XXX Izbori –Godisnji izvestaj za 2003 godinu

I.A.Uvod

Pravo na izbore je garantovano ustavom ,zakonima,i medjunarodnim konvencijama.

B.Rezime

Odrzani predsednicki izbori nisu uspeli jer nije izaslo dovoljno glasaca. Vanredni parlamentarni izbori 28 decembra su pokazali kao i oni za predsednika Srbije, da su ojacale pozicje SRS , nacionalista I levice, ali ipak dve trecien glasova je dobio reformski blok stranaka u kome se nalaze DSS,DS, G17 I SPO. SRS I SPS dva koaliciona partnera nece moci da naprave vecinsku vladu, u isto vreme navedene reformske stranke ce morati da pokazu vecu diplomaticnost i takt da prevazidju razlike I da se sloze. Jacanje nacionalista I radikalnih vidjenja.oznacava nastavak nestabilnosti i rastakanja zemlje. Sem ukoliko navedene stranke ne nadju snage da se sloze i pariraju SRS I SPS.

Predstoji period nestabilnosti i potraga koalicionih partnera i stranackih prepucavanja.

Moguci su opet neki novi vanredni prevremeni izbori.

Razlozi politicke nestabilnosti su vrlo brojni. Isticemo jedan:iz politicke izborne utakmice su iskljucene najautenticnije i najradikaknije opozicione iI politicke struje, stranke i licnosti. I svi sadasnji politicki izborni akteri o tome cute sramno I nemoralno. Dok se ta nepravda ne izmeni, nema pravih izbora i nema snaznih politicara I politickih stranaka.

I ovoga puta dijaspora je bila iskljucena iz izbora.

II.Stanje u 2003 godini

DEJAN MIHAJLOV:

PREDSEDNI?KI IZBORI SE MORAJU SPROVESTI

Ko ?e da amnestira Natašu Mi?i? ako prekrši Ustav i zakone?

Šef poslani?kog kluba Demokratske stranke Srbije u republi?kom parlamentu

Dejan Mihajlov izjavio je da se predsedni?ki izbori u Srbiji moraju sprovesti i da

oko toga ne?e biti nikakvih konsultacija.

Mihajlov je agenciji "Beta" potvrdio da predstavnici njegove stranke nisu

u?estvovali na konsultacijama kod predsednice parlamenta i vršioca dužnosti

predsednika Republike Nataše Mi?i?.

Prema njegovim re?ima, DSS je Nataši Mi?i? uputila pismo u kojem je

da je te odredbe nemogu?e promeniti konsultacijama sa politi?kim strankama.

Mihajlov je istakao da Nataša Mi?i? druga?ijim stavom krši Ustav i uvodi

vanredno stanje u državi, ali je naglasio da je re? o li?nom, a ne strana?kom

stavu.

– Ustav i zakoni se moraju poštovati i oko toga se ne mogu voditi

konsultacije. Ko ?e da amnestira Natašu Mi?i? ako prekrši Ustav i zakone?

Ukoliko i postoji neka nejasno?a u zakonu, tuma?enje daje Skupština Srbije, a

ne organizuju su nikakve konsultacije – rekao je on.

Mihajlov je kazao i da predstavnici DSS ne?e i?i na konsultacije sa Natašom

Mi?i? iako je ona ostavila otvorenu mogu?nost razgovora sa njima.

VOJISLAV KOŠTUNICA:

MA ŠTA RADIO, BORI?U SE ZA DEMOKRATIJU

Sumiraju?i rezultate od oktobarskih promena 2000. godine, predsednik DSS je

ocenio da nemamo osnovno na ?emu se demokratija zasniva – slobodne izbore i

parlamentarnih izbora

Vojislav Koštunica izjavio je da ?e posle odlaska sa funkcije predsednika

podvukao da ?e, ma gde bio i ma šta radio, i dalje biti posve?en istom cilju kao i

svih ranijih godina – demokratiji i vladavini zakona.

On je istakao da je za njega sporno "neustavno tuma?enje ustava" u

preuzimanju predsedni?ke funkcije Nataše Mi?i?. Koštunica je precizirao da ustav

predvi?a da predsednik parlamenta obavlja funkciju predsednika Srbije samo u

slu?aju privremene spre?enosti aktuelnog predsednika – što sada nije slu?aj, s

obzirom na to da mu je istekao mandat.

On je, tako?e, upozorio na mogu?i sukob interesa – kada predsednik

parlamenta obavlja i posao predsednika države, u slu?aju potpisivanja ukaza o

proglašenju zakona.

Vojislav Koštunica rekao je da ?e Nacionalni savet za saradnju sa Haškim

tribunalom proceniti da li izru?enje bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovi?a

može ugroziti nacionalnu bezbednost, s obzirom na funkciju koju je obavljao,

ponovivši svoje stanovište o selektivnoj pravdi Haškog tribunala.

Isti?u?i da nije u mo?i ništa više da u?ini, Koštunica je rekao da može samo

da postavi pitanje: "Koliko još predsednika sa ovih prostora, sa jedne i sa druge

strane Drine, treba da ode u Haški tribunal, pa da se ostvari puna saradnja?"

Sumiraju?i rezultate od oktobarskih promena 2000. godine, Koštunica je

ocenio da nemamo osnovno na ?emu se demokratija zasniva – slobodne izbore i

pre?iš?ene bira?ke spiskove u Srbiji, a imamo bojkot i fobiju od održavanja

parlamentarnih izbora. Predsednik SRJ je ukazao i na podudarnost sa metodima

kontroliše parlament, umesto obrnuto.

Koštunica je izneo i podatke koji ukazuju na teško stanje u privredi zemlje,

pošto, kako je rekao, nema prave stabilizacije ni liberalizacije, a privatizacija se

izvodi na pre?ac.

Predsednik SRJ upozorio je na u?estala ubistva, rasisti?ke i fašisti?ke

ispade i sve ve?i stepen netolerancije, kao i na visok stepen kriminala, upitavši

šta ?e biti ako u?estaju mafijaški obra?uni, poput nedavnog u Zemun-Polju.

Koštunica je ocenio da je sve to rezultat nefunkcionisanja institucija –

nekažnjenog kršenja ljudskih i Božjih zakona.

Vojislav Koštunica je na kraju izrazio nadu da ?e dogodine biti bolje,

poželevši svim gra?anima lepšu 2003. godinu.

SAOPŠTENJE, 23.01.2003

DSS POKRENULA POSTUPAK ZA OCENU USTAVNOSTI

Pravila ?iji se poništaj zahteva izazvala su ustavnu krizu u Srbiji, ugrozila ustavni poredak i omogu?ila da predsednik Narodne skupštine neustavno vrši dužnost predsednika Srbije

Demokratska stranka Srbije pokrenula je danas pred Ustavnim sudom Srbije postupak za poništaj ?lana Zakona o izboru predsednika Republike koji proglašava neuspelim izbore za predsednika na koje ne iza?e više od 50 odsto bira?a. Zahtevan je i poništaj ovlaš?enja predsednika Narodne skupštine da odlu?uje o raspisivanju novih izbora na na?in na

koji svoja ovlaš?enja interpretira predsednica Narodne skupštine i deo politi?ke javnosti.

politi?ku upotrebu.

Informativna služba

Demokratske stranke Srbije

PREDLOG ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE,

23.01.2003

OSPORENA PRAVILA I VIDOVI NEUSTAVNOSTI

Predlogom se osporava ustavnost pravila prema kome se izbori za predsednika smatraju neuspelim ako na njih ne iza?e više od 50 odsto bira?a i ovlaš?enje predsednika Narodne skupštine da posle toga odlu?uje o raspisivanju izbora

I. NAVO?ENJE OSPORENIH ODREDABA ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA REPUBLIKE

1. Zakon o izboru predsednika Republike propisuje: "Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je

dobio ve?inu glasova bira?a koji su glasali, ako je na izbore izašla najmanje polovina od ukupnog broja bira?a upisanih u

bira?ki spisak u Republici Srbiji."(?lan 5z stav 1. Zakona o izboru predsednika Republike). Re? je o prvom izbornom krugu.

Zakon ure?uje tri posledice citirane odredbe: jednu direktnu i dve indirektne. Direktna posledica glasi: "Ako u prvom

izbornom krugu nije izašla najmanje polovina bira?a upisanih u bira?ki spisak u Republici Srbiji, bez obzira koliko je glasova

dobio pojedini kandidat, izbori se smatraju neuspelim" (?lan 5i stav 1. Zakona o izboru predsednika Republike). Prva

indirektna posledica glasi: "Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije

u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori, odlu?uje o raspisivanju novih izbora za predsednika

Republike" (?lan 5i stav 3. Zakona o izboru predsednika Republike), a druga glasi: "Ako je na izbore izašla najmanje polovina

od ukupnog broja bira?a upisanih u bira?ki spisak u Republici Srbiji, a nijedan kandidat nije dobio potreban broj glasova,

glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana održavanja prethodnog glasanja." (?lan 5z stav 3. Zakona o izboru

predsednika Republike).

2. Predlogom se osporava ustavnost dela odredaba ?lana 5z stava 1. i ?lana 5z stava 3. Zakona o izboru

predsednika Republike, i to, ?lan 5z stav 1. u delu u kome predvi?a izlazak najmanje polovine od ukupnog broja bira?a da bi

je u prvom krugu izbora izašla najmanje polovina od ukupnog broja bira?a. Osporava se, zatim, u celini ustavnost odredbe

?lana 5i stava 1. Zakona o izboru

predsednika Republike, prema kojoj se izbori "smatraju neuspelim" ako u prvom krugu izbora nije izašla najmanje

polovina od ukupnog broja bira?a, i ?lana 5i stava 3. Zakona o izboru predsednika Republike, koji propisuje ovlaš?enja

predsednika Narodne skupštine kad izbori za predsednika Republike ne uspeju.

II. RAZLOZI NEUSTAVNOSTI ZAKONSKOG CENZUSA

Zna?aj zakonskog cenzusa za izbor predsednika Republike

Prema Zakonu o izboru predsednika Republike, izlazak najmanje polovine od ukupnog broja bira?a na izbore

jeste, u prvom krugu izbora, osnovni uslov za izbor predsednika Republike. Ovaj osnovni uslov bi?e u Predlogu, radi jezi?ke

ekonomi?nosti, nazivan zakonski cenzus. Drugi izborni krug mogu? je samo ako je u prvom krugu izbora ispunjen zakonski

cenzus (?lan 5z stav 3. Zakona o izboru predsednika Republike), jer se u suprotnom izbori smatraju neuspelim (?lan 5i stav

1. Zakona o izboru predsednika Republike). Sledi da je ispunjavanje zakonskog cenzusa u prvom krugu izbora osnovni i

presudni uslov za izbor predsednika Republike.

Vidovi neustavnosti nastali zbog zakonskog cenzusa

1. "Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem" (?lan 86. stav 1. Ustava

Republike Srbije).

