XXVI.Regije Srbije i Crne Gore –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

IA.Uvod

Pravo,i obaveza svake drzave je da cuva svoj teritorijalni i drzavni integritet. U 2003 godini se nastavljaju dezintegracion procesi i tenzije u okviru Srbije i Crne Gore, vlada cini napore da ih suzbije

B.Rezime

Vlada cini velike napore da drzi stvari pod kontrolom sgto se tice juga Srbije i Sandzaka. I zbog svoje mudre politke u ovoj oblast dobija poene i vecu podrsku medjnarodne zajednice. Ali na Kosovu nema stvarnih pomaka na bolje.Registruju se pojacane tenzije u Vojvodini.

II.Stanje u 2003 godini

Na jugu Srbije se nastavlja nasilje. Vlada cini napore da kontrolise situaciju i da suzbije terorizam i sverc, i to je dobar potez.Ali teroristi uzvracaju. Nasa Vlada ima sve vecu podrsku medjunarodne zajednice, i to je vrlo bitno. Ali na Kosovu se nastavlja nasilje prema Srbima, pojacane su tenzije u Sandzaku, pa i u Vojvodini.

MISIJA OEBS:

OSUDA NASILJA NA JUGU SRBIJE

prihva?eno u demokratskom društvu

Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori oštro je osudila najnovije nasilje na jugu

Pripadnik žandarmerije Milan Vujovi? iz Beograda poginuo je u eksploziji

protivtenkovske mine na putu izme?u sela Muhovac i Breznica, oko 10

kiliometara severozapadno od Bujanovca, a dva pripadnika žandarmerije su

povre?ena.

"Izvršioci ovakvih kukavi?kih ?inova nasilja moraju da shvate da to ne može

da budu prihva?eno u demokratskom društvu", stoji u saopštenju OEBS.

Što se Misije OEBS ti?e, ona ne?e dozvoliti nijednu provokaciju koja remeti

teku?i proces konsolidacije vladavine prava i multietni?ku demokratiju u regionu.

Zajedno sa lokalnim vlastima na jugu Srbije i vlastima u Beogradu, Misija OEBS u

SCG ostaje potpuno posve?ena uspehu mirovnog procesa i budu?e stabilizacije

regiona, navodi se u saopštenju.

SAOP©TENJE KOORDINACIONOG TELA POVODOM INCIDENTA

BUJANOVAC 23.02.2003 19:34 (AVP) - Koordinaciono telo za jug Srbije u veèeras izdatom saop¹tenju za javnost najo¹trije je osudilo dana¹nji incident u selu Muhovac kod Bujanovca u kojem je ¾ivot izgubio jedan pripadnik ®andarmerije, a dvojica su lak¹e povreðena. "Dana¹nji dogaðaj u selu Muhovac je klasièan teroristièki akt, uperen protiv svih graðana I institucija Srbije i Crne Gore i svih napora, kako dr¾avnih organa, tako i meðunarodne zajednice na stabilizaciji stanja na

podruèju op¹tina Bujanovac, Pre¹evo i Medveða. Oèigledno je da Zakljuèak Skup¹tine op¹tine Bujanovac od 14. februara kao i rezultati razgovora voðeni 20.februara u Bujanovcu izmeðu Koordinacionog tela i visokih zvaniènika NATO, OEBS-a, ambasada SAD i Velike Britanije,

odreðene pojedince i grupe nije odvratio od starog naèina razmi¹ljanja i delovanja", ka¾e se izmeðu ostalog u saop¹tenju koje je veèeras dostavljeno AVP-u. Koordinaciono telo u saop¹tenju nagla¹ava da æe "dosledno nastaviti sa realizacijom Plana I programa Savezne Vlade i

