nis razreseni na pravi nacin.Dijaspora je I dalje iskljucena, nema pravo da glasa, da investira, privatizuje, Matica se prema njoj odnosi na macehinski nacin.
22.11.2003.
Srbija je jedna od retkih zemalja u tranziciji koja nije rešila na ad
ekvatan načinodnose sa svojom dijasporom.Drugim rečima,nova vlast postavila se prema 4
miliona sunarodnika koji žive u rastojanju na isti način kao bivši Miloševićev režim.
Srbija zajedno još jednom zahteva da se takav,podcenjujući i isključivo
koristoljubivi odnos matice prema rasejanju pod hitno mora korenito
menjati.Dijaspora mora dobiti pravo glasa u otadžbini,ona mora imati obezbeđen i
zakonski zacrtan upliv na politički,p
Pokret za zastitu ljudskih prava
(http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 26.10.2003 godine
Pokret@eunet.yu
Pravo glasa za dijasporu
Predocavamo da gradjani Srbije i Crbe Gore( i SRJ) koji se nalaze van
zemlje. imaju pravo da glasaju na ovim predsednickm izborima i na svim
sledecim izborima,imali su to pravo i na ranijim izborima.i isto tako
pravo da budu birani .
Ovo pravo je garantovano medjunarodnim konvencijama o ljudskim pravima,
ustavima obe republike i njihovim zakonima.
Prema clanu 2 najnovijeg Zakona o izboru saveznih poslanika u vece
republika savezne skupstine( Sluzbeni list SRJ ,24 juli 2000
godine,br.32,str.5):"Niko nema pravo da glasaca sprecava da
glasa".Dakle, to vazi i za nase ljude van zemlje, oni imaju pravo da
glasaju. Prema clanu 9 ovoga Zakona:" svi gradjani imaju pravo da biraju
i da budu birani i da ravnopravno ucestvuju
izbornim aktivnostima"Prema clanu 10 Zakona:"Pravo da bira poslanika( i
predsednika) ima jugoslovenski drzavljanin koji je navrsio 18 godina
zivota, koji je poslovno sposoban( npr. da mu nije oduzeta poslovna
sposobnost zbog dusevnog stanja, i sl.) i koji ima prebivaliste na
podrucjuu izborne jedinice u kojoj ostvaruje izborno pravo".Birac ne
moze biti lisen prava glasanja niti mu to pravo moze biti
uskraceno".Isti uslovi su i za izbor poslanika. Prema clanu 83 ovoga
Zakona stoji:"Biraci
koj u vreme odrzavanja izbora privremeno borave u inostranstvu ,glasaju
na birackom mestu na podrucju poslednjeg prebivalista na teritoriji SRj
pre dolaska u inostranstvo. ".
Znaci svaki drzavljanin Srbije i Crne Gore koji se nalazi van zemlje
ima pravo na glasanje na osnovu svoga poslednjeg prebivalista pre
odlaska van zemlje.Znaci ima pravo da glasa, ali mora da dodje u zemlju
da bi glasao.
Medjutim ovo pravo koje je formalno, na papiru garantovano, je u
praksi izigrano .Jer glasaci treba da dodju u zemlju da glasaju, i to u
mesto gde su poslednji put boravili. Sto je za vecinu apsolutno
nemoguce. Ko ce da dodje iz neke daleke zemlje da glasa? Treba da
napusti radno mesto ili obrazovnu ustanovu, porodicu ,obaveze, da
otsustvuje nekoliko dana, da placa troskove. Mnogi zbog nekih licnih
razloga, ili iz straha ne zele da dodju da glasaju. Postoje jos uvek
crne liste na kojima su mnogi nasi ljudi iz Dijaspore koji nece onda
doci da glasaju.
Prema zakonu glasaci, i predlagaci( oni koji predlazu kandidate, kao i
sami kandidati) imaju pravo da ucestvuju u kampanjamja informisanja,
kontroli, radu izbornih komisija i organa, a to znaci da treba da budu u
zemlji, i to duze, da se angazuju. Malo ce ko to moci , i hteti ,da
uradi.
Rezultat je abstinencija od glasanja ogromne vecine nasih ljudi van
zemlje. Ako ovde oko 50% gradjana abstinira( nema volje da glasa) cak i
ako mu je glasacko mesto u susednoj zgradi, kako ce onda biti ako je
glasacko mesto udaljeno hiljadama kilometara?
Poredak se plasi glasova dijaspore, pokusava da ih drzi u obmani, trudi
se da dijasporu drzi u stanju produzene neobavestenosti, nesvesti, i
neznanja, poredak se plasi da bi masovno ukljucivanje dijaspore u izbore
i njihova politizacija, imalo za plosledicu da dijaspora sazre
politicki. Zato se svim silama trudi da dijasporu iskljuci iz politickih
procesa.
Izlaz je u omogucavanju nasim ljudima da glasaju u zemlji boravka i da
ova materija bude regulisana na demokratski i pravican nacin.