Ustav je zakonu prepustio da uredi uslove za izbor predsednika Republike. Na neposrednim izborima biraju se dva

državna organa:

predsednik Republike i Narodna skupština. Ustav ne predvi?a posebne, dodatne uslove za konstituisanje nijednog

od dva državna organa koji se biraju na neposrednim izborima. Oni se konstituišu pod istim uslovima, a razlika može biti

samo tehni?ke prirode i uslovljena inokosnom ili kolegijalnom prirodom državnog organa. Zakon o izboru predsednika

Republike, protivno Ustavu, uvodi dodatni uslov za konstituisanje predsednika Republike: predsednik Republike ne može biti

konstituisan ako na izbore ne iza?e najmanje polovina bira?a. Dodatni uslov stvara neravnopravnost izme?u konstituisanja

Narodne skupštine, koje je nezavisno od broja bira?a koji su izašli na izbore, i konstituisanja predsednika Republike, koje

zavisi od toga da li je na izbore izašlo više od polovine bira?a. Tako se Narodna skupština lakše konstituiše od predsednika

Republike. Pored neustavnosti, vidljiv je i paradoks: reprezentu

bez konstituisanja nema ni funkcionisanja državnog organa, dodatni uslov stvara prevlast zakonodavne vlasti (Narodne

skupštine) i dela izvršne vlasti (Vlade) nad predsednikom Republike. Zakonodavna vlast (time i Vlada) mogu da se konstituišu

i vrše svoje ustavne nadležnosti, a da

pri tom predsednik Republike, zbog zakonskog cenzusa i mogu?eg neuspeha izbora – još ne bude ni konstituisan.

Na isti na?in, ali sagledan iz ugla vršenja aktivnog bira?kog prava, zakonski cenzus pretvara izbor, time i konstituisanje

predsednika Republike, zavisnim od volje bira?a da koriste aktivno bira?ko pravo, što sa Narodnom skupštinom nije slu?aj.

Opet je re? o dodatnim uslovima koje Ustav ne predvi?a i koji su mu zbog toga protivni.

2. Osporene odredbe marginalizuju biranje izme?u li?nosti koje pretenduju na mesto predsednika Republike i

fundamentalizuju volju bira?a da vrše aktivno bira?ko pravo. Mada Ustav ne predvi?a obavezu vršenja aktivnog bira?kog

prava, zakonski cenzus omogu?ava da od volje bira?a za vršenje aktivnog bira?kog prava zavisi da li ?e predsednik

Republike uopšte biti izabran. Volja bira?a

za vršenje aktivnog bira?kog tako potvr?uje ili negira instituciju predsednika Republike. Ali, institucija predsednika

ustavna svrha izbora. Izborima se institucije personalizuju, a ne potvr?uju. Potom, Ustav ne daje bira?ima pravo da svojim

neizlaskom na izbore osujete konstituisanje i

svojih slobodno izabranih predstavnika" (?lan 2. stav 2. Ustava Republike Srbije). Referendumom i narodnom inicijativom

suverenost se ostvaruje neposredno, a izborima posredno. Svrha ostvarivanja suverenosti preko "slobodno izabranih

predstavnika" jeste da gra?ani, neposredno ili posredno,

uslovljavaju pravo gra?ana da ostvare suverenost jer ga dovode u zavisnost od volje drugih da koriste aktivno bira?ko pravo.

Budu?i da po Ustavu,

gra?ani na izborima za predsednika Republike i Narodnu skupštinu, na isti na?in ostvaruju suverenost, tj. "preko

svojih slobodno izabranih predstavnika", osporene odredbe odstupile su od Ustava jer su izbor predsednika Republike

pretvorile u referendum, tj. neposredno ostvarivanje suverenosti. Time je i gra?anima uskra?eno pravo da suverenost kod

izbora predsednika Republike vrše na na?in koji je odre?en Ustavom.

2/1. Referendumom se gra?ani, pre svega, izjašnjavaju o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine (?lan 81.

Ustava Republike

Srbije). Referendumom gra?ani neposredno ostvaruju suverenost. Pozitivan ishod referenduma konstituiše promenu

u pravnom poretku (argument iz ?lana 2. stava 2. Ustava Republike Srbije u vezi s ?lanom 25. Zakona o referendumu i

narodnoj inicijativi). Zbog neposrednosti na?ina na koji gra?ani referendumom ostvaruju suverenost i konstitutivnosti

pozitivnog ishoda referenduma, obavezno

zavisnim od udela pozitivnih glasova u broju bira?a potrebnom za punovažnost referenduma. Opšte pravilo je da je

referendumsko pitanje glasa ve?ina bira?a koji su glasali

(argument iz ?lana 24. stavova 1. i 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi), što zna?i da se broj bira?a koji

nisu izašli na referendum, a koji nedostaje do polovine ukupnog broja bira?a, ra?una kao da su glasali protiv. Ispunjenje

zakonskog cenzusa kod izbora predsednika Republike ima isto dejstvo kao ispunjenje uslova za punovažnost referenduma.

Potom, nevršenje aktivnog bira?kog prava od strane onog broja bira?a koji nedostaje do polovine ukupnog broja bira?a ima,

kod izbora za predsednika

Republike, isti u?inak kao kod ispunjenja uslova za punovažnost referenduma, tj. ima dejstvo kao da su vršili

aktivno bira?ko pravo tako što nisu glasali ni za koga. Osporene odredbe preobrazile su izbor predsednika Republike u

referendum. Po?injen je niz neustavnosti. (1) Ostvarivanje suverenosti gra?ana preko "svojih slobodno izabranih

predstavnika" (?lan 2. stav 2. Ustava Republike

Srbije) neustavno je dignuto na rang referenduma, ?ime je gra?anima uskra?eno pravo da predsednika Republike

?ime je uneta neravnoteža u odnos predsednika Republike i Narodne skupštine (opet paradoks: reprezentu ustavotvorne i

zakonodavne vlasti, Narodnoj skupštini,

promeni ili ukine, a svrha je izbora da se postoje?e, fiksirane institucije personalizuju. (4) Referendum polazi od postoje?eg

stanja u pravnom poretku, žele?i da ga promeni. Stroge uslove za uspeh referenduma (?ak i kad su teži od opštih uslova

propisanih Zakonom o referendumu i narodnoj

inicijativi, kao kod promene Ustava ili utvr?ivanja grba, zastave i himne) opravdava to što neuspeh referenduma ne

stvara pravnu prazninu, ve? zadržava pravno stanje koje je postojalo pre referenduma, ?ime se ne remeti pravni poredak: ako

ne uspe referendum

za promenu granica, granice ostaju iste, ako ne uspe referendum za promenu ustava, na snazi ostaje stari ustav, itd.

Neuspeh "referenduma za izbor" predsednika Republike, spre?ava konstitusanje i funkcionisanje bitne ustavne institucije,

stvara prazninu u izvršnoj vlasti i remeti ustavni odnos zakonodavne i izvršne vlasti. Posledice neuspelog izbora predsednika

Republike teže su od

posledica neuspelog referenduma. (5) Pošto neuspeh referenduma ne stvara poreme?aj u pravnom poretku, ve?

neuspeh izbora za predsednika

Republike remeti ustavni poredak, zakon je mogao da referendum i izbore za predsednika Republike izjedna?i

samo pod uslovom da Ustav predvi?a obavezu vršenja aktivnog bira?kog prava na izborima. A Ustav je ne predvi?a.

3. Do istog zaklju?ka dolazi se i kad se problem posmatra optikom Ustavom zajem?enog aktivnog bira?kog

prava. "Gra?anin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bira i da bude biran u Narodnu skupštinu i u druge organe i

izborna tela." (?lan 42. stav 1).

Osporene odredbe imaju dejstvo kao da na izborima "glasaju" i bira?i koji nisu na izbore izašli: njihovo nevršenje

aktivnog bira?kog prava, ima u pogledu izbornog ishoda, isto dejstvo kao da su vršili aktivno bira?ko pravo tako što nisu

glasali ni za koga (kao da su glasali za nepostoje?eg kandidata). Takva aktivizacija nevršenja aktivnog bira?kog prava

izjedna?ava vršenje i nevršenje aktivnog bira?kog prava na izborima, ?ime delotvornost aktivnog bira?kog prava gra?anina

koji je na izborima glasao ?ini zavisnim od toga da li je drugi gra?anin na izborima vršio svoje aktivno bira?ko pravo.

Ostvarivanje aktivnog bira?kog prava kod izbora predstavni?kih organa ne može biti ograni?eno tu?im nevršenjem prava, a

da ne povredi Ustavom zajem?eno aktivno bira?ko pravo. Nepostojanje povrede aktivnog bira?kog prava moglo bi se

braniti samo tako što bi se aktivno bira?ko pravo posmatralo kao pravo koje je izolovano od

stvarnosti, smešteno u svetu pojmova i nedelotvornosti.

Povreda ustavne obaveze izbora predsednika Republike

1. Nepostojanje izabranog predsednika Republike remeti odnose izvršne i zakonodavne vlasti i mimo Ustava

pove?ava uticaj Vlade (manje) i Narodne skupštine (više). Bez izabranog predsednika Republike, Narodna skupština ne

može biti raspuštena, nema ko da stavi odložni veto na zakon, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika

Vlade, kandidate za predsednika i sudije

predsednika, vrši predsednik Narodne skupštine (?lan 87. stav 4. Ustava Republike Srbije). Predsednik Narodne skupštine je

jedan od dvesta pedeset narodnih poslanika, koga za predsednika Narodne skupštine biraju poslanici, za razliku od

predsednika Republike, koga na neposrednim

izborima biraju gra?ani. Predsednik Narodne skupštine ima ustavni kapacitet da vrši samo reprezentativne

nadležnosti predsednika Republike. Suprotno je nemogu?e, ve? zbog toga što bi omogu?ilo da se jedna institucija izvršne

vlasti (predsednik Republike) utopi u zakonodavnu vlast oli?enu u predsedniku Narodne skupštine, ?ime bi se stvorio i nerešiv

sukob interesa: kako predsednik Narodne

skupštine, kao prvi narodni poslanik me?u jednakima, da stavi odložno veto na zakon koji su izglasali narodni

poslanici. Kako predsednik Narodne skupštine, kao prvi me?u jednakima, da raspusti Narodnu skupštinu i time okon?a

mandat ostalih poslanika.

Kako predsednik Narodne skupštine da predloži promenu Ustava, na šta ima pravo tek pedeset narodnih

odnosu državnih organa koji reprezentuju zakonodavnu i izvršnu vlast.

2. Ustav na dva mesta govori o roku za održavanje izbora za predsednika Republike. Prvo, kod prestanka

mandata predsednika Republike kome mandat isti?e" (?lan 86. stav 4), drugo, kod prevremenog prestanka mandata

predsednika, kad se "izbori za novog predsednika

5). Izraz "održati" Ustav koristi i kod izbora Narodne skupštine: "izbori za narodne poslanike moraju se održati najkasnije

30 dana pre isteka mandata poslanika kojima mandat isti?e" (?lan 75. stav 2), a "u slu?aju raspuštanja Narodne skupštine,

izbori za novu Narodnu skupštinu

moraju se održati u roku od 60 dana od dana njenog raspuštanja" (?lan 89. stav 3). Izraz "održati" svuda u

Ustavu ima isto zna?enje i sinonim je za re? "izabrati".