Vlade Republike Srbije na re¹avanju krize u op¹tinama Bujanovac, Pre¹evo i Medveða, a snage bezbednosti æe odluèno I aktivno raditi na za¹titi prava svih graðana, obezbeðivanju bezbednosti na ovom podruèju i rasvetljavanju ovog zloèina". U saop¹tenju za javnost se ka¾e da se dana¹nji incident dogodio u 12.20 èasova na putu izmeðu sela Muhovac i Braznica, na oko 400 metara od Muhovca, u op¹tini Bujanovac. U vozilu marke UAZ, nalazila su se trojica pripadnika ®andarmerije,

poja¹njava se u saop¹tenju i dodaje da je vozilo nai¹lo na jednu ili vi¹e postavljenih eksplozivnih naprava, najverovatnije protivtenkovskih mina. Od posledica eksplozije u bolnici u Vranju preminuo je pripadnik ®andarmerije Milan Stevana Vujoviæ, roðen 1974. godine u Peæi. Goran Miloja Popoviæ, roðen 1969. godine iz Ðurakovca (op¹tina Istok) i Zoran Milorada ®iviæ, roðen 1972. godine

iz Baèke Palanke, zadobili su lak¹e telesne povrede. Oni su zadr¾ani u bolnici u Vranju i van su ¾ivotne opasnosti. U saop¹tenju se dodaje da su odmah na lice mesta iza¹li su istra¾ni sudija i okru¾ni javni tu¾ilac iz Vranja, predstavnici ®andarmerije, naèelnik OUP Bujanovac,

predstavnik BIA, Koordinacionog tela i Posmatraèke misije EU.

8.2. uhpaseno 22 Albanca na jugu Srbije, zaplena oruzja,

SAOP©TENJE SUP-A VRANJE,CENTRA BIA I ®ANDARMERIJE

BUJANOVAC 11.02.2003 16:44 (AVP) - Koordinaciono telo za jug Srbije navodi da su predstavnici meðunarodne zajednice imali pravo da obiðu pretresane objekte i "njihova slu¾bena ocena je da je akcija pretresa sprovedena profesionalno, sa legitimnim, zakonskim ciljem i da nije postojala namera diskriminacije prema albanskoj nacionalnoj zajednici"- navodi se u saop¹tenju dostavljenom iz Koordinacionog tela za jug Srbije. U prilogu je dostavljeno i saop¹tenje koje su

potpisali predstavnici SUP Vranje, Centra BIA za Pèinjski okrug i ®andarmerije u kome se izmeðu ostalog navodi da je za vreme izvoðenja akcije skinuta zastava Albanije sa spomen obele¾ja Ridvanu Æazimiju u Velikom Trnovcu. "To je uèinjeno u sedam èasova izjutra u subotu",ka¾e se u saop¹tenju. "Po nalogu istra¾nog sudije Okru¾nog suda u Vranju izvr¹en je pretres

kuæe Menderesa Salihua iz Velikog Trnovca. Kada Menderes nije pronaðen, a na osnovu podataka koji su prikupljeni ustanovljeno je da se skriva u kuæi Bekima Salihija, policajca MEP-a, brata Menderesovog, nakon èega je izvr¹en ulazak u ovaj objekat, kada je postupljeno u granicama ovla¹æenja za sprovoðenje pretresa u ovakvim prilikama" - navodi se u

saop¹tenju. Prilikom pretresa kuæe Arktima Salihua, ekipa za pretres, stoji u saop¹tenju, gre¹kom je u¹la u kuæu porodice Ibrahimi i tom prilikom postupano je u granicama ovla¹æenja za ovakve prilike.Tom prilikom oduzeta su tri mobilna telefonska aparata, koji se nalaze u posedu organa unutra¹njih poslova i biæe vraæeni vlasnicima. U saop¹tenju se dalje navodi da je prilikom pretresa kuæe Eljhamija Salihua iz sela Veliki Trnovac pored naoru¾anja, municije, sredstava veze i vojne opreme od

istog oduzeto sedam ¹atora, devet video kaseta, vi¹e desetina fotografija, pristupnica za OVPMB, knjige i dva mobilna telefonska aparata. Eljhami je li¹en slobode, a o oduzetim predmetima izdata je potvrda. "Prilikom pretresa pronaðena su dva paketiæa sa zlatnim nakitom i jedna knjiga u kojoj su otkrivene novèanice od sto,dve do tri novèanice od po deset i 20 evra,koje su odmah nakon pronala¾enja predate Musahu Saliju" - stoji usaop¹tenju koje su potpisali nadle¾ni iz SUP Vranja,

Centra BIA za Pèinjski okrug i ®andarmerije, a koje je

dostavljeno Novinskoj Agenciji Vranje Press.