2/1. Budu?i da Ustav ne pravi razliku izme?u uslova za izbor predsednika Republike zavisno od povoda za izbor

(isteka mandatnog perioda ili prevremenog prestanka mandata), sledi da predsednik Republike mora biti izabran za šezdeset

dana od raspisivanja izbora (argument iz ?lana 87. stava 5. Ustava Republike Srbije). Konstituisanjem obaveze izbora

predsednika Republike

supremacije Narodne skupštine nad predsednikom Republike.

predsednika Republike". Premda odsustvo predsednika Republike u oba slu?aja nadomešta ista li?nost - predsednik Narodne

zamenjivanje predsednika za privremenu spre?enost predsednika da vrši dužnost (?lan 87. stav 6). Uo?ljivo je nepostojanje

ustavnog pravila o tome ko i koliko dugo vrši dužnost predsednika kad predsedniku istekne mandatni period, a novi

predsednik ne bude izabran. Ovde nema govora o ustavnoj praznini. Ustav ne dopušta mogu?nost da predsedniku Republike

istekne mandat, a da novi ne bude izabran, pa ure?uje samo dve incidentne situacije: prevremeni prestanak mandata i

jezi?kog tuma?enja Ustava (formulacije "izbor za predsednika Republike mora se održati najkasnije 30 dana pre

isteka mandata predsednika Republike kome mandat isti?e" - ?lan 86. stav 4), ali i iz sistemskog tuma?enja Ustava i celine

odnosa izme?u Narodne skupštine i predsednika Republike, iz nedostatka ustavnog kapaciteta potencijalnog vršioca dužnosti

predsednika Republike,

vlasti koji tada nastaje. Kad Ustav ne dopušta da mandat predsednika istekne, a da nov predsednik ne bude izabran, nije

mandat predsednika prestane pre

vremena na koje je izabran, a i tada je vrši najduže šezdeset dana od prestanka mandata. Dotle mora biti izabran

predsednik

Republike.

4. Ustav koji nare?uje da predsednik Republike mora biti izabran za šezdeset dana od prevremenog prestanka

mandata starog, isklju?uje mogu?nost da država bude duže od šezdeset dana bez izabranog predsednika. Ustav koji

nare?uje da predsednik

Republike mora biti izabran trideset dana pre isteka mandata starog, odri?e mogu?nost da novi predsednik

Republike ne bude izabran pre isteka mandata prethodnog. Na zakonu je bilo da u šezdeset dana udene i raspisivanje

izbora, i prvi i drugi krug izbora, ako izbori treba da imaju dva kruga. Suprotno tome, zakonski cenzus (?lan 5z stav 1. Zakona

o izboru predsednika Republike) stvara

opasnost da predsednik Republike ne bude ni izabran, da izbori ne uspeju (?lan 5i stav 1. Zakona o izboru

predsednika Republike).

Teorijski, dok god postoji cenzus i opasnost da izbori ne uspeju - nije isklju?ena mogu?nost da predsednik

Republike nikad ne bude izabran. A ve? i najmanja zakonom stvorena opasnost da predsednik Republike ne bude izabran,

direktno je suprotna ustavnoj obavezi izbora predsednika za šezdeset dana od raspisivanja izbora. Jedno drugo isklju?uje, a

Ustav ima primat nad zakonom.

4/1. Ustavni rokovi za izbor predsednika Republike nisu stvar ustavne tehnike, ve? ustavne suštine. Njima se

?uva kontinuitet funkcionisanja i vršenja nadležnosti državnih organa, omogu?uje da se bez osetnih prekida ostvaruju

ustavom utvr?eni odnosi

Narodne skupštine i predsednika Republike, spre?ava supremacija zakonodavne nad izvršnom vlasti i utapanje

jednog dela izvršne vlasti (predsednika Republike) u zakonodavnu vlast u liku predsednika Narodne skupštine, predupre?uju

Republike, itd. Uostalom, isti rokovi koji su

propisani za izbor predsednika Republike, propisani su i za izbor narodnih poslanika, tj. poslanici se biraju

najkasnije trideset dana pre isteka mandatnog perioda Narodne skupštine (?lan 75. stav 2. Ustava Republike Srbije) ili za

šezdeset dana od raspuštanja

Narodne skupštine (?lan 89. stav 3. Ustava Republike Srbije). Tim rokovima zakonodavna vlast štiti se od premo?i

izvršne vlasti, oli?ene u Vladi i predsedniku Republike. I jednako kao što Ustav ne predvi?a mogu?nost da izbori za Narodnu

skupštinu ne uspeju, tako ne predvi?a ni mogu?nost da izbori za predsednika Republike ne uspeju. Samo dokaz više da su

odredbe Zakona o izboru predsednika Republike o cenzusu i mogu?em neuspehu izbora za predsednika Republike (?lanovi 5z

stav 1. i 5i stav 1. Zakona o

izboru predsednika Republike) suprotne Ustavu.

izbori, odlu?uje o raspisivanju novih izbora za predsednika Republike." (?lan 5i stav 3. Zakona o izboru predsednika

Republike). Pravilo je neustavno najpre zato što Ustav ne dopušta neuspeh izbora za predsednika Republike. Potom, prema

jezi?kom tuma?enju odredbe, predsednik Narodne skupštine u šezdeset dana od okon?anja "neuspelih izbora", odlu?uje ne

samo o tome kada ?e biti, ve? i o tome da li ?e uopšte i biti raspisani izbori. Mogu?e je i druk?ije tuma?enje, da predsednik

Narodne skupštine ima šezdeset dana da razmisli o tome za koji dan ?e raspisati izbore. U oba slu?aja, lako se, ve? pri

jezi?kom tuma?enju, otkriva da je odredba suprotna ustavnoj obavezi izbora predsednika Republike za šezdeset dana od

prevremenog prestanka mandata predsednika (?lan 87. stav 5. Ustava

Republike Srbije).

Informativna služba

Demokratske stranke Srbije

PREMA ISTRAŽIVANJU "MARTEN BORD INTERNEŠENELA"

VE?INA ZA NEPOSREDAN IZBOR PREDSEDNIKA I

VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE

Šezdeset osam odsto ispitanih smatra da predsednika Srbije treba birati na

izborima, dok 16,4 odsto ispitanika misli da bi to trebalo da ?ini Skupština

Srbije

Istraživanje Centra za marketing-istraživanja "Marten bord internešenel"

pokazala su da ve?ina gra?ana Srbije smatra da bi predsednika Srbije trebalo

birati na izborima, a ne u parlamentu, a ve?ina je i za vanredne parlamentarne

izbore, piše "Blic".

Istraživanje je sprovedeno od 18. do 24. decembra prošle godine na

slu?ajnom uzorku od 954 ispitanika, punoletnih gra?ana Srbije, bez Kosova.

Šezdeset osam odsto ispitanih smatra da predsednika Srbije treba birati na

izborima, dok 16,4 odsto ispitanika misli da bi to trebalo da ?ini Skupština Srbije.

Po ?etvrtina gra?ana smatra da su vanredni izbori i dogovor DOS i

Demokratske stranke Srbije najefikasnija sredstva za rešavanje politi?ke situacije

u Srbiji. Najefikasniji na?in za izlazak iz krize 22,2 odsto ispitanika vidi u

rekonstrukciji Vlade, dok 16,3 odsto nije dalo odgovor.

XXX.Izbori-

Izbori u Crnoj Gori nisu uspeli, nije izaslo preko 50% glasaca. Svi dosadasnji izbori nisu bili legalni, iz ziborne utakmice su

od 1990godine iskljuceni pravi . Nas Pokret bi sada na ravnopravnim izborima bio velika snaga.

Bogdan Tirnaniæ, èlan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot

Spoljni poslovi • Politièka reklama, uspeh ili propast?

Izbor opasnog oru¾ja

Oni koji su "tiho bojkotovali" predsednièke izbore u Srbiji i Crnoj Gori ka¾u da njihov neuspeh poèiva

na lo¹im politièkim kampanjama kandidata. Mo¾da su u pravu. Marketing je u politici dvosekli maè

Ponovljeni predsednièki izbori u Crnoj Gori opet su propali. Valjda zbog visokog snega. Ili zato ¹to ljudi i tamo sve vi¹e

gledaju svoja posla.

Neæe da biraju kalifa umesto kalifa. Ali, u broju koji je iza¹ao iz ¹tampe dva dana pred izbore, beogradski NIN u podnaslovu

svog èlanka o njima istièe: "U nedelju se ponavljaju izbori za predsednika Crne Gore, koji æe ostati upamæeni po odsustvu

same izborne kampanje."

Crnogorsku politièku elitu to ne zabrinjava ba¹ mnogo. Po¹to je sva vlast u njenim rukama, ona æe izmeniti izborni zakon, pa

ubuduæe neæe biti potrebno da u prvom krugu na birali¹ta izaðe pedeset odsto (plus jedan) upisanih vlasnika glasaèkog prava.

Dovoljno æe biti da glasa samo Jevrem Brkoviæ.

U Srbiji situacija nije toliko jednostavna. Neki misle da je ba¹ dobro – zapravo, odlièno je! – da Srbija ¹to du¾e ostane na

lepim nogama, to jest sa v. d. predsednicom Nata¹om Miæiæ, koja u svojoj biblioteci ne pravi razliku izmeðu Ustava i bajke o

Sneguljici. Predvodnik "tihog bojkota" u oba sluèaja propalih izbora, srpski premijer, ka¾e da je njihov krah proizi¹ao iz lo¹ih

marketin¹kih kampanja kandidata, koji narodu nisu ponudili ni¹ta novo. A ¹ta novo mogu ponuditi ljudi koji su na politièkoj

sceni du¾e od deset godina. Ako njihovi programi nisu poznati biraèima, tim gore za Srbiju na dobrom putu.

Kampanje frizera i kozmetièarki

No, ¹to su ti (propali) predsednièki izbori bili bli¾i, to se proporcionalno umno¾avao broj novinskih èlanaka o ljudima koji su,

voluntirajuæi u ¹tabu nekog od kandidata, ili radeæi tamo za sitne pare, osmi¹ljavali njegov marketin¹ki i reklamni nastup. I to

je sredstvo politièkog nadmetanja.

Obièno je, u onim èlancima, bila reè o knji¾evnicima. Elita to zna najbolje. Ona nas je dovde i dovela. Reklamni profesionalci

su, dakle, i ovog puta ostali bez posla. Jedva da su im dobacili koju kosku. I u tome je fatalna gre¹ka na¹eg advertajzinga u

(upi¹anim) pelenama. Jer, knji¾evnik sa reklamom ima taèno onoliko veze koliko astronaut sa dubinskim ronjenjem. Otuda

jedno od prvih pravila reklamne profesije, iskovano u danima njene najveæe slave, ka¾e da je onaj koji èitavog ¾ivota sanja

kako æe napisati roman, neupotrebljiv u ulozi pisca pozicijskih slogana. Ili je bilo obrnuto?

Tako da su, zahvaljujuæi ovome, sve kampanje tog miholjskog leta i o¹tre zime 2002. godine bile kao sestre bliznakinje. Ali

ru¾ne. Obièno se neka poznata faca pojavi uslikana u srednjem planu i odvali neku glupost, koja je njoj lièno vrhunac

duhovitosti. Ha-ha-ha! Videlo se da su,

pre toga, ovi dobrovoljci posetili kozmetièarku i frizera. ©to se ka¾e, malo su se zategli da prikriju godine.

Isti su trend nametnuli i svojim poslodavcima. Èini mi se kao da se jedan od kandidata èak podvrgao bla¾oj hirur¹koj

intervenciji. Politièka borba zna da ostavi o¾iljke. Najpre u du¹i. Ali i na licu. Ukratko – svi su, tako nafrakani, lièili na fantome

ili zombije. Nesahranjeni mrtvaci. Nije ba¹ sjajna preporuka za ¹efa dr¾ave.

Ali, tek rasprave radi, zamislimo da je jedan ipak pobedio uprkos neurednom biraèkom spisku sa preko 800.000

nepostojeæih osoba. To bi dovelo do trijumfalistièke euforije u njegovom ¹tabu, jer – eto ¹ta mo¾e reklama! ©ta je, meðutim,

sa onima koji su (u ovoj na¹oj igri) izgubili?

Ako ni¹ta drugo, bar su njihove reklamne kampanje bile identiène pobednièkoj. Dakle – reklama ne bira predsednika. Èak ni

njegov politièki program, jedna te¹ko razumljiva sme¹a praznih obeæanja, nije u ovoj stvari odluèujuæi. Ako razumete ¹ta

hoæu da ka¾em. Kada ste birali predsednika, birali ste samog sebe. Onoga koji najvi¹e lièi na vas. Neæete valjda da

izaberete nekoga ko lièi na va¹u ta¹tu! Po¹to veæina

graðana ima ta¹tu, izbori su propali.

Bilo kako bilo, izvesno je da su se marketin¹ka nadmetanja kandidata za javne funkcije (ponovo) javila sredinom pro¹log veka.

Mnogi politièari su mislili – bili su zapravo robovi zablude – da je to blagotvorni proboj advertajzinga u javni ¾ivot. Kandidat

je postao ravan automobilu,

miri¹ljavoj soli ili kosilici za travu. Roba. Proizvod koji treba nametnuti tr¾i¹tu. Pa se to nazvalo politièkom propagandom.

Julije Cezar kao otac politièke propagande

Ima onih koji su suprotnog mi¹ljenja. Komercijalna reklama je, po njima, zapravo kolateralni proizvod politièke propagande.

Svi pamte Cezarove slogane, ali niko ne zna kakva be¹e marka njegovih sandala. Amerièki psiholog Vans Pakard u svojoj

knjizi Skriveni ubeðivaèi,

napisanoj pre pola veka, ka¾e da manipulativni prilaz politici nije izum XX veka. On navodi primer Napoleonovog biroa za

¹tampu (na koji se ugledao Beba Popoviæ), èija je funkcija bila da po narud¾bini stvara politièke trendove. Pakard ovome

dodaje: "Makijaveli je takoðe dao neke originalne doprinose razmi¹ljanjima na ovom polju. Manipulacija stanovni¹tvom od

strane jednog tiranina je relativno laka stvar i on mo¾e biti 'te¹koruk' ili 'lakoruk ', prema tome ¹to mu treba. Do stvarnog

izazova dolazi u vezama sa masom u jednom dru¹tvu u kome narod mo¾e putem glasanja da vas otera sa vlasti, ako ima

drugaèija mi¹ljenja od vas." Èau¹esku i Milo¹eviæ su dokazali ove teze.

Jedan od prvih koji se u moderno vreme profesionalno bavio ovim biznisom bio je slavni Vajtaker, u pedesetim godinama

vlasnik èuvene agencije za odnose sa javno¹æu u Kaliforniji, koju je vodio zajedno sa svojom suprugom, psihologom Lenom

Bakster. Pobedili su u 70 kampanja od 75 u kojima su uzeli uèe¹æe. Prema svojim klijentima ispoljavali su drakonsku

strogost. Ali, Vajtaker se stalno ¾alio novinarima

da prodaja kandidata nije tako jednostavan posao kao prodaja automobila. Jer, dok je automobil pouzdano mutav, kandidat

katkada zna da govori, pa to mo¾e da upropasti predstavu koju javnost o njemu ima. Zato je Vajtaker zahtevao potpunu

kontrolu svih predizbornih postupaka kandidata: on je bio taj koji bira predsednika, a ne reklama. Za divno èudo, njegov

najuspe¹niji klijent u to vreme be¹e Rièard

Nikson. Taj nije zatvarao usta.

Na neki naèin, to je uslovilo saznanje da je u javnim poslovima demokratskog sveta reklama zapravo ¹tetna. Potpuno

nepotrebna. Ona je vi¹e puta stvorila iluziju koja æe brzo biti izneverena. Po¹to glasaèi nisu neme ovce, oni su to na vreme

shvatili. I onda su udarili kontru. Politièari su s vremenom postali svesni toga. Na¹ teoretièar reklame Nade¾da Milenkoviæ na

jednom mestu svoje buduæe knjige Pun kufer marketinga ka¾e: "Da li ste i vi primetili da politièari reè 'marketing' koriste

samo u negativnom znaèenju. Kad hoæe da ocrne protivnike, oni njihove postupke okarakteri¹u kao 'marketin¹ke', pa je ne¹to

'marketin¹ki trik' (ili jo¹ èe¹æe 'prljavi marketin¹ki trik')."

Reklama koja je dovela na vlast Megi Taèer

Reditelj Gorèin Stojanoviæ je nedavno, u jednoj televizijskoj emisiji, isprièao kako se na¹ao u Engleskoj (on, dodu¹e, misli da

je to bila Amerika) ba¹ uoèi nekih tamo¹njih izbora. Na vlasti su se do tada nalazili laburisti, ali, buduæi da se njihova vlada

pokazala krajnje nesposobnom, sva istra¾ivanja javnog mnjenja govorila su da æe ih torijevci katastrofalno poraziti. To je

njihove promotere uvelo u

epohalnu (reklamnu) gre¹ku. Smislili su propagandne plakate (bilbordi tada jo¹ nisu bili u modi) u obliku fau-1, nemaèkih

bombi koje su razarale London tokom minulog rata, i na njima samo ispisali – laburisti. ©ta je bio rezultat? Laburisti su ponovo

osvojili vlast sa razlikom koju

nije pristojno spominjati.

Jedan znameniti francuski reklamer dobro je shvatio tu poruku. Nema direktnog, agresivnog reklamiranja. Kada ga je, pre

nekoliko godina, anga¾ovao Janez Drnov¹ek, majstoru se nimalo nije svideo klijentov izgled, ali je odmah zapazio da dotièni

politièar ima maèku. Eto ideje.

Tako je ta mala ¾ivotinja postala zastupnik kandidata. Nije se libila da o njemu govori sve najgore. Janez Drnov¹ek je ponovo

postao predsednik Vlade. Danas je veæ predsednik dr¾ave. To mora da je mnogo iznerviralo Franju Tuðmana, pa je

naprasno umro od duge i te¹ke bolesti. A poznato je da Slobodan Milo¹eviæ nema maèku. Ima Hag. Vojislav Ko¹tunica pak

ima maèku, ali je izgubio dr¾avu.

Postoji jedan primer koji èitavu ovu teoriju mo¾e dovesti u pitanje. Napisane su èitave knjige o tome kako je Èarls Saèi,

jedan od legendarne braæe Saèi, doveo svojom kampanjom na vlast èeliènu ledi Megi Taèer. On je, ¹to se ka¾e, imao ideju.

Reklamni materijal je, na podlozi neke fotografije socijalne bede, koristio iskljuèivo (¹tampana) slova kao grafièke simbole.

Zahvaljujuæi specifiènostima engleskog jezika, pozicijski

slogan bio je zapravo igra reèi – Rad ne radi! Ili, prevedeno na razumljiviji diskurs, laburistièka vlada je ¹itina. Izgleda da su to

Englezi i ovako

znali.

Teoretièari reklame nisu. Mesecima su lupali glavu tim ¹ta je u reklamnoj kampanji Saèijevih donelo pobedu konzervativcima.

Te ovo je, te ono

je. Najzad su odluèili da pitaju Èarlsa. Èarls Saèi im je rekao: "Jedina vrednost moje reklame jeste u tome da je Margaret

Taèer pobedila. Da je izgubila, o ovome se uop¹te ne bi govorilo!" Onda je Èarls Saèi nestao iz javnog ¾ivota. Niko ga vi¹e

nije video. Njegov brat Moris, raèunovoða i snob, znao je da to iskoristi: mada u ¾ivotu nije smislio ni¹ta pametno – nije

izmislio ni¹ta – on se samoproglasio za prvog

èoveka firme – o¾enio se lepom knji¾evnicom, otvorio fensi galeriju. Bilo je to dovoljno da ih ostali akcionari obojicu izbace

na ulicu. Opet

su postali sirotinja. Ali su se brzo vratili sa samo jednom namerom – osveta! Ponovo su prvaci sveta.

Mo¾da bi mogli da se kandiduju za Parlament? Ili za kraljicu? ©ta su oni gori od Èarlsa!

Info sluzba SPO wrote:

VESTI SPO

?tvrtak, 13. februar 2003.

ZAKON O IZBORU POSLANIKA NEDEMOKRATSKI I ANTIEVROPSKI

Zakon o izboru poslanika u Skup?tinu dr?avne zajednice, koji je predlo?io DOS, predstavlja povratak

Kardeljevog delegatskog izbornog sistema.

Ovakav Zakon je nedemokratski i antievropski, jer ukida suverenost naroda. Istovremeno, "delegatski zakon" svedo?o

strahu vlasti od izborne volje gra?ana Srbije i dokazuje da se udaljavamo od razvijenog sveta, jer se poslanici u svim zemljama

Evropske unije biraju neposredno, uklju?u?i poslanike u Evropskom parlamentu.

info@spo.org.yu

www.spo.org.yu

PORTRET BEZ RAMA: SVETOZAR MAROVIÆ

Buduæi predsednik

Crna Gora je manja po broju stanovnika, ali ne i po pravu - ka¾e potpredsednik DPS-a

Svetozar Maroviæ, potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore, do sada je najèe¹æe

spominjani kandidat za predsednika nove dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore. Ako ovo mesto pripadne

Crnoj Gori, njega æe za ovu funkciju predlo¾iti crnogorska vladajuæa partija.

"Bilo bi glupo za dobro naroda ne iskoristiti poziv Evrope i razvijenog sveta da ubrzaju na¹ ulazak u

meðunarodne finansijske politièke institucije. A zajednica to najbr¾e garantuje", smatra Maroviæ.

Opisujuæi na¹u politièku svakodnevicu, kandidat za glavnog èuvara zajednièke dr¾ave, ka¾e: "Obièno se mi svaðamo,

ljutimo, pa se razlikujemo, pa se malo vi¹e dogovorimo, potom malo manje i onda doðe gospodin Solana i ka¾e - sada smo

se svi dogovorili. ®alosno, ali je tako".

Maroviæ je treæi u crnogorskom trolistu Bulatoviæ - Ðukanoviæ - Maroviæ. U unutarpartijskoj podeli posla on ima status

"ideologa" Demokratske partije socijalista.

©ira javnost je za njega èula 1992. godine kada se o njemu govorilo kao moguæem kandidatu za

predsednika SRJ. Meðutim, tada je mesto predsednika prihvatio Dobrica Æosiæ.

Svetozar Maroviæ je Crnogorac. To mu je, kako ka¾e, ostalo od oca i majke.

Pravoslavac je. Kr¹ten je u Crnogorsko-primorskoj mitropoliji, kojoj i danas pripada.

Govori srpski, ijekavskog izgovora. Od akademija bli¾a mu je, ka¾e, CANU nego

Dukljanska.