19. 2. 2003. Broj 356

Teroristi uputili ultimatum vladama u Tirani, Pristini i Beogradu:

Pokrenute cetiri divizije

za „oslobodjenje" juga Srbije

i svih albanskih

etnickih teritorija

Panika medju srpskim zivljem na jugu Srbije, izazvana upozorenjem da se

pricuvaju, jer siptarske teroristicke bande prete otmicama, bacila je u zasenak

ultimatum koji su vladama u Tirani i Pristini, sa jednom, i Beogradu, sa drugom

vrstom zahteva, uputili Front za nacionalno ujedinjenje Albanaca i Albanska

nacionalna armija (ANA), u svom zajednickom saopstenju koje nosi broj 11.

Kada je Nedeljni Telegraf pre godinu dana obavestio javnost, pozivajuci se na

pouzdane izvore, da su se siptarski teroristi iz „svih albanskih zemalja" ujedinili i

formirali zajednicku vojsku pod nazivom Albanska nacionalna armija i izabrali

zajednicko politicko vodjstvo u formi Fronta za nacionalno ujedinjenje, kao i da se

teroristicke snage pripremaju za ustanak, zvanicno je sapsteno da to nije tacno i da

je situacija na jugu Srbije pod kontrolom.

A da nije, pokazalo se, nazalost, ovog februara, kada su vojno i politicko krilo

siptarskih terorista sproveli mobilizaciju pripadnika divizije „Adem Jasari", koja

operativno deluje na Kosovu i jugu Srbije i, istovremeno, na najvisi stepen borbene

gotovosti podigli pripadnike divizija „Skenderbeg", koja operise u Makedoniji,

„Ulcinj", koja dejstvuje u Crnoj Gori, i „Camria", koja treba da zapali sever Grcke.

Teroristi od vlada u Tirani i Pristini zahtevaju da im se prikljuce „u odlucnoj borbi za

oslobadjanje svih albanskih etnickih teritorija od kolonijalizma i okupacije

srbo-cetnickih snaga" i pozivaju sve Albance, od ucenika do profesora, da im se

pridruze u „odlucnoj borbi", jer, kako zakljucuju, „vise nema sta da se ceka".

Od Vlade Srbije, pise u pomenutom ultimatumu, zahteva se „bezuslovno povlacenje

svih policijskih, vojnih, paravojnih i specijalnih snaga sa pozicija u selima Konculj,

Turija, Lucane, Trnovac i drugih, i demilitarizovanje svih albanskih etnickih

teritorija u Pomoravlju". U suprotnom, upozoravaju teroristi, ANA ce biti primorana

da sama oslobadja te prostore „od velikosrpskog genocida".

U ime Fronta nacionalnog ujedinjenja Albanaca, ovaj ultimatum potpisali su

predsednik Valjdet Vardari i politicki sekretar Aljban Vjosa, a ispred Albanske

nacionalne armije, sef glavnog staba general-pukovnik Vigan Gradica.

U dobro obavestenim krugovima na Kosovu tvrdi se da su oni samo medijske

zamene za Hasima Tacija, Agima Cekua i Ramusa Haradinaja, koji iz kabineta lidera

tri razlicite albanske politicke stranke u Pristini komanduju celokupnim aktivnostima

siptarskih teroristickih snaga i na Kosovu i van njega.