©to se tièe Crne Gore, Maroviæ je do¾ivljava kao dr¾avu, i nju i Srbiju. Crna Gora je

"manja po broju stanovnika, ali ne i po pravu". On Crnu Goru naravno voli, ali veli da to

nije dovoljno i da "treba znati saèuvati i odbraniti njenu buduænost.

A kada govori o buduænosti, Maroviæ ka¾e: "Mi smo zainteresovani da budemo deo EU, i Srbija i Crna

Gora, bilo kao Jugoslavija, bilo kao savez dr¾ava, bilo kao neka zajednica, ili kao eventualno nezavisne

dr¾ave".

U svom politièkom opusu Maroviæ miri nepomirljivo: ru¾u i krst - komunizam i pravoslavlje; rat i mir -

Dubrovnik i Hag; federativnu i nezavisnu Crnu Goru - Ðukanoviæa i Bulatoviæa; srpstvo i crnogorstvo - Petra I

i Petra II; pravdu i nepravdu - Petroviæe i Karaðorðeviæe; kreatore i egzekutore - Srpsku akademiju i

Slobodana Milo¹eviæa; ideologe i praktièare - srpsku crkvu i Radovana Karad¾iæa; sever i jug Crne Gore -

Cetinje i Berane. Zato na Maroviæa raèunaju mnogi, i u njegovoj ¹arolikoj ponudi vide ba¹ ono ¹to je njima

potrebno.

Svetozar Maroviæ je roðen 31. marta 1955. godine u Kotoru. Zavr¹io je Pravni fakultet u Podgorici. Radio je kao pravnik u

SO Budva, bio direktor Uprave prihoda SO Budva, predsednik Izvr¹nog odbora SO Budva i èlan Predsedni¹tva Crne Gore.

Pre toga, bio je predsednik Republièke konferencije omladine Crne Gore, èlan

Predsedni¹tva CK SK Crne Gore i generalni sekretar Demokratske partije socijalista Crne Gore, u kojoj je

sada potpredsednik. Bio je poslanik u Veæu graðana Savezne skup¹tine i predsednik Skup¹tine Crne Gore.

Publicista je i istaknuti kulturni radnik. Od stranih jezika govori engleski, ruski i italijanski.

Sa suprugom Ðinom ima sina i kæerku. ®ivi u Budvi.

Ljiljana Milisavljeviæ

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

MOZEMO POBEDITI NA SLEDECIM IZBORIMA.-NEKA POBEDE NAJBOLJI.

Pokret za zastitu ljudskih prava je ucestvovao na svim visepartijskiim izborima sem 2000 godine. Na izborima 1993 godine smo od 112 ucesnika zauzeli 14 mesto( dobili nesto vise glasova od Gradjanskog saveza, i nesto manje od JULa), a u Izbornoj jedinici Novi Sad smo bili u samom vrhu, odmah iza SPS-a. I to bez dinara ulozenih sredstava, bez prostorija, infrastrukture, pod skoro apsolutnom diskriminacijom i represijom. To je bila snaga zrtava bezakonja. Prema

listu Politika da je bio direktno proporcionalan sistem imali bi svoga predstavnika u parlamentu.

Na poslednjim predsednickim izborima izaslo je svega 45 % glasaca, narod je razocaran. Zato sto posle pobede demokratije

nije dosla pravda, sloboda, sto zive i dalje u strahu, nema licne bezbednosti i imovinske

sigurnosti, nema radnih mesta, ne vraca se oduzeto niti se rehabilituju zrtve mocnika. Cveta i dalje

dekadencija na svim nivoima. Vec vise od deset godina kako je u Jugoslaviji zaveden visepartijski sistem,

uprkos te cinjenice, nema sustinskih promena na bolje.

Narod je razocaran u levicare, razocarao se i u novu vlast, ocekuje trecu snagu. To su cisti, neokaljani, koji

ce odmah preci sa reci na dela, zavesti red u sudstvu, suzbiti kriminal, vratiti mir i red, dati ljudima nadu,

hrabrost i pravdu i prava, eliminisati dekadenciju koja buja na svim nivoima, vratiti nadu mladima,

rehabilitovati zrtve, vratiti oduzeto., podici zivotni standard.

Sa svih strana nam se obracaju gradjani nase zemlje, oni u nama vide tu trecu snagu. Mi smo poceli prvi, jos

1975 godine, mi smo cisti, borci bez afera, siromasni, i zrtve i dalje, beskompromisni borci koji znaju

probleme ljudi, i koji uzivaju poverenje i koji ce odmah preci sa reci na dela.

Zelimo da ucestvujemo na sledecim i predsednickim i parlamentarnim izborima.Zelimo da kazemo sta narod zeli, i sta hoce,

zelimo da ukljucimo sve iskljucene snage nacije, one najvitalnije, i nasu Dijasporu..

Dosada nismo uspeli jer nismo imali nikakvu podrsku ni sa koje strane, ni od koga.

Sa pojavom visepartijskog sistema 1990 godine sticajem okolnosti i selektivnosti poretka i obmane domacih i

narocito stranih donatora, stvorena je iskrivljena panorama opozicionih gibanja u nasoj zemlji .Mnoge

autenticne opozicione licnosti i snazne politicke struje su iskljucene ili razbijene, a favorizovani su mahom

bivsi privilegovani pojedinci koji su danas na celu najjacih politickih stranaka. Privilegovani pojedinci sa

nasledjenim pogodnostima iz prethodnog perioda, ugledom, infrastrukturom i materijalnim statusom, vezama i

poznanstvima u zemlji i van nje, su uspeli da se nametnu i potisnu najradikalnije istinske opozicione snage i

pojedince, koji usled diskriminacije u prethodnom samoupravnom socijalizmu nisu mogli da steknu drustveni i

ekonomski polozaj i ostvare svoje potencijale, i da ih povrh svega lazno predstave van zemlje kao marginalne, i

tako diskredituju. Takodje su iskljucili i nasu Dijasporu jer je ona po Ustavu imala pravo da glasa i da bude

na listama za poslanicka mesta.

Tako je zbrisan sa politicke scene nas Pokret i njegovi lideri koji su lazno predstavljeni svetu

kao"cudacI'.I liseni kao navodni "marginalci"bilo kakve podrske. Da mo dobili i najmininalniju podrsku, sada

bi bili jaka parlamentarna stranka, i nasa zemlja bi bila drugacija, i polozaj ljudskih prava snazno

unapredjen.

Bila je iskljucena i Dijaspora iako je imala pravo da ucestvuje na izborima.

Bez ravnopravne utakmice koja ce omoguciti svim snagama, a ne samo privilegovanim pojedincima, da doprinesu

rekonstrukciji drustva , nema dovoljne snage da zazivi delotvorna i istinska demokratija..

Srpska politika moze povratiti ozbiljno poljuljano poverenje vecine gradjana samo ako se vrati izvornim

moralnim vrednostima. Dokle god se ne ispravi ova istorijska nepravda ne moze biti mirne savesti i pravda i

demokratija se nece vratiti na nase prostore.

U toku je stvaranje nove koalicije koja ce se zvati NEOKALJANI na celu sa Pokretom za zastitu ljudskih prava i koju ce

sacinjavati pojedinci koji su dosada u potpunosti sacuvali svoj moralni lik i ljudski integritet i

nicim nisu izdali svoja nacela i ubedjenja, kao i predstavnici Dijaspore. Vecina nisu nikad bili clanovi

SKJ-Saveza komunista , ali ce ova koalicija u svoje redove primati i bivse clanove SKJ -pod uslovom da se nisu ogresili o

zahteve eticnosti i da nisu krsili prava drugih ljudi. Smatramo da su mnogi postali clanovi CKJ da

bi tako preziveli i ostvarili egzistenciju, mi ih primamo ukoliko se nisu ogresili o ljudskost i prava drugih.

Ocekujemo podrsku. Zelimo da pocnemo da se pripremamo za izbore. Da pravimo liste kandidata iz zemlje i iz Dijaspore, da

promovisemo nasu koaliciju.

NEokaljani ! NE lazima i prevarama. Treba dati ravnopravne uslove za sve i ukljucite sve i da se cela nacija

slozi i ujedini. NE svadjama i razdorima.

Zelimo da objedinimo sve one zapostavljene snage i pojedince, u zemlji i van nje, da svi mogu da porade za

opste dobro

A pre svega one koji nisu okaljali svoj moralni lik u prethodnom periodu. Samo moralni preporod i cistota

mogu izvesti naciju iz krize i podici politiku iz obezvredjenosti i povratiti joj ugled naroda. A o najvise

mogu uciniti neokaljani pojedinci iz zemlje i Dijaspore.

Tomislav Krsmanovic, predsednik

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel-381.11.3911829;Pokret@eunet.yu

Skupstini Srbije

Povodom Predloga zakona o preregistraciji politickih stranaka.

Skupstini Srbije je podnet tekst predloga izmene zakona o preregistraciji politickih

stranaka na usvajanje. Prema ovome Predlogu, nece biti vise potrebno kao ranije,

samo 100 potpisnika osnivaca nego 3.000, i svaki od njih treba da plati taksu od

preko sto dinara.

Prema predlagacima, cilj je da se od nekoliko stotina registrovanih politickih

stranaka registruju samo one koje imaju brojcanu osnovu, i tako ociste brojne

stranke koje nemaju ni nekoliko clanova.

Na svome mestu je drzavna intencja da eliminise sa scene one male , fiktivne,

stranke koje nemaju clanstvo.Ali ovde ima jos nesto , to je manipulacija sa tzv”

malim strankama” ,koje navodno cine bezvredne licnosti i lideri i da one stete . To

bi bilo pogresno uproscavanje jer

nazalost od 1999 godine do danas nisu bili ravnopravni uslovi politicke utakmice

i mnoge autenticne snazne grupe i opozicinari su liseni podrske i podvrgnuti

represiji i diskriminacji, i potpuno eliminisani sa politicke scene, ili pretvoreni

u liliputanske stranke, dok su pojedine minorne politicke struje i licnosti

pretvoreni u politicke lidere.Na srecu vecina sadasnjih vodecih stranaka i

licnosti su iskreni patrioti. i kompeteteni politicari. Zato upravo oni treba da

se usprotive ovakvom pausalnom elminisanju tzv malih stranaka.

Zato predlazemo da .broj bude 3.000 ili visi, ali da se ne placa taksa.Mi smo vrlo

brojni ali siromasni, nasa ogromna baza nema sredstva za hranu i lekove. A sada

mora da plati takse.

U nadi da cete usvojiti nas predlog:DA SE NE PLACA TAKSA,.

Tomislav Krsmanovic, predsednik

.

Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html)

Tel-381.11.3911829;Pokret@eunet.yu

Skupstini Srbije

Povodom Predloga zakona o preregistraciji politickih

stranaka.

Skupstini Srbije je podnet tekst predloga izmene zakona o preregistraciji politickih stranaka na usvajanje. Prema ovome Predlogu, nece biti vise potrebno kao ranije, samo 100 potpisnika osnivaca nego 3.000, i svaki od njih treba da plati taksu od preko sto dinara.

Prema predlagacima, cilj je da se od nekoliko stotina registrovanih politickih stranaka registruju samo one koje imaju brojcanu osnovu, i tako ociste brojne stranke koje nemaju ni nekoliko clanova.

Na svome mestu je drzavna intencja da eliminise sa scene one male , fiktivne, stranke koje nemaju clanstvo.Ali ovde ima jos nesto , to je manipulacija sa tzv� malim strankama� ,koje navodno cine bezvredne licnosti i lideri i da one stete . To bi bilo pogresno uproscavanje jer nazalost od 1999 godine do danas nisu bili ravnopravni uslovi politicke utakmice i mnoge autenticne snazne grupe i

opozicinari su liseni podrske i podvrgnuti represiji i diskriminacji, i potpuno eliminisani sa politicke scene, ili pretvoreni u liliputanske stranke, dok su pojedine minorne politicke struje i licnosti pretvoreni u politicke lidere.Na srecu vecina sadasnjih vodecih stranaka i licnosti su iskreni patrioti. i kompeteteni politicari. Zato upravo oni treba da se usprotive ovakvom pausalnom elminisanju tzv malih stranaka.

Zato predlazemo da .broj bude 3.000 ili visi, ali da se ne placa taksa.Mi smo vrlo brojni ali siromasni, nasa ogromna baza nema sredstva za hranu i lekove. A sada mora da plati takse.

U nadi da cete usvojiti nas predlog:DA SE NE PLACA TAKSA,.

Tomislav Krsmanovic, predsednik

Pokret za zastitu ljudskih prava

(http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 26.10.2003 godine

Pokret@eunet.yu

Mozemo biti znacajna snaga na sledecim izborima.

Vec vise od trecine veka nasa organizacija se bori za unapredjenje

ljudskih prava u krajnje teskim uslovima izlozena diskriminaciji i

represiji, bez ikakve podrske, anatemisana u zemlji i van nje.

Od pocetka naseg angazmana 1975 godine smo uvideli sta znaci boriti se

za ljudska prava. Ljudska prava su vrlo delikatna oblast, svi javno

proklamuju postovanje ljudskih parva a u praksi se ona cesto krse. Oni

koji stavljaju pitanje ljudskih prava na dnevni red bez dlake na jeziku

bivaju proglasavani za neprijatelje, razapinjani na krstu, kamenovani

i lincovani, proglasavani za vestice, pretvarani u zrtvene jarce,

ogovarani i javno oznacavani kao cudaci, ludaci, neodmereni, nepouzdani

,lazovi egzibicionsti , samozvanci, marginalci, bez podrske, itd.

Nazalost hajka protiv nas boraca za ljudska prava se nastavlja. Nasi

ljudi su ovde i dalje zrtve progona, mi smo onemoguceni da nastupamo u

javnosti, bez infrastrukture, prostorija, nastupa na medijima, nas u

zemlji predstavljaju za �strane agente� a van nje nas blati grupa-

Georgevic-Rakic-Pribic , Boris Pribic stavlja na njegov sajt http://

Serbian Defence Leageu i sliku naseg predsednika koga proglasava za

�cionistickog agenta i srpskog krvoloka�, Rakic vodi kampanju velikih

razmera protiv nase organizacije da je lisi medjunarodne podrske

optuzjuci nas kod zapadno evropskih organizacija, EEZ, evropskog suda

,policija zapadnih zemalja, i td, da smo mi�anti-semiti�, dok nas

Georgevic proglasava na svim forumima za srpske klero �naciste.i sva

trojica zdusno tvrde da se nasa koalicija sastoji do samo jedne osobe.

Zelimo da demantujemo ove lazi.

Uskoro nas ocekuju izbori., ako ne ove godine onda sigurno sledece.

Mi mozemo, ukoliko budemo ucestvovali na ovim izborima postati znacajna

snaga na politickoj sceni Srbije i Crne Gore. Narod je potpuno izgubio

poverenje u SKJ, SPS, JUL, a zatim i u novu demokratsku vlast

delimicno.( Jer nije donela ocekivane i obecane promene).

Narod ocekuje trecu snagu, nove, ciste i neokaljane, kojima ce biti

interes nacije iznad licnih interesa, i koji znaju probleme, a to su

sudstvo. bezakonje, strah, kriminal, korupcija, dekadencije i patologije

na svim nivoiima, siromastvo,. I koji ce odmah preci na resavanje tih

problema. To smo mi i nasa koalicija u kojoj ima vise stranaka, NGO i

pojedinaca.

Nas Pokret za zastitu ljudskih prava je ucestvovao na svim izborima sem

2000 godine , na izborima 1993 godine npr smo od 114 ucesnika zauzeli

14 mesto, dobili vise glasova od Gradjanskog saveza i nesto manje od

JUL-a, u Izbornoj jedinici NOVI SAD, smo bili u samom vrhu, odmah iza

SPS i madjarske stranke. I to bez dinara ulozenih u kampanju,

blokirani, kradeni, zaplenjivana izborna dokumentacija, pisma ,

iskljucivanii telefoni, nasi ljudi hapseni, kradje glasova, itd. Prema

listu Politika da je bio direktno proporcionalan sistem bili bi u

parlamentu. Mi smo bili bez ikakve podrske jer je dijaspora biila

obmanuta o nama. Zelimo da ucestvujemo sada na izborima. Mozemo

promeniti na bolje nasu zemlju, vratiti postovanje ljudskih prava.

Zelimo da ukljucimo i dijasporu.

Evo vec vise od deset godina kako je u Jugoslaviji zaveden

visepartijski sistem, uprkos te cinjenice, nema sustinskih promena ne

bolje.

Zasto?

Razlozi su brojni i slozeni.

Najvazniji je taj, sto su iz politicke utakmice prognani svi oni koji

nisu bili clanovi SKJ i rezimlije, ili u najmanju ruku privilegovani i

oni koji su bili pozitivno orijentisani kadrovi prema SKJ, kao i

dijaspora.

Otuda su iz politicke utakmice iskljuceni diskriminacijom i represijom

pravi akteri i protagonisti, najautenticnije i najradikalnije nacionalne

snage i pojedinci, stranke i pokreti.

Sa pojavom visepartijskog sistema 1990 godine sticajem okolnosti i

selektivnosti poretka i obmane domacih i narocito stranih donatora,

stvorena je iskrivljena panorama opozicionih gibanja u nasoj zemlji

.Mnoge autenticne opozicione licnosti i snazne politicke struje su

iskljucene ili razbijene, a favorizovani su mahom bivsi privilegovani

pojedinci koji su danas na celu najjacih politickih stranaka.

Privilegovani pojedinci sa nasledjenim pogodnostima iz prethodnog

perioda, ugledom, infrastrukturom i materijalnim statusom, vezama i

poznanstvima u zemlji i van nje, su uspeli da se nametnu i potisnu

najradikalnije istinske opozicione snage i pojedince, koji usled

diskriminacije u prethodnom samoupravnom socijalizmu nisu mogli da

steknu drustveni i ekonomski polozaj i ostvare svoje potencijale, i da

ih povrh svega lazno predstave van zemlje kao marginalne, i tako

diskredituju..

DOS je veliki napredak i njemu se nalaze posteni i strucni politicari

koji zeel dobro svome narodu,

ali se postavlja pitanje zasto samo oni? Zasto smo mi iskljuceni.

Mi smo hteli da ucestvujemo na ovim predsednickim izborima da nas

predsednik gromoglasno kaze osvescujucu istinu Srbiji.,ali nismo imali

sredstva, jer izbori nsu vise kao ranije besplatni, sada treba svaki od

10.000 potpisnika za kandidaturu predsednika da ode u sud i da plati

taksu od 110 dinara.a da im to nadoknadimo mi nemamo novac..

Tako je zbrisan sa politicke scene nas Pokret i njegovi lideri koji su

lazno predstavljeni svetu kao"cudacI'.I liseni kao navodni

"marginalci"bilo kakve podrske. Da smo dobili i najmininalniju podrsku,

sada bi bili jaka parlamentarna stranka, i nasa zemlja bi bila

drugacija, i polozaj ljudskih prava snazno unapredjen.

Bez ravnopravne utakmice koja ce omoguciti svim snagama, a ne samo

privilegovanim pojedincima, da doprinesu rekonstrukciji drustva , nema

dovoljne snage da zazivi delotvorna i istinska demokratija..

Srpska politika moze povratiti ozbiljno poljuljano poverenje vecine

gradjana samo ako se vrati izvornim moralnim vrednostima.

Dokle god se ne ispravi ova istorijska nepravda ne moze biti mirne

savesti i pravda i demokratija se nece vratiti na nase prostore.

U toku je stvaranje nove koalicije koja ce se zvati NEOKALJANI i koju

ce sacinjavati pojedinci koji su dosada u potpunosti sacuvali svoj

moralni lik i ljudski integritet i nicim nisu izdali svoja nacela i

ubedjenja. Vecina nisu nikad bili clanovi SKJ-Saveza komunista , ali ce

ova koalicija u svoje redove primati i bivse clanove SKJ -pod uslovom da

se nisu ogresili o zahteve eticnosti i da nisu krsili prava drugih

ljudi. Smatramo da su mnogi postali clanovi CKJ da bi tako preziveli i

ostvarili egzistenciju, mi ih primamo ukoliko se nisu ogresili o

ljudskost i prava drugih.

Jos 1992 godine nekoliko opozicionih stranaka i udruzenja se bilo

udruzilo u SVO- Srpska vanparlamentarna opozicija, i to:

-POKRET ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA

-SRPSKA SVETOSAVSKA STRANKA

-NARODNA RADIKALNA STRANKA

-STARA RADIKALNA STRANKA

-SRPSKI ROJALISTICKI BLOK

-POKRET ZA UJEDINJENJE SRBIJE I CRNE GORE

-DEMOKRATSKA STRANKA DAVIDOVIC GROL

-RADIKALNA STRANKA UJEINJENJA

-SVESRPSKI SAVEZ

-KONZERVATIVNA STRANKA

-NAPREDNA STRANA

-JUGOSLOVENSKA EMOHRISCANSKA STRANKA

-UDRUZENJE OSTECNIH DEVIZNIH STEDISA SRBIJE

-UDRUZENJE PODSTNARA JUGOSLAVIJE

-DRUSTVO ZA NEGOANJE LEPOG PONASANJA

-SRPSKI POLJOPRIVRDEDNI KLUB

Ova koalicija se raspala u vreme prethodnih izbora laznim obecanjima

koalicija DEPOS i ZAJEDNO koje su odvukle neke celne ljude SVO

garancijama da ce dobiti poslanicka mesta., a od toga nije bilo

nista.Zatim je dobar deo bivse koalicije SVO na inicijativu Pokreta za

zastitu ljudskih prava pristupio Savezu za promene.videci u njemu

najsnazniju opozicionu grupaciju kadru da pobedi vladajucu koaliciju.

Ali se nase nade nisu obistinile.

NEokaljani ! NE lazima i prevarama. Treba dati ravnopravne uslove za

sve i ukljucite sve i da se cela opozicija slozi i ujedini. NE svadjama

i razdorima.

Zelimo da objedinimo sve one zapostavljene snage i pojedince, da svi

mogu da porade za opste dobro

A pre svega one koji nisu okaljali svoj moralni lik u prethodnom

periodu.

Samo moralni preporod i cistota mogu izvesti naciju iz krize i podici

politiku iz obezvredjenosti i povratiti joj ugled naroda. A o najvise

mogu uciniti neokaljani pojedinci

O neuspehu izbora i prodoru SRS.