A. M.

SKUP©TINA BUJANOVCA NIJE OSUDILA TERORIZAM

BUJANOVAC 24.02.2003 15:15 (AVP) - Na dana¹njoj, prvoj ovogodi¹njoj redovnoj sednici SO Bujanovac odbornici nisu osudili juèera¹nji teroristièki akt u selu Muhovac, kada je jedan pripadnik ®andarmerije poginuo, a dvojica su povreðena,javlja dopisnik regionalnog O.K. radija, a prenosi AVP. Svi odbornici prusustvovali su sednici, izuzimajuæi 12 odbornika srpske Koalicije za Bujanovac koji su nastavili sa bojkotom op¹tinskih sednica. Otvarajuæi sednicu predsednik SO Sevdailj

Hiseni je krenuo sa predlaganjem dnevnog reda ne osvrnuv¹i se ni jednom reèi na ono ¹to se juèe desilo. Reè je zatra¾io I dobio Slobodan Jovanoviæ, odbornik srpske Koalicije Za opstanak, podseæajuæi predsednika da su pre nekoliko dana na vanrednoj sednici op¹tinske skup¹tine usvojeni Zakljuèci ¹efova svih odbornickih grupa u kojima se decidirano osuðuje nasilje I kriminal, a juèe se, kako je rekao, "ponovio teroristièki akt".

Predlo¾io je predsedniku Hiseniju da se minutom æutanja oda po¹ta poginulom pripadniku ®andarmerije, "koji je ¾ivot dao za dr¾avu Srbiju èasno vr¹eæi svoju du¾nost". Predsednik Hiseni je odgovorio da su odbornici pro¹li put usvojili Zakljuèke,da ih neæe valjda ponavljati svaki put odnosno na svakoj sednici raspravljati o politièko bezbednosnoj situaciji. On ¾ali, kako

je rekao, za poginulim, ali ¹to se tice odavanje po¹te, "pa nije u pitanju radnik op¹tine pa da mu se odaje po¹ta", rekao je na albanskom Hiseni, a prevodilac teèno preneo. Hiseni je rekao da odbornici mogu odati po¹tu ako se izjasne o tome i ako se taj predlog izglasa. Iritiran ovakakom izjavom predsenika Hisenija za govornicu je ponovo iza¹ao Jovanoviæ koji je izrazio zaprepa¹æenje postupkom predsednika SO, putajuæi se: "Zar i odavanje po¹te podle¾e izja¹njavanju prisutnih odbornika".

Jovanoviæ je zatim pozvao prisutne da minutom æutanja ipak odaju po¹tu poginulom Milanu Vujoviæu. Iz klupa je ustalo ¹est aktuelnih odbornika i nekoliko prisutnih

novinara Srba, ostali su æutke sedeli. Sednica je zbog nedostatka kvoruma prekinuta u 13.30 sati.

2/28/2003 10:10:25 AM

Dobiæemo Bosnu u Vojvodini

Radmila OGNJANOVIÆ 2/27/2003, 6:55:19 PM

UJEDINJAVANJE devet maðarskih op¹tina je udar na stabilnost

Vojvodine. To je ne¹to zbog èega su svi uznemireni. Oèekujemo da sliène

poteze uskoro povuku op¹tine Kovaèica i Baèki Petrovac, pa æe se

ujediniti Rumuni u Uzdinu, Seleu¹u, pa æe onda srpske op¹tine da krenu da

se ujedinjuju... I, eto nama Bosne u Vojvodini.

Ovakvom ocenom, u razgovoru za “Novosti”, Dragan Veselinov, lider

Koalicije “Vojvodina” upozorava na moguæe posledice najnovijih

de¹avanja u severnoj pokrajini. Rasprava o Ustavu Vojvodine kreæe danas

(28. juna), a pitanje je, ka¾e Veselinov, kada æe se i kako zavr¹iti.

Izjavili ste da æete podr¾ati predlog Pokrajinskog ustava, uprkos

komentarima da on, mo¾da, vodi Vojvodinu ka dr¾avnosti. Rekli ste: “Da.

Vojvodina mo¾e da bude dr¾ava, ali u okviru Srbije.” Kako?

- Mi, pre svega, tra¾imo da Ustav Vojvodine bude usvojen prostom

veæinom glasova, jer se ni u Skup¹tini Srbije ustav neæe promeniti

dvotreæinskom veæinom, jer je DOS - nema. Mi jesmo za tvrdu verziju

vojvoðanske autonomije, kojom æe se, konaèno, omoguæiti Vojvodini da

donosi zakone, ali - u okviru Ustava Srbije. I sudstvo se mora promeniti

politièkom voljom u Skup¹tini Vojvodine. Sudije u Vojvodini moraju biti

postavljane voljom Vojvoðana, a ne trulim kompromisom u Beogradu.

Ono ¹to je nedopustivo jesu sukobljavanja Vojvoðana na osnovu

nacionalne pripadnosti i graðanskog statusa. Nismo, nipo¹to, za dva doma

u vojvoðanskom parlamentu. Postoji samo jedan dom u parlamentu Srbije i

Crne Gore. Nema op¹tinske skup¹tine sa dva doma u vi¹enacionalnim

op¹tinama u Vojvodini, a sve su takve. I stoga, nema mesta za dvodomi

vojvoðanski parlament. On bi samo postao instrument obraèuna i obaranja

Vojvodine. ©to vi¹e domova u parlamentu - to manja Vojvodina, a vi¹e

sukoba.

A, kao ¹to Katalonija u ©paniji, regije u Italiji i celoj Evropi imaju pravo na

zakone, tako to pravo mora da ima i Vojvodina. Ona je vojvodstvo i treba

da ima pravo da donosi zakone. Nema dr¾ave Srbije bez dr¾avnosti

Vojvodine.

A, samo kad se u ovom kontekstu spomene Bojvodina, nacionalistima se

zacrveni nos.

Stranke na èijem su èelu Jo¾ef Kasa i Mile Isakov stopirale su jedan od

najva¾nijih vladinih projekata - Zakon o koncesijama. Uprkos èinjenici da

su obojica potpredsednici vlade koja je radila projekat. ©ta su Vojvoðani

zaista dobili obaranjem ovog zakona?

To je bila velika gre¹ka Kase i nekih vojvoðanskih poslanika. Upravo je

interes Vojvodine bio da se donese taj zakon. A, Kasa i ostali su tra¾ili da

se nekakav priliv od koncesija deli fifti-fifti izmeðu Novog Sada i

Beograda. Tog priliva, meðutim, uop¹te, nema. Postoji jedino profit. A,

njega ubira samo onaj ko dobije koncesiju i naravno da ga ne deli ni sa

Beogradom ni sa Novim Sadom, veæ ga stavlja u svoj d¾ep. Stopiranjem

ovog zakona, Vojvoðani su stopirali razvoj Vojvodine. Sada neæe biti

autoputa Beograd - Novi Sad, ni mosta kod Be¹ke. Neæe se graditi

geotermalne banje. Neæe biti izraelskih i drugih ulagaèa u na¹e kanale.

Neæe biti ekolo¹kih deponija, ni koncesija za izgradnju vodovoda u

Kikindi, Opovu i mnogim drugim vojvoðanskim mestima.

Neke partije iz Vojvodine oborile su zakon o koncesijama samo da bi

naterale demokrate u Skup¹tini da glasaju za novu verziju Ustava

Vojvodine. Time su je, ustvari, ¾rtvovali. Oèekujem da prvom prilikom

isprave tu stra¹nu gre¹ku i podr¾e zakon, kad bude ponovo na glasanju.

Je li sve ono ¹to je do sada uradila Vlada Srbije, u kojoj ste i vi ministar,

bilo u saglasnosti za stavovima koje zagovara Koalicija “Vojvodina” ili

postoji, ipak, ne¹to preko èega ste do sada prelazili zarad “mira u kuæi”?

- Mi iz Koalicije Vojvodina æemo tek da progovorimo. U protekle dve

godine podneli smo ogromnu politièku ¾rtvu u korist Vlade Srbije. Bili

smo lojalni, nikada nismo javno kritikovali ne¹to ¹to je premijer uradio ili

neki drugi ministar. Nikad nismo doveli u pitanje parlamentarnu veæinu u

saveznoj i republièkoj skup¹tini. Neke druge partije su bile

nedisciplinovane i za to su dobijale nagrade - nove polo¾aje i poslanièka

mesta. Siti smo toga.

“ETNIÈKO ÈI©ÆENJE” MAÐARA

GOSPODIN Jo¾ef Kasa ustvrdio je, nedavno, da je bilo etnièkog èi¹æenja

Maðara u Vojvodini i da za to ima dokaze. ©ta vi znate o tome? Je li, po

va¹oj oceni, u Vojvodini, uop¹te bilo etnièkog èi¹æenja?