Mirceta Bozovic

Izbori za predsednika Srbije nisu uspeli jer je narod razocaran novom vlasti koja nije dovela do promena na bolje i obracuna sa prosloscu. te zato odbija da izadje na biralista.

Narod Srbije zna ko je pravi kandidat za predsednika i ocekuje da mu se da sansa, da bude pusten iz izolacije progona i da narodu Srbije kaze svoj program. Ove reci neko moze okarakaterisati kao pretencoznost i �da svako hvali svoga konja�.Umesto toga takvoj osobi treba dati sansu da se iskaze. Pa neka biraci procene. Umesto toga tajne sluzbe ga podvrgavaju provokacijama i progonima.

DOS je velika promena na bolje, ogromna vecina njegovih lidera i aktivista su posteni patrioti, i eksperti su.Nisu uspeli zbog vise razloga:

-jedan sustinski i objektivan to su sabotaze tajnih sluzbi.Njima se odupreti nije lako.

-nesloge i svadje

-manipulacije tajnih vladara sa mestom i vremenom, kada su dosovci bili opozicija su bili vrlo radikalni, kada su postali vlast date su im dobre plate i uslovi zivota, te su onda postali suvise umereni(�Sit gladng ne razume�) i udaljili se od vidjenjaproblema vecine.

-opijenost vlascu

-zatvorenost u svoje klanove i iskljucivanje vecine sposobnih ljudi van klana

-nisu otklonili bivse vlastodrsce kojima sui dozvolili da se konsoliduju i ojacaju

-pali su na ispitu sto se tice uloge medjunarodne zajednice i drzavne medjunarodne politike

-nisu zaveli postovanja ljudskih prava, pravicno sudstvo i nisu otklonil kriminal, drogu, dekadenciju na svim nivoima.siromastvo

-nisu obznanili projekat ljudskih prava u sluzbi slabjenja vecine

-nisu shvatili niti ispravili nepravdu prema vecini autenticnih opozicionara koje su iskljucili od 1990 godine do danas, na vlasti su bivse rezimlije i njhovi potomci zato je vlast suvise neradikalna

-lose vodjenje izbora, SRS se pokazala kao bolji ekspert za izbore sto je velika blamaza za DOS

itd,itd.

SRS je dobila najvise glasova jer:-

-ima vrlo militantno glasacko telo, cehovsk i para vojnicki organizovana ,vrlo motivisano, koje listom izlazi na izbore, a ostali glasaci nisu dovoljno motivisani. Na jucerasnjim izborima otuda nije izasao reperzentativan uzorak glasaca, nego jako nereprezentativan, glasaci SRS su bili vise prisutni nego sto je to u ukupnoj populaciji glasaca.Ocigledno da neko izvan stranke pomaze logisticki SRS u ovoj statistickoj izbornoj matematickoj ekspertizi.

-postupci medjunarodne zajednice prema nama i nasoj drzavi koji izazivaju Srbe protiv sebe. Isto je tako cinjeno sa S.Milosevicem i S.Huseinom, oni su bili potrebni kao�krivci��neprijatelji� da bi tako bil opravdani naknadni postupci prema njima.( u ove postupke medjunarodne zajednice ubrajamo: Haski sud, hajka na haske osudjenike Srbe, sankcije I bombe, stav prema Kosovu i juznoj Srbiji, Raskoj, Vojvodini, Crnoj gori, selektivna podrska pojednim strankama i NGO,

nezainteresoavnost za nepostovanje ljudskih prava vecinskog naroda u SCG, podsticanje kriminala i asocijalnih, itd).Nas zele kao �neprijatelej� nase je pravo da se branimo i da budemo mudri, najgore je da se sa njima konfrontiramo. A to moze ciniti SRS.sto moze i bii cilj�pobede�SRS koja je dakle na neki nacn programirana iz senke.

-propusti DOS-a

itd.

Sta ciniti:

-sloga i pomirenje, prastanje i okrenuti novi list

-otvorit izbore svima, stvoriti ravnopravne uslove za izbornu utakmicu

Podrzati Pokret za zastitu ljudskih prava i njegovog predsednika. Neka pobede najbolji,. u ravnopravnoj utakmici, prekinemo prevare i drzanje u produzenoj izolaciji autenticnih boraca za ljudska prava nacije.Vec tri decenije za nas govore da smo �autsajderi�, a nas sprecavaju. Neka pogledaju sta smo govorili pre trideset godina, sve sto smo kazali se pokazalo kao

tacno i dalekovido.

Nas i dalje drze u izolaciji i progone..Umesto da stanemo na celo i povedemo naciju ka spasu.

Podrzite nas!

Pokret za zastitu ljudskih prava (http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) 16.11.2003 godina

Predsednicki izbori nisu uspeli

Na predsednicke izbore je izaslo svega 39,0% % biraca, dakle ispod 50%, sto znaci da izbori nisu uspeli ..Sto je dokaz da je narod nezadovljan jer nova vlast posle 5 oktobra 2000 godine nije sprovela potrebne promene i nije doslo do diskontinuiteta u odnosu na prethodni rezim. Narod ocekuje pravog kandidata, a on nije u medijma nego je pod zabranama. Naod Srbije to zna i ocekuje da se on pojavi.

Ono sto zabrinjava je procenat glasova koliko su osvojili pojedini kandidati:

-Tomislav Nikolic, SRS- 45.6 %

-Dragoljub Micunovic,DOS - 40,11 %

-Velimir Ilic 8,9%

- Marijan Risticevic %

-Radovan Avlijas %

Ono sto najvise zabrinjava je snazan prodor SRS, sto je dokaz da sve veci uticaj u Srbiji imaju one snage koje zele da je guraju u izolaciju, tenzije sa medjunarodnom zajednicom, unutrasnje konflikte i lose procene, lose procene sa drugim nacijama, sto je promocija asocijalnosti i negativne kadrovske selekcije, sto ce pospesivati dalji kriminal i bezakonje i destabilizaciju

zemlje i regije.

Prodor SRS i njeno jacanje je posledica uticaja onih snaga pre svega izvan zemje koje zele dalju destablizacij zemlje, slabljenje nacije i drzave, kao i svih onih u zemlji koji zele da u mutnom love i da se bogate i dalje kroz kriminal, sto gore za vecinu za njih bolje. Koriste boravak Seselja u Haskom sudu, ovome je doprineo Haski sud svojim hajkama protv Srba sto je vodilo u direktno jacanje SRS, tome su doprineli pritisci medjunarodne zajednice, njeno cutanje pred bezakonjem sudija i

policije, cime je narod Srbije gurala u nezadovoljstvo i radikalizaciju. Iza svega se krije socijalni inzinjering i politicki marketing daljeg slabljenja Srbije i njenih geradjana, i cele regije Balkana. Srbija je jos jednom pervarena.

Prema procenama profesora Pravnog fakulteta Srbi ce za dvadesetak godina bit manjina, a za cetrdeset godina ce nestati.

Gospodo iz medjunarodne zajednice. ! Vasa podrska asocijanim je prepoznatljiva. Sprema se sahrana Srba i Srbije, i Balkana, saljite mrtvacke sanduke, oni su potrebni grobarima.

Miladin Salovic

.

NELEGALNI IZBORI.

Danasnji predsednicki izbori i oni najavljeni za 28 decembar su nelegalni.

Svi dosadasnji izbori nisu bili regularni i fer jer su iz izborne utakmice iskljcene

autenticne opozicione snage i licnosti u korist bivsih rezimlija.DOS, DS, DSS i td sacinjavaju

ogromnom vecinom posteni patrioti koji se bore za dobro nacije i izlazak iz krize. Ali zasto

samo oni? Gde su drugi? Zasto oni produzeno cute o iskljucenosti.mnogih drugih ? Zasto se

svadjaju? Zasto cute o uzrocima unistavanja vecine, ko to cini, kako, zasto? A to je sustina.

Danasnji predsednicki izbori su neregularni jer:

-se trazi 10.000 potpisa , povrh svega overenih u sudu i uz taksu od 50 dinara. Cime su

iskljuceni oni gde nema suda, a to su sela i mnoga manja mesta.Treba ici u sud, to uzima

vreme, ljudi se plase da ih neko tamo vidi i da se tako odaju da nekome daju glas. Treba

platiti 50 dinara, cekati u redu, vracati se jer nema sudije , itd. Ranije je bilo vrlo tesko skupiti

potpise, sada je jos teze. To je sada moguce samo velikim i bogatim strankama.

-slicno je i za parlamentarne izbore zakazane za 28 decembar.

-prebrojavanje glasova je poseban problem, ko moze imati nekoliko hiljada kontrolora na

izborima? Samo velike i bogate stranke. Prilikom perbrojavanja se sprovodi otvorena masovna

kradja glasova..

-glasanje dijaspore ne postoji jer je ona iskljucena,treba da dodje u zemlju da glasa, a to ne

moze jer je velika daljina, je tako iskljucena.

-cenzus je 5 %, sto favorizuje velike stranke

-fama o malim strankama i marginalnim licnostima. Navodno trebalo je ovakvim porezima i brojem

glasova i komlikovanim proceduraam uklonite ogrom,an broj stranaka i marginalce. Tako su u

male

stranke i marginalne licnosti promovisani autenticni opozicionari i pokreti.I obratno.

Mi smo zato u krizi, nisu dosli pravi. Izlaz je u otvaranju za sve, pomirenju, prastanju, slozi

saradnji svih.

NOVA KOALICIJA

Sporazum o udruzivanju u Koaliciju

1.Politicka platforma .

Nova koalicija je najsiri demokratski front u Srbiji koji okuplja organizacije i

pojedince koji su svojim dosadasnjim radom i angazmanom na delu pokazali da su posteni

patrioti koji dosada nisu nikada i na bilo koji nacin okaljali svoj moralni lik .U

teskim vremenima siromastva i bezakonja ,izlozeni svakojakim iskusenjima, pogotovu u

periodu od raspada zemlje pocetkom 1990-ih godina do danas, oni koji osnivaju i koji

su clanovi Koalicije su ostali verni i odani svojim izvornim nacelima .A to je sluzba

naciji, njenim pravima i interesima., i beskompromisno suprotstavljanje bilo kakvim

postupcima koji se kose sa univerzalnim moralnim nacelima i nasom tradicijom.

Svesni da je sadasnja visepartijska scena Srbije vise odraz selektivnosti poretka nego

li stvarnog odnosa snaga, i da su autenticne opozicione snage gurane na marginu

dogadjaja, znajuci da istinske opozicije ne moze biti dok ne zazive stranke koje vode

oni koji se nisu okaljali kao kadrovi bivseg SKJ, i prepoznajuci da opozicija koju

sacinjavaju samo bivsi politicki funkcioneri je ustvari svedena na dekor koaliciji na

vlasti, odlucili smo da osnujemo ovo stranacko ukupljanje da tako privucemo one koji

nisu bili clanovi Partije.

Zbog ove cinjenice, nesloge opozicije, neetickih postupaka pojedinih opozicionih

licnosti i stranaka, vecina gradjana ima sve manje poverenja u sadasnju opoziciju.