- Jeste, bilo je. Bio sam u Hrtkovcima 1992. godine sa Nenadom Èankom.

Razgovarao sa Ostojom Srbinèiæem i drugim izbeglicama iz Hrvatske u

Hrtkovcima. Svedok sam mr¾nje, atmosfere i reènika koji su Srbi iz

Hrvatske koristili u Vojvodini. Bilo je jezika mr¾nje èak i u Banatu, gde se

Srbi i Hrvati, inaèe, po jeziku uop¹te ne razlikuju. Ja sam mislio da mi je

du¾nost, kao vojvoðanskog Srbina, da saèuvam multietnièku i

multikulturalnu stabilnost Vojvodine. Hrtkovci nikada neæe biti Srbislavci.

Mogu da idem u Hag kao svedok.

Kad je reè o Maðarima, znam da je bilo telefonskih pretnji, uznemiravanja

dece, diskriminacije pri zapo¹ljavanju. Ali, u ovoj u¾arenoj atmosferi,

zaboravlja se i da su mnogi Srbi pobegli zbog kulturnog genocida re¾ima

nad narodom. Zato se ne mo¾e razgovarati samo o Maðarima ili Hrvatima.

U Vojvodini su stradali svi.

SRBIJA I BOSNA: Sta i kako dalje

Aleksa Djilas, sociolog, historicar i naucni saradnik Harvardskog univerziteta, intelektualac cije se analize prilika na Balkanu pazljivo iscitavaju u naucnim i diplomatskim krugovima, u razgovoru sa nasom novinarkom govori o odnosima Bosne I Hercegovine i Srbije i Crne Gore, komentira poteze srbijanskog premijera Zorana Djindjica,sudske procese u Haagu, govori o odnosu svog oca komunistickog disidenta Milivoja Djilasa prema nacionalizmu

Da je Karadzic zauzeo Sarajevo, Djindjic bi onog vola okretao i na Bascarsiji!

Srbija treba traziti svoje teritorije na Kosovu a ne u Bosni i Hercegovini O Biljana Plavsic je uz pomoc Zapada presla put od najveceg srpskog rasiste, preko demokrate, do ratnog zlocinca O Moj otac Milovan Djilas je jako volio Bosnu i cesto se pitao kako to da Muslimani zive samo na jednoj obali Drine

Razgovarala: Mirha Dedic

Aleksa Djilas, sociolog, historicar i naucni saradnik na Harvardskom univerzitetu (1987-1993), napisao je nekoliko knjiga koje se bave istorijom i raspadom Jugoslavije. Poznat je i kao sin Milovana Djilasa, prvog i najveceg jugoslovenskog komunistickog disidenta. Zbog svojih stavova i sam je imao disidentsko iskustvo, tek mu je nakon jedanaest godina, (krajem 1990.) dozvoljen

povratak u zemlju. Aleksa Djilas je i poznati politicki analiticar cije se procjene o politickim zbivanjima na Balkanu u visokim politickim, naucnim i diplomatskim krugovima u zemlji i inostranstvu izuzetno uvazavaju. Povod za razgovor s uglednim analiticarem bile su sve ucestalije izjave srpskog premijera Zorana Djindica po kojima bi BiH trebala da plati cijenu nezavisnosti

Kosova, ali i druga teska i otvorena pitanja izmedju dviju susjednih zemalja.

Srpski premijer Zoran Djindic u posljednjih mjesec dana u nekoliko navrata je ponovio stav da ce Srbija traziti dijelove teritorije BiH, konkretno Republiku Srpsku, u slucaju da Kosovo postane nezavisno. Da li je moguca jedna takva vrsta ”trgovine”?

Pre svega, Zapad je taj koji odlucuje gde ce biti granica i ko ce se otcepiti, a ko nece. Ta izjava srpskog premijera je losa I dosta steti Srbima jer se javlja kao pretnja da ce Srbi ponovo biti vidjeni na Zapadu kao rusitelji ravnoteze, mira i balansa u Jugoistocnoj Evropi i na Balkanu. Djindjic je to mogao da kaze na jedan drugi nacin, recimo - ako Albanci idu na stvaranje svoje drzave i ne prihvataju da se ukljuce u politicke procese u Srbiji, onda mi trazimo da se odredjeni delovi Kosova gde je

nase stanovnistvo i gde su najznacajniji srpski istorijski spomenici stave pod direktnu vlast Srbije. Na taj nacin bi lopta bila na albanskoj strani terena.

Inace, ukoliko stvari posmatramo sa sire istorijske perspektive, srpski i albanski suzivot je ustvari nemoguc i kad-tad ce doci do podele Kosova.

MOJ OTAC JE BIO ZA JEDINSTVENU BiH

Vas otac Milovan Djilas u vrijeme najzescih ratnih djelovanja u BiH zalagao se za jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu.Da li ste sa

njim razgovarali o tome?

Moj otac jeste bio za jedinstvenu Bosnu. U dubini duse ja verovatno i danas zelim jedinstvenu Bosnu, kao sto bih zeleo da se obnovi Jugoslavija. Ali smatram da je to neostvarljivo i zbog toga je bolje sada nista ne dirati, vec ostaviti stvari kakve jesu.

Inace, moj otac je ratovao po Bosni u Drugom svjetskom ratu i bio je emotivno vezan za nju. Voleo je da lovi pastrmke i zbog toga isao na Drinu. Zato mi je govorio da ne moze da shvati da na Zevoj obali Drine nema Muslimana. Medjutim, nacionalizam je bio neuporedivo jaci od liberalizma za koji sam se ja zalagao i kome je moj otac posvetio citavu svoju disidentsku aktivnost.

SLOBODNA BOSNA

Jug Srbije i Sandzak su neuralgicne tacke .Ima problema i sa Vojvodinom.

CILj NAM JE DA O?UVAMO MULTIETNI?NOST SANDžAKA

Predsednik Demokratske alternative dr Nebojša ?ovi? nagovestio je, prilikom posete opštini Novi Pazar, da bi Vlada Srbije za 2004. godinu mogla da obezbedi dopunu finansiranja za podru?ja juga centralne Srbije.

«Projekat podrške omogu?io bi povezivanje multietni?kih opština koje su nadomak Kosova i Metohije, podizanje standarda, kao i homogenizaciju i harmonizaciju odnosa u tom regionu. Naš zajedni?ki cilj je da oja?amo poverenje i sa?uvamo multietni?nost na ovim prostorima», istakao je dr ?ovi?.

«Iako poseduje siromašnu infrastrukturu, Novi Pazar je uspeo da razvije malu privredu, a za slede?u godinu obezbe?ene su strane investicije kao podrška zdravstvu, školstu i vodoprivredi», istakla je predsednik opštine Novi Pazar Vasvija Gusinac.

«Dolazak predsednika DA u Novi Pazar znak je da Sandžak nije zaboravljen», rekla je ona.

Tokom posete opštini Novi Pazar, lider DA obišao je i manastir ?ur?evi stupovi.

INFORMATIVNA SLUŽBA DA

PROTEST DUSANU MIHAILOVICU

Zastava Albanije na zgradi Skupstine Opstine Presevo.

Prema medjijma danas je na Dan zastave Albanije, grupa mladih Albanaca stavila

na zgradu Skupstine Opstine Preseva drzavnu zastavu Albanije.I nikom nista.

Gde su nasa policija i vlast?

Odgovoricemo: oni su zauzeti u Beogradu i Srbijui nadzorom navodnih”izdajnika

Srpstva”. Oni zajedno sa grupama kriminalaca vrlo veliki broj nevinih gradjana

terorisu i dalje i zivot im pretvaraju u kosmar.

Gospodine Ministre! Odmah te agise i “zastitnike Srpstva” i “nacije”

posaljite na jug Srbije.ili u Sandzak. Oni su kukavice i nacionalne stetocine i

najobicnije protuve koje zloupotrebljacvaju da sabotiraju i slabe naciju i

drzavu.