Gradjani ocekuju da se pojave moralno ciste i nekompromitovane licnosti. A to mogu biti

pre svega oni koji nisu nikada bili clanovi SKJ, koji su za celo vreme svoga rada i

postojanja se drzali svojih nacela, eticnosti svojih postupaka i ljudskog postenja.

Koalicija predocava da ne zeli da deluje razbijacki u okviru opozicije, da ne zeli da

omalovazava sadasnju uspele opozicione stranke na cijem celu su bivsi politicki

funkcioneri, i da ne zeli da tu cinjenicu zloupotrebljava da obara njihov ugled u

javnosti. Bez obzira sto su oni bili komunisticki funkcioneri, ubedjeni smo da su vecina

posteni ljudi

Ali je takodje cinjenica da su bivsi neclanovi SKJ iskljuceni iz politicke utakmice, i

da je to ne samo velika nepravda, nego treba znati da vecina gradjana nisu bili clanovi

SKJ i da vecinsko stanovnistvo nema svoje predstavnike. Iz politicke utakmice su tako

isjkljuceni najradikalniji i najprincipijelniji borci za demokratski preporod. A bez

njih nema pobede opozicije.

Ne moze biti pobede opozicije na izborima, i sveobuhvatnih i korenitih promena, sve

dotle dok mi ne budemo u mogucnosti da damo nas doprinos. Ubedjeni smo da ce Koalicija

nepartijaca pokrenuti demokratske procese i dati novi kvalitet opozicionih delovanja.

2 Ciljevi delovanja Koalicije su:

-upoznavanje domace i strane javnosti o odnosima u opoziciji i iskljucenosti mnogih

autenticnih snaga

-stvaranje opozicione panorame koja je odraz stvarnih odnosa snaga a ne necijih

selektivnosti

-napori za objedinjavanjem svih subjekata, stranaka, nevladinih organizacija i

nezavisnih sindikata

-smena vlasti na demokratski nacin, putem demokratskih i fer izbora

-ukljucivanje Dijaspore u razresavanje krize u zemlji i kljucnih institucija nacije kao

sto su Srpska pravoslavna crkva, Dinastija Karadjordjevic, i druge nase nacionalne

ustanove

-eliminisanje losih procena, sejanja zavada, haosa i konfuzije, umesto toga saradnja i

sloga

3.Programska nacela:

-zavodjenje drzave prava , demokratije, koja ce sacuvati teritorije i integritet ,

obezbediti mir, licnu bezbednost i imovinsku sigurnost gradjana, spreciti kriminal i

nasilje, korupciju i zloupotrebe.

-Zaustavljanje slabljenja nacije i njenih potencijala i rusenja bazicnih drustvenih

sistema

-Borba protiv onih snaga koje seju lose procene i proizvode navodne neprijatelje, seju

haos i konfuziju

-Kadrovska politika zasnovana na nacelima sposobnosti i suprotstavljanje onima koji seju

mrznju i defetizam

-Obnova privrede, zbrinjavanje socijalnih kategorija stanovnistva, okretanje trzisnoj

logici i utakmici, razvoj takmicarskog duha i podrska licnoj inicijativi i sposobnosti,

zalaganje za pravicne privatizacije

-Integracija u strukture medjunarodne zajednice, razvijanje dobrih odnosa sa susedima i

povratak u institucije u kojima se ranije nalazila nasa zemlja

-Primena nauke, razvoj obrazovanja, sporta, unapredjenje zdravlja i uspostavljanje

modernog sistema zdravstvene zastite, pospesivanje nataliteta i briga o deci i mladima

-humanizacija drustvenih odnosa

Da bi sve ovo postigli, potrebni su sto pre izbori na svim nivoima.

4 Kodeks clanica koalicije:

Pristupanjem Koaliciji sve clanice potvrduju resenost da sve svoje potencijale stave u

funkciju ostvarenja navedenih ciljeva. Istovremeno, clanice ce nastupati zajednicki na

izborima sto ce biti uredjeno naknadnim dokumentima.

Odnosi u Koaliciji se zasnivaju na nacelima potpune ravnopravnosti svih clanica i punoj

otvorenosti za sve koji podrzavaju program i nacela.Clanstvo u Koaliciji se postize

prihvatanjhem njenih ciljeva i nacela.i drugih dokumenata. Sve stranke zadrzavaju svoj

subjektivitet i nastavljaju svoje delatnosti kao i ranije, a o zajednickim aktivnostima

ce se dogovarati.

Clanice obrazuju Koordinacioni odbor u koji svaka clanica delegira po dva

clana.Koordinacioni odbor ce imati svoga predsednika, potpredsednika i portparola za

period od 6 meseci.Ove funkcije ce biti izabrane dogovorom postujuci demokraticnost i

nacelo da svaki predstavnik clanice bude na odgovarajucoj funkciji podjednako vreme.

Koordinacioni odbor donosi svoj Poslovnik rada.

Sve odluke se donose prostom vecinom glasova pod uslovom da je obezbedjen kvorum.Clanice

ce se dogovarati o sadrzajima aktivnosti koje ce biti: pripreme za buduce

izbore,izdavanje zajednickih saopstenja,odrzavanje javnih tribina i skupova, mitinga,

konferencija za stampu, nastupa u sredstvima javnog informisanja. Clanice ce odlucivati

o zajednickim aktivnostima dogovorno, a troskove snositi podjednako

(Naknadno ce biti razradjeni drugi dokumenti: PROGRAM, PROTOKOL, i drugo)

Koalicija nepartijaca je potpisala sporazume o tehnickoj saradnji sa dve koalicije:

Demokratska zajednica i Koalicijom Zelenih. U toku su pregovori i sa drugim koalicijama.

CLANICE KOALICIJE

1.Pokret za zastitu ljudskih prava

2.Radikalna stranka ujedinjenja

3.Svesrspki savez

4.Udruzenje ostecenih deviznih stedisa Srbije

5.Srpski rodoljubivi savez"Ilija Garasanin"

6.Udruzenje podstanara Srbije i Crne Gore

7.Knjizevni klub"Karadjordjevic"

8.Demohriscanska stranka Srbije i Crne Gore

9.Drustvo za negovanje lepog ponasan ja

10.Medjunarodno drustvo za individualne slobode

11.Drustv za zastitu bolesnih i starih

12.Opstanak

13.-Casopis Drzava

14 SENS-.Stranka ekonomskog napretka Srbije

15.Drustvo za zastitu zivotinja

16..Saavez nezaposlenih �Lazarevac�

17..Savez boraca �Lazarevac�

18..Stranka samostalnih privrednika�Zapis�

II. Zele da pristupe, ili se pregovara-:

1.. Stara radikalna stranka

2..Pokret za ujedinjenje Srbije i Crne Gore

3..Srpska svetosavska stranka

4. Srpski poljoprivredni klub

5..Napredna stranka

6.Konzervativna stranka

7..Ravnogorski pokret

8.Drustvo bivsih politickih zatvorenika

9..Drustvo zrtava komunistickog terora

10..Udruzenje golootocana

11�Orasac�

12.Sindikat penzionera�Nezavisnost�

NOVA KOALICIJA(radni naziv) Beograd, Stanka Paunovica

70, 11090-Beograd, tel-3511829;Pokret@eunet.yu;

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

Odluka o potpisivanju Inicijalnog sporazuma o osnivanju NOVE KOALICIJE.

Srpske nacionalno orijentisane politicke partije, pokreti, udruzenja

,sindikati, nevladine organizacije,

koji se vec godinama zajednicki bore za zavodjenje drzave prava i

demokratiju, uvidjajuci da nema stvarnih promena na bolje i da su dosada

bili svi zajedno iskljuceni na nelegalan nacin iz politicke utakmice, su

odlucili da se udruze u koaliciju sa ciljem izlaska iz izolacije i

ukljucenja u politicke akcije zajednickog delovanja na planu

unapredjenja demokratije i ucestvovanja na izborima.

Danas potpisujemo ovaj Inicijalni sporazum o osnivanju Nove

koalicije.Clanice Nove koalicije zadrzavaju svoj pravni status,

politicku i organizacionu samostalnost, a ukoliko izadju na izbore

izlaze sa jedinstvenim i zajednickim listama .Nova koalicija ce delovati

u skladu i na osnovu svoga Programa, Statuta, Kodeksa, i drugih nacela.

Potpisnici Inicijalnog sporazuma:

1.POKRET ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA

2. SVE SRPSKI SAVEZ

3.KNJIZEVNI KLUB KARADJORDJEVIC

4.UDRUZENJE OSTECENIH DEVIZNIH STEDISA SRBIJE

5.UDRUZENJE PODSTANARA SRBIJE I CRNE GORE

6. UDRUZENJE OPSTANAK

7.DRUSTVO ZA NEGOVANJE LEPOG PONASANJA

8.SENS-STRANKA EKONOMSKOG NAPRETKA SRBIJE

9.STRANKA SAMOSTALNIH PRIVREDNIKA”ZAPIS”

10.DEMOHRISCANSKA STRANKA SRBIJE I CRNE GORE

11.CASOPIS”DRZAVA”

12. RODOLJUBIVO UDRUZENJE”ILIJA GARASANIN”

13.DRUSTVO ZA ZASTITU ZIVOTINJA

14.RADIKALNA STRANKA UJEDINJENJA

15.MEDJUNARODNO DRUSTVO ZA INDIVIDUALNE SLOBODE

16---

u Beogradu, 14.11.2003 godine

JUCE ODR�ANI VANREDNI IZBORI ZA SKUP�TINU SRBIJE

Prvi SRS, slede DSS, DS, G 17 Plus, SPO-NS i SPS

Prema preliminarnim podacima, u parlamentu poslanici sa samo �est lista, cenzus nije pre�lo 13

stranaka i saveza. – Blizu cenzusa jo� samo lista "Zajedno za toleranciju"

Ju襍 odr�ani vanredni izbori za Skup�tinu Srbije doneli su novi raspored snaga na politi諯j sceni. Prema preliminarnim rezultatima Cesida i �tabova politi諩h stranaka, u novom sazivu parlamenta 楠se na橠poslanici sa samo �est lista, dok cenzus od pet odsto nije uspelo da pre�e ostalih 13 stranaka i saveza, mada za to izvesne �anse ima lista "Zajedno za toleranciju". Na osnovu 30 odsto obra�enog materijala, Republi諡 izborna komisija je saop�tila da je Koalicija Zajedno za toleranciju osvojila 5,59 odsto

Preliminarni rezultati – a o襫uje se da kona让 ne楠doneti bitne promene – pokazuju da pobednik ovih izbora,Srpska radikalna stranka, ne楠mo橍 sama da sastavi vladu, a ve橮u od 126 poslanika ne bi obezbedila ni sa svojim nekada�njim partnerom, SPS-om.

Na drugoj strani, takozvani "demokratski blok", DSS, DS i G17 Plus, tako�e nema dovoljan broj poslanika za formiranje vlade. Ako Zajedno za toleranciju, u kojoj su doju襲a�nji saveznici iz DOS-a, Ljaji欠Kasa i ȡnak, ne u �e u parlament, onda predstoje nimalo laki pregovori s Vukom Dra�kovi業, koji se uverljivo vratio na politi諵 scenu, i "disidentom" DOS-a, liderom Nove Srbije Velimirom Ili業 o uslovima za ulazak u vladu ili eventualnu vanparlamentarnu podr�ku novom kabinetu 詪i mandatar tek